The Sultani Hajj Route between AlMadinah and Makkah is one of the most significant heritage properties in Saudi Arabia. However, it has not been identified or designated as a significant cultural route worthy of conservation. Hence, many significant historic elements and sites along the route are being lost or damaged. This thesis was written to use World Heritage Cultural Route criteria to identify the Sultani Hajj Route as a heritage resource worthy of conservation. The thesis reviews UNESCO guidelines and criteria for designating cultural routes on the World Heritage List (WHL), and then applies these guidelines to identify the Sultani Hajj Route for possible designation on the WHL. Based on interviews and field surveys, 77 significant historic properties associated with the Sultani Hajj Route are identified, and 12 of these heritage resources are described in detail. The goal of this thesis is to spark interest in conserving this universally valuable Saudi cultural route while acknowledging that many concerns still need to be addressed, including raising public awareness and increasing public participation in the conservation process.

The main subject of the thesis is planning &ldquo / cultural routes&rdquo / as a method for conservation of cultural and natural heritage areas at regional scale. Defining a framework of conceptual principles which should be considered in spatial planning of cultural routes and regional networks constitutes the major aim of the thesis. Within the scope of the study, a new developing concept recently, cultural routes are discussed as a tool for sustaining historic and local values of rural and archaeological landscapes. In this respect, the study is structured in two main parts. Firstly, conceptual background on the issue is discussed as the development of cultural route concept, definitions declared by international organizations working on the issue and principles of route planning. Secondly, based on the conceptual research, basic concepts and principles for route planning process is discussed through a case study. The case study for the thesis is selected as the Kas- Kekova region in Antalya, known as the Central Lycia in antiquity. Depending on the assessment of region&rsquo / s cultural landscape, the study is resulted by description of a spatial and conceptual framework for planning of a cultural route network in the region. Through areas rich in cultural and natural heritage, planning routes and networks at regional scale could be used as an effective tool for presenting and sustaining multivalent character of the place, and leading economic sectors which have effect on heritage.

Le Conseil de l'Europe a lancé en 1987 le programme des itinéraires culturels européens qui vise à promouvoir l'identité culturelle à travers le tourisme en utilisant une politique touristique et culturelle. Les itinéraires culturels offrent un énorme potentiel de collaboration, mais il est nécessaire d'examiner quelles sont les pratiques qui caractérisent ce secteur. Cette thèse analyse les mécanismes et instruments mis en place par les itinéraires en réseau dès leur création et leur application sur le territoire par les acteurs concernés. Nous optons pour une analyse multiscalaire afin d'étudier les différentes échelles de gouvernance qui apparaissent dans un itinéraire et qui vont de l'Européenne jusqu'à la locale. Nous sélectionnons trois itinéraires réseaux pour un examen plus approfondie, lesquels ont leur représentation en Espagne et France : la Route européenne des cimetières, l'itinéraire européen du Patrimoine Juif et les Sites clunisiens en Europe. Ces itinéraires réseaux n'ont pas une identité antérieure ni d'interconnexions entre territoires à l'inverse des itinéraires linéaires. Il s'agit d'analyser les processus à chaque échelle pour bien comprendre la complexité de ces projets transnationaux dans leur fonctionnement en tant que produits touristiques unitaires compréhensibles pour les touristes. / In 1987, the Council of Europe launched the European Cultural Routes program, which aims to promote cultural identity through travelling using a tourist and cultural policy. Cultural Routes offer enormous potential for collaboration, but it is necessary to examine the practices that characterize this sector. This thesis analyses the mechanisms and instruments put in place by the network routes from their creation and their application in the territory by the actors concerned. We opt for a multi-scalar analysis for the study of the different governance scales that appear in a route ranging from European to local. For a more in-depth examination we select three network routes represented in Spain and France: the European Cemeteries Route, the European Route of Jewish Heritage and the Cluniac Sites in Europe. ln contrast to linear routes, these network routes do not have a previous identity or interconnections between territories. This means analysing the processes at each scale in order to fully understand the complexity of the transnational projects needed for them to function as unitary tourism products that are understandable to tourists.

