<p>Ciljevi: Cilj ove studije je da ispita bezbednost rane karotidne endarterektomije (CEA) u odnosu na odložene CEA nakon akutnog ishemijskog neurolo&scaron;kog deficita (TIA/CVI). Drugi cilj je da istražimo da li postoji razlika u brzini neurolo&scaron;kog oporavka između navedenih grupa. Metode: Ukupno 157 ispitanika u prospektivnoj studiji je praćeno 30 dana postoperativno. Grupa I ili rana CEA, je imala 50 ispitanika operisanih od 3. do 14. dana po TIA/CVI događaju. Grupa II ili odložena CEA, je imala 107 ispitanika operisanih od 15. do 180. dana nakon TIA/CVI. Praćen je proceduralni op&scaron;ti i specifični morbiditet i mortalitet u 30-dnevnom postoperativnom periodu. Rankin skor (mRS) smo koristili za procenu neurolo&scaron;kog invaliditeta. U odnosu na vrednost mRS skora smo formirali dve podgrupe mRS&lt;3 i mRS3. U statističkoj analizi koristili smo Pirsonov hi test, Studentov test, ANOVU analizu varijanse, Boniferonijev test i multiplu analizu varijanse za ponovljena merenja (GLM- general line model), kao i parametarsku i neparametarsku korelaciju i regresiju. Nivo značajnosti je bio 0,05. Rezultati: Prosečna starost ispitanika je bila 66,72 godine uz 66,2% osoba mu&scaron;kog pola. U grupi I je prosečno vreme do intervencije bilo 9,5 dana, a u grupi II 72,22 dana. Grupe su homogene u odnosu na faktore rizika i komorbiditet. Grupa I je imala 54% nestabilnih aterosklerotskih plakova u poređenju sa grupom II gde ih je bilo 31,8% (&chi;2 = 7.084; p &lt; 0.01). U grupi I TIA je imalo 50% ispitanika, a u grupi II CVI nalaza je bilo 68,2% (&chi;2 =4.825; p &lt;0.05). CVI do 1 cm veličine je statistički značajno vi&scaron;e zastupljen u grupi I , a CVI do 2 cm u grupi II (&chi;2 = 6.913; p &lt;0.05). Stopa CVI je u grupi I bila 2.0% a u grupi II je 2.8% (F = 0.083; p &gt; 0.05). Stopa postoperativnog infarkta miokarda (IM) je u grupi I je 2.0% a u grupi II je 1.9%. Stopa specifičnog hirur&scaron;kog morbiditeta je u grupi I 4.0% a u grupi II 3.7%. U grupi I ukupni morbiditet bio 6.0% a u grupi II 7.5%, razlika nije bila statistički značajna (F =0.921; p &gt; 0.05). Mortaliteta u obe grupe nije bilo. CVI/IM/smrt stopa je u grupi I bio 4.0% a u grupi II je bio 4.7% (F = 0.122; p &gt;0.05). Hiperlipidemija je signifikantan faktor rizika za CVI/IM/smrt (&chi;2 = 4.083; p &lt; 0.05). Pobolj&scaron;anje mRS je u grupi I imalo 52%, a u grupi II 31,8% pacijenata (&chi;2 = 5.903; p &lt;0.01). Relativni rizik je 2,4 odnosno toliko puta je veća &scaron;ansa da kod bolesnika dođe do promene mRS ako je bolesnik u grupi I. Pad mRS koji nastupa između trećeg i desetog dana nakon CEA je statistički visoko značajno izraženiji u grupi ranih CEA ( F 3,701 df 1 p=0,029). Kod bolesnika sa TIA u preko 60% slučajeva do&scaron;lo je do pada mRS, a kod onih koji su imali CVI u oko 25.5% (&chi;2 = 18.050; p &lt; 0.01). Kod Rankin skora podgrupe mRS&lt;3 i mRS3 je pad bio značajan i po vremenu (F 18,774; df 6; p=0,000) i po podgrupi ali je daleko brži pad zapažen u podgrupi mRS&lt;3(F 6,010; df 1; p=0,003). Zaključak: Rana CEA je jednako bezbedna kao i odložena CEA u pogledu incidence perioperativnog morbiditeta i mortaliteta. Ranom CEA se postiže znatno brži neurolo&scaron;ki oporavak pacijenata, naročito onih sa TIA i mRS&lt;3 skorom.</p> / <p>Objectives: The aim of this study was to investigate the safety of early carotid endarterectomy (CEA) in relation to the delayed CEA after acute ischemic neurological events (TIA / CVI). The second objective was to investigate whether there is a difference in speed of neurological recovery between these groups. Methods: A total of 157 patients in the prospective study followed 30 days postoperatively. Group I or early CEA, had 50 patients operated from 3 to 14 days after TIA / CVI event. Group II or delayed CEA, had 107 patients operated from 15 to 180 days after the TIA / CVI. Accompanied by the general and specific procedural morbidity and mortality in 30-day postoperative folow up. Rankin score (mRS) were used for evaluation of neurologic disability. In relation to the value of mRS score we formed two subgroups mRS &lt;3 i mRS3. In the statistical analysis we used the Pearson chi test, Student&#39;s test, ANOVA analysis of variance, Boniferony test and multiple analysis of variance for repeated measures (GLM- general line model), as well parametric and nonparametric correlation and regression. The significance level was 0.05. Results: The mean age was 66.72 years with 66.2% of males. In Group I is the average time to intervention was 9.5 days, and in group II 72.22 days. The groups were homogeneous in relation to risk factors and comorbidities. Group I had 54% of unstable atherosclerotic plaques compared with group II, where it was 31.8% (&chi;2 = 7.084; p &lt;0.01). In the group I TIA had 50% of respondents, while in group II CVI was 68.2% (&chi;2 = 4.825; p &lt;0.05). CVI to 1 cm in size were significantly more frequent in the group I, a CVI to 2 cm in group II (&chi;2 = 6.913; p &lt;0.05). CVI rate in the group I was 2.0%, and in group II was 2.8% (F = 0.083, p&gt; 0.05). Postoperative myocardial infarction (MI) in the group I is 2.0%, and in group II was 1.9%. Specific surgical morbidity rate in the group I and 4.0% in the group II 3.7%. In group I total morbidity was 6.0% in group II 7.5%, the difference was not statistically significant (F = 0.921; p&gt; 0.05). Mortality in both groups was not. CVI/IM/death rate in group I was 4.0% in group II was 4.7% (F = 0.122; p&gt; 0.05). Hyperlipidemia is a significant risk factor for CVI/IM/death (&chi;2 = 4.083; p&lt;0.05). Improving mRS in the group I had 52% and in group II 31.8% of patients (&chi;2 = 5.903; p &lt;0.01). The relative risk was 2.4 times as much and is more likely to occur in patients mRS changes if the patient in group I. Improving mRS that occurs between the third and tenth days after CEA was highly statistically significantly greater in the group of early CEA (F 3,701 df 1 p = 0.029). In patients with TIA in 60% of cases there was a decline mRS, and those had CVI in about 25.5% (&chi;2 = 18.050; p &lt;0.01). In Rankin score subgroups mRS &lt;3 i mRS 3 the decline was significant and time (F 18,774; df 6; p =0.000) and in the subgroup but it is far more rapid decline observed in the subgroup mRS &lt;3 (F 6.010; df 1; p = 0.003). Conclusions: Early CEA is as safe as the delayed CEA in respect incidence of perioperative morbidity and mortality. Early CEA is achieved significantly faster recovery of neurological patients, especially those with TIA and mRS &lt;3 compared with delayed CEA.</p>

<p>Povratak na posao nakon operacije lumbalne diskus hernije determinisan je funkcionalnim stanjem, prisustvom i stepenom tegoba od strane lumbosakralne kičme, zahtevima na radnom mestu bolesnika ali i psihosocijalnim faktorima, koji pri oceni radne sposobnosti zaposlnih zahtevaju individualni pristup. Grupa pacijenata koja se neće vratiti na posao može biti identifikovana putem prognostičkog modela. Cilj ove studije je definisanje prognostičkog modela za povratak na posao bolesnika operisanih zbog lumbalne diskus hernije kao i identifikacija najznačajnijih faktora rizika odgovornih za lo&scaron; ishod operativnog lečenja, posmatrano kroz prizmu povratka na posao. Istraživanje je prospektivna studija koja je obuhvatila ukupno 200 ispitanika, koji su operisani zbog lumbalne diskus hernije na jednom nivou i praćeni su u vremenskom period do 12 meseci nakon operativnog lečenja. U statističku ananlizu je u&scaron;lo 153 bolesnika, koji su ispunili kriterijume selekcije ispitanika studije. Nakon određivanja značaja posmatranih biolo&scaron;kih, profesionalnih i psihosocijalnih faktora rizika za povratak na posao, kreirani su i evaluirani prognostički modeli bazirani na svim i na odabranim atributima desetostrukom kros-validacijom: stablo odlučivanja (DT), model vi&scaron;eslojnih perceptrona (MLP) i model potpornih vektora (SVM). Za predviđanje povratka na posao najveću tačnost, specifičnost i senzitivnost za odabrane atribute postiže model potpornih - podržavajućih vektora (SVM). Najbolju intuitivnu i praktičnu vrednost za predviđanje povratka na posao pruža model stabla odluka (DT). Identifikacijom najznačajnijih faktora rizika za nepovoljan ishod povratka na posao omogućeno je preventivno delovanje na iste, u cilju smanjenja broja pacijenata sa umanjenjem radne sposobnosti i invaliditeta.