<p>Oblast rada i radnog angažovanja značajno se menja poslednjih decenija; promene se vide u povećanoj nezaposlenosti, promenljivim radnim okolnostima i povećanoj nestabilnosti posla, intenzivnijem stresu kod zaposlenih i novim izvorima stresa na radu (Sverke et al., 2004; De Cuyper, Bernhard-Oettel, Berntson, De Witte, &amp; Alarco, 2008). Burke (1998) ukazuje da je percepcija povećane nestabilnosti zaposlenja funkcija nezaposlenosti i velike zastupljenosti ugovora o radnom angažovanju na određeno vreme u svim granama industrije i mnogim zanimanjima. Neizvesnost i nekontroli&scaron;uća priroda samog događaja nestabilnosti zaposlenja potenciraju subjektivni doživljaj pretnje, dok je individualna spremnost da se percipira i odgovori na pretnju (prag pretnje) uslovljena različitim situacionim i individualnim faktorima. S obzirom na potvrđenu ulogu bazičnih psiholo&scaron;kih potreba i struktura selfa u percepciji stresa (pretnje), vrednovanju stresa i odgovoru na stres u različitim životnim domenima (Skiner &amp; Edge, 2002; Hodgins &amp; Knee, 2002; Hodgins, 2008), pred istraživanje je postavljeno sledeće pitanje: kakva je povezanost zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba na radu i stila samoregulacije svakodnevnog pona&scaron;anja sa nivoom pretnje u percepciji nestabilnog zaposlenja? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje sprovedeno je istraživanje na uzorku od 310 zaposlenih oba pola, iz 24 organizacije različite po veličini, profilu, strukturi i karakteru vlasni&scaron;tva iz Severno-bačkog okruga AP Vojvodine. Konstrukt percepcije nestabilnosti zaposlenja je sme&scaron;ten u okvire teorije samodeterminacije (Self &ndash; Determination Theory), koju su razvili Disi i Rajan sa saradnicima (Deci &amp; Ryan, 1985), prema kojoj nestabilnost zaposlenja predstavlja frustraciju osnovnih psiholo&scaron;kih potreba (Vander Elst, Van den Broeck, De Witte &amp; De Cuyper, 2012). Koncept prevladavanja sme&scaron;ten je u okvire kibernetske teorije stresa i prevladavanja koju je formulisao Edvards (Edwards, 1992) u okviru koje se prevladavanje konceptualizuje kao poku&scaron;aj da se smanje i elimini&scaron;u negativni efekti stresa na psiholo&scaron;ku dobrobit pojedinca. Percepcija nestabilnosti zaposlenja određena je kao dostupnost radne uloge za izvr&scaron;ioce u neko dogledno vreme, a čine je tri kvalitativno različite dimenzije: osećaj nemoći, jačina pretnje i verovatnoća gubitka posla. U istraživanju su kori&scaron;ćeni sledeći instrumenti: Skala percepcije nestabilnosti zaposlenja (Knežević i Majstorović, 2013), Kibernetska skala prevladavanja (Cybernetic coping scale; Edwards &amp; Baglioni, 1993), Upitnik EFQ (The Ego Functioning Questionnaire; Majstorović, Green-Demers &amp; Legault 2008), i Skala zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba na radu (Mladenović, 2009). Rezultati istraživanja su pokazali da bazične psiholo&scaron;ke potrebe ostvaruju moderatorski efekat na proces stresa koji je nastao usled nestabilnosti zaposlenja, moderirajući afektivni aspekt ovog doživljaja: sa povećanjem zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba snižava se nivo pretnje unutar percepcije nestabilnosti zaposlenja i smanjuje osećaj nemoći zaposlenog u odnosu na pretnju. U predikciji afektivnog doživljaja pretnje izdvajaju se dve potrebe - potreba za autonomijom i kompetencijom. Zadovoljenost ove dve potrebe utiče i na aktivniji odnos prema stresnom događaju kakav je nestabilnost zaposlenja, odnosno, povećava upotrebu strategije promena situacije. Nivo zadovoljenosti bazičnih psiholo&scaron;kih potreba povezan je sa kvalitetom samoregulatornih