Mémoire numérisé par la Direction des bibliothèques de l'Université de Montréal. / Nous avons évalué les effets de l'association d'un nouvel analogue du sirolimus, le SDZ RAD, et une nouvelle formulation de la CsA, le Néoral, sur la survie d'allogreffe dans le modèle de transplantation orthotopique de l'intestin grêle chez le rat. Les huit groupes (n=6) inclus dans cette étude comprenaient deux groupes témoins, des allogreffes et des isogreffes, et trois combinaisons pour l'évaluation des réactions immunes HVG [Lewis (LEW) x Brown Norway (BN) (LBN)-F1 -LEW], GVH (LEW-F1 ), et GVH et HVG combinés (BN-LEW). Les deux médicaments étaient administrés par voie orale pour une période allant jusqu'à 90 jours. Deux tests de fonction servaient à évaluer l'état fonctionnel de l'allogreffe: le test de perméabilité au 51Cr-EDTA et le test d'absorption du maltose. Pour le modèle HVG, le groupe contrôle na·1f démontre un temps de survie moyen (MTS) de 9.5 ± 1 .0 jours. Les groupes traités avec le SDZ RAD ne démontrent pas une réponse relative à la dose: 1.0 mg/kg/J, MST 17.3 ± 5.4 jours (p=0.001 ); 2.5 mg/kg/J, MTS 19.2 ± 4.8 jours (p=0.001 ); il en est de même avec les groupes traités avec le Néoral: 2.0 mg/kg/j, MTS 15.0 ± 1.7 jours (p=0.001); 5.0 mg/kg/j, MTS 28.8 ± 5.7 jours, (p=0.001 ). Comparée aux résultats de la monothérapie avec chaque médicament, leur association démontre une interaction synergique forte ou très forte: SDZ-RAD 1.0 mg/kg/j + Néoral 2.0 mg/kg/j, MTS 57.8 ± 6.7 jours, (p=0.001, index de combinaison (IC)=0.095); SDZ RAD 2.5 mg/kg/j + Néoral 5.0 mg/kg/j, MTS 70.5±12.8 (p=0.001, Cl=0.112). Les mêmes types de résultats sont obtenus dans le modèle de GVH: SDZ RAD 1.0 mg/kg/j + Néoral 2.0 mg/kg{j, MTS 48.5 ± 6.4 jours, (p=0.001, IC=0.027); SDZ-RAD 2.5 mg/kg/j + Néoral 5.0 kg/mg{j, MTS 63.0 ± 13.6 jours, (p=0.001, Cl=0.020). Ces résultats démontrent une interaction synergique très forte en comparaison à la monothérapie avec SDZ RAD 1.0 mg/kg/j, MTS ·15.3 ± 1.7 jours, (p=0.001); SDZ RAD 2.5 mg/kg{j, MTS 21.7 ± 3.0 jours, (p=0.001); Néoral 2.0 mg/kg/J, MTS 17. 7 ± 1.4 jours (p=0.001 ); Néoral 5.0 mg/kg/j, MTS 27.8 ± 4.4 jours (p=0.001 ); pour les contrôles na'ffs: MTS 8.3 ± 1.2 jours. Pour le modèle de combiné de HVG et GVH , l'association SDZ RAD 1.0 mg/kg{j + Néoral 2.0 mg/kg/j (MTS 52.3 ± 5.4 jours, Cl=0.070) , SDZ RAD 2.5 mg/kg/j + Néoral 5.0 mg/kg/j (MTS 69.0 ± 5.3 jours, Cl=0.301) représente une interaction synergique forte. Le test de perméabilité au 51Cr-EDTA révèle une perte de fonction pour les groupes traités à cause du rejet et reflète une crise de rejet durant les 2ème et 3ème semaines postopératoires. Le test d'absorption du maltose ne révèle rien de concluant concernant des crises de rejet. Par contre, il refléte une perte de fonction pour les groupes subissant le rejet. Nous concluons que la thérapie concomitante SDZ RAD et Néoral procure un effet synergique important dans l'inhibition des réactions immunes HVG, GVH, et HVG-GVH dans le modèle de la transplantation de l'intestin grêle chez le rat.

