Made available in DSpace on 2016-06-02T20:25:04Z (GMT). No. of bitstreams: 1 2722.pdf: 609589 bytes, checksum: ea98b5f613187dc34c65180452fb83d8 (MD5) Previous issue date: 2009-06-05 / This dissertation has as its investigation object the political speech of the Senator Renan Calheiros (who, at the moment, occupied the Presidency function), more precisely, his speech at the Federal Senate after a corruption denunciation by Veja Magazine, in May/2007. This paper aimed to comprehend how the discursive speaker defends himself from that accusation in order to verify the relation that is built among the speaker, his interlocutors and the discursive object. Before such problem questions, the dissertation follows a theoretical and methodological way based on Bakhtin s concepts concerning the discursive ideological relation as the essential element to comprehend the senses of words and the verbal interaction as the essence of the man (the dialogical principal). The study observed the presence of a confrontation between public life and private life which functions as a way to rebuild the discursive object. In the speech of Renan Calheiros, it is not his self-defense which occupies a central role, but values related to privacy and the institution, the Senate. / O presente trabalho tem como objeto de investigação o discurso político do Senador Renan Calheiros (o qual no momento dispunha do cargo de presidência), mais precisamente, seus pronunciamentos no Senado Federal após a denúncia de corrupção da Revista Veja, em maio de 2007. O trabalho buscou compreender como o sujeito discursivo se defende de tal acusação de forma a verificarmos a relação que se constrói entre o sujeito, seus interlocutores e o objeto de seu discurso. Diante de tais questões-problema, o trabalho segue um caminho teórico-metodológico baseado nos pressupostos de Bakhtin quanto à relação discursivo-ideológica na construção dos sentidos e à interação verbal como essência do sujeito: o princípio dialógico. Observou-se a presença de um confronto discursivo-ideológico entre a vida pública e a vida privada que funciona como deslocamento, como reconstrução do objeto discursivo. No centro do discurso de Renan Calheiros não está sua defesa propriamente dita, mas estão os valores relativos à privacidade e à instituição.

Orientador: Elton Eustáquio Casagrande / Banca: Fernando Ferrari Filho / Banca: Mário Augusto Bertella / Resumo: A presente pesquisa tem por objetivo analisar os efeitos do ajuste fiscal na economia brasileira no período de 1994 a 2008 sobre a cadeia produtiva. Procura-se descrever os efeitos restritivos deste ajuste fiscal a partir da inadequada coordenação da política fiscal e monetária. A política fiscal tornou-se subordinada à monetária, exigindo robustos superávits primários atrelados à ascendente e excessiva carga tributária. O orçamento, no entanto, permaneceu registrando déficit nominal. A maior parte das despesas públicas corresponde às despesas financeiras (juros e encargos da dívida). A política econômica e as medidas macroeconômicas tomadas no âmbito do ajuste fiscal no período que se trata provocaram a queda do multiplicador de gastos que, por sua vez, inibiu a geração de emprego, renda e consumo. A reflexão sobre a mensuração da carga tributária permite desenvolver uma análise crítica e descritiva do ajuste fiscal num contexto de dominância monetária e estabelecer o vínculo entre as decisões do governo, nas matérias fiscal e monetária, com o setor produtivo. Conseqüentemente, isso repercutiu sobre o nível de investimento e de reinvestimento na economia / Abstract: This research aims to examine the effects of fiscal adjustment in the Brazilian economy during the period 1994 to 2008 on the chain. It seeks to describe the restrictive effects of fiscal adjustment from the inadequate coordination of monetary and fiscal policy. Fiscal policy has become subject to monetary policy, requiring robust primary surpluses and tied up the excessive tax burden. The budget, however, remained recording nominal deficit. Most public expenditure meets the financial expenses (interest and debt charges). The economic policy and the macroeconomic measures taken in the context of fiscal adjustment in the period that this precipitated the collapse multiplier of expenses that, in turn, inhibited the generation of employment, income and consumption. The discussion on the measurement of tax burden can develop a descriptive and critical analysis of fiscal adjustment in a context of monetary dominance and establish a link between the government decisions in matters fiscal and monetary policy, with the productive sector. Consequently, this impacted on the level of investment and reinvestment in the economy / Mestre

This diploma thesis deals with reading literacy in preschool education. The thesis compares the reading literacy development in public and private education. The theoretical part of this thesis presents reading literacy - definition of the concept and subsequent delimitation in different age groups with specific focus on preschool age. Next, the theoretical part of the thesis discusses selected empirical studies in the field of reading literacy, both Czech studies and international studies. The thesis further focuses on functioning of public and private preschool institutions. At the end of the theoretical part of the thesis, reading is described in terms of contents of activities in preschool institutions. Empirical part of the thesis involves qualitative research that aimed to explore how reading literacy is developed in preschool children in public and private institutions. Data were obtained through semi-structured interviews with 10 participants: 5 teachers employed at state kindergartens and 5 teachers employed at private kindergartens. The obtained data were processed by the technique of open coding and analyzed using the method of card unloading. The research findings involve the comparison of reading literacy development in public and private preschool institutions. The results of the...

