<p>Koncept globalnog grada, koji predstavlja osnovni predmet ove disertacije, je vodeća ideja u razumevanju odnosa globalizacije i urbanizacije. Unutar njega, gradovi se posmatraju kao strate&scaron;ka mesta lokalizacije, artikulacije i realizacije (ili čak proizvodnje) globalizacije, odnosno mesta na kojima se kristali&scaron;u dijalektički odnosi izmeĎu lokalnih i globalnih pojava i procesa. Osnovni cilj disertacije je odgovor na pitanje da li je, i u kojoj formi, koncept globalnog grada adekvatan okvir za razumevanje urbane budućnosti sveta i da li se moţe primeniti kao integri&scaron;uća paradigma u urbanoj sociologiji. U radu se izlaţe geneza i evolucija koncepta globalnog grada i njegova kritička evaluacija. Ističe se da je on nezaobilazan za savremenu (urbanu) sociologiju jer omogućava teorijsko i metodolo&scaron;ko objedinjavanje op&scaron;tih (globalnih) i posebnih (lokalnih) dimenzija globalizacije čime se produbljuju mogućnosti za istraţivanja odnosa aktera i strukture. Da bi se ovakav potencijal realizovao, koncept globalnog grada mora da bude redefinisan i to tako da se prevaziĎu njegovi ključni problemi: zapadnocentričnost, prezentizam i ekonomizam.<br />Zaključujemo i da bi dublja integracija koncepta globalnog grada i urbane sociologije omogućila objedinjavanje jake metodolo&scaron;ke osnove za analizu globalnih urbanih procesa sa kritičkom (urbano) sociolo&scaron;kom teorijom, čime se otvaraju mogućnosti za obnovu urbane sociologije i njen povratak u centar savremene kritičke dru&scaron;tvene misli i prakse.</p>

Baigiamajame magistro darbe nagrinėjama darnios nekilnojamojo turto plėtros problemos ir tendencijos, pateikiamos pasaulinės urbanizacijos keliamos grėsmės ir chaotiškos plėtros problematika, aprašomos Lietuvos gyvenamųjų pastatų plėtros perspektyvos ir atliekama pasirinktų Lietuvoje vykdomų nekilnojamojo turto plėtros projektų analizė. / The tends and problems of sustainable real estate development are analysed, the global threat posed by urbanization and chaotic development issues are given, Lithuanian residential development perspectives are described and analyzed in the final master's work.

<p>Предмет истраживања докторске дисертације под називом Системи насеља у&nbsp;<br />Срему јесте детерминисање просторне и функцијске&nbsp; организације Срема на&nbsp;<br />основу степена развијености просторно-функцијских веза и односа у мрежи&nbsp;<br />насеља Срема. Циљ истраживања је да се идентификују, сагледају и научно&nbsp;<br />објасне проблеми развоја просторно-функцијских односа и веза, односно&nbsp;<br />просторне и функцијске организације система насеља у Срему. Задатак&nbsp;<br />истраживања је да се истражи утицај природне основе на настанак, распоред и&nbsp;<br />развој насеља у мрежи, сагледа развој, размештај и динамика становништва,<br />утврде законитости развоја система насеља, утврде карактеристике система<br />насеља и типологије насеља, одреди хијерархија насеља у мрежи, утврди стање,&nbsp;односи и процеси у мрежи насеља, истраже ставови становништва о просторно-функционалним карактеристикама и квалитету живота у Срему, утврде&nbsp;потенцијали као основа&nbsp; развоја и предвиди скуп мера и инструмената којима ће&nbsp;се у будућности утицати на уравнотежен развој насеља у систему.</p><p>Методолошки поступци примењени у овом раду базирани су на научном<br />објашњењу фактора настанка и развоја урбане мреже, феномена урбано-руралних веза и односа између насеља, утврђивању њихове хијерархије и<br />квалитативне оцене задовољства животом у тим насељима. Методолошки<br />инструменти који су примењени у овом истраживању базирали су се најпре на<br />општим научним методама са посебним освртом апликације комплексног<br />географског метода и ГИС методологије. Поред дескриптивних статистичких<br />метода у раду су коришћени и Пирсонов коефицијент корелације, &chi;2&nbsp; &ndash;&nbsp; тест, Ман<br />&ndash;&nbsp; Витнијев тест и Тест хомогености. За приказивање мултиваријантних података<br />примењена је метода Чернофових лица.