</p> / <p>Return to work after lumbar discectomy is determinated by functional status, presence and degree of discomfort in the lumbosacral spine, the requirements in the workplace of patients and psychosocial factors that in the assessment of working capabilities require an individual approach. Groups of patients which don&rsquo;t return to work after surgery could be identified by predictive model. The aim of this study is to define prognostic model to return to work patients after lumbar discectomy, as well as the identification major risk factors responsible for the poor outcome of operative treatment viewed through the prism of returning to work. This prospective study included a total of 200 patients, who underwent surgery for lumbar disc herniation on one level and were followed up in period of 12 months following surgery. The statistical analysis included 153 patients who fulfilled all selection criteria of the study subjects. After determining significance of the observed biological, professional and psychosocial risk factors for return to work, prognostic models were designed and evaluated based on all and selected attributes by tenfold cross-validation: decision tree (DT) model of multilayer perception (MLP) model and support vector (SVM). For the prediction of return to work best accuracy, specificity and sensitivity for selected attributes, is achieved by supporting vector model (SVM). The decision tree model (DT) provides the best intuitive and practical value for predicting return to work. By identifying the most important risk factors for adverse outcome for return to work it is made possible for preventive actions, to reduce the number of patients with reduced work ability and disability.</p>

<p>Boljom prevencijom aterosklerotskih bolesti i uvođenjem invazivnih procedura endoluminalnim pristupom u lečenju koronarne bolesti i karotidne bolesti, hirur&scaron;ke procedure u poslednje dve decenije postaju sve kompleksnije i teže. Profil pacijenata podvrgnutih revaskularizaciji miokarda postaje sve rizičniji i procentualno se povećava broj polivaskularnih pacijenata za koje je neophodno uraditi dodatne procedure na karotidnim arterijama, bilo da su one urađene simultano, u dva ili tri akta. To su pacijenati koji imaju značajne aterosklerotske lezije na jednoj ili obe karotidne arterije zajedno sa značajnim suženjima koronarnih arterija. Algoritmi koji se nude u projektovanju operativne taktike ni danas nisu strogo definisani i vrlo često zavise od individualne procene i stava hirurga koji izvode ove procedure. Ishod operativnog lečenja ovih pacijenata često zavisi od hirur&scaron;ke taktike i ustanove u kojoj se oni operativno leče. Prediktori ishoda operativnog lečenja bi mogli biti važan faktor u selekcioniranju pacijenata u preporuci taktike operativnog lečenja. U tezi su analizirani klinički aspekti preoperativno i postoperativno, postoperativni mortalitet - 30 dana posle operacije i jednu godinu posle operacije. Analiziran je uticaj faktora: starost, pol, neurolo&scaron;ka disfunkcija, infarkt miokarda do 90 dana pre operacije, nestabilna angina, diabetes mellitus, bilateralna stenoza karotidnih arterija kod 94 pacijenta koji su operisani u Klinici za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici u periodu 2007-2012g. Kod svih je, preoperativno, nađeno da imaju značajne promene na koronarnim i karotidnim arterijama. Pacijenti su podeljeni u dve grupe po tipu izvr&scaron;ene operacije. Prvu grupu su sačinjavali pacijenti koji su operisani u odvojenim operacijama karotidnih arterija i revakularizacije miokarda, a drugi su operisani simultano operacijom karotidnih arterija i revaskularizacijom miokarda. U metodologiji su kori&scaron;ćene metode retrospektivnog i prospektivnog istraživanja. Kori&scaron;ćena je elektronska baza podataka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, vođen je intervju sa pacijentima. Kori&scaron;ćeni su i pregledi doppler sonografije karotidnih arterija koji su rađeni u drugim ustanovama. Mortalitet-30 dana i jednu godinu posle operacije je bio prihvatljivo nizak, pacijenti su pobolj&scaron;ani u posmatranim parametrima. Neurolo&scaron;ki morbiditet na 30 dana i jednu godinu posle je bio prihvatljivo nizak. Prediktori mortaliteta su bili pu&scaron;enje 30 dana i godinu dana posle operacije u obe grupe. Prediktor morbiditeta 30 dana i jednu godinu nakon operacije bila je hiperlipoproteinemija. Ženski pol je bio nezavisni prediktor mortaliteta u grupi pacijenata operisanih u vi&scaron;e aktova. Pacijenti operisini simultano su bili teži po simptomima ( NYHAklasi) i u većem riziku (EU2 score), ali nisu imali statistički značajno veću smrtnost u odnosu na grupu operisanu u vi&scaron;e aktova.</p> / <p>Surgical procedures have become more complex and difficult in the past two decades due to the better prevention of atherosclerotic diseases and the introduction of invasive procedures with endoluminal approach to treating coronary and carotid artery diseases. The profile of patients undergoing myocardial revascularization is becoming riskier. There is also increase in the percentage of patients with polyvascular disease who need additional procedures on the carotid arteries, whether they are done simultaneously or in two or three acts. These are the patients who have significant atherosclerotic lesions in one or both of the carotid arteries along with the significant narrowing of the coronary arteries. Algorithms that are offered to plan operative tactics are still not strictly defined and often depend on the individual assessment of surgeons and the attitude of certain institutions that perform the procedure. The outcome of surgical treatment of these patients often depends on surgical tactics and the institution in which they are treated. Predictors of surgical treatment outcome could be an important factor for the selection of patients and the recommendation of operative treatment tactics. The thesis analyzed pre- and postoperative clinical aspect as well as 30-day and one-year postoperative mortality. The influence of the following factors was analyzed: age, sex, neurologic dysfunction, myocardial infarction occurring 90 days after surgery, unstable angina, diabetes mellitus, and bilateral carotid artery stenosis in 94 patients that underwent cardiac surgery at the Clinic of Cardiovascular Surgery of the Institute of Cardiovascular Diseases of Vojvodina in Sremska Kamenica in the period from 2007 to 2012. All patients had significant changes on the coronary and carotid arteries. The patients were divided into two groups according to the type of surgery. The first group consisted of the patients who underwent carotid artery surgery and myocardial revascularization separately. The second group of patients underwent carotid artery surgery and myocardial revascularization at the same time. Methods of retrospective and prospective research were used in the methodology. Electronic data base of the Institute of Cardiovascular Diseases of Vojvodina was also used and the patients were interviewed. Doppler of carotid arteries performed both in our institution and in other institutions was used. Mortality, 30-day and one-year post surgery, was acceptably low. The patients were improved in the observed parameters. Neurologic morbidity 30 days and one year after surgery was acceptably low. Smoking 30 days and one year after surgery was predictor of mortality in both groups. Hyperlipoproteinemia 30 days and one year after surgery was predictor of morbidity. Female sex was independent predictor of mortality for the first group of patients. The second group of patients were more complex according to the symptoms (NYHA class) and with greater risk (EU2 score), but their mortality rate was not statistically significant in relation to the first group of patients.</p>