The diploma thesis aims to examine and compare public sector structures involved in managing the deals under the Public-Private Partnership (PPP)/Private Finance Initiative (PFI) in the UK and Spain as well as application of Public-Private-Citizen Collaboration (PC2) framework within the two systems in the era of post-New Public Management. The spread and use of knowledge and skills capacities and the overall ability of the national institutional models to protect the public interest in an effective and efficient way is assessed together with openness and transparency of PPP programmes using the Web 2.0 tools able to reach and engage citizens in the process of implementing the policy and procurement of individual schemes. Special attention is paid to the ways in which the private sector entities on the one side and citizens on the other can approach the public authorities and influence the shape and features of the partnership and its results. PPP has been widely used for financing of investments into the public infrastructure in many countries in Europe and elsewhere. Through PPP, private sector is invited to take care of financing, construction or modernization and subsequent maintenance of certain public assets over the life of the contract that usually lasts about 30 years. The programmes of...

<p>Држава данас није више једини пружалац услуга безбедности, те због тога све већу улогу и значај добија приватни сектор безбедности. До ове појаве су, пре свега, довели преоптерећеност националних буџета, као и одређене тешкоће са којима су се суочавали органи унутрашње безбедности, који су били неспремни да адекватно одговоре на неке нове и савремене безбедносне проблеме. То је, између осталог, довело и до тзв. појаве ,,приватизације&ldquo; послова безбедности, којима су се полако сужавали послови полиције, а паралелно са тим ширили послови али и одговорност приватног обезбеђења.</p><p>Дугу традицију модела односа у виду сарадње и партнерства између полиције и приватног обезбеђења налазимо пре свега у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Великој Британији, али исто тако и у поједним земљама Европске уније. Потреба за успостављањем ближих веза и подизања сарадње на још виши ниво посебно је интензивирана након катастрофалних последица терористичког напада 11. септембра 2001. године у Сједињеним Америчким Државама. Тероризам, али и остали савремени безбедносни проблеми с краја 20. и почетка 21. века дале су додатни импулс даљем приближавању полиције и агенција за приватно обезбеђење.</p><p>Односи између полиције и приватног обезбеђења су нужно условљени њиховим статусом, улогом и функцијом. Заштита личне и имовинске безбедности грађана представља основ за заједничко деловање, а јавно-приватно партнерство парадигму којом би се капацитети оба сектора искористили на најбољи могући начин. Предуслов за заједничко деловање ће свакако бити правна регулатива и опште усвојени стандарди који ће уважити интересе оба сектора. Наведено ће представљати гарант квалитета услуга које пружају лиценциране агенције за приватно обезбеђење. Различите историјске, друштвене, политичке, економске, безбедносне и правне околности у одређеним државама условиле су различите моделе сарадње и партнерства полиције и приватног обезбеђења.</p><p>Оно што је заједничко свим државам јесте да се под јавно-приватним партнерством подразумева постојање кооперативног споразума између јавних (локалних, регионалних или државних) и приватних актера који се удружују (размена људских и материјалних ресурса) како би остварили заједничке интересе и циљеве, при чему постоји договорен степен равноправности актера и јасна расподела надлежности и одговорности. Схваћен на овај начин, модел партнерства представља и продубљенији вид сарадње између полиције и приватног обезбеђења који покушава да ,,помири&ldquo; стално присутне и спорадичне антагонистичке ставове који међу њима постоје.