</p><p>Разултати анализе су показали да је систем насеља Срема подсистем мреже<br />насеља Војводине, који има сложену и динамичну просторно-функцијску<br />структуру, а чија је организација израз интеракције бројних унутрашњих и<br />спољашњих фактора произашлих из природно-географских, урбано-историјских,<br />насељских, демографских и социоекономских специфичности територије, те<br />ближег и даљег окружења. Физичкогеографске детерминанте су имале незнатан<br />утицај на савремени развој система насеља у Срему, док су друштвеногеографски фактори били одлучујући у формирању савремене мреже насеља. Мрежа насеља је хијерархијског типа без изражене урбане примарности једног града. У систему насеља је изражена хијерархијска доминација централих насеља видљива на основу дневне покретљивости становништва. Теренска истраживања и спровођење упитника су показала да становништво Срема није задовољно својим животним стандардом, а као главни проблеми наводе се незапосленост и ниски приходи.</p><p>Приказане анализе објашњавају ток социјалногеографских процеса и<br />структурних промена у систему насеља, подразумевајући при том временску и<br />просторну димензију. С тим у вези, концепт примењен у овој докторској<br />дисертацији, који се зазнива на демографско-социјалним и просторно-функционалним односима, а поготово због укључивања мишљења локалног<br />становништва, омогућава комплексно сагледавање, планирање и усмеравање<br />укупних развојних процеса у датом простору и времену.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije pod nazivom Sistemi naselja u&nbsp;<br />Sremu jeste determinisanje prostorne i funkcijske&nbsp; organizacije Srema na&nbsp;<br />osnovu stepena razvijenosti prostorno-funkcijskih veza i odnosa u mreži&nbsp;<br />naselja Srema. Cilj istraživanja je da se identifikuju, sagledaju i naučno&nbsp;<br />objasne problemi razvoja prostorno-funkcijskih odnosa i veza, odnosno&nbsp;<br />prostorne i funkcijske organizacije sistema naselja u Sremu. Zadatak&nbsp;<br />istraživanja je da se istraži uticaj prirodne osnove na nastanak, raspored i&nbsp;<br />razvoj naselja u mreži, sagleda razvoj, razmeštaj i dinamika stanovništva,<br />utvrde zakonitosti razvoja sistema naselja, utvrde karakteristike sistema<br />naselja i tipologije naselja, odredi hijerarhija naselja u mreži, utvrdi stanje,&nbsp;odnosi i procesi u mreži naselja, istraže stavovi stanovništva o prostorno-funkcionalnim karakteristikama i kvalitetu života u Sremu, utvrde&nbsp;potencijali kao osnova&nbsp; razvoja i predvidi skup mera i instrumenata kojima će&nbsp;se u budućnosti uticati na uravnotežen razvoj naselja u sistemu.</p><p>Metodološki postupci primenjeni u ovom radu bazirani su na naučnom<br />objašnjenju faktora nastanka i razvoja urbane mreže, fenomena urbano-ruralnih veza i odnosa između naselja, utvrđivanju njihove hijerarhije i<br />kvalitativne ocene zadovoljstva životom u tim naseljima. Metodološki<br />instrumenti koji su primenjeni u ovom istraživanju bazirali su se najpre na<br />opštim naučnim metodama sa posebnim osvrtom aplikacije kompleksnog<br />geografskog metoda i GIS metodologije. Pored deskriptivnih statističkih<br />metoda u radu su korišćeni i Pirsonov koeficijent korelacije, &chi;2&nbsp; &ndash;&nbsp; test, Man<br />&ndash;&nbsp; Vitnijev test i Test homogenosti. Za prikazivanje multivarijantnih podataka<br />primenjena je metoda Černofovih lica.</p><p>Razultati analize su pokazali da je sistem naselja Srema podsistem mreže<br />naselja Vojvodine, koji ima složenu i dinamičnu prostorno-funkcijsku<br />strukturu, a čija je organizacija izraz interakcije brojnih unutrašnjih i<br />spoljašnjih faktora proizašlih iz prirodno-geografskih, urbano-istorijskih,<br />naseljskih, demografskih i socioekonomskih specifičnosti teritorije, te<br />bližeg i daljeg okruženja. Fizičkogeografske determinante su imale neznatan<br />uticaj na savremeni razvoj sistema naselja u Sremu, dok su društvenogeografski faktori bili odlučujući u formiranju savremene mreže naselja. Mreža naselja je hijerarhijskog tipa bez izražene urbane primarnosti jednog grada. U sistemu naselja je izražena hijerarhijska dominacija centralih naselja vidljiva na osnovu dnevne pokretljivosti stanovništva. Terenska istraživanja i sprovođenje upitnika su pokazala da stanovništvo Srema nije zadovoljno svojim životnim standardom, a kao glavni problemi navode se nezaposlenost i niski prihodi.