En effektiv lärprocess för individen i arbetet är väsentligt för företags utveckling. Startups är företag som befinner sig i ett tidigt skede och karaktäriseras av innovation och en flexibel struktur. Tidigare forskning pekar på att dessa företags möjligheter och förutsättningar för lärande skiljer sig från de hos mer etablerade företag. Entreprenören har en nyckelroll i startups och deras lärande korrelerar med företagets utveckling. Syftet med denna studie är därför att undersöka lärandeaktiviteter för entreprenörer i startups för att öka förståelsen för hur deras lärande sker. För att undersöka syftet används en kvalitativ metod baserad på semistrukturerade intervjuer. Empirin analyseras med stöd av ett teoretiskt ramverk. Den teoretiska referensramen består av formellt samt informellt lärande och de tre läraspekterna situerat, erfarenhetsbaserat och kollektivt. Genom studiens analys identifieras entreprenörers lärande i form av aktiviteter i arbetet. Resultatet pekar på att entreprenörens lärande till stor del sker genom aktiviteter som i första hand fokuserar på företagets överlevnad. / An effective learning process for the individual at work is essential for company development. Startups are companies that are in an early stage and are characterized by innovation and a flexible structure. Previous research indicates that these companies opportunities and conditions for learning differ from those of more established companies. The entrepreneur has a key role in startups and their learning correlates with the company's development. The purpose of this study is therefore to investigate learning activities for entrepreneurs in startups to increase the understanding of how their learning takes place. To investigate the purpose, a qualitative method based on semi-structured interviews is used. The empirical material is analyzed with the support of a theoretical framework. The theoretical framework consists of formal and informal learning and the three learning aspects situated, experience-based and collective. Through the study's analysis entrepreneurs learning is identified in the form of work based activities. The results indicate that the entrepreneur's learning largely takes place through activities that primarily focus on the company's survival.

Introduction: All human activity involves knowledge acquisition or learning and includes all the individuals' abilities. Many project organisations struggle with learning despite methods such as lessons learned. Aim: The study aimed to investigate and further develop knowledge about unlearning and re-learning in change-and implementation projects. Method: This study had a qualitative explorative design with a pragmatic basis. A purposeful selection was used, and eight project managers participated in the study. The participants came from a government agency, a multinational company, and a small private company. Thematic analysis was used to analyse the collected material. Results: Four themes crystallised from the analysis of the material. These four themes were: 1) The body is where learning originates, 2) Learning leadership, in a nutshell, 3)The role of methods and digital knowledge management systems-helpful or harmful? 4)To have the courage, maturity, and desire to become a learning project organisation. The most important results of the study were about risk-taking, maturity, willingness, and motivation as decisive concepts for unlearning and re-learning within project organisations. Discussion: The study shows that the organisation’s ability to take risks, together with the organisation’s degree of maturity, can be the learning aspect that is most important when it comes to leaving old knowledge for new knowledge within project organisations. Conclusion: In projects, learning, unlearning, and re-learning are closely intertwined with organisational learning. There may be a need for more models for learning within projects that consider the more soluble and time limiting organisational form. / Inledning: Allt mänskligt görande innebär någon form av kunskapsinhämtning eller lärande och inbegriper en individs alla förmågor. Många projektorganisationer kämpar med lärande trots metoder som lessons learned. Syfte: Studien syftade till att undersöka och vidareutveckla kunskap om avlärning och återinlärning i förändrings- och implementeringsprojekt. Metod: Denna studie hade en kvalitativ utforskande design med pragmatisk grund. Ett målmedvetet urval användes och åtta projektledare deltog i studien. Deltagarna kom från en statlig myndighet, ett multinationellt företag och ett litet privat företag. För att analysera det insamlade datamaterialet användes tematisk analys. Resultat: Fyra teman utkristalliserade sig från analysen: 1) Lärande har sitt ursprung i kroppen; 2) Lärande ledarskap i ett nötskal; 3) Metoder och digitala kunskapshanteringssystems roll-hjälpsamma eller skadliga?; 4) Att ha modet, mognaden och viljan att bli en lärande projektorganisation. Studiens viktigaste resultat handlade om risktagande, mognad, villighet och motivation somavgörande begrepp för avlärning och återlärning inom projekt. Diskussion:Studien visade att organisationens förmåga att ta risker tillsammans med organisationens mognadsgrad kan vara den inlärningsaspekt som är viktigast när det gäller att lämna gammal kunskap för ny kunskap inom projektorganisationer. Slutsats: Lärande, avlärande och återlärande i projekt är nära sammanflätade med organisatoriskt lärande och det kan därför finnas behov av fler modeller för lärande inom projekt som tar hänsyn till den mer lösliga och tidsbegränsande organisationsformen.