<p>U ovoj doktorskoj disertaciji izloženi su rezultati&nbsp;analize eksperimentalno i teorijski dobijene&nbsp;raspodele gustine naelektrisanja dva derivata&nbsp;tiosemikarbazida, 4-metil-3-tiosemikarbazida&nbsp;(MeTSC) i 4-metil-3-tiosemikarbazon 2-piridinformamida (TSC4). &nbsp;Analiza&nbsp;eksperimentalno dobijene gustine naelektrisanja je&nbsp;zasnovana&nbsp; na preciznim &nbsp;podacima dobijenim&nbsp;difrakcijom rendgenskog zračenja visoke&nbsp;rezolucije. Teorijska istraživanja bazirana su na&nbsp;teorijskim strukturnim faktorima dobijenim&nbsp;primenom programa CRYSAL09 polazeći od&nbsp;geometrije&nbsp; molekula određene nakon multipol&nbsp;utačnjavanja eksperimentalno dobijene gustine&nbsp;naelektrisanja. Za opisivanje eksperimentalne i&nbsp;teorijske ukupne elektronske gustine kori&scaron;ćen je&nbsp;Hansen-Coppens-ov multipol-model.&nbsp; Takođe je&nbsp;urađena i topolo&scaron;ka analizahemijskih veza i&nbsp;interakcija &nbsp;i ispitivana su elektrostatička svojstva&nbsp;atoma sumpora.</p><p>Analizom eksperimentalne gustine&nbsp;naelektrisanja kristalnih struktura MeTSC i TSC4&nbsp;uočeno je da deformaciona gustina slobodnih&nbsp;elektronskih parova S atoma ima &nbsp;oblik torusa, da&nbsp;je unutar njega raspodela elektronske gustine&nbsp;nehomogena i da položaj samog torusa može biti&nbsp;ortogonalan (SalTSC) ili pod uglom (MeTSC,&nbsp;<br />TSC4).&nbsp; Na osnovu raspodele deformacione&nbsp;gustine i elektrostatičkog potencijala, kao &nbsp;i na&nbsp;osnovu topolo&scaron;ke analize ukupne eksperimentalne&nbsp;gustine naelektrisanja &rho;_ktv&nbsp; i njenog Laplasijana &nabla;²&rho;_ktv zaključeno je da atom sumpora ima izrazitu&nbsp;fleksibilnost i sposobnost da prilagodi svoju&nbsp;elektronsku gustinu slobodnih elektronskih &nbsp;parova&nbsp;prostornom rasporedu donornih grupa koje&nbsp;učestvuju u interakcijama sa S akceptorom.&nbsp; U&nbsp;kristalnim strukturama MeTSC i TSC4 utvrđeno&nbsp;je da S atom istovremeno gradi četiri, odnosno&nbsp;prosečno &scaron;est međumolekulskih interakcija.</p><p>U cilju upotpunjavanja eksperimentalnih&nbsp;rezultata analizirana je teorijski dobijena gustina&nbsp;naelektrisanja oba molekula, a zatim su ispitivane&nbsp;karakteristike sumpora kao akceptora i to u&nbsp;sistemima različite složensti polazeći od&nbsp;izolovanih monomera, preko izdvojenih dimer do&nbsp;kristalnogokruženja. Ovom analizom je utvrđeno&nbsp;da se simultanim angažovanjem S atoma u vi&scaron;e&nbsp;interakcija ne umanjuje njegova akceptorska&nbsp;sposobnost.</p><p>Vodonične vezekoje uključuju S akceptor su&nbsp;ispitivane sa aspekta &nbsp;energijskih svojstava dimera&nbsp;koji suprisutni u MeTSCi TSC4, kaoi u dodatno&nbsp;konstruisanim&nbsp; sistemima&nbsp; MeTSC/MeOH&nbsp; i&nbsp;aceton/MeOH. Energijske&nbsp; karakteristike&nbsp; su&nbsp;proučavane u pogledu elektrostatičke energije&nbsp;interakcije (E_es) i kohezione energije(E_coh). Za&nbsp;<br />dva odabrana&nbsp; MeTSC/MeOH i aceton/MeOH&nbsp;sistema je primenjena metoda &nbsp;kuplovanih klastera&nbsp;kao&scaron;to&nbsp; je&nbsp;<em> ab initio</em>&nbsp; CCSD(T)&nbsp; metod.&nbsp; Za&nbsp;MeTSC/MeOH sistem je &nbsp;urađena potpuna&nbsp;optimizacija i za tako dobijenu ravnotežnu&nbsp;geometriju je izračunata energija sistema&nbsp;∆E_CCSD(T),CBS.</p> / <p>In this dissertation the analysis of the experimental and theoretically obtained electron &nbsp;density of two derivatives of thiosemicarbasides, 4-methyl-3-thiosemicarbaside (MeTSC) and 4-methyl-3-thiosemikabazone 2-piridinformamide (TSC4) are presented.&nbsp; The analysis of experimentally obtained electron density is based on &nbsp;accurate X-ray diffraction data of high resolution. Theoretically calculated electron densities are obtained from periodic quantum mechanical calculation using CRYSTAL09 and the accurate structural parameters from high resolution X-ray&nbsp;experiment. For the description of the theoretical and experimental electron density the Hansen-Coppens multipol model was used. Further topological analysis of chemical bonds and interactions was performed in order to explain the electrostatic properties of sulfur.</p><p>In this work it has been observed that in the experimentally obtained electron density of the MeTSC and TSC4 crystal structures, the deformational electron density of sulfur free electron pairs forms a toroidal shape. Further, this torus is not homogeneously filled but shows pronounced local accumulations and its position can be either orthogonal (like in SalTSC) or tilted (MeTSC, TSC4). Based on the distribution of the&nbsp;deformational electron&nbsp; density and electrostatic potential, as well as the topological analysis of the total electron density &rho;_ktv and its Laplasian &nabla;²&rho;_ktv&nbsp;it can be concluded that the S atom has a remarkable flexibility and ability to adapt his deformation electron density of free electron pairs into toruses corresponding to the position of donor groups surrounding him. In the crystal structures of MeTSC and TSC4 it was determined that the S atom participates in four and six interactions, respectively.</p><p>In order to supplement&nbsp; the experimentally obtained results a theoretically calculated electron density of both molecules (MeTSC and TSC4) was performed and the properties of the S atom as a hydrogen acceptor have been studied. The analysis was &nbsp;performed on systems of various complexity, starting with isolated monomers, then on &nbsp;dimers and up to the whole crystal packing. From this work it has been concluded that &nbsp;the acceptor capabilities of the S atom are not diminished with the increasing number &nbsp;of interactions.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p><p>The hydrogen bonding involving thioureido S&nbsp;acceptor is also investigated in terms of the energetic properties of the MeTSC and TSC4 dimers existing in the crystal structure, and additional MeTSC/MeOH and acetone/MeOH systems. Energetic features were thoroughly studied through electrostatic interactions energies (E_es) and &nbsp;cohesive energies (E_coh). For two selected MeTSC/MeOH and acetone/MeOH systems an ab initio approach&nbsp;employing the coupled-cluster singles and doubles augmented by a perturbational correction for connected triple excitations (CCSD(T)) method were applied. Finaly, for MeTSC/MeOH system full geometry optimization was &nbsp;performed and for resulting equilibrium geometry the energy of the system (∆E_CCSD(T),CBS) was calculated.</p>

<p>Увод: Ризик оперативног лечења у кардиохирургији посматра се са становишта постоперативног морталитет или одређених компликација. Стратификација ризика подразумева преоперативно утврђивање оперативног ризика, у односу на одређен период након операције, на основу тежине стања сваког пацијента посебно. Оно се процењује на основу броја и тежине његових фактора ризика. Предмет истраживања јесте математички статистички модел за предвиђање исхода оперативног ризика у кардиохирургији за период од једне године од датума интервенције. Популација Војводине је, у демографском смислу, специфична. Висока је стопа гојазних, пушача, оболелих од шећерне болести и артеријске хипертензије. Ове специфичности популације, морају се узети у обзир приликом процене ризика од кардиохируршке интервенције. Осим тога, оперативна тактика и техника (примена артеријских графтова, реваскуларизација у ургентним стањима, хибридна хирургија итд.), као и оптимална преоперативна припрема и постоперативни третман имају велики утицај на исход оперативног лечења. Циљ истраживања јесте идентификација свих фактора ризика који значајно утичу на исход оперативног лечења и развој сопствених модела за предикцију морталитета и значајних кардијалних и церебрoваскуларних компликација, као и њихова валидација. Методе: Узорак је чинило 2664 консекутивних болесника оперисаних на Клиници за кардиоваскуларну хирургију, Института за кардиоваскуларне болести Војводине у периоду од 01.07. 2011. до 21.12.2013. године. Анализирано је укупно 48 потенцијално релевантних фактора ризика. Подаци о морталитету и компликацијама у периоду хоспитализације и о рехоспитализацијама преузимани су из болничког информационог система (БИС). Болесници који, 365 дана од операције, нису били регистровани у БИС-у, позивани су телефоном како би се добио увид у њихово стање. Модел за процену једногодишњег оперативног ризика креиран је помоћу мултиваријантне бинарне логистичке регресије. Дискриминативна моћ модела испитана је помоћу Receiver Operating Characteristic (ROC) кривих, при чему су одређени гранични пресек, сензитивност и специфичност одговарајуће варијабле. Резултати: Добијени модел је добар маркер за предикцију морталитета годину дана од операције (area = 0,712: р &lt; 0,0005). Вредност граничног пресека је 3,04, сензитивност је 0,700; специфичност је 0,626. Хосмер - Лемешов тест за креирани модел износи 0,125 (р &gt; 0,05). На узорку на коме је направљен модел, у односу на значајне, неповољне кардијалне и цереброваскуларне догађаје вредност површине испод ROC криве су: area = 0,713; p &lt; 0,0005 , вредност граничног пресека 7,87, сензитивност 0,667, специфичност 0,635. Када се модел примени на контролну групу, вредност површине испод ROC криве су следеће: area = 0,518, p = 0,581. Хосмер - Лемешов тест за креирани модел показује да је вредност р = 0,007. Закључак: Модел за предикцију морталитета је прецизан како у односу на целу групу болесника, тако и у односу на тип кардиохируршке инервенције. Креирани модел има добру моћ дискриминације. Најбољу моћ разликовања болесника са ниским и високим ризиком, модел показује у коронарној а нешто слабију у комбинованој хирургији. Модел за значајне кардијалне и цереброваскуларне догађаје функционише само на целокупном узорку, на којем је креиран, а не може да да задовољавајући одговор сваком болеснику понаособ, колика је вероватноћа да ће се код њега, у периоду од годину дана од операције, десити неки од наведених догађаја.