procesa - zadovoljenost potreba podstiče razvoj integrisanih self - struktura, dok, nezadovoljenost bazičnih potreba potencira razvoj impersonalnih self - struktura. Nagla&scaron;ena vulnerabilnost u situaciji nestabilnosti zaposlenja utvrđena je samo kod zaposlenih koji imaju prethodno iskustvo gubitka posla, zaposlenih koji su slabijeg materijalnog stanja, zaposlenih koji imaju manju socijalnu podr&scaron;ku i zaposlenih koji su nižeg nivoa obrazovanja. Istraživanje je pokazalo da je kvalitet samo-regulacije povezan sa nivoom pretnje u percepciji nestabilnog zaposlenja: sa povećanjem integrisanosti samoregulacije smanjuje se doživljaj jačine pretnje, dok upotreba impersonalne samoregulacije povećava i doživljaj jačine pretnje i osećaj nemoći pred pretnjom. Takođe, povećana integrisanosti samoregulacije podstiče aktivan odnos prema stresu u situaciji nestabilnosti zaposlenja sa intencijom uspostavljanja kontrole nad situacijom. Rezultati istraživanja pružaju osnovu za kreiranje organizacijskih intervencija usmerenih ka jačanju otpornosti prema stresu izazvanog percepcijom nestabilnosti zaposlenja i povećavaju uvid u specifičnosti radnog konteksta i fenomena nestabilnosti zaposlenja u Srbiji. Realizovano istraživanje je prvo istraživanje o percepciji nestabilnosti zaposlenja u Srbiji i kao takvo ono može imati značajne implikacije na teoriju i praksu istraživanja organizacijskog stresa i blagostanja zaposlenih u Srbiji. Ograničenja se tiču, pre svega, karakteristika transferzalnog istraživačkog nacrta, kao i činjenice da su sve varijable merene iz istog izvora - samoprocene zaposlenih. Buduća istraživanja bi trebalo da&nbsp; uključe nove varijable kako bi se jo&scaron; bolje razumele interindividualne razlike u doživljaju nestabilnosti zaposlenja i mehanizmi koji leže u osnovi ovog fenomena (varijable ličnosti i druge motivacione varijable).</p>

<p>Balans redoks potencijala u živoj ćeliji predstavlja imperativ održavanja zdravog fenotipa, i u&nbsp;krajnjem, njenog preživljavanja. Nitrozativni stres može ozbiljno naru&scaron;iti ćelijsku redoks&nbsp;homeostazu i, u kombinaciji sa oksidativnim stresom, uticati na ćelijsku proliferaciju i&nbsp;diferencijaciju, a u nekim slučajevima i na aktivaciju maligne transformacije&nbsp;U ovom radu ispitivani su efekti donora NO natrijum-nitroprusida na dve ćelijske linije u&nbsp;kulturi: transformisane&nbsp; ćelije mi&scaron;ijih fibroblasta (L929) i maligne&nbsp; ćelije humane&nbsp;eritroleukemije (K562). Natrijum- nitroprusid (SNP) je fotoreativan molekul sa veoma&nbsp;kratkim poluživotom koji izaziva koncentraciono - zavisnu proliferaciju ili inhibiciju<br />ćelijskog rasta in vitro.NO izaziva različite efekte u zavisnosti od eksperimentalnog modela,&nbsp;svoje relativne koncentracije kao i okruženja u kojem nastaje. Ispitivanja mogućnosti direktne&nbsp;transformacije azot oksida u redoks aktivne vrste kao &scaron;to su nitrozonijum katjon (NO⁺) i&nbsp;nitroksil anjon (NO^-/HNO) i direktni efekti tih redoks potomaka u ćeliji tek su u začetku. U&nbsp;na&scaron;im eksperimentima, kori&scaron;ćenjem donora NO - natrijum nitroprusida (SNP) i dve vrste&nbsp;superoksid dismutaza, CuZn-SOD i Mn-SOD, stvorili smo uslove generisanja vi&scaron;e vrsta&nbsp;signalnih molekula i ispitali odgovor transfomisanih (L929) i malignih (K562) ćelija na njih.&nbsp;Rezultati eksperimenata pokazuju da izabrani parametri (količina slobodnih tiolnih grupa i&nbsp;glutationa) mogu biti relevantni za praćenje efekata egzogenog azot oksida i njegovih redoks&nbsp;potomaka kod različitih, transformisanih i malignih ćelijskih linija.