The Atlantic cod (Gadus morhua L.) fishery is of great economic importance to the Faroese economy. There are two separately managed cod stocks around the Faroe Islands, the Faroe Plateau and the Faroe Bank cod. Both have experienced dramatic decreases in size and informed management decisions are vital for both stock viability and exploitation. The stocks are geographically isolated by an 800 m deep channel and water temperatures are on average 1 – 2 ºC higher on the Faroe Bank than on the Faroe Plateau. There are clear phenotypic differences between the stocks; in particular, the markedly higher growth rate for the Faroe Bank cod has caught public and scientific attention. There is continuing debate regarding the relative importance of genetics and environmental contributions to the contrasting phenotypes. Analyses of reproductive parameters (field data and experimental captive spawnings) as well as analyses of microsatellite and single nucleotide polymorphism (SNP) markers were undertaken to better resolve the issue. Field data as well as data from experimental captive spawnings provided evidence of reproductive differences between Faroe Plateau and Faroe Bank cod. Peak spawning occurred earlier on the Faroe Plateau than on the Faroe Bank and this difference in timing of spawning was maintained in captivity. In particular, differences in sizes of eggs (average diameters of 1.40 and 1.30 mm for Faroe Plateau and Faroe Bank cod eggs, respectively) and indirect evidence of greater volumes spawned by the Faroe Bank females suggested stock differences with respect to egg size – egg number trade-off. It was hypothesised that the strategy adopted by cod on the Faroe Bank, with a higher number of smaller eggs, evolved in response to a more hostile environment (bare seabed and higher exposure to predators) experienced by early life stages in this area. Experimental captive spawnings with Faroe Bank cod showed a large interfamily skew in survival rates of cod eggs and fry. Egg size was identified as a useful indicator of survival rates in the egg stage, but egg survival rates could not be used to predict viability in later developmental stages, thus highlighting the importance of employing some sort of genetic monitoring of cod fry to ensure sufficient family representation in the progeny. While no tank effect was evident concerning fry survival, a significant tank effect was identified concerning body sizes of fry. Microsatellite data were analysed using large sample sizes of Faroe Plateau and Faroe Bank cod with the Faroe Plateau divided into two locations, Faroe Plateau North-East and Faroe Plateau West (cod from each of the two were known to belong to separate spawning grounds). Two Norwegian coastal cod samples were included as outlier populations. While no genetic differentiation was detected between the two Faroe Plateau locations, these analyses revealed a detectable, albeit relatively modest, degree of genetic differentiation between cod from the Faroe Plateau and the Faroe Bank (FST = 0.0014 and 0.0018; DJost_EST = 0.0027 and 0.0048; P < 0.0001 and P < 0.001 for the Faroe Plateau North-East – Faroe Bank and the Faroe Plateau West – Faroe Bank comparisons). These values were several times smaller than those between Faroese and Norwegian coastal cod (pairwise FST and DJost_EST values in the range of 0.0061 – 0.0137 and 0.0158 – 0.0386, respectively). Despite recent reductions in census population sizes for Faroe Plateau and, particularly, Faroe Bank cod, genetic diversity estimates were comparable to the ones observed for Norwegian coastal cod and there was no evidence of significant genetic bottlenecks. Lastly, data for one of the markers (Gmo132) indicated genotype-dependent vertical distribution of cod (as investigated for Faroe Plateau North-East cod). Contrary to some previously published studies, analysis of SNPs of two candidate genes for adaptive divergence, the hemoglobin gene Hb-ß1 and the transferrin gene Tf1, failed to detect differentiation between samples of Faroe Plateau and Faroe Bank cod analysed in this thesis. Of 3533 novel SNPs simultaneously discovered and genotyped by restriction-site associated DNA (RAD) sequencing, 58 showed evidence of genetic differentiation between Faroe Plateau North-East and Faroe Bank cod (P < 0.05). No single locus