Heritage tourism is one of the fastest growing sub-categories of the tourism industry, which is arguably the largest industry in the world. When communities and regions compete for a greater share of the heritage tourism market, the authenticity and integrity of a heritage can be compromised by the way it is represented. One way to represent heritage is a “cultural route,” which has recently been added to definition of “cultural heritage” in the UNESCO World Heritage Convention. The interpretation of a “cultural route,” however, continues to evolve, especially in Latin America. In anticipation of the bicentennial celebration of independence from Spain, two cultural routes were separately inaugurated in 2009: the Ruta del Libertador in Ecuador and Venezuela, and the Ruta Libertadora in Colombia. After providing an overview of the historical, political and cultural contexts that surround these routes, this paper draws upon a website content analysis to explores how national identity, cultural heritage and the legacy of Simón Bolívar are represented by the governments of Colombia, Ecuador and Venezuela. These observations and analyses show that while both routes represent a shared heritage, the differences in their representations straddle the definitions of “authenticity” and “cultural heritage,” as the Ruta Libertadora in Colombia is a “cultural route” and the Ruta del Libertador in Ecuador and Venezuela is a “cultural tourism route.” However, when considered together, the Ruta del Libertador and Ruta Libertadora are a cultural route that more accurately represents a crucial moment in Latin American history: the liberation of South America from Spain, led by Simón Bolívar, “El Libertador.” / text

This thesis deals with the sexuality of Iranian women living in Sweden. Considering sexuality as gendered and socio-culturally constructed, I examine the impact of Iranian Islamic discourses, contemporary socialization and migration on women’s narrations of sexuality. The theoretical platform arises from a Foucauldian discursive analysis of sexuality, including Iranian and/or Islamic discourses on sexuality, and diasporic and feminist postcolonial theories. The empirical basis of the thesis consists of ten in-depth interviews with first generation Iranian immigrant women in Sweden. The narratives are the textual field for exploring the divergent and contingent intersections of discourses that constitute the women’s sexuality. Themes that surface in the narratives are the importance of virginity, veiling practices, requirements for modest dress codes, lack of sexual education, first sexual experience, marriage, divorce and diasporic experiences. With sexuality as the main subject of analysis, my focus draws on articulations involving gender, otherness, agency and marginality. Being alert to different (at times contradictory) discourses, I study the tension that develops between the process of (self)disciplining the body and the women’s coping tactics. The study examines the ways women take part in existing institutions while exhibiting agency and creating new ways to negotiate across discourses. This thesis shows how moral values regarding sexual behavior undergo various and sometimes contradictory transformations. The women report being torn between two different cultures. Yet, while consistently facing a crossroads of racist and sexist discourses filled with stereotypes of so-called natives and outsiders, I argue that the women are not caught between two cultures. Rather, they live a hybrid experience of ‘Swedishness,’ ‘Iranianness’ and other social relations. Complexity defines their tactics; the women exist in the interstices of culture(s) and discourses.

This diploma thesis deals with the issue of cultural routes that are a product of cultural tourism. Based on the definition of product of cultural tourism diploma thesis defines the key factors of cultural route proposal. On selected examples of already implemented cultural routes identifies important facts for own proposal of cultural route. The subject of the proposed cultural route is Josipa (Jože) Plečnik's architecture. Plečnik was an architect who was active in the first half of the 20th century. The cultural route connects architectural heritage of three European countries, the Czech Republic, Slovenia and Austria

