No description available.

No description available.

No description available.

No description available.

Made available in DSpace on 2016-04-28T18:22:57Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Renata Mendes Simoes.pdf: 1583071 bytes, checksum: b2dfb5b69b92ceadf64ea28788255342 (MD5) Previous issue date: 2014-11-26 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior / This research aims at investigating how an English for Specific Purpose one-to-one course, mainly focused on the speaking skill, meets the students learning needs and prepares them to take the TOEFL iBT test (Test of English as a Foreign Language Internet-based Test). The study is grounded on the theoretical principles about English for Specific Purposes as supported by Hutchinson and Waters (1987); Dudley-Evans and St. John (1998); Ramos (2004, 2009); Belcher (2009); Basturkmen (2010); needs analysis according to Hutchinson and Waters (1987); Dudley-Evans and ST. John (1998); Long (2005); task-based teaching as proposed by Willis (1996); Willis and Willis (2001, 2007); Ellis (2003, 2005); Skehan (2003); Nunan (2004); course design and material development according to Hutchinson and Waters (1987); Dudley Evans and St. John (1998); Graves (2000); Tomlinson (2001, 2003); and language assessment as defended by McNamara (2000) and Scaramucci (2004, 2009, 2011). Methodologically, this research is considered a case study (STAKE, 1998; JOHNSON, 1992), and it made use of the following instruments for data collection: questionnaires in the beginning of the course to identify the students profiles, and at the end of the course to learn about the students perceptions as to their progress; audio recording of two speaking tasks on the first and last day of class; teacher-researcher s diaries at the end of every class containing the students perceptions of their performance in class. The results revealed the students satisfaction regarding the course methodology and material, as well as the perception of reading and listening skills improvement. It was interesting to note that, although the main focus of the course was on the speaking skill, the perception of improvement of the writing skill was higher than that of the speaking skill. The students narratives also indicated the importance of teacher-student interaction and praised the attention given by the teacher to their emotional aspects. This work aims at bringing contributions not only to ESP course teachers and to those who work with language assessment, but also to the research field as it lacks studies related to the speaking skill and private classes / Este trabalho tem por objetivo investigar como um curso de Inglês para Fins Específicos, com priorização na produção oral, realizado por meio de aulas particulares, atende as necessidades de aprendizagem de alunos e os capacita a prestar o exame TOEFL iBT (Test of English as a Foreign Language Internet-based Test). O referencial teórico englobou os conceitos sobre Inglês para Fins Específicos de acordo com Hutchinson e Waters (1987); Dudley-Evans e St. John (1998); Ramos (2004, 2009); Belcher (2009); Basturkmen (2010); análise de necessidades conforme proposto por Hutchinson e Waters (1987); Dudley-Evans e ST. John (1998); Long (2005); ensino baseado em tarefa segundo Willis (1996); Willis e Willis (2001, 2007); Ellis (2003, 2005); Skehan (2003); Nunan (2004); desenho de curso e desenvolvimento de materiais à luz de Hutchinson e Waters (1987); Dudley Evans e St. John (1998); Graves (2000); Tomlinson (2001, 2003); e avaliação de línguas conforme defendido por McNamara (2000) e Scaramucci (2004, 2009, 2011). Este trabalho, caracterizado como estudo de caso (STAKE, 1998; JOHNSON, 1992), utilizou para coleta de dados os seguintes instrumentos: questionários no início do curso para investigar o perfil do aluno, e ao final do curso, para identificar as percepções dos alunos quanto a seu progresso; gravação em áudio no primeiro e no último dia de aula de duas tarefas de produção oral; diários da professora-pesquisadora ao final de cada aula com as percepções do aluno referente ao desempenho em aula. Os resultados revelaram a satisfação dos alunos quanto à metodologia e material didático empregados no curso e a percepção da melhora na compreensão oral e escrita. Foi interessante notar que, embora o curso tivesse mantido o foco principal na produção oral, a percepção de melhora da produção escrita foi superior à melhora da produção oral. Os relatos dos alunos também indicaram a importância da interação professora-aluno e a atenção dada pela professora ao aspecto emocional dos alunos para essa percepção de melhora. Este trabalho pretende trazer contribuições não só para aqueles que lecionam em cursos de Inglês para Fins Específicos e trabalham com avaliações de língua, mas também para o campo de estudos por ser este ainda carente de pesquisas sobre aulas particulares e produção oral

<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт &bdquo;опште основне наставе&ldquo;, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној &bdquo;школи&ldquo;.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept &bdquo;opšte osnovne nastave&ldquo;, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj &bdquo;školi&ldquo;.</p>