</p><p>Што се тиче стања односа полиције и приватног обезбеђења у Републици Србији, можемо рећи да упркос реформским променама у систему националне безбедности извршеним након 2000. године, још увек не можемо говорити о постојању партнерских односа. Томе у прилог говоре и даље присутни проблеми који отежавају остваривање јавно-приватног партнерства. Да би се партнерство остварило, приватно обезбеђење ће нужно морати да се интегрише у систем националне безбедности. То нажалост још увек није учињено. Само правно уређена, планска, организована и перманентна сарадња ова два сектора биће у функцији остваривања оптималног стања безбедности у друштву и држави.</p><p>Релативно скоро позитивноправно регулисање приватног обезбеђења требало је, између осталог, да омогући институционализацију и формализацију сарадње са полицијом. Постојећа ,,сарадња&ldquo; је и даље на изразито ниском нивоу и заступљена је највише у областима обезбеђивања јавних скупова и спортских приредби. Доношењем Закона о приватном обезбеђењу 2013. године, Закона о полицији 2016. године као и других системских закона који уређују области деловања полиције и приватно обезбеђења, нису створене претпоставке које би омогућиле даље приближавање два сектора, њихову сарадњу и на крају партнерство.</p><p>Рад је структурисан у шест целина. У оквиру прве три целине осврнули смо се на општетеоријска питања везанa за безбедност, националну безбедност, систем националне безбедности, јавну и приватну безбедност. У четвртом делу смо анализирила искуства појединих развијених земља у погледу модела партнерства, са циљем идентификовања позитивних и негативних аспеката тог односа. У петом делу смо се осврнули на историјски развој приватне безбедности у нашој земљи и њену повезаност са полицијом до данас. Такође, анализирали смо и постојећи позитивно правни оквир организације и деловања полиције и приватног обезбеђења као и јавно-приватно партнерства. Након тога смо, уважавајући искуства развијених земаља, идентификовали области сарадње у којим је могуће остварити партнерске односе полиције и приватног обезбеђења у Републици Србији. Такође, извршили смо класификацију облика сарадње, као и идентификовање проблема који отежавају сарадњу и партнерство.</p><p>Шести и последњи део рада је посвећен спроведеном емпиријском истраживању које је за циљ имало утврђивање актуелног стања у области приватног обезбеђења, у смислу ставова о њиховом односу са полицијом, односно утврђивање области сарадње и партнерства полиције и приватног обезбеђења, као и проблема који отежавају ту сарадњу. У циљу утврђивања личних ставова и мишљења службеника обезбеђења и одређених припадника полиције, примењене су две технике у оквиру метода испитивања &ndash; анкета и интервју. На крају, у закључку смо се посебно осврнули на кључне резулатате спроведеног истраживања.</p> / <p>Država danas nije više jedini pružalac usluga bezbednosti, te zbog toga sve veću ulogu i značaj dobija privatni sektor bezbednosti. Do ove pojave su, pre svega, doveli preopterećenost nacionalnih budžeta, kao i određene teškoće sa kojima su se suočavali organi unutrašnje bezbednosti, koji su bili nespremni da adekvatno odgovore na neke nove i savremene bezbednosne probleme. To je, između ostalog, dovelo i do tzv. pojave ,,privatizacije&ldquo; poslova bezbednosti, kojima su se polako sužavali poslovi policije, a paralelno sa tim širili poslovi ali i odgovornost privatnog obezbeđenja.</p><p>Dugu tradiciju modela odnosa u vidu saradnje i partnerstva između policije i privatnog obezbeđenja nalazimo pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Velikoj Britaniji, ali isto tako i u pojednim zemljama Evropske unije. Potreba za uspostavljanjem bližih veza i podizanja saradnje na još viši nivo posebno je intenzivirana nakon katastrofalnih posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Terorizam, ali i ostali savremeni bezbednosni problemi s kraja 20. i početka 21. veka dale su dodatni impuls daljem približavanju policije i agencija za privatno obezbeđenje.