</p> / <p>Uvod: Rizik operativnog lečenja u kardiohirurgiji posmatra se sa stanovišta postoperativnog mortalitet ili određenih komplikacija. Stratifikacija rizika podrazumeva preoperativno utvrđivanje operativnog rizika, u odnosu na određen period nakon operacije, na osnovu težine stanja svakog pacijenta posebno. Ono se procenjuje na osnovu broja i težine njegovih faktora rizika. Predmet istraživanja jeste matematički statistički model za predviđanje ishoda operativnog rizika u kardiohirurgiji za period od jedne godine od datuma intervencije. Populacija Vojvodine je, u demografskom smislu, specifična. Visoka je stopa gojaznih, pušača, obolelih od šećerne bolesti i arterijske hipertenzije. Ove specifičnosti populacije, moraju se uzeti u obzir prilikom procene rizika od kardiohirurške intervencije. Osim toga, operativna taktika i tehnika (primena arterijskih graftova, revaskularizacija u urgentnim stanjima, hibridna hirurgija itd.), kao i optimalna preoperativna priprema i postoperativni tretman imaju veliki uticaj na ishod operativnog lečenja. Cilj istraživanja jeste identifikacija svih faktora rizika koji značajno utiču na ishod operativnog lečenja i razvoj sopstvenih modela za predikciju mortaliteta i značajnih kardijalnih i cerebrovaskularnih komplikacija, kao i njihova validacija. Metode: Uzorak je činilo 2664 konsekutivnih bolesnika operisanih na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u periodu od 01.07. 2011. do 21.12.2013. godine. Analizirano je ukupno 48 potencijalno relevantnih faktora rizika. Podaci o mortalitetu i komplikacijama u periodu hospitalizacije i o rehospitalizacijama preuzimani su iz bolničkog informacionog sistema (BIS). Bolesnici koji, 365 dana od operacije, nisu bili registrovani u BIS-u, pozivani su telefonom kako bi se dobio uvid u njihovo stanje. Model za procenu jednogodišnjeg operativnog rizika kreiran je pomoću multivarijantne binarne logističke regresije. Diskriminativna moć modela ispitana je pomoću Receiver Operating Characteristic (ROC) krivih, pri čemu su određeni granični presek, senzitivnost i specifičnost odgovarajuće varijable. Rezultati: Dobijeni model je dobar marker za predikciju mortaliteta godinu dana od operacije (area = 0,712: r &lt; 0,0005). Vrednost graničnog preseka je 3,04, senzitivnost je 0,700; specifičnost je 0,626. Hosmer - Lemešov test za kreirani model iznosi 0,125 (r &gt; 0,05). Na uzorku na kome je napravljen model, u odnosu na značajne, nepovoljne kardijalne i cerebrovaskularne događaje vrednost površine ispod ROC krive su: area = 0,713; p &lt; 0,0005 , vrednost graničnog preseka 7,87, senzitivnost 0,667, specifičnost 0,635. Kada se model primeni na kontrolnu grupu, vrednost površine ispod ROC krive su sledeće: area = 0,518, p = 0,581. Hosmer - Lemešov test za kreirani model pokazuje da je vrednost r = 0,007. Zaključak: Model za predikciju mortaliteta je precizan kako u odnosu na celu grupu bolesnika, tako i u odnosu na tip kardiohirurške inervencije. Kreirani model ima dobru moć diskriminacije. Najbolju moć razlikovanja bolesnika sa niskim i visokim rizikom, model pokazuje u koronarnoj a nešto slabiju u kombinovanoj hirurgiji. Model za značajne kardijalne i cerebrovaskularne događaje funkcioniše samo na celokupnom uzorku, na kojem je kreiran, a ne može da da zadovoljavajući odgovor svakom bolesniku ponaosob, kolika je verovatnoća da će se kod njega, u periodu od godinu dana od operacije, desiti neki od navedenih događaja.</p> / <p>Introduction: Risk assessment in cardiac surgery can be realized from the point of postoperative mortality or certain complications. Risk stratification involves preoperative determination of operative risk in relation to a certain period after the operation, based on the health status of each patient individually. It is estimated through the number and severity of its risk factors. The subject of research is mathematical statistical model which is able to predict the outcome of operative risk in cardiac surgery for a period of one year from the date of intervention. The population of Vojvodina is, in demographic terms, specific. There is a high rate of overweight people, smokers, patients with diabetes and hypertension. These specifics of the population must be taken into account when assessing the risk of cardiac intervention. In addition, operative tactics and techniques (use of arterial grafts, revascularization in emergency situations, hybrid surgery etc.) as well as the optimal preoperative preparation and postoperative treatment have a major impact on the outcome of operative treatment. The aim of the research is the identification of risk factors that significantly affect the outcome of operative treatment and development of specific models for the prediction of mortality and major cardiac and cerebrovascular complications, as well as their validation. Methods: The sample was comprised of 2664 consecutive patients who underwent surgery at the Clinic for Cardiovascular Surgery at the Institute of Cardiovascular Diseases Vojvodina in the period 01.07. 2011 - 21.12.2013. A total of 48 potentially relevant risk factors were analyzed. Data on mortality and complications during hospitalization, and the rehospitalization rates were obtained from the Hospital Information System (BIS). Patients not registered within the BIS during 365 days from the operation day, were contacted by phone in order to gain insight about their status. A model for one-year operative risk assessment was created using multivariate binary logistic regression. The discriminative power of the model was tested using the Receiver Operating Characteristic (ROC) curves, with determination of the following parameters: cut-off value, sensitivity and specificity of the response variables. Results: The model is a good marker for the prediction of mortality one year after the operation (area = 0.712: p &lt;0.0005). The cut-off value is 3.04, the sensitivity was 0.700; specificity was 0.626. Hosmer - Lemeshov test for the created model is 0.125 (p&gt; 0.05). In a sample in which the model was developed, with regard to significant adverse cardiac and cerebrovascular events, the value of the area under the ROC curves were: area = 0.713; p &lt;0.0005, cut-off value 7.87, sensitivity of 0.667, specificity of 0.635. When the model is applied to the control group, the value of the area under the ROC curve is 0.518, p = 0.581. Hosmer-Lemeshov test for the created model shows the value of p=0.007. Conclusion: The model for mortality prediction is precise both when applied to the entire group of patients, and in relation to the type of cardiac procedure. The created model possesses good discriminatory power. The model shows best power of distinguishing patients with low and high risk in a subset of coronary surgery patients, and somewhat weaker power in combined surgery subset. The model for major cardiac and cerebrovascular events only works on the entire sample, in which it has been created, but cannot provide satisfactory answer to each patient individually, how likely the patient is to experience the event within a period of one year starting from the operation.</p>

<p>Главно маслинасто једро је највећи део доњег маслинастог комплекса. На пресеку главно маслинасто једро има изглед наборане врећице са дном које гледа ка спољашњој површини продужене мождине и отвором који је окренут унутра и дорзално. Главно маслинасто једро је укључено у просторну и временску организацију покрета и моторног учења, учења које је повезано са вежбањем, просуђивања времена интервала и брзине покретних стимулуса и когнитивних операција у простору. Популацију неурона главног маслинастог једра чине мултиполарни (90%) и интернеурони (10%). Дендритска арборизација неурона главног маслинастог једра је веома комплексна и различитог је облика (сферична или асиметрична), а правац пружања дендрита може да буде радијалан или кружан. Структурну и функционалну потпору неуронима пружају глијалне ћелије (астроцити, олигодендроцити и микроглија). Глијалне ћелије окружују неуроне и окупирају међунеуронске просторе где одржавају микросредину погодну за активност и виталност неурона. Старење представља природан и временски зависан процес који је карактерисан прогресивном појавом иреверзибилних промена у ћелијама, што резултира опадањем саморегулаторних способности јединке. У току старења, долази до нарушавања природног окружења неурона и глијалних ћелија што се одражава на њихов број, величину и изглед тела, дендритску крошњу и синаптичку организацију. Циљеви: Циљеви