</p> / <p>The redox potential balance in the living cell isthe imperative of continuation of healthy phenotype, and subsequently of its survival. Nitrosative stress may seriously damage cell&#39;s redox homeostasis, and in combination with oxidative stress may influence cell proliferation and differentiation, in some cases even activation of malignant transformation. This paper investigates effects of sodium nitroprusside as&nbsp; NO donor on two cell lines in culture: transformed cells of mice fibroblasts (L929) and malignant cells of human eritroleukemia (K562). The sodium nitroprusside(SNP)&nbsp; is a photo reactive molecule with very short half-life, causing concentration- dependant proliferation or inhibition of cell growth in vitro.The NO causes different effects depending on experimental model, its relative concentration and environment&nbsp; where it is formed. Investigations of possibility of direct transformation from nitrogen oxide to redox-active species as nitrosonium cation (NO+) and nitroxyl anion (NO &minus;/HNO), as well as direct effects ofthose redox descendants within the cell are only in beginning. In our experiments,by using sodium nitroprusside (SNP) as NO donor and&nbsp; two kind of superoxide dismutase, CuZn-SOD and Mn-SOD, we created conditions to generate several kinds of signal molecules and investigated reaction of transformed (L929) and malignant (K562) cells tothose. Results of experiments are showing the parameters chosen (amount of free thiol groups and glutathione) may be relevant in measuring the effect of exogenous nitrate oxideand its redox descendants in different,&nbsp; both transformed and malignant cell lines.</p>

Ljudski genom sadrži milijune regulatornih elemenata - enhancera - koji kvantitativno reguliraju ekspresiju gena. Unatoč ogromnom napretku u razumijevanju načina na koji enhanceri reguliraju ekspresiju gena, području još uvijek nedostaje pristup koji je sustavan, integrativan i dostupan za otkrivanje i dokumentiranje cis-regulatornih odnosa u cijelom genomu. Razvili smo novu računalnu metodu - reg2gene - koja modelira i integrira aktivnost enhancera~ekspresije gena. reg2gene sastoji se od tri glavna koraka: 1) kvantifikacija podataka, 2) modeliranje podataka i procjena značaja, i 3) integracija podataka prikupljenih u reg2gene R paketu. Kao rezultat toga, identificirali smo dva skupa enhancer-gen interakcija (EGA): fleksibilni skup od ~ 230K EGA (flexibleC) i strogi skup od ~ 60K EGA (stringentC). Utvrdili smo velike razlike u prethodno objavljenim računalnim modelima enhancer-gen interakcija; uglavnom u lokaciji, broju i svojstvima definiranih enhancera i EGA. Izveli smo detaljno mjerenje performansi sedam skupova računalno modeliranih EGA-a, ali smo pokazali da se niti jedan od trenutno dostupnih skupova referentnih podataka ne može koristiti kao referentni skup podataka "zlatnI standard". Definirali smo dodatni referentni skup pozitivnih i negativnih EGA -a pomoću kojih smo pokazali da stringentC ima najveću pozitivnu prediktivnu vrijednost (PPV). Pokazali smo potencijal EGA-a za identifikaciju genskih meta nekodirajucih SNP-ova. Proveli smo funkcionalnu analizu kako bismo otkrili nove genske mete, pleiotropiju enhancera i mehanizme aktivnosti enhancera. Ovaj rad poboljšava naše razumijevanje regulacije ekspresije gena posredovane enhancerima. / Das menschliche Genom enthält Millionen von regulatorischen Elementen - Enhancern -, die die Genexpression quantitativ regulieren. Trotz des enormen Fortschritts beim Verständnis, wie Enhancer die Genexpression steuern, fehlt es in diesem Bereich immer noch an einem systematischen, integrativen und zugänglichen Ansatz zur