</p><p>Odnosi između policije i privatnog obezbeđenja su nužno uslovljeni njihovim statusom, ulogom i funkcijom. Zaštita lične i imovinske bezbednosti građana predstavlja osnov za zajedničko delovanje, a javno-privatno partnerstvo paradigmu kojom bi se kapaciteti oba sektora iskoristili na najbolji mogući način. Preduslov za zajedničko delovanje će svakako biti pravna regulativa i opšte usvojeni standardi koji će uvažiti interese oba sektora. Navedeno će predstavljati garant kvaliteta usluga koje pružaju licencirane agencije za privatno obezbeđenje. Različite istorijske, društvene, političke, ekonomske, bezbednosne i pravne okolnosti u određenim državama uslovile su različite modele saradnje i partnerstva policije i privatnog obezbeđenja.</p><p>Ono što je zajedničko svim državam jeste da se pod javno-privatnim partnerstvom podrazumeva postojanje kooperativnog sporazuma između javnih (lokalnih, regionalnih ili državnih) i privatnih aktera koji se udružuju (razmena ljudskih i materijalnih resursa) kako bi ostvarili zajedničke interese i ciljeve, pri čemu postoji dogovoren stepen ravnopravnosti aktera i jasna raspodela nadležnosti i odgovornosti. Shvaćen na ovaj način, model partnerstva predstavlja i produbljeniji vid saradnje između policije i privatnog obezbeđenja koji pokušava da ,,pomiri&ldquo; stalno prisutne i sporadične antagonističke stavove koji među njima postoje.</p><p>Što se tiče stanja odnosa policije i privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji, možemo reći da uprkos reformskim promenama u sistemu nacionalne bezbednosti izvršenim nakon 2000. godine, još uvek ne možemo govoriti o postojanju partnerskih odnosa. Tome u prilog govore i dalje prisutni problemi koji otežavaju ostvarivanje javno-privatnog partnerstva. Da bi se partnerstvo ostvarilo, privatno obezbeđenje će nužno morati da se integriše u sistem nacionalne bezbednosti. To nažalost još uvek nije učinjeno. Samo pravno uređena, planska, organizovana i permanentna saradnja ova dva sektora biće u funkciji ostvarivanja optimalnog stanja bezbednosti u društvu i državi.</p><p>Relativno skoro pozitivnopravno regulisanje privatnog obezbeđenja trebalo je, između ostalog, da omogući institucionalizaciju i formalizaciju saradnje sa policijom. Postojeća ,,saradnja&ldquo; je i dalje na izrazito niskom nivou i zastupljena je najviše u oblastima obezbeđivanja javnih skupova i sportskih priredbi. Donošenjem Zakona o privatnom obezbeđenju 2013. godine, Zakona o policiji 2016. godine kao i drugih sistemskih zakona koji uređuju oblasti delovanja policije i privatno obezbeđenja, nisu stvorene pretpostavke koje bi omogućile dalje približavanje dva sektora, njihovu saradnju i na kraju partnerstvo.</p><p>Rad je strukturisan u šest celina. U okviru prve tri celine osvrnuli smo se na opšteteorijska pitanja vezana za bezbednost, nacionalnu bezbednost, sistem nacionalne bezbednosti, javnu i privatnu bezbednost. U četvrtom delu smo analizirila iskustva pojedinih razvijenih zemlja u pogledu modela partnerstva, sa ciljem identifikovanja pozitivnih i negativnih aspekata tog odnosa. U petom delu smo se osvrnuli na istorijski razvoj privatne bezbednosti u našoj zemlji i njenu povezanost sa policijom do danas. Takođe, analizirali smo i postojeći pozitivno pravni okvir organizacije i delovanja policije i privatnog obezbeđenja kao i javno-privatno partnerstva. Nakon toga smo, uvažavajući iskustva razvijenih zemalja, identifikovali oblasti saradnje u kojim je moguće ostvariti partnerske odnose policije i privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji. Takođe, izvršili smo klasifikaciju oblika saradnje, kao i identifikovanje problema koji otežavaju saradnju i partnerstvo.</p><p>Šesti i poslednji deo rada je posvećen sprovedenom empirijskom istraživanju koje je za cilj imalo utvrđivanje aktuelnog stanja u oblasti privatnog obezbeđenja, u smislu stavova o njihovom odnosu sa policijom, odnosno utvrđivanje oblasti saradnje i partnerstva policije i privatnog obezbeđenja, kao i problema koji otežavaju tu saradnju. U cilju utvrđivanja ličnih stavova i mišljenja službenika obezbeđenja i određenih pripadnika policije, primenjene su dve tehnike u okviru metoda ispitivanja &ndash; anketa i intervju. Na kraju, u zaključku smo se posebno osvrnuli na ključne rezulatate sprovedenog istraživanja.