истраживања су да се утврди да ли се параметри морфологије неурона и глијалних ћелија разликују између старосних група, као и да се квантитативном анализом провери могућност класификације неурона и глијалних ћелија према квалитативном опису. Материјал и методе: Узорак студије је чинило 30 обостраних исечака главног маслинастог једра подељених у три старосне групе (други период сазревања (36-60 год.), рани период старења (61-75 год.) и касни период старења (76-90 год.)). Извршена је хистолошка обрада узорака Голџијевом методом импрегнације а микроскопске слике резова су дигитализоване а затим трансформисане у бинарне и скелетонизоване слике. Квалитативно су процењиване особине слика неурона (259) и глијалних ћелија (419) а квантитативна анализа величине, облика, гранања, дужине и сложености испитиваних ћелија спроведена је израчунавањем 22 (геометријска, компјутациона и фрактална) параметра. Резултати: Квалитативном проценом уочене су разлике у изгледу тела и неуронског поља, дендритске крошње, правца пружања дендрита, и распореда неурона у главном маслинастом једру. Квалитативна процена глијалних ћелија омогућила је њихов опис према врстама (астроцити, олигодендроцити и микроглија). Квантитативно испитивање геометријских параметара је показало да се неурони и глијалне ћелије не могу класификовати према величини. Неурони треће старосне групе имају мање вредности параметара који квантификују сложеност тела, неуронског поља и дендритске крошње, као и параметре дужине неурона. Површина тела, параметри дужине глијалне ћелије и сложеност глијалне крошње астроцита, значајно су мањи у узорку треће старосне групе, у поређењу са првом и другом. Олигодендроцити прве и друге старосне групе имају веће параметре који дефинишу величину и дужину ћелија, а мање вредности фракталне димензије сложености (тела, глијалног поља и глијалне крошње), од треће старосне групе. Закључци: Касни период старења нервног система резултирао је појавом регресивних промена на неуронима. Астроцити већ у раном периоду старења подлежу атрофичним променама на нивоу тела, глијалног поља и наставака, док олигодендроцити у касном периоду старења задржавају сложеност у грађи.</p> / <p>Glavno maslinasto jedro je najveći deo donjeg maslinastog kompleksa. Na preseku glavno maslinasto jedro ima izgled naborane vrećice sa dnom koje gleda ka spoljašnjoj površini produžene moždine i otvorom koji je okrenut unutra i dorzalno. Glavno maslinasto jedro je uključeno u prostornu i vremensku organizaciju pokreta i motornog učenja, učenja koje je povezano sa vežbanjem, prosuđivanja vremena intervala i brzine pokretnih stimulusa i kognitivnih operacija u prostoru. Populaciju neurona glavnog maslinastog jedra čine multipolarni (90%) i interneuroni (10%). Dendritska arborizacija neurona glavnog maslinastog jedra je veoma kompleksna i različitog je oblika (sferična ili asimetrična), a pravac pružanja dendrita može da bude radijalan ili kružan. Strukturnu i funkcionalnu potporu neuronima pružaju glijalne ćelije (astrociti, oligodendrociti i mikroglija). Glijalne ćelije okružuju neurone i okupiraju međuneuronske prostore gde održavaju mikrosredinu pogodnu za aktivnost i vitalnost neurona. Starenje predstavlja prirodan i vremenski zavisan proces koji je karakterisan progresivnom pojavom ireverzibilnih promena u ćelijama, što rezultira opadanjem samoregulatornih sposobnosti jedinke. U toku starenja, dolazi do narušavanja prirodnog okruženja neurona i glijalnih ćelija što se odražava na njihov broj, veličinu i izgled tela, dendritsku krošnju i sinaptičku organizaciju. Ciljevi: Ciljevi istraživanja su da se utvrdi da li se parametri morfologije neurona i glijalnih ćelija razlikuju između starosnih grupa, kao i da se kvantitativnom analizom proveri mogućnost klasifikacije neurona i glijalnih ćelija prema kvalitativnom opisu. Materijal i metode: Uzorak studije je činilo 30 obostranih isečaka glavnog maslinastog jedra podeljenih u tri starosne grupe (drugi period sazrevanja (36-60 god.), rani period starenja (61-75 god.) i kasni period starenja (76-90 god.)). Izvršena je histološka obrada uzoraka Goldžijevom metodom impregnacije a mikroskopske slike rezova su digitalizovane a zatim transformisane u binarne i skeletonizovane slike. Kvalitativno su procenjivane osobine slika neurona (259) i glijalnih ćelija (419) a kvantitativna analiza veličine, oblika, grananja, dužine i složenosti ispitivanih ćelija sprovedena je izračunavanjem 22 (geometrijska, kompjutaciona i fraktalna) parametra. Rezultati: Kvalitativnom procenom uočene su razlike u izgledu tela i neuronskog polja, dendritske krošnje, pravca pružanja dendrita, i rasporeda neurona u glavnom maslinastom jedru. Kvalitativna procena glijalnih ćelija omogućila je njihov opis prema vrstama (astrociti, oligodendrociti i mikroglija). Kvantitativno ispitivanje geometrijskih parametara je pokazalo da se neuroni i glijalne ćelije ne mogu klasifikovati prema veličini. Neuroni treće starosne grupe imaju manje vrednosti parametara koji kvantifikuju složenost tela, neuronskog polja i dendritske krošnje, kao i parametre dužine neurona. Površina tela, parametri dužine glijalne ćelije i složenost glijalne krošnje astrocita, značajno su manji u uzorku treće starosne grupe, u poređenju sa prvom i drugom. Oligodendrociti prve i druge starosne grupe imaju veće parametre koji definišu veličinu i dužinu ćelija, a manje vrednosti fraktalne dimenzije složenosti (tela, glijalnog polja i glijalne krošnje), od treće starosne grupe. Zaključci: Kasni period starenja nervnog sistema rezultirao je pojavom regresivnih promena na neuronima. Astrociti već u ranom periodu starenja podležu atrofičnim promenama na nivou tela, glijalnog polja i nastavaka, dok oligodendrociti u kasnom periodu starenja zadržavaju složenost u građi.</p> / <p>The principal olivary nucleus is the largest part of the inferior olivary complex. On the cross-section, the principal olivary nucleus has the appearance of a folded bag with a bottom looking to the outer surface of the medulla oblongata and hilum that is turned inward and dorsally. The principal olivary nucleus is involved in spatial and temporal organization of movement and motor learning, learning which is related to exercise, coordination of interval time with speed of stimuli and cognitive operations. Neuronal population of principal olivary nucleus is consists of multipolar neurons (90%) and interneurons (10%). Dendritic arborization of olivary neurons is very complex with a spherical and asymmetrical shape and radial or circular dendrites. Structural and functional support for neurons is provided by the glial cells (astrocytes, oligodendrocytes and microglia). Glial cells surround neurons and occupy interneuronal spaces where they maintain a suitable microenvironment for the neuronal activity and vitality. Aging is a physiological and time-dependent process characterized by the progressive irreversible changes of the cells, resulting in a decrease in self-regulatory capabilities. During aging, the natural environment of neurons and glial cells is affected, which reflects on their number, size and body structure, the dendritic arborization, and synaptic organization. Aims: The aims of the research were to determine whether the morphology of neurons and glial cells differ between age groups and to quantitatively analyze the possibility of classification of neurons and glial cells according to their qualitative description. Material and methods: The study sample consisted of 30 two-sided sections of the principal olivary nucleus divided into a three age groups (the second period of maturation (36-60 years), early aging (61-75 years) and late aging (76-90 years)). Histological preparation of samples (by Golgi&#39;s method of impregnation) was performed and the microscopic images were digitized and then transformed into a binary and skeletonized forms. Neurons (259) and glial cells (419) were qualitatively evaluated and the quantitative analysis of the size, shape, branching, length and complexity was carried out by calculating 22 (geometric, computer and fractal) parameters. Results: Qualitative estimation revealed the differences in the appearance of the neuronal body and neuronal field, dendritic arborisation, direction of dendrites and position of neurons inside the principal olivary neucleus. A qualitative evaluation of glial cells enabled description of their types (astrocytes, oligodendrocytes and microglia). Quantitative testing of geometric parameters has shown that neurons and glial cells cannot be classified according to their size. Neurons from third age group have lesser values of parameters that quantify the body complexity, the neuronal field, and the dendritic arborization, as well as parameters of the neuronal length. The body area, parameters of the astrocytes length and the astrocyte arborization complexity, are significantly lower in the sample of the third age group, in compared with the first and the second. Oligodendrocytes of the first and second age group have larger parameters that define the cell length, and lower values of the fractal dimension of body, glial field and glial arborization complexity, from the third age group. Conclusions: Late aging period of the nervous system resulted in a regressive changes on neurons. During the early aging period astrocytes undergo to atrophic changes of body, glial filed and processes, while the oligodendrocytes in the late period of aging retain their structure complexity.</p>