<p>Рад је настао као резултат теоријског и ем-<br />пиријског истраживања ефекта похађања<br />предшколског програма у Републици Срп-<br />ској на учење и развој дјеце предшколског<br />узраста.<br />У теоријском дијелу разматрају се питања о<br />предшколском програму као основи инсти-<br />туционалног предшколског васпитања и об-<br />разовања, о појмовном разграничењу појмо-<br />ва програм и курикулум, (о одређењу) тради-<br />ционалног наспрам савременог предшкол-<br />ског програма/курикулума, систему пред-<br />школског васпитања и образовања у Репу-<br />блици Српској, као и о односу програма и<br />васпитне праксе. Такође, посматрана су и<br />питања која се односе на рано учење, почев<br />од тога шта је рано учење и како га дефини-<br />сати, преко схватања о раном учењу кроз<br />историју, карактеристика раног учења, одно-<br />са раног учења и васпитања, те друштвене<br />парадигме раног васпитања, као и питања<br />која се односе на везу дјечје активности,<br />игре и раног учења, па све до значаја и кори-<br />сти од раног учења за појединца и друштво.<br />У дијелу рада који се односи на емпиријски<br />приступ проблему истраживања приказани<br />су резултати истраживања и налази добијени<br />испитивањем међузависности похађања про-<br />грама предшколског васпитања и образова-<br />ња и развоја предшколске дјеце посматраног<br />кроз физички, социо-емоционални, интелек-<br />туални развој и развој говора, комуникације<br />и стваралаштва.<br />Истраживање се темељи на хипотези да из-<br />међу похађања предшколског програма и ра-<br />ног учења постоји значајна и изражена међу-<br />зависност. Другим ријечима, истраживањем<br />смо хтјели утврдити да ли похађање пред-<br />школског програма детерминише рано уче-<br />ње код дјеце. Постављени циљеви и задаци истраживања</p><p>реализовани су, како смо већ рекли, кроз те-<br />оријско истраживање, али и кроз емпиријско<br />неекспериментално истраживање, примје-<br />ном инструмената који су конструисани за<br />потребе овог рада. Први инструмент односи<br />се на утврђивање испољености развојних<br />аспеката дјеце, док се други инструмент од-<br />носи на прикупљање података о односу по-<br />родичних прилика и развојних аспеката дје-<br />це. Први инструмент био је намијењен учи-<br />тељима, а други родитељима.<br />Узорак је обухватио 1.439 дјеце која су кре-<br />нула у први разред (шест година), и то: дјецу<br />која су похађала неку предшколску установу<br />и дјецу која нису похађала предшколску<br />установу нити су била укључена у неки об-<br />лик предшколског васпитања и образовања.<br />Исто тако, у истраживању су учествовали и<br />родитељи испитиване дјеце, од којих смо до-<br />били податке о социјалном статусу породице<br />дјетета и њиховој посвећености родитељ-<br />ству.<br />Резултати које смо добили дијелом су потвр-<br />дили хипотезе које смо поставили, а тиме<br />нас и усмјерили на додатна размишљања о<br />ефектима похађања предшколског програма<br />на све аспекте развоја, понајвише на социо-<br />емоционални развој, јер је овај аспект разво-<br />ја високо развијен код обје групе дјеце: која<br />су похађала предшколски програм и која га<br />нису похађала.</p> / <p>Rad je nastao kao rezultat teorijskog i em-<br />pirijskog istraživanja efekta pohađanja<br />predškolskog programa u Republici Srp-<br />skoj na učenje i razvoj djece predškolskog<br />uzrasta.<br />U teorijskom dijelu razmatraju se pitanja o<br />predškolskom programu kao osnovi insti-<br />tucionalnog predškolskog vaspitanja i ob-<br />razovanja, o pojmovnom razgraničenju pojmo-<br />va program i kurikulum, (o određenju) tradi-<br />cionalnog naspram savremenog predškol-<br />skog programa/kurikuluma, sistemu pred-<br />školskog vaspitanja i obrazovanja u Repu-<br />blici Srpskoj, kao i o odnosu programa i<br />vaspitne prakse. Takođe, posmatrana su i<br />pitanja koja se odnose na rano učenje, počev<br />od toga šta je rano učenje i kako ga defini-<br />sati, preko shvatanja o ranom učenju kroz<br />istoriju, karakteristika ranog učenja, odno-<br />sa ranog učenja i vaspitanja, te društvene<br />paradigme ranog vaspitanja, kao i pitanja<br />koja se odnose na vezu dječje aktivnosti,<br />igre i ranog učenja, pa sve do značaja i kori-<br />sti od ranog učenja za pojedinca i društvo.<br />U dijelu rada koji se odnosi na empirijski<br />pristup problemu istraživanja prikazani<br />su rezultati istraživanja i nalazi dobijeni<br />ispitivanjem međuzavisnosti pohađanja pro-<br />grama predškolskog vaspitanja i obrazova-<br />nja i razvoja predškolske djece posmatranog<br />kroz fizički, socio-emocionalni, intelek-<br />tualni razvoj i razvoj govora, komunikacije<br />i stvaralaštva.