was fixed for different alleles between Faroe Plateau and Faroe Bank cod. A set of eight informative SNPs (FST values between Faroe Plateau and Faroe Bank samples > 0.25; P < 0.0005) were selected for validation in larger samples, that included cod from both Faroe Plateau areas and the Faroe Bank as well as Norwegian coastal and White Sea cod. Six out of the eight loci amplified successfully with a PCR-based method and there was 100 % concordance between genotypes of individuals screened by both techniques. Due to ascertainment bias, the SNPs should only be applied with caution in a broader geographical context. Nonetheless, these SNPs did confirm the genetic substructure suggested for Faroese cod by microsatellite analyses. While no genetic differentiation was evident between the two Faroe Plateau locations, significant genetic differentiation was evident between Faroe Plateau and Faroe Bank cod at five of the SNPs (FST values in the range of 0.0383 – 0.1914). This panel of five SNPs could confidently be used to trace groups of Faroe Plateau and Faroe Bank cod to their population of origin. In conclusion, multiple lines of evidence demonstrate that Faroe Plateau and Faroe Bank cod are truly two genetically distinct populations. While the findings contribute to a broader understanding of the biology and the genetics of Faroe Plateau and Faroe Bank cod, the novel SNPs developed may provide a valuable resource for potential future demands of i.e. genetic stock identification methods.

<p>Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији &bdquo;Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије&ldquo; представља анализа појма, садржаја, услова за изрицање, извршења и ефеката нових алтернативних кривичних санкција и мера. Прописивањем нових алтернатива казни затвора новелирано кривично законодавство Републике Србије сврстава се у ред савремених кривичноправних система које карактерише успостављање хуманијих начина реаговања на блаже облике криминалног понашања и развој алтернативног концепта кажњавања учинилаца лакших кривичних дела.<br />Циљ истраживања представља критичка анализа нормативног садржаја нових алтернатива казни затвора у српском кривичном законодавству и компаративна нормативна анализа решења из упоредних система, преиспитивање усклађености легислативних решења са основним стандардима у овој области представљеним у међународним актима Уједињених нација и Савета Европе, утврђивање делотворности и ефеката примене нових алтернатива казни затвора у нашем кривичноправном систему, преиспитивање оправданости увођења и реалних домета нових алтернатива казни затвора у супростављању блажим облицима криминалитета, као и утврђивање утицаја њихове примене на функционисање целокупног система кривичног правосуђа у Републици Србији.<br />Структуру докторске дисертације чини седам поглавља у којима су обрађена најзначајнија питања која се односе на прописивање и примену нових алтернатива казни затвора. Први део посвећен је утврђивању појма и разлозима настанка нових алтернативних кривичних санкција и мера, као одговора на &bdquo;кризу казне затвора&ldquo;. У другом делу разматрају се традиционалне алтернативе овој казни и утврђује њихов домен примене у нашем кривичноправном систему. Трећи део посвећен је настанку и развоју нових алтернатива казни затвора у упоредном праву, а четврти најзначајнијим међународним актима у области прописивања и примене нових алтернатива казни затвора. Пети, централни, део истраживања представљају нове алтернативне кривичне санкције у нашем кривичном законодавству: рад у јавном интересу, кућни затвор, казна одузимања возачке<br />Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије<br />XI<br />дозволе и систем новчане казне у дневним износима, односно њихова теоријска и критичка нормативна анализа, као и утврђивање ефеката њихове досадашње примене и утицаја на функционисање система кривичног правосуђа. У шестом делу анализирају се специфичне нове алтернативне мере у упоредном праву којима се потенцијално може остварити алтернација изрицања казне затвора, односно извршења казне у пенитенцијарној установи, док је седми део посвећен специфичним алтернативним мерама у нашем кривичноправном систему, односно новим основама за ослобођење учиниоца од казне, стварном кајању и поравнању учиниоца и оштећеног (жртве), институту условног отпуста, начелу опортунитета кривичног гоњења и кућном притвору.