<p>Profesionalnim vozačima osnovno zanimanje je upravljanje motornim vozilom. Izvođenje radnih zadatka podrazumeva stalnu napregnutost pažnje vezanu za vidne i zvučne podražaje koji se brzo smenjuju, &scaron;to zahteva da vozač adekvatno i tačno reaguje na promene. Prijem informacija, obrada, dono&scaron;enje odluke i izvr&scaron;avanje motornog odgovora su procesi koji prate jedni druge i čine vreme percepcije-reakcije (VPR). Uslovi i zahtevi rada za profesionalne vozače su isti i za mlađe i starije radnike i povezani su sa velikom odgovorno&scaron;ću za ljudske živote i materijalna dobra, bez obzira na to &scaron;to je poznato, da se radna sposobnost menja zbog prirodnog procesa starenja. Merenje i utvrđivanje vrednosti VPR je važan deo ispitivanja u okviru procene zdravstvene sposobnosti za bezbednu vožnju. Ciljevi: Utvrđivanje vrednosti VPR kod profesionalnih vozača i poređenje sa kontrolnom grupom. Ispitivanje uticaja starosti i vozačkog iskustva na VPR kod profesionalnih vozača. Materijal i metode : Ova studija procenjuje deo sposobnosti profesionalnih vozača merenjem VPR prostog i složenog, važnih za sigurnost u vožnji. Istraživanje je sprovedeno u vremenskom periodu od devet meseci i obuhvatilo je 548 ispitanika mu&scaron;kog pola, starosti od 21 do 65 godina. Eksperimentalnu grupu je činilo 278 ispitanika (profesionalni vozači), a kontrolnu 270 ispitanika kojima osnovno zanimanje nije profesionalna vožnja. Testiranje je izvedeno pomoću hardversko-softverskog sistema za određivanje vrednosti VPR na proste i složene audio-vizuelne podražaje. Merenja su sprovedena na tri nivoa težine zadatka: prosto VPR, i testovi složenog VPR na promenu pozicije podražaja i vrste boje. Rezultati: Utvrđene su značajno niže srednje vrednosti VPR na sva tri nivoa testiranja u grupi profesionalnih vozača u poređenju sa kontrolnom grupom. Utvrđena je pozitivna povezanost srednjih vrednosti VPR sa godinama života i dužinom profesionalnog vozačkog radnog staža na svim testovima u grupi profesionalnih vozača. Nisu utvrđene značajne razlike u procentu pogre&scaron;nih odgovora u odnosu na životno doba i dužinu vozačkog staža, &scaron;to govori o pozitivnim efektima profesionalne prakse u vožnji. Nisu utvrđene značajne razlike srednjih vrednosti VPR kod vozača u gradskom ili međugradskom saobraćaju, kao i u odnosu na broj pređenih kilometara mesečno na svim testovima. Obeležja poput starosti (godine života), profesionalne prakse (iskustvo u godinama profesionalne vožnje), neke promene zdravstvenog stanja (postojanje bolesti ili drugih poremećaja) u grupi profesionalnih vozača pokazale su se kao prediktori sa značajnim nivoom povezanosti sa vrednostima VPR. Metodom vi&scaron;estruke regresione analize smo ispitali smo povezanost vrednosti VPR sa posmatranim prediktorima kada ih analiziramo zajedno uzimajući u obzir njihovu međusobnu interakciju. Regresioni model pokazuje kako skup posmatranih obeležja predviđa promene VPR. Zaključak: Utvrđene vrednosti i prediktivni model promena VPR profesionalnih vozača mogu biti korisni podaci u svakodnevnom radu zdravstvenim ustanovama koje procenjuju vozačku sposobnost, kako bi se identifikovali potencijalno rizični vozači sa vi&scaron;im vrednostima VPR, zamorenih i osoba sa početnim o&scaron;tećenjima nervnog sistema, sklonih povredama u saobraćaju i na radu, u cilju prevencije saobraćajnih udesa i povreda, kao i osiguranja da vozači imaju sposobnosti neophodne za bezbednu vožnju. Utvrđene vrednosti VPR mogle bi naći primenu pri oceni radne sposobnosti i kod radnika na drugim zanimanjima gde se očekuje brza i tačna reakcija na određeni podražaj.</p> / <p>The term professional driver refers to people whose main occupation is driving a motor vehicle. Performing work tasks implies a constant strain of attention related to visual and audible stimuli that change quickly, which requires the driver to respond adequately and accurately to changes. Receiving information, processing, making a decision and executing a motor response are processes that accompany each other and make up the perception-reaction time (PRT). The working conditions and requirements for professional drivers are the same for both younger and older workers and are associated with great responsibility for human lives and material goods, regardless of the fact that it is known that working ability changes due to the natural aging process. Measuring and determining the value of PRT is an important part of testing as part of the assessment of health fitness for safe driving. Aims: Determination of PRT values in professional drivers and comparison with the control group. Examination of the effects of aging and driving experience on the PRT of professional drivers. Material and methods: This study assesses part of the ability of professional drivers by measuring simple and complex PRT important for driving safety. The study was conducted over a period of nine months and included 548 male respondents, aged 21 to 65 years. The experimental group consisted of 278 respondents (professional drivers), and the control group consisted of 270 respondents whose main occupation is not professional driving. Testing was performed using a hardware-software system to determine the value of PRT on simple and complex audio-visual stimuli. Measurements were carride out at three levels of task difficulty: simple PRT, and complex PRT tests to change stimuli position and color type. Results: Significantly lower PRT mean values were found at all three levels of testing in the group of professional drivers compared to the control group. A positive correlation was found between the mean PRT values with age and experience of professional driving on all tests in the group of professional drivers. No significant differences were found in the percentage of incorrect answers in relation to the age and driving experience, which shows the positive effects of professional driving practice. No significant differences were found in the mean PRT values on all tests for drivers in urban or interurban traffic and in relation to the number of kilometers per month. Individual characteristics as, aging, professional practice (experience in years of professional driving), changes in health status (existence of diseases or other disorders) in the group of professional drivers showed to be predictors with a significant level of correlation with PRT values. Using the method of multiple regression analysis, we examined the correlation of PRT values with the observed predictors when we analyze them together, taking into account their mutual interaction.The regression model shows how the set of observed features predicts changes in PRT. Conclusion: The determined values and the predictive model of changes PRT of professional drivers can be useful data in the daily work of health institutions that assess driving ability, in order to identify potentially risky drivers with higher PRT values,, tired and people with initial nervous system damage, prone to traffic injuries and at work, in order to prevent traffic accidents and injuries, as well as to ensure that drivers have the skills necessary for safe driving. The determined values of PRT could be used in the assessment of work ability and in workers in other occupations where a quick and accurate response to a particular stimulus is expected.</p>