<p>Основни циљ дисертације је да објасни концепт културне руте као средства за унапређење конзервације и очувања културног наслеђа, као и могућности искоришћавања културних ресурса приликом развоја туризмa. Кроз анализу специфичности простора Србије и Подунавља, односно анализи специфичности туристичких ресурса заснованих на употреби културног наслеђа и тврђава, као и утврђивању услова који утичуи на формирање туристичке понуде, дефинисана је културна рута &bdquo;Тврђаве на Дунаву&ldquo; у Србији. Истраживања у оквиру дисертације су пратила реализацију пројекта &bdquo;Тврђаве на Дунаву&ldquo; које је реализовало Министарство културе Републике Србије у периоду 2009-2010. године. С обзиром на бројност и очуваност тврђава дуж тока Дунава у Србији, сматра се да оне могу представљати веома значајан како примарни тако и комплементарни фактор у процесу развоја туристичке понуде Србије на Дунаву. Креирањем културне руте дуж тока Дунава, која би се састојала од елемената са знaчaјним пeјзaжним, културним, историјским, гeолошким или природним врeдностимa и која би укључивала рaзглeдaњe и интeрпрeтaцију тврђава као кључних атракција омогућило би се искоришћавање постојећег потенцијала тврђава на Дунаву у Србији, која би се посредством туристичке анимације и презентације могла пласирати на туристичком тржишту и представљала би велики корак у формирању туристичког производа Србије.Истраживањем су обухваћена насеља у оквиру којих се налазе тврђаве, те ја самим тим урађена и анализа инфраструктуре, социо-економских фактора, надлежних институција за заштиту споменика културе, као и институција надлежних за развој туризма, затим су спроведена истраживања ставова надлежних у овим институцијама, ставова резидентног становништва и ставова туриста у погледу тока развоја ове културне руте на Дунаву и друго. Тумачењем резултата истраживања дошло се до закључка да постоји велики интерес и реални потенцијал за формирање културне руте, као и бројни планови и пројекти за спровођење активности у смеру развоја туризма и унапређење и искоришћавање потенцијала појединих тврђава и других културних ресурса на Дунаву у Србији. Наравно, подршка међународних организација у стварању основних предуслова потребних за креирање културне руте су неопходна, тако да туристичке организације и надлежна министарства требају предузети посебне акције за пружање подршке локалним иницијативама које имају за цињ очување културног наслеђа и покретање пројеката развоја туризма на овом подручју.</p> / <p>Osnovni cilj disertacije je da objasni koncept kulturne rute kao sredstva za unapređenje konzervacije i očuvanja kulturnog nasleđa, kao i mogućnosti iskorišćavanja kulturnih resursa prilikom razvoja turizma. Kroz analizu specifičnosti prostora Srbije i Podunavlja, odnosno analizi specifičnosti turističkih resursa zasnovanih na upotrebi kulturnog nasleđa i tvrđava, kao i utvrđivanju uslova koji utičui na formiranje turističke ponude, definisana je kulturna ruta &bdquo;Tvrđave na Dunavu&ldquo; u Srbiji. Istraživanja u okviru disertacije su pratila realizaciju projekta &bdquo;Tvrđave na Dunavu&ldquo; koje je realizovalo Ministarstvo kulture Republike Srbije u periodu 2009-2010. godine. S obzirom na brojnost i očuvanost tvrđava duž toka Dunava u Srbiji, smatra se da one mogu predstavljati veoma značajan kako primarni tako i komplementarni faktor u procesu razvoja turističke ponude Srbije na Dunavu. Kreiranjem kulturne rute duž toka Dunava, koja bi se sastojala od elemenata sa značajnim pejzažnim, kulturnim, istorijskim, geološkim ili prirodnim vrednostima i koja bi uključivala razgledanje i interpretaciju tvrđava kao ključnih atrakcija omogućilo bi se iskorišćavanje postojećeg potencijala tvrđava na Dunavu u Srbiji, koja bi se posredstvom turističke animacije i prezentacije mogla plasirati na turističkom tržištu i predstavljala bi veliki korak u formiranju turističkog proizvoda Srbije.Istraživanjem su obuhvaćena naselja u okviru kojih se nalaze tvrđave, te ja samim tim urađena i analiza infrastrukture, socio-ekonomskih faktora, nadležnih institucija za zaštitu spomenika kulture, kao i institucija nadležnih za razvoj turizma, zatim su sprovedena istraživanja stavova nadležnih u ovim institucijama, stavova rezidentnog stanovništva i stavova turista u pogledu toka razvoja ove kulturne rute na Dunavu i drugo. Tumačenjem rezultata istraživanja došlo se do zaključka da postoji veliki interes i realni potencijal za formiranje kulturne rute, kao i brojni planovi i projekti za sprovođenje aktivnosti u smeru razvoja turizma i unapređenje i iskorišćavanje potencijala pojedinih tvrđava i drugih kulturnih resursa na Dunavu u Srbiji. Naravno, podrška međunarodnih organizacija u stvaranju osnovnih preduslova potrebnih za kreiranje kulturne rute su neophodna, tako da turističke organizacije i nadležna ministarstva trebaju preduzeti posebne akcije za pružanje podrške lokalnim inicijativama koje imaju za cinj očuvanje kulturnog nasleđa i pokretanje projekata razvoja turizma na ovom području.