</p><p>Prikazane analize objašnjavaju tok socijalnogeografskih procesa i<br />strukturnih promena u sistemu naselja, podrazumevajući pri tom vremensku i<br />prostornu dimenziju. S tim u vezi, koncept primenjen u ovoj doktorskoj<br />disertaciji, koji se zazniva na demografsko-socijalnim i prostorno-funkcionalnim odnosima, a pogotovo zbog uključivanja mišljenja lokalnog<br />stanovništva, omogućava kompleksno sagledavanje, planiranje i usmeravanje<br />ukupnih razvojnih procesa u datom prostoru i vremenu.</p> / <p>The research subject of the doctoral dissertation entitled Settlement systems Srem is&nbsp;spatial and functional organization determination of Srem based on the development&nbsp;degree of spatial and functional relations and connections within the &nbsp;Srem region&nbsp;settlement network. The aim of&nbsp; the research is to identify, consider and &nbsp;explain the&nbsp;development problems of spatial and functional relationships and connections, ie the&nbsp;spatial and functional organization of the settlement system in Srem. The task of&nbsp;research is to investigate the influence of the natural base of the formation,&nbsp;development and arrangement of settlements in the network, to examine the&nbsp;development, deployment and dynamics of the population, to determine the legality of&nbsp;the development of the settlements system, to identif y the features of the settlements&nbsp;system and settlements typology, to determine the hierarchy of settlements in the&nbsp;network, to determine the condition, relationships and processes in the settlements&nbsp;network, to explore the attitudes of the population on spatial-functional &nbsp;characteristics&nbsp;and quality of life in Srem, to identify resources as a basis for further development and&nbsp;to provide a set of measures and instruments that will influence the balanced&nbsp;development of settlements in the system in the future.</p><p>The methodological procedures applied in this research are based on the scientific&nbsp;explanation of the factors of origin and development of urban networks, the&nbsp;phenomenon of urban-rural relations, determining their hierarchy and a qualitative&nbsp;assessment of life satisfaction in these settlements. Methodological tools &nbsp;applied in this research are based primarily on general scientific methods with special &nbsp;eference to applications of complex geographical methods and GIS &nbsp;methodology. In addition to&nbsp;descriptive statistical methods, the Pearson correlation coefficient, &chi;2&nbsp; -&nbsp; test, Man&nbsp; -Whitney test and the Test of homogeneity were used. &nbsp;Chernoff faces method was&nbsp;applied to display multivariate data.</p><p>The results of the analysis indicated that the settlement system of Srem presents &nbsp;ojvodina‟s subsystem settlements, which has a complex and dynamic spatial and &nbsp;functional structure, where organization is a consequence of the interactions of many &nbsp;internal and external factors arising from natural-geographic, urban and historical, &nbsp;demographic and socioeconomic specifics of the territory, as well as closer and &nbsp;further environment. Physical determinants had little impact on the modern &nbsp;development of the settlement system of Srem, while the socio-geographical factors &nbsp;were crucial in the formation of the modern settlement network. Settlement network &nbsp;has a hierarchical type without expressed urban primacy of one city. In the settlement &nbsp;system is expressed the hierarchical dominance of the central settlements visible on the basis of daily commuting. Field research and conduction of the questionnaire &nbsp;have come to the conclusion that the population of Srem is not satisfied with their living standards, and the main issues are unemployment and low income.