<p>Трауматско оштећење мозга (ТОМ) настаје услед дејства спољашње мехничке силе на кранијум и ендокранијални садржај, које се карактерише привременим или трајним неуролошким оштећењем, функционалном онеспособљеношћу или психосоцијалном неприлагођеношћу. Најчешће коришћени предиктори исхода су године повређеног, иницијални Гласгов кома скор (ГКС), статус зеница на пријему, време протекло од момента повређивања до неурохируршког збрињавања, удружене повреде, хипоксија, хипертензија и налаз компјутерско-томографског снимања. Основни циљ истраживања је израда алгоритма ургентног лечења трауматског можданог оштећења и дизајн скале за рану предикцију исхода ТОМ уз додатну анализу појединих фактора на пријему (ГКС, неуролошки налаз, радиолошки налаз, клинички симптоми). Спроведено је ретроспективно и проспективно истраживање којим је обухваћено 568 испитаника који су у периоду од 1.6.2018. до 31.05.2019. лечени унутар Клиничког центра Војводине у Новом Саду због трауматске озледе мозга. Узорак је чинило 34,3% жена и 65,7 % мушкараца. Старосна структура узорка је од 18-96 године (М=56,56; SD=20,17). Свим пацијентима је по пријему начињена радиолошка дијагностика компјутеризованом томографијом (ЦТ), начињен је детаљан физикални и неуролошки преглед, те је детаљно узета анамнеза. Нотирани су следећи подаци: витални параметри (артеријски крвни притисак, сатурација крви кисеоником), статус и повреде других система органа, знаци повређивања главе и врата. За неуролошки преглед је коришћена ГКС скала. За ЦТ преглед је нотирано присуство интракранијалних трауматских лезија и прелома лобање. Резултати овог истраживања указали су на неопходност пажљивог разматрања бројних фактора (радиолошких и клиничких) који се могу испољити већ на самом пријему. Иако ЦТ има висок појединачни допринос предвиђању исхода у моделу са више варијабли није се издвојио као значајан. Пацијенти који су имали дужи период између времена протеклог од момента повређивања до неурохируршког збрињавања имали су бољи исход лечења. Предпоставља се да су пацијенти који су стизали раније у здравствену установу имали тежа трауматска оштећења мозга и самим тим исход је био лошији, док су пацијенти са благим оштећењима долазили касније управо из разлога што манифестације проблема нису биле хитне. Ротердам скала се издвојила добром дискриминативном способношћу када се користи као изолован инструмент. Као најјачи предиктори издвојили су се следећи предиктори: нису показане цистерне на ЦТ-у, присутан САХ, померање више од 5 mm, присутан мали субдурални хематом, присутна велика контузија, примена антиагрегациона тераpија. Успешност предвиђања на основу новог модела је 96%. Резултати студије се могу искористити за боље разумевање ТОМ у смислу лакшег решавања дијагностичких дилема и терапијских, креирање ефикаснијих дијагностичких протокола и прецизније процене исхода након повређивања. Предикција исхода лечења је од великог значаја како би се благовермено направио алгоритам лечења и праћења ових пацијената.</p> / <p>Traumatsko oštećenje mozga (TOM) nastaje usled dejstva spoljašnje mehničke sile na kranijum i endokranijalni sadržaj, koje se karakteriše privremenim ili trajnim neurološkim oštećenjem, funkcionalnom onesposobljenošću ili psihosocijalnom neprilagođenošću. Najčešće korišćeni prediktori ishoda su godine povređenog, inicijalni Glasgov koma skor (GKS), status zenica na prijemu, vreme proteklo od momenta povređivanja do neurohirurškog zbrinjavanja, udružene povrede, hipoksija, hipertenzija i nalaz kompjutersko-tomografskog snimanja. Osnovni cilj istraživanja je izrada algoritma urgentnog lečenja traumatskog moždanog oštećenja i dizajn skale za ranu predikciju ishoda TOM uz dodatnu analizu pojedinih faktora na prijemu (GKS, neurološki nalaz, radiološki nalaz, klinički simptomi). Sprovedeno je retrospektivno i prospektivno istraživanje kojim je obuhvaćeno 568 ispitanika koji su u periodu od 1.6.2018. do 31.05.2019. lečeni unutar Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu zbog traumatske ozlede mozga. Uzorak je činilo 34,3% žena i 65,7 % muškaraca. Starosna struktura uzorka je od 18-96 godine (M=56,56; SD=20,17). Svim pacijentima je po prijemu načinjena radiološka dijagnostika kompjuterizovanom tomografijom (CT), načinjen je detaljan fizikalni i neurološki pregled, te je detaljno uzeta anamneza. Notirani su sledeći podaci: vitalni parametri (arterijski krvni pritisak, saturacija krvi kiseonikom), status i povrede drugih sistema organa, znaci povređivanja glave i vrata. Za neurološki pregled je korišćena GKS skala. Za CT pregled je notirano prisustvo intrakranijalnih traumatskih lezija i preloma lobanje. Rezultati ovog istraživanja ukazali su na neophodnost pažljivog razmatranja brojnih faktora (radioloških i kliničkih) koji se mogu ispoljiti već na samom prijemu. Iako CT ima visok pojedinačni doprinos predviđanju ishoda u modelu sa više varijabli nije se izdvojio kao značajan. Pacijenti koji su imali duži period između vremena proteklog od momenta povređivanja do neurohirurškog zbrinjavanja imali su bolji ishod lečenja. Predpostavlja se da su pacijenti koji su stizali ranije u zdravstvenu ustanovu imali teža traumatska oštećenja mozga i samim tim ishod je bio lošiji, dok su pacijenti sa blagim oštećenjima dolazili kasnije upravo iz razloga što manifestacije problema nisu bile hitne. Roterdam skala se izdvojila dobrom diskriminativnom sposobnošću kada se koristi kao izolovan instrument. Kao najjači prediktori izdvojili su se sledeći prediktori: nisu pokazane cisterne na CT-u, prisutan SAH, pomeranje više od 5 mm, prisutan mali subduralni hematom, prisutna velika kontuzija, primena antiagregaciona terapija. Uspešnost predviđanja na osnovu novog modela je 96%. Rezultati studije se mogu iskoristiti za bolje razumevanje TOM u smislu lakšeg rešavanja dijagnostičkih dilema i terapijskih, kreiranje efikasnijih dijagnostičkih protokola i preciznije procene ishoda nakon povređivanja. Predikcija ishoda lečenja je od velikog značaja kako bi se blagovermeno napravio algoritam lečenja i praćenja ovih pacijenata.</p> / <p>Traumatic brain injury (TBI) Is defined as temporary or permanent neurological damage, functional disability or psychosocial inadaptability occurring due to effects of external mechanical force to brain and cranium. Mostly used predictors are age, Glasgow coma scale score, pupillary reactivity, time from injury to neurosurgical intervention, combined injuries, hypoxia, hypertension and computed tomography (CT) findings. Basic goal of this research was to analyse TBI and design early outcome prediction scale together with the analysis of individual factors on admission (GCS, neurological status, radiological findings). This research was both retro and prospective and included 568 patients treated for TBI at Clinical centre of Vojvodina in Novi Sad from 01.06.2018. to 31.05.2019. Sample was made out of 34,3% females and 65,7 % males aged from 18 to 96 years ( M=56,56; SD=20,17). All patients had CT diagnostics preformed upon admission, had undergone detailed general and neurological examination and patient&rsquo;s history was taken. Physical examination included: vitals (arterial blood pressure, blood oxygenation), status and injuries of other organs, signs of injury to head and neck. GCS scale was used for neurological examination Computed tomography (CT) included presence of intracranial lesions and skull fractures. Results of this research showed importance of careful observation of multiple factors (radiological and clinical) that can be present at the time of admission. Despite CT having high individual predictive power for outcome, in multiple variable model it was not significant. Patients with longer time elapsed to treatment had better outcome. It is assumed that patients who arrived shortly after injury had severe TBI thus having worse outcome, while patients suffering from mild TBI arrived later and thus had better outcome right because their symptoms of TBI were not very symptomatic. Rotterdam scale showed good disciminative power. The strongest predictors were: CT absence of cisterns, present subarachnoid haemorrhage, midline shift over 5mm, presence of small subdural haematoma, presence of large contusion, presence of antiaggregational therapy. Predictive power based on primary model was 96%. Results of this study can be used for better understanding of TBI in order to solve some diagnostic dilemma, create more efficient diagnostic protocols and facilitate more precise outcome assessment after TBI. Prediction of treatment outcome is very important in order to timely design treatment algorithm of treatment and follow up of TBI patients.</p>