<br />Istraživanje se temelji na hipotezi da iz-<br />među pohađanja predškolskog programa i ra-<br />nog učenja postoji značajna i izražena među-<br />zavisnost. Drugim riječima, istraživanjem<br />smo htjeli utvrditi da li pohađanje pred-<br />školskog programa determiniše rano uče-<br />nje kod djece. Postavljeni ciljevi i zadaci istraživanja</p><p>realizovani su, kako smo već rekli, kroz te-<br />orijsko istraživanje, ali i kroz empirijsko<br />neeksperimentalno istraživanje, primje-<br />nom instrumenata koji su konstruisani za<br />potrebe ovog rada. Prvi instrument odnosi<br />se na utvrđivanje ispoljenosti razvojnih<br />aspekata djece, dok se drugi instrument od-<br />nosi na prikupljanje podataka o odnosu po-<br />rodičnih prilika i razvojnih aspekata dje-<br />ce. Prvi instrument bio je namijenjen uči-<br />teljima, a drugi roditeljima.<br />Uzorak je obuhvatio 1.439 djece koja su kre-<br />nula u prvi razred (šest godina), i to: djecu<br />koja su pohađala neku predškolsku ustanovu<br />i djecu koja nisu pohađala predškolsku<br />ustanovu niti su bila uključena u neki ob-<br />lik predškolskog vaspitanja i obrazovanja.<br />Isto tako, u istraživanju su učestvovali i<br />roditelji ispitivane djece, od kojih smo do-<br />bili podatke o socijalnom statusu porodice<br />djeteta i njihovoj posvećenosti roditelj-<br />stvu.<br />Rezultati koje smo dobili dijelom su potvr-<br />dili hipoteze koje smo postavili, a time<br />nas i usmjerili na dodatna razmišljanja o<br />efektima pohađanja predškolskog programa<br />na sve aspekte razvoja, ponajviše na socio-<br />emocionalni razvoj, jer je ovaj aspekt razvo-<br />ja visoko razvijen kod obje grupe djece: koja<br />su pohađala predškolski program i koja ga<br />nisu pohađala.</p> / <p>In search of the new answers to already known<br />questions concerned with discovering the causes<br />of different development of certain abilities in<br />children, this study ideas are focused on the interdependence<br />of stimulating learning environment<br />and early learning for children. This study<br />is a result of theoretical and empirical research<br />of the effect of attending preschool programme<br />in Republic of Srpska on learning and development<br />of children of preschool age.<br />The theoretical part investigates questions on<br />preschool programme as the foundation of institutional<br />preschool education, concept delimitation<br />of programme and curriculum, (definition<br />of) traditional versus contemporary preschool<br />programme/curriculum, system of preschool<br />education in Republic of Srpska, as well as questions<br />about relationship between children&rsquo;s activities,<br />play and early learning. Furthermore,<br />this paper investigates questions related to early<br />learning, starting from the notion of early learning<br />and how to define it, the understanding of<br />early learning throughout history, early learning<br />characteristics, the relationship of early learning<br />and education as well as social paradigm of<br />early education, questions related to the relationship<br />between children&rsquo;s activities, play and<br />early learning, to the importance and benefits of<br />early learning for an individual and a society.<br />A part of the study related to the empirical approach<br />to the research topic presents the research<br />results and findings obtained by examination<br />of the interdependence of attending the<br />preschool education and development of<br />preschool children, observed through physical<br />and socio-emotional development and development<br />of speech, communication and creativity.<br />This study is based on the hypothesis that there<br />is a significant and profound interdependence<br />between attending a preschool programme and<br />13<br />early learning. In other words, our intention was<br />to establish whether attending a preschool programme<br />determines early learning for children.<br />As mentioned before, the established research<br />goals and objectives have been accomplished<br />through theoretical research but also through<br />non-experimental empirical research, using instruments<br />constructed for this study. First instrument<br />refers to the expression of developmental<br />aspects of children while the second instrument<br />refers to data collection on relationship<br />between family context and developmental<br />aspects of children. First instrument was intended<br />for teachers and second one for parents.<br />The sample included 1 439 children who started<br />first grade (6 years) as follows: children who attended<br />a preschool institution and children who<br />did not attend preschool institutions nor were<br />involved in any form of preschool education.<br />Furthermore, the research included children&rsquo;s<br />parents who provided the information on child&rsquo;s<br />family social status and their own devotion to<br />parenthood.<br />The results obtained have partly confirmed the<br />hypothesis set and therefore directed us to further<br />reflection on the effects of attending a preschool<br />program on all aspects of development,<br />especially socio-emotional development since<br />this aspect is highly developed with both groups<br />of children: those who attended a preschoolprogramme and those who did not.</p>