</p><p>The presented analysis explains the course of socio-geographic processes and&nbsp;structural changes in the settlement system, assuming at the same time temporal and&nbsp;spatial dimensions. In this regard, the concept applied in this doctoral thesis, which is&nbsp;based on the demographic and social and spatial-functional relationships, especially&nbsp;due to the inclusion of opinions of the local population, provides a complex&nbsp;understanding, planning and directing the overall development process in a &nbsp;given space and time.&nbsp;</p>

<p>Докторска дисертација Moтив oтуђeнoсти у рoмaну српскe мoдeрнe: крaj 19. и пoчeтaк 20. вeкa кoмпaрaтивнoм и интeрпрeтaтивнoм анализом идејних и структурно-формалних карактеристика романа Светолика Ранковића, Светозара Ћоровића, Иве Ћипика, Вељка Милићевића, Милутина Ускоковића и Борисава Станковића, указује на њихову модерност и доказује да је епоха модерне почела у пoслeдњoj дeцeниjи 19. вeкa. Нoвo читaњe oвих дeлa прeдстaвљa истрaживaњe кoje сaжимa, рeинтeрпрeтирa, рeвaлoризуje, пoнoвo oткривa и пoтврђуje врeднoсти рoмaнa српскe мoдeрнe и прати континуирани развој српског романа. Преко анализе константног осећања отуђености код романескних јунака приказуje се главни проблем епохе: сукоб појединца и друштва, што указуje да је модерна прва права индивидуалистичка епоха у српској књижевности и култури. Разапетост између патријархалности и модерности код отуђеног појединца изразила је све облике друштвене, културне и психолошко-етничке трансформације сеоске и варошке културе. Добијени рeзултaти мoгу бити примeњeни у сaврeмeним истoриoгрaфским, пoлитикoлoшким и сoциoлoшким истрaживaњимa цeлoкупнe српскe културe jeр пружajу оригиналан приступ зaчетку српског модерног друштва.</p> / <p>Doktorska disertacija Motiv otuđenosti u romanu srpske moderne: kraj 19. i početak 20. veka komparativnom i interpretativnom analizom idejnih i strukturno-formalnih karakteristika romana Svetolika Rankovića, Svetozara Ćorovića, Ive Ćipika, Veljka Milićevića, Milutina Uskokovića i Borisava Stankovića, ukazuje na njihovu modernost i dokazuje da je epoha moderne počela u poslednjoj deceniji 19. veka. Novo čitanje ovih dela predstavlja istraživanje koje sažima, reinterpretira, revalorizuje, ponovo otkriva i potvrđuje vrednosti romana srpske moderne i prati kontinuirani razvoj srpskog romana. Preko analize konstantnog osećanja otuđenosti kod romanesknih junaka prikazuje se glavni problem epohe: sukob pojedinca i društva, što ukazuje da je moderna prva prava individualistička epoha u srpskoj književnosti i kulturi. Razapetost između patrijarhalnosti i modernosti kod otuđenog pojedinca izrazila je sve oblike društvene, kulturne i psihološko-etničke transformacije seoske i varoške kulture. Dobijeni rezultati mogu biti primenjeni u savremenim istoriografskim, politikološkim i sociološkim istraživanjima celokupne srpske kulture jer pružaju originalan pristup začetku srpskog modernog društva.</p>

Miestai – vienas svarbiausių veiksnių, neišvengiamai darančių įtaktą aplinkai ir klimato pasikeitimams. Tipiškos šiuolaikinių miestų problemos – užterštas oras, automobilių spūstys gatvėse, žalingas triukšmas, prastos kokybės užstatyta aplinka, apleista žemė, gausėjančios atliekos. Šio baigiamojo magistro darbo tikslas – kompleksiškai išanalizuoti svarbiausias miestų plėtros įtakos klimato kaitai reguliavimo priemones bei jų įgyvendinimo būdus darnaus vystymosi kontekste. Darbo objektas – miestų plėtros įtakos klimatui valdymo procesas. Baigiamojo magistro darbo dėstomąją dalį sudaro 4 skyriai. Pirmajame skyriuje aptarta miestų plėtros samprata bei poveikis klimatui. Antrajame - miestų reikšmė bei išvardintos miestų problemos. Trečiajame skyriuje apžvelgtos Europos Sąjungoje naudojamos aplinkos valdymo priemonės, taip pat urbanizacijos poveikio aplinkai mažinimas ir reguliavimo sprendimai Lietuvoje. Šiame skyriuje taip pat