</p> / <p> The main objective of the dissertation is to explain the concept of cultural routes as a means of promoting the conservation and preservation of cultural heritage, as well as the possibility of exploiting these resources in the development of cultural tourism. Through the analysis of specific areas of Serbia and the Danube river, as well as the analysis of specific tourism resources based on the use of cultural heritage and the conditions that influence on tourism development were established, so the cultural route &bdquo;Fortresses along the Danube&rdquo; in Serbia is defined. Dissertation research was fallowing the project &bdquo;Fortresses along the Danube in Serbia&rdquo; implemented by the Ministry of Culture of Serbia in the period 2009-2010. According to the significance and preservation levels of the fortresses along the Danube in Serbia, it is considered that they may represent very significant, primary or complementary, factor in the development of the tourist offer of Serbia on the Danube. By creating a cultural route along the Danube, consisted of elements with significant landscape, cultural, historical, geological or natural resources, that would include a tour of the forts as well as quality interpretation of the key attractions, would allow the exploitation of existing potential of the fortress on the Danube in Serbia. That would enable the cultural route, through the animation and good presentation, to position itself on the tourist market and to represent a great step in the formation of the cultural tourist product of Serbia. The survey covered the towns with fortresses, and therefore the analysis of infrastructure, socio-economic factors, the institutions for the protection of cultural monuments, the institutions responsible for tourism development was made. Moreover, the relevant research studies were conducted in these institutions, as well as the survey on attitudes of the residents and tourists and their opinions regarding the cultural development of cultural route along the Danube in Srbia. The conclusions based on the research results led to confirmation of the starting opinion that there is a great interest and real potential for the formation of cultural routes in Serbia. It will follow numerous plans and projects for implementation of activities in the direction of tourism development and promotion of the utilization of some fortresses and other cultural resources in the Danube area in Serbia. Of course, the support of international organizations in creating the basic requirements for the creation of cultural routes are necessary, so that tourist organizations and relevant ministries should take the specific actions to support local initiatives that have the goal in the preservation of cultural heritage and tourism development projects in the area.</p>

Cette étude aborde la manière dont l’Orient-Express a été décrit, perçu et imaginé, et s’efforce de mesurer l’écart entre les représentations communes et ce qui se dégage d’un corpus de textes très divers à travers trois grands axes de réflexion : les évocations des itinéraires de l’Orient-Express, les discours tenus sur le train et ses voyageurs, les thématisations et récupérations littéraires dont il a fait l’objet. L’idée directrice du propos est de montrer comment l’Orient-Express, rêve programmé par de très efficaces campagnes publicitaires et suscité par un imaginaire géographique, historique et littéraire puissant, n’a pu pleinement convaincre les voyageurs, mais aussi les écrivains et les lecteurs qui, semble-t-il, ne cessent de déplorer la disparition d’un train et d’un voyage qui n’ont peut-être jamais existé ou qui ne sont jamais vraiment ceux qu’ils imaginaient. / The purpose of this study is to see how the Orient Express was perceived, described and fantasized, and to measure the gap between common representations and what appears in quite different texts through three major lines : the evocations of the routes of the Orient Express, the discourses on the train and its passengers, the thematizations and literary recuperations. It aims at showing how the Orient Express, a dream programmed by very effective advertising campaigns and sustained by powerful geographical, historical and literary images, could not fully convince travelers, but also writers and readers who, apparently, do not cease to mourn the disappearance of a train and a travel that have perhaps never existed or that are never actually those they dreamt of.

<p>Личност дестинације као и њена веза са личношћу туристе још увек је релативно<br />неистражена област којом се бавио мали број аутора. Такође, у литератури се не&nbsp; проналазе радови који повезују личност туристе и његову перцепцију&nbsp; имиџа дестинације. Слично је и са утицајем личности туристе на понашање и одабир<br />понуде активности на дестинацији. Ово је прво истраживање које проучава везу између личности туристе мерене моделом Великих пет и избора односно занимљивости активности на дестинацији. Важан теоријски допринос ове тезе<br />је и у креирању нове скале личности дестинације, која је у потпуности&nbsp;&nbsp; прилагођена туристичкој дестинацији као производу, и садржи ајтеме који<br />се односе искључиво на личност, у овом случају приписану туристичкој дестинацији.