Entdeckung und Dokumentation von cis-regulatorischen Beziehungen im gesamten Genom. Wir haben eine neuartige Methode - reg2gene - entwickelt, die Genexpression~Enhancer-Aktivität modelliert und integriert. reg2gene besteht aus drei Hauptschritten: 1) Datenquantifizierung, 2) Datenmodellierung und Signifikanzbewertung und 3) Datenintegration, die in dem R-Paket reg2gene zusammengefasst sind. Als Ergebnis haben wir zwei Sätze von Enhancer-Gen-Assoziationen (EGAs) identifiziert: den flexiblen Satz von ~230K EGAs (flexibleC) und den stringenten Satz von ~60K EGAs (stringentC). Wir haben große Unterschiede zwischen den bisher veröffentlichten Berechnungsmodellen für Enhancer-Gene-Assoziationen festgestellt, vor allem in Bezug auf die Lage, die Anzahl und die Eigenschaften der definierten Enhancer-Regionen und EGAs. Wir führten ein detailliertes Benchmarking von sieben Sets von rechnerisch modellierten EGAs durch, zeigten jedoch, dass keiner der derzeit verfügbaren Benchmark-Datensätze als "goldener Standard" verwendet werden kann. Wir definierten einen zusätzlichen Benchmark-Datensatz mit positiven und negativen EGAs, mit dem wir zeigten, dass das stringentC-Modell den höchsten positiven Vorhersagewert (PPV) hatte. Wir haben das Potenzial von EGAs zur Identifizierung von Genzielen von nicht-kodierenden SNP-Gene-Assoziationen nachgewiesen. Schließlich führten wir eine funktionelle Analyse durch, um neue Genziele, Enhancer-Pleiotropie und Mechanismen der Enhancer-Aktivität zu ermitteln. Insgesamt bringt diese Arbeit unser Verständnis der durch Enhancer vermittelten Regulierung der Genexpression in Gesundheit und Krankheit voran. / Human genome contains millions of regulatory elements - enhancers - that quantitatively regulate gene expression. Multiple experimental and computational approaches were developed to associate enhancers with their gene targets. Despite the tremendous progress in understanding how enhancers tune gene expression, the field still lacks an approach that is systematic, integrative and accessible for discovering and documenting cis-regulatory relationships across the genome. We developed a novel computational approach - reg2gene- that models and integrates gene expression ~ enhancer activity. reg2gene consists of three main steps: 1) data quantification, 2) data modelling and significance assessment, and 3) data integration gathered in the reg2gene R package. As a result we identified two sets of enhancer-gene associations (EGAs): the flexible set of ~230K EGAs (flexibleC), and the stringent set of ~60K EGAs (stringentC). We identified major differences across previously published computational models of enhancer-gene associations; mostly in the location, number and properties of defined enhancer regions and EGAs. We performed detailed benchmarking of seven sets of computationally modelled EGAs, but showed that none of the currently available benchmark datasets could be used as a “golden-standard” benchmark dataset. To account for that observation, we defined an additional benchmark set of positive and negative EGAs with which we showed that the stringentC model had the highest positive predictive value (PPV) across all analyzed computational models. We reviewed the influence of EGA sets on the functional analysis of risk SNPs and demonstrated the potential of EGAs to identify gene targets of non-coding SNP-gene associations. Lastly, we performed a functional analysis to detect novel gene targets, enhancer pleiotropy, and mechanisms of enhancer activity. Altogether, this work advances our understanding of enhancer-mediated gene expression regulation in health and disease.