apibrėžta darnaus, kompaktiško miesto vizija. Siekiant užsibrėžto darbo tikslo tyrimui panaudota mokslinės literatūros, aktualių įstatymų bei kitų teisės aktų bei kt. šaltinių analizė, visuomenės nuomonės apklausa, gautų duomenų statistinė analizė bei interpretavimas. Atlikta mokslinės literatūros analizė ir empirinis tyrimas iš esmės patvirtino darbe iškeltą hipotezę, kad 1) integralus ir kompleksiškas aplinkosaugos principų diegimas visuose viešojo valdymo lygmenyse ir 2) socialinės ir švietimo programos, padedančios ugdyti piliečių ekologinę kultūrą... [toliau žr. visą tekstą] / Cities are complex and rapidly changing their social, economic and technological systems, with inevitable impacts on the environment and climate change. The main problems are – air pollution, traffic jams on the streets, damaging noise, poor quality built environment, derelict land, increasing quantities of waste. The purpose of this work is – a complex analysis of the most important urban development impact on climate change, regulatory measures and their implementation in the context of sustainable development. The objective of this work – study the urban sprawl‘s impact on the climate and it‘s regulation. Conclusive part of master’s lecturing work is made out of 4 sections. The first section discusses the meaning of urban sprawl and impact on climate. The second – value of the cities and its problems. In the third section it‘s overviewed the environmental controlling measures used in European Union, reducing the urbanization impact on climate and regulatory solutions in Lithuania. In this section it is also defined a vision of sustainable and compact city. In order to reach the objective of this work, scientific literatures, relevant laws and regulation sources analysis, a survey of public opinion and statistical data analysis were used. Scientific literature analysis and empirical study confirmed hypothesis that: 1) the integral and complex environmental principles installation in public administration at all levels, and 2) social and educational programs which help to... [to full text]

<p>Предмет истраживања докторске дисертације је Западно Поморавље, регија<br />која је издвојена&nbsp; на основу морфолошких и хидролошких критеријума<br />географске регионализације, али и на основу опсежних истраживања на<br />терену. Током израде дошло се до закључка&nbsp; да су природни потенцијали<br />најзначајнији фактор регионалног развоја Западног Поморавља. Ту се у<br />првом реду мисли на плодно пољопривредно земљиште у долини Западне<br />Мораве, значајан хидроенергетски потенцијал и разноврсну геолошку грађу<br />терена, која је условила формирање лежишта минералних сировина. Циљ<br />истраживања јесте да се анализом фактора изврши дефинисање праваца<br />равномерног регионалног развоја, како би се расположиви природни<br />потенцијали рационално искоришћавали. Задатак проучавања је да се истражи утицај природне основе на развој пољопривреде, индустрије, размештај становништва и развој насеља Западног Поморавља. Методолошки поступци примењени у овом истраживању базирани су на примени научних метода географије и њој блиских дисциплина, како би се дошло до комплексног регионалног приступа проучаваном простору.</p><p>&nbsp;&nbsp; Поред природних потенцијала,&nbsp; у дисертацији је детаљно обрађено и становништво, као најважнији фактор регионалног развоја Западног Поморавља. Статистичком обрадом података и истраживањима на терену, дошло се до закључка да су највећи демографски проблеми проучаване регије на почетку друге деценије&nbsp; XXI&nbsp; века, везани за процесе деаграризације и депопулације у сеоским подручјима и&nbsp; индустријелизације и концентрације у градским срединама. Посебан акценат је стављен на &bdquo;трансфер&rdquo;&nbsp; руралног у урбано становништво, где је урбани начин живота и рада већ потиснуо традиционалне вредности сеоског живота и производње. У просторном размештају становништва евидентне су промене пресељавања са обода котлина према речној долини Западне Мораве, у висински појас до 300&nbsp; m&nbsp; н.