<p>Увод. Годишње најмање 30% особа старијих од 65 година доживи један или више падова. Са повећањем година повећава се и озбиљност компликација услед пада, степен функционалног оштећења и ниво инвалидитета. Одговорност за пад приписује се многим факторима ризика. Због сложености њихове природе, од кључног је значаја да се ревидирају концептуални и методолошки оквири за разумевање и предвиђање пада у популацији старих особа. Циљеви истраживања. Утврдити учесталост падова код особа старијих од 65 година; утврдити најзначајније факторе ризика од пада и проценити њихову интеракцију са функционалним способностима и забринутост због пада. Материјал и методологија. Истраживање је спроведено у од фебруара до јуна 2014. године у виду студије пресека и обухватило је 400 испитаника старијих од 65 година. Испитаници су тестирани у кућним условима приликом посете патронажне службе. Коришћени су следећи инструменти: општи упитник, Elderly Fall Screening Test &ndash; ЕFST, Multi-factor Falls Questionnaire &ndash; MFQ, Tinetti Balance Assessment, Lawton Instrumental Activities of Daily Living Scale &minus; IADL, Falls Efficacy Scale International FES-I. Стaтистички прорaчуни су вршени прогрaмом SPSS верзијa 20. Резултати истраживања. Резултати студије показују да је пад доживело 55% испитаника. Регресиони модел EFST са варијаблама био је статистички значајан, а као независни предиктори показали су се женски пол (OR = 2,751; &lt; 0,001), године старости (OR = 1,138; p &lt; 0,001), и степен образовања (OR = 0,554; p = 0,027). Слични резултати су добијении и за регресиони модел са Тинетијевим скором где су се као независни предиктори показали пол (Beta = -0,107; p = 0,029) старост (Beta = -0,260; p &lt; 0,001) и степен образовања (Beta = 0,191; p &lt; 0,001). Све корелације између ЕFST, FESI, IADL и скором Тинетијевог теста биле су статистички значајне (p &lt; 0,05). Вредности скора FESI биле су у јакој позитивној корелацији са скором ЕFST и изузетно негативној корелацији са IADL и скором Тинетијевог теста. Скор ЕFST показао је умерену негативну корелацију са скором IADL и јаку негативну са скором Тинетијевог теста, док су скор IADL и скор Тинетијевог теста показали умерену позитивну корелацију. Модел EFST био је статистички значајан и у целини тачно класификује 83,3% случајева. Варијабле које су се показале као независни предиктори били су: Тинети скор (OR = 0,783; p &lt; 0,001), скор (OR = 1,041; p = 0,019) и ортостатска хипотензија (OR = 2,291; p = 0,035). Закључак. У испитиваној популацији падови су веома учестала појава и више од половине особа доживела је пад у последњих годину дана. У повећаном ризику од пада су жене. Такође ризик од пада повећава се са годинама старости. Нижи степен образовања показао се као независни предиктор пада. Предикција ризика од пада утврђеног на основу скрининг тест за пад код старих особа у општој популацији могућа је уз висок степен детерминације на основу скора Тинетијевог теста и, скора FESI и ортостатске хипотензије.</p> / <p>Uvod. Godišnje najmanje 30% osoba starijih od 65 godina doživi jedan ili više padova. Sa povećanjem godina povećava se i ozbiljnost komplikacija usled pada, stepen funkcionalnog oštećenja i nivo invaliditeta. Odgovornost za pad pripisuje se mnogim faktorima rizika. Zbog složenosti njihove prirode, od ključnog je značaja da se revidiraju konceptualni i metodološki okviri za razumevanje i predviđanje pada u populaciji starih osoba. Ciljevi istraživanja. Utvrditi učestalost padova kod osoba starijih od 65 godina; utvrditi najznačajnije faktore rizika od pada i proceniti njihovu interakciju sa funkcionalnim sposobnostima i zabrinutost zbog pada. Materijal i metodologija. Istraživanje je sprovedeno u od februara do juna 2014. godine u vidu studije preseka i obuhvatilo je 400 ispitanika starijih od 65 godina. Ispitanici su testirani u kućnim uslovima prilikom posete patronažne službe. Korišćeni su sledeći instrumenti: opšti upitnik, Elderly Fall Screening Test &ndash; EFST, Multi-factor Falls Questionnaire &ndash; MFQ, Tinetti Balance Assessment, Lawton Instrumental Activities of Daily Living Scale &minus; IADL, Falls Efficacy Scale International FES-I. Statistički proračuni su vršeni programom SPSS verzija 20. Rezultati istraživanja. Rezultati studije pokazuju da je pad doživelo 55% ispitanika. Regresioni model EFST sa varijablama bio je statistički značajan, a kao nezavisni prediktori pokazali su se ženski pol (OR = 2,751; &lt; 0,001), godine starosti (OR = 1,138; p &lt; 0,001), i stepen obrazovanja (OR = 0,554; p = 0,027). Slični rezultati su dobijenii i za regresioni model sa Tinetijevim skorom gde su se kao nezavisni prediktori pokazali pol (Beta = -0,107; p = 0,029) starost (Beta = -0,260; p &lt; 0,001) i stepen obrazovanja (Beta = 0,191; p &lt; 0,001). Sve korelacije između EFST, FESI, IADL i skorom Tinetijevog testa bile su statistički značajne (p &lt; 0,05). Vrednosti skora FESI bile su u jakoj pozitivnoj korelaciji sa skorom EFST i izuzetno negativnoj korelaciji sa IADL i skorom Tinetijevog testa. Skor EFST pokazao je umerenu negativnu korelaciju sa skorom IADL i jaku negativnu sa skorom Tinetijevog testa, dok su skor IADL i skor Tinetijevog testa pokazali umerenu pozitivnu korelaciju. Model EFST bio je statistički značajan i u celini tačno klasifikuje 83,3% slučajeva. Varijable koje su se pokazale kao nezavisni prediktori bili su: Tineti skor (OR = 0,783; p &lt; 0,001), skor (OR = 1,041; p = 0,019) i ortostatska hipotenzija (OR = 2,291; p = 0,035). Zaključak. U ispitivanoj populaciji padovi su veoma učestala pojava i više od polovine osoba doživela je pad u poslednjih godinu dana. U povećanom riziku od pada su žene. Takođe rizik od pada povećava se sa godinama starosti. Niži stepen obrazovanja pokazao se kao nezavisni prediktor pada. Predikcija rizika od pada utvrđenog na osnovu skrining test za pad kod starih osoba u opštoj populaciji moguća je uz visok stepen determinacije na osnovu skora Tinetijevog testa i, skora FESI i ortostatske hipotenzije.</p> / <p>Introduction. Annually at least 30% of people over 65 experience one or more falls. With the increase in years, the severity of complications due to falls, degree of functional impairment and level of disability also increase. The responsibility for the fall is attributed to many risk factors. Due to the complexity of their nature, it is crucial that the conceptual and methodological frameworks for understanding and predicting the decline in the elderly population are revised. Research goals. Determine the incidence of falls in people over 65 years of age; identify the most important risk factors of the fall and evaluate their interaction with functional abilities and fear for falling. Material and methodology. The survey was conducted from February to June 2014 in the form of a cross sectional study and included 400 respondents over 65 years of age. Respondents were tested at home during a visit of the patronage service. The following instruments were used: general questionnaire, Elderly Fall Screening Test - EFST, Multi-factor Falls Questionnaire - MFQ, Tinetti Balance Assessment, Lawton Instrumental Activities of Daily Living Scale - IADL, Falls Efficacy Scale International FES-I. Statistical calculations were performed by the SPSS version 20 program. Research results. The results of the study show that the fall was experienced by 55% of respondents. The regression model EFST with variables was statistically significant, and as independent predictors the female sex (OR = 2,751; &lt;0,001), age (OR = 1,138; p &lt;0,001), and the level of education (OR = 0,554; p = 0.027) were shown. Similar results were obtained for the regression model with the Tinetti&#39;s score, where the gender (Beta = -0.107; p = 0.029) age (Beta = -0.260; p &lt;0.001) and education (Beta = 0.191; p &lt; 0.001) were shown as independent predictors. All correlations between EFST, FESI, IADL and the Tinetti&#39;s test score were statistically significant (p &lt;0.05). The FESI score values were in a strong positive correlation with the EFST score and extremely negative correlation with IADL and the Tinetti&rsquo;s test score. The EFST score showed a moderate negative correlation with the IADL score and a strong negative with the Tinetti&rsquo;s test score, while the IADL score and the Tinetti test score showed moderate positive correlation. The EFST model was statistically significant and in its entirety accurately classified 83.3% of cases. Variables that proved to be independent predictors were: Tinetti score (OR = 0.783; p &lt;0.001), score (OR = 1.041; p = 0.019) and orthostatic hypotension (OR = 2.291; p = 0.035). Conclusion. In the studied population, falls are a very common occurrence and more than half of the people experienced a fall in the past year. Women are at increased risk of falling. Also, the risk of falling increases with age. A lower level of education has proven to be an independent fall predictor. Prediction of the risk of a fall that has been established on the basis of a screening test for elderly people in the general population is possible with a high degree of determination based on the Tinetti test score and, recent FESI and orthostatic hypotension.</p>