&nbsp; Нова скала базирана је на 5 основних димензија оригиналног<br />модела личности бренда (Искреност, Узбудљивост, Компетентност, &nbsp; Софистицираности и Сировост), али су ставке сваке димензије сада прилагођене специфичности туристичке дестинације као производа.&nbsp; У&nbsp; тези је истражено такође и&nbsp; како одабир активности на дестинацији, као и занимљивост активности повратно утичу на перцепцију личности бренда и имиџа туристичке<br />дестинације. Такође, један од циљева био је и утврдити да ли се перцепција имиџа и личности дестинације од стране туриста разликује од перцепције туристичких стејкхолдра.</p><p>Истраживање је спроведено на 502 посетиоца&nbsp;различитих локалитета културне руте &bdquo;Пут римских царева&ldquo;. У истраживању су тестирана 3 структурална модела&nbsp; -структурални модел одабира активности (модел 1), структурални модел занимљивости потенцијалних (модел 2) и&nbsp;структурални модел занимљивости постојећих активности (модел 3). Такође, тестиран је један мерни модел (нове скале BPS). Сви модели су на крају показали прихватљиве индикаторе фита (CFI, NNFI&gt;0.9 и RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>Истраживање је показало да постоји утицај личности и соцеиодемографских&nbsp; карактеристика испитаника на перцепцију имиџа и личности бренда. Такође, потврђен је утицај социодемографских карактеристика на избор активности, док су резултати указали на то да личност туристе не утиче на избор активности на<br />дестинацији. За разлику од тога, на занимљивост активности утичу и личност туристе и социодемографске карактеристике. Личност дестинације не утиче на&nbsp; избор активности на дестинацији, а такође ни да избор активности не утиче на перцепцију личности дестинације. Међутим,&nbsp; начин на који видимо дестинацију као особу може утицати на то које ће нам активности бити занимљиве, али исто тако и да занимљивост активности на дестинацији може утицати на то да ми доживимо дестинацију на одређени начин. Имиџ дестинације утиче на избор активности, док избор активности не утиче на перцепцију имиџа.За разлику од тога, постоји обостран утицај занимљивости активности и перцепције имиџа&nbsp; дестинације. Истраживање је показало и имиџ утиче на перцепцију личности&nbsp; бренда, као и да туристички радници имају позитивнију перцепцију&nbsp; имиџа и личности бренда у односу на туристе.&nbsp; Сазнања до којих се дошло&nbsp; кроз овај рад<br />ће омогућити маркетинг стручњацима али и осталим запосленима у туристичкој индустрији јасне смернице шта све утиче на перцепцију личности и имиџа дестинације, чиме ће се олакшати формирање конкурентске предности дате дестинације као и њено позиционирање на туристичком тржишту.</p> / <p>Ličnost destinacije kao i njena veza sa ličnošću turiste još uvek je relativno<br />neistražena oblast kojom se bavio mali broj autora. Takođe, u literaturi se ne&nbsp; pronalaze radovi koji povezuju ličnost turiste i njegovu percepciju&nbsp; imidža destinacije. Slično je i sa uticajem ličnosti turiste na ponašanje i odabir<br />ponude aktivnosti na destinaciji. Ovo je prvo istraživanje koje proučava vezu između ličnosti turiste merene modelom Velikih pet i izbora odnosno zanimljivosti aktivnosti na destinaciji. Važan teorijski doprinos ove teze<br />je i u kreiranju nove skale ličnosti destinacije, koja je u potpunosti&nbsp;&nbsp; prilagođena turističkoj destinaciji kao proizvodu, i sadrži ajteme koji<br />se odnose isključivo na ličnost, u ovom slučaju pripisanu turističkoj destinaciji.&nbsp; Nova skala bazirana je na 5 osnovnih dimenzija originalnog<br />modela ličnosti brenda (Iskrenost, Uzbudljivost, Kompetentnost, &nbsp; Sofisticiranosti i Sirovost), ali su stavke svake dimenzije sada prilagođene specifičnosti turističke destinacije kao proizvoda.&nbsp; U&nbsp; tezi je istraženo takođe i&nbsp; kako odabir aktivnosti na destinaciji, kao i zanimljivost aktivnosti povratno utiču na percepciju ličnosti brenda i imidža turističke<br />destinacije. Takođe, jedan od ciljeva bio je i utvrditi da li se percepcija imidža i ličnosti destinacije od strane turista razlikuje od percepcije turističkih stejkholdra.</p><p>Istraživanje je sprovedeno na 502 posetioca&nbsp;različitih lokaliteta kulturne rute &bdquo;Put rimskih careva&ldquo;. U istraživanju su testirana 3 strukturalna modela&nbsp; -strukturalni model odabira aktivnosti (model 1), strukturalni model zanimljivosti potencijalnih (model 2) i&nbsp;strukturalni model zanimljivosti postojećih aktivnosti (model 3). Takođe, testiran je jedan merni model (nove skale BPS). Svi modeli su na kraju pokazali prihvatljive indikatore fita (CFI, NNFI&gt;0.9 i RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>Istraživanje je pokazalo da postoji uticaj ličnosti i soceiodemografskih&nbsp; karakteristika ispitanika na percepciju imidža i ličnosti brenda. Takođe, potvrđen je uticaj sociodemografskih karakteristika na izbor aktivnosti, dok su rezultati