в.&nbsp; Овде је концентрисано 137 од укупно 230 насеља, у којима је 2011. године живело 88,3% становништва Западног Поморавља. У мрежи насеља је изражена хијерархијска доминација градских насеља, која је видљива на основу дневних миграција становништва. Степен развијености регионалних центара&nbsp; Чачка, Краљева и Крушевца је достигао ниво на коме се мора водити рачуна о правцима будућег развоја, док са друге стране имамо све учесталију појаву биолошког гашења сеоских домаћинстава. Процес старења становништва на простору Западног Поморавља постао је веома изражен и представља негативну демографску појаву која није у функцији регионалног развоја. Он је захватио сва насеља, али са изразитом диференцијацијом градских и сеоских. Просечна старост становништва свих девет општина које улазе у састав Западног Поморавља је већа од просека старости у Србији, која износи 42,2 године. Најстарије становништво има Трстеник (45,1 година), а најмлађе Краљево (42,3 године).</p><p>Као један од разлога опадања броја становника и старења популације Западног Поморавља, наводи се константно&nbsp; исељавање младог радно способног&nbsp; становништва, услед привредне стагнације изазване економском кризом.&nbsp; Шездесетих година&nbsp; XX&nbsp; века Западно Поморавље је била регија препознатљива по економским активностима у области секундарног сектора. где су биле развијене&nbsp; готово све индустријске гране. Чињеница је да&nbsp; је постојање&nbsp; некадашњих&nbsp; великих&nbsp; друштвених предузећа&nbsp; из&nbsp; области металне&nbsp; и&nbsp;&nbsp;&nbsp; прехрамбене&nbsp; индустрије,&nbsp; утицало&nbsp; на иницијативу&nbsp; великог броја малих и средњих предузећа да започну активности у сличним секторима. Приватно предузетништво&nbsp; је&nbsp; основна карактеристика привреде&nbsp; Западног Поморавља у другој деценији&nbsp; XXI&nbsp; века.&nbsp; Значајно је напоменути да радом ових предузећа постепено долази до децентрализације индустрије из градских у приградска насеља и насеља секундарне центре. То и јесте један од праваца равномерног регионалног развоја, јер би размештај индустрије уруралном срединама,&nbsp; временом обезбедио и равномеран размештај активног становништва у непољопривредним делатностима. Истраживања са терена су потврдила да у средишту даље развојне орјентације Западног Поморавља треба да буде подстицај металопрерађивачког и прехрамбеног индустријског комплекса, унапређење услова за развој пољопривреде и туризма, обзиром да на проучаваном простору постоје одлични услови за њихов развој.&nbsp; Западно Поморавље са полупразним сеоским окружењем нема дугорочну перспективу, јер само спрега града са селом и ревитализација руралних простора, омогућује правилан и складан регионални развој.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije je Zapadno Pomoravlje, regija<br />koja je izdvojena&nbsp; na osnovu morfoloških i hidroloških kriterijuma<br />geografske regionalizacije, ali i na osnovu opsežnih istraživanja na<br />terenu. Tokom izrade došlo se do zaključka&nbsp; da su prirodni potencijali<br />najznačajniji faktor regionalnog razvoja Zapadnog Pomoravlja. Tu se u<br />prvom redu misli na plodno poljoprivredno zemljište u dolini Zapadne<br />Morave, značajan hidroenergetski potencijal i raznovrsnu geološku građu<br />terena, koja je uslovila formiranje ležišta mineralnih sirovina. Cilj<br />istraživanja jeste da se analizom faktora izvrši definisanje pravaca<br />ravnomernog regionalnog razvoja, kako bi se raspoloživi prirodni<br />potencijali racionalno iskorišćavali. Zadatak proučavanja je da se istraži uticaj prirodne osnove na razvoj poljoprivrede, industrije, razmeštaj stanovništva i razvoj naselja Zapadnog Pomoravlja. Metodološki postupci primenjeni u ovom istraživanju bazirani su na primeni naučnih metoda geografije i njoj bliskih disciplina, kako bi se došlo do kompleksnog regionalnog pristupa proučavanom prostoru.