<br />У складу са постављеним циљевима овог научног истраживања, а након свеобухватне анализе предмета проучавања и на основу лонгитудиналног истраживања изречених и извршених нових алтернативна казни затвора у периоду десетогодишње примене, потврђене су и научно објашњене две основне и шест радних хипотеза.<br />У закључним разматрањима докторске дисертације сублимирају се резултати истраживања и представљају предлози de lege ferenda, како би се у измењеном нормативном и институционалном оквиру омогућила ефикаснија примена нових алтернатива казни затвора у пракси кривичног правосуђа, али и остварио утицај на делотворније функционисање кривичноправног система у Републици Србији.<br />Кључне речи: нове алтернативе казни затвора, алтернативне кривичне санкције, рад у јавном интересу, кућни затвор, алтернативне мере, кривично законодавство Републике Србије.</p> / <p>Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji &bdquo;Nove alternative kazni zatvora u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije&ldquo; predstavlja analiza pojma, sadržaja, uslova za izricanje, izvršenja i efekata novih alternativnih krivičnih sankcija i mera. Propisivanjem novih alternativa kazni zatvora novelirano krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstava se u red savremenih krivičnopravnih sistema koje karakteriše uspostavljanje humanijih načina reagovanja na blaže oblike kriminalnog ponašanja i razvoj alternativnog koncepta kažnjavanja učinilaca lakših krivičnih dela.<br />Cilj istraživanja predstavlja kritička analiza normativnog sadržaja novih alternativa kazni zatvora u srpskom krivičnom zakonodavstvu i komparativna normativna analiza rešenja iz uporednih sistema, preispitivanje usklađenosti legislativnih rešenja sa osnovnim standardima u ovoj oblasti predstavljenim u međunarodnim aktima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, utvrđivanje delotvornosti i efekata primene novih alternativa kazni zatvora u našem krivičnopravnom sistemu, preispitivanje opravdanosti uvođenja i realnih dometa novih alternativa kazni zatvora u suprostavljanju blažim oblicima kriminaliteta, kao i utvrđivanje uticaja njihove primene na funkcionisanje celokupnog sistema krivičnog pravosuđa u Republici Srbiji.<br />Strukturu doktorske disertacije čini sedam poglavlja u kojima su obrađena najznačajnija pitanja koja se odnose na propisivanje i primenu novih alternativa kazni zatvora. Prvi deo posvećen je utvrđivanju pojma i razlozima nastanka novih alternativnih krivičnih sankcija i mera, kao odgovora na &bdquo;krizu kazne zatvora&ldquo;. U drugom delu razmatraju se tradicionalne alternative ovoj kazni i utvrđuje njihov domen primene u našem krivičnopravnom sistemu. Treći deo posvećen je nastanku i razvoju novih alternativa kazni zatvora u uporednom pravu, a četvrti najznačajnijim međunarodnim aktima u oblasti propisivanja i primene novih alternativa kazni zatvora. Peti, centralni, deo istraživanja predstavljaju nove alternativne krivične sankcije u našem krivičnom zakonodavstvu: rad u javnom interesu, kućni zatvor, kazna oduzimanja vozačke<br />Nove alternative kazni zatvora u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije<br />XI<br />dozvole i sistem novčane kazne u dnevnim iznosima, odnosno njihova teorijska i kritička normativna analiza, kao i utvrđivanje efekata njihove dosadašnje primene i uticaja na funkcionisanje sistema krivičnog pravosuđa. U šestom delu analiziraju se specifične nove alternativne mere u uporednom pravu kojima se potencijalno može ostvariti alternacija izricanja kazne zatvora, odnosno izvršenja kazne u penitencijarnoj ustanovi, dok je sedmi deo posvećen specifičnim alternativnim merama u našem krivičnopravnom sistemu, odnosno novim osnovama za oslobođenje učinioca od kazne, stvarnom kajanju i poravnanju učinioca i oštećenog (žrtve), institutu uslovnog otpusta, načelu oportuniteta krivičnog gonjenja i kućnom pritvoru.<br />U skladu sa postavljenim ciljevima ovog naučnog istraživanja, a nakon sveobuhvatne analize predmeta proučavanja i na osnovu longitudinalnog istraživanja izrečenih i izvršenih novih alternativna kazni zatvora u periodu desetogodišnje primene, potvrđene su i naučno objašnjene dve osnovne i šest radnih hipoteza.