ukazali na to da ličnost turiste ne utiče na izbor aktivnosti na<br />destinaciji. Za razliku od toga, na zanimljivost aktivnosti utiču i ličnost turiste i sociodemografske karakteristike. Ličnost destinacije ne utiče na&nbsp; izbor aktivnosti na destinaciji, a takođe ni da izbor aktivnosti ne utiče na percepciju ličnosti destinacije. Međutim,&nbsp; način na koji vidimo destinaciju kao osobu može uticati na to koje će nam aktivnosti biti zanimljive, ali isto tako i da zanimljivost aktivnosti na destinaciji može uticati na to da mi doživimo destinaciju na određeni način. Imidž destinacije utiče na izbor aktivnosti, dok izbor aktivnosti ne utiče na percepciju imidža.Za razliku od toga, postoji obostran uticaj zanimljivosti aktivnosti i percepcije imidža&nbsp; destinacije. Istraživanje je pokazalo i imidž utiče na percepciju ličnosti&nbsp; brenda, kao i da turistički radnici imaju pozitivniju percepciju&nbsp; imidža i ličnosti brenda u odnosu na turiste.&nbsp; Saznanja do kojih se došlo&nbsp; kroz ovaj rad<br />će omogućiti marketing stručnjacima ali i ostalim zaposlenima u turističkoj industriji jasne smernice šta sve utiče na percepciju ličnosti i imidža destinacije, čime će se olakšati formiranje konkurentske prednosti date destinacije kao i njeno pozicioniranje na turističkom tržištu.</p> / <p>Destination personality and its&nbsp; relationship with tourist personality is still unexplored area which hasn&#39;t been a subject of many scientific publications untill now. Moreover, in the existing body of literature, there are no scientific papers connecting tourist personality and its destination image perception. The similar case is also with the impact of tourist personality on tourist behaviour, especially its choice of tourist activities on destination.Thus, this is the first study to examine the relationship among tourist personality, measured by Big Five Traint model, and the choice and&nbsp;preference of activities on destination. The important theoretical contribution od this thesis is in creation of a new scale of destination personality, which is completely adapted to tourist destination, as a specific tourist product. This scale contains items which refer only to personality traits, in this case personality traits of tourist destination. The new scale is based on five dimensions of original Brend Personality Scale (Sincerity, Excitement, Competetivness, Sofistication and Rugidness), but each&nbsp; of these dimensions contains items adapted to tourist destination. In this thesis, it is also explored how can choice and preference of tourist activities on destination affect tourist image and brend personality perception. In addition, the aim was to determine whether there is a difference in image and destination personality&nbsp; perception among tourist and tourism stakeholders. The research was carried out on a sample of 502 tourists who have visited different sites on the cultural route &ldquo;The trail of Roman Emperors&rdquo;. In this research, the three structural model have been tested &ndash; Structural model of choice of tourist activities (Model 1), Structural model&nbsp; of preference of potential activities (Model 2), and Structural model of preference of existing activities (Model 3). Moreover, model of a new scale of destination personality has also been tested. All tested model have showen satisfactory fit indexes (CFI, NNFI&gt;0.9 и RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>The research has shown that there is an impact of tourist personality and its sociodemografic features on image and destination perosnality percepction. In addition, It is confirmed that sociodemografic features affect a choice of tourist activities on destination. On contrary, tourist preference of activities is affected by both tourist personality and sociodemografic features. Destination personality does not affect tourist choice of activities, and tourist choice of activites does not affect tourust perception of destination personality. However, the way we pereceive tourist destionation can affect our preference of activities, and vice verca. The study have shown that destination image affects choice of activities on destination, which choice of activities doesn&rsquo;t affect tourist image perception. On contrary, there is a mutual influence between preference of tourist activities and image perception. The study has &nbsp; also shown that image affects destination personality, as well as that tourist stakeholders have more positive perception of image and brend personality than tourist. The results obtained through this thesis could provide marketers and other employees in tourism with detailed information about what affects image and destination personality perception. This could positively influence the positioning of this cultural route and obtaining of the competetive position on tourism market.</p>