</p><p>&nbsp;&nbsp; Pored prirodnih potencijala,&nbsp; u disertaciji je detaljno obrađeno i stanovništvo, kao najvažniji faktor regionalnog razvoja Zapadnog Pomoravlja. Statističkom obradom podataka i istraživanjima na terenu, došlo se do zaključka da su najveći demografski problemi proučavane regije na početku druge decenije&nbsp; XXI&nbsp; veka, vezani za procese deagrarizacije i depopulacije u seoskim područjima i&nbsp; industrijelizacije i koncentracije u gradskim sredinama. Poseban akcenat je stavljen na &bdquo;transfer&rdquo;&nbsp; ruralnog u urbano stanovništvo, gde je urbani način života i rada već potisnuo tradicionalne vrednosti seoskog života i proizvodnje. U prostornom razmeštaju stanovništva evidentne su promene preseljavanja sa oboda kotlina prema rečnoj dolini Zapadne Morave, u visinski pojas do 300&nbsp; m&nbsp; n.v.&nbsp; Ovde je koncentrisano 137 od ukupno 230 naselja, u kojima je 2011. godine živelo 88,3% stanovništva Zapadnog Pomoravlja. U mreži naselja je izražena hijerarhijska dominacija gradskih naselja, koja je vidljiva na osnovu dnevnih migracija stanovništva. Stepen razvijenosti regionalnih centara&nbsp; Čačka, Kraljeva i Kruševca je dostigao nivo na kome se mora voditi računa o pravcima budućeg razvoja, dok sa druge strane imamo sve učestaliju pojavu biološkog gašenja seoskih domaćinstava. Proces starenja stanovništva na prostoru Zapadnog Pomoravlja postao je veoma izražen i predstavlja negativnu demografsku pojavu koja nije u funkciji regionalnog razvoja. On je zahvatio sva naselja, ali sa izrazitom diferencijacijom gradskih i seoskih. Prosečna starost stanovništva svih devet opština koje ulaze u sastav Zapadnog Pomoravlja je veća od proseka starosti u Srbiji, koja iznosi 42,2 godine. Najstarije stanovništvo ima Trstenik (45,1 godina), a najmlađe Kraljevo (42,3 godine).</p><p>Kao jedan od razloga opadanja broja stanovnika i starenja populacije Zapadnog Pomoravlja, navodi se konstantno&nbsp; iseljavanje mladog radno sposobnog&nbsp; stanovništva, usled privredne stagnacije izazvane ekonomskom krizom.&nbsp; Šezdesetih godina&nbsp; XX&nbsp; veka Zapadno Pomoravlje je bila regija prepoznatljiva po ekonomskim aktivnostima u oblasti sekundarnog sektora. gde su bile razvijene&nbsp; gotovo sve industrijske grane. Činjenica je da&nbsp; je postojanje&nbsp; nekadašnjih&nbsp; velikih&nbsp; društvenih preduzeća&nbsp; iz&nbsp; oblasti metalne&nbsp; i&nbsp;&nbsp;&nbsp; prehrambene&nbsp; industrije,&nbsp; uticalo&nbsp; na inicijativu&nbsp; velikog broja malih i srednjih preduzeća da započnu aktivnosti u sličnim sektorima. Privatno preduzetništvo&nbsp; je&nbsp; osnovna karakteristika privrede&nbsp; Zapadnog Pomoravlja u drugoj deceniji&nbsp; XXI&nbsp; veka.&nbsp; Značajno je napomenuti da radom ovih preduzeća postepeno dolazi do decentralizacije industrije iz gradskih u prigradska naselja i naselja sekundarne centre. To i jeste jedan od pravaca ravnomernog regionalnog razvoja, jer bi razmeštaj industrije ururalnom sredinama,&nbsp; vremenom obezbedio i ravnomeran razmeštaj aktivnog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima. Istraživanja sa terena su potvrdila da u središtu dalje razvojne orjentacije Zapadnog Pomoravlja treba da bude podsticaj metaloprerađivačkog i prehrambenog industrijskog kompleksa, unapređenje uslova za razvoj poljoprivrede i turizma, obzirom da na proučavanom prostoru postoje odlični uslovi za njihov razvoj.&nbsp; Zapadno Pomoravlje sa polupraznim seoskim okruženjem nema dugoročnu perspektivu, jer samo sprega grada sa selom i revitalizacija ruralnih prostora, omogućuje pravilan i skladan regionalni razvoj.