<br />U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije sublimiraju se rezultati istraživanja i predstavljaju predlozi de lege ferenda, kako bi se u izmenjenom normativnom i institucionalnom okviru omogućila efikasnija primena novih alternativa kazni zatvora u praksi krivičnog pravosuđa, ali i ostvario uticaj na delotvornije funkcionisanje krivičnopravnog sistema u Republici Srbiji.<br />Ključne reči: nove alternative kazni zatvora, alternativne krivične sankcije, rad u javnom interesu, kućni zatvor, alternativne mere, krivično zakonodavstvo Republike Srbije.</p> / <p>The subject of a research and doctoral thesis &ldquo;New alternatives to imprisonment in criminal legislation of the Republic of Serbia&rdquo; is the analysis of the concept, content, condition of imposition, execution and effects of the new alternative criminal sanctions and measures. Introduction of the new alternatives to imprisonment in criminal justice system ranks the Republic of Serbia legislation among contemporary criminal systems, which are characterized by the establishment of more humane ways of responding to milder forms of criminal behavior and the development of an alternative concept of treatment and punishment for perpetrators of minor offences.<br />The objectives of the research are a critical and comparative analysis of normative content for the new alternatives to imprisonment in criminal legislation, reassessment of the compliance with minimal standards provided in international documents, determination of the effectiveness of the imposition and implementation of the new alternatives to imprisonment, reassessment of the justification and possible scope of resisting milder forms of criminality, as well as determination of the impact of their implementation in the functioning of the entire criminal justice system of the Republic of Serbia.<br />The doctoral dissertation consists of seven chapters which are mostly addressed to the important issues relating to the regulation and implementation of the new alternatives of imprisonment. The first part is devoted to the determination of the concept and the reasons for the emergence of new alternative criminal sanctions and measures, as a response to the &quot;crisis of the imprisonment.&quot; The second part deals with the traditional alternatives to prison sentence and determines their scope of application in our criminal justice system. The third part is dedicated to the appearance and development of the new alternatives to imprisonment in comparative law, and the fourth is dealing with most important international instruments in this domain, provided by United Nations and Council of Europe. The fifth, and the central, part of the research presents the new alternative criminal sanctions in our criminal law: community service, house arrest, the penalty of seizure of driver&#39;s license and a system of day-fines, their theoretical and critical normative analysis, as well as the effects of their application and<br />Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије<br />XIII<br />the impact on the functioning in our criminal justice system. The sixth part deals with the specific new alternative measures in the comparative law, which potentially can achieve alteration of imprisonment or the execution of a prison sentence in the penal institution, while the seventh part deals with the specific alternative measures in our criminal justice system, and the effects and the impact on their implementation.<br />In accordance with the objectives of the research, after comprehensive analysis of the subject, and on the basis of longitudinal research of imposed and implemented new alternatives in the past decade, we confirmed and scientifically explained two basic and six operating hypothesis.<br />In the concluding remarks of the doctoral dissertation we sublimate the research results and present the proposals de lege ferenda, in order to influence the creation of a different normative and organizational framework for the implementation of the new alternatives to imprisonment, but also to make an impact on the effective functioning of the criminal justice system in the Republic of Serbia.<br />Key words: new alternatives to imprisonment, alternative criminal sanctions, community service, house arrest, alternative measures, criminal legislation of Republic of Serbia</p>