</p> / <p>The subject of this doctoral dissertation study is the Zapadno Pomoravlje Region. The region is specific both for its morphological and hydrological criteria of geographic regionalization and for comprehensive field researches. The researches have indicated that its natural potentials appear to be the most important factors of regional development of the Zapadno Pomoravlje Region. It is primarily the fertile agricultural land in the Zapadna Morava Valley, asignificant hydro-energetic potential, a various geological composition of the terrain that conditioned the formation of raw mineral deposits. The objective of this research is to analyse factors and to define directions of the balanced regional development, in order to obtain a rational utilization of the available natural potentials. The aim of this research is to examine a natural basis influence on development of agriculture, industry, migration and development of the Zapadno Pomoravlje settlements. Methodological procedures applied in this dissertation were based on the scientific geographical and related methods,&nbsp; to provide a complex regional approach to the examined area.</p><p>Beside the natural potentials, the dissertation has broadly examined the population, being the most relevant factor of the regional development of the Zapadno&nbsp; Pomoravlje Region. Statistical data processing and field researches have pointed out&nbsp; deagraration and depopulation processes in rural areas, and industrialization and concentration in urban areas to be huge demographical problems in the region in the early second decade of the 21 st century.&nbsp; A population transfer from rural to urban has been especially stressed, as the urban way of life have already overpowered traditional values of rural life and production. In the population spatial disposition, it has been noted that the people&#39;s initial tendency to move from the Zapadna Morava basin to its valley has changed in favour of moving to the upland ranges, up to 300 m above sea level. 137 out of 230 settlements have been located here, making 88.3% of the&nbsp; Zapadno Pomoravlje population in the year of 2011. A hierarchical domination of urban settlements is visible in the settlement network, as noticeable in the daily migrations. The development level of the regional centres of Čačak, Kraljevo and Kru&scaron;evac&nbsp; has come to the point of indispensability of future development strategies. Opposingly, a biological disappearance of rural households is present and frequent. The population ageing process in the Zapadno Pomoravlje Region has become clear, which presents a negative demographic momentum that is not in&nbsp; the function of the regional development. It has spread out across all settlements, strongly differentiating urban from rural. An average population age of the nine Zapadno Pomoravlje municipalities is exceeding the 42.2 years of an average population age&nbsp; in Serbia. The oldest population lives in Trstenik (45.1 years of age) and the youngest in Kraljevo (42.3 years of age).</p><p>Young working age people has constantly been moving out, due to economic stagnation, which results in a declining number and ageing population. In the sixties of the 20 th century the Zapadno Pomoravlje Region used to be well-known for its economic activities in the secondary sector, with most&nbsp; branches of industry developed. In the past, big social metal and food industry companies used&nbsp; to influence an initiative of a number of small-scale and middle-scale companies to start their activities in similar sectors. Private&nbsp; entrepreneurship hasbeen a distinctive feature of the Zapadno Pomoravlje economy in the second decade of the 21 st century. It is essential to point that these companies&#39; operations gradually help decentralization of industry, away from urban and suburban areas and secondary sector settlements. It is one of the directions of the balanced regional development, as the disposition of industry into rural areas would provide a balanced disposition of active population into non-agricultural activities. Field researches have outlined that metallurgical and food processing industry sectors, agitation for development of agriculture and tourism should become&nbsp; the focus of further developmental organization of the Zapadno Pomoravlje Region. The Zapadno Pomoravlje Region with half-empty rural surrounding has no long-term perspective, unless the collaboration between a town and a village and revitalization of rural areas provide a proper and balanced development.</p>