</p> / <p>The state is no longer the only provider of security services, and because of this, the private security sector is gaining an increasing role and importance. This phenomenon, above all, is led by the overload of national budgets, as well as certain difficulties faced by internal security authorities, who were unwilling to adequately respond to some new and contemporary security issues. This, among other things, has led to the so-called occurrence of &quot;privatization&quot; of security operations, which were slowly narrowing down the work of the police, and in parallel, expanded the tasks as well as the responsibilities of the private security sector.<br />A long tradition of modeling relationships in the form of cooperation and partnership between the police and private security sector is found primarily in the United States, Canada and the United Kingdom, but also in some European Union countries. The need for establishing closer ties and raising the cooperation to an even higher level was particularly intensified following the catastrophic consequences of the September 11, 2001 terrorist attacks in the United States. Terrorism, as well as other contemporary security problems at the end of the 20th and the beginning of the 21st century, gave further impetus to further relationships between the police and private security agencies.<br />Relations between police and the private security sector are necessarily conditioned by their status, role and function. The protection of personal and property safety of citizens is the basis for joint action, and public-private partnership is a paradigm that would use the capacities of both sectors in the best possible way. The precondition for joint action will certainly be legal regulations and generally adopted standards that will respect the interests of both sectors. The above will be a guarantee of the quality of services provided by licensed private security agencies. The different historical, social, political, economic, security and legal circumstances in certain countries have led to different models of cooperation and partnership between the police and private security sector.<br />What is common to all countries is that, under a public-private partnership, it implies the existence of a cooperative agreement between public (local, regional or state) and private actors joining (exchange of human and material resources) in order to achieve common interests and goals, where there is an agreed level of equality of actors and a clear distribution of competencies and responsibilities. Taken in this way, the model of partnership is a more comprehensive form of cooperation between the police and private security, which seeks to &quot;calm&quot; the constantly present and sporadic antagonistic attitudes that exist among them.<br />Regarding the state of relations between the police and private security in the Republic of Serbia, we can say that despite the reform changes in the national security system after 2000, we cannot yet talk about the existence of partnership relations. The problems that make public-private partnerships difficult are still present. In order to achieve partnership, private security will necessarily have to be integrated into the national security system. Unfortunately, this has not yet been done. Only legally regulated, planned, organized and permanent cooperation between these two sectors will be in the function of achieving an optimal state of security in society and the state.<br />Relatively near-positive regulation of private security should, among other things, enable the institutionalization and formalization of the cooperation with the police. Existing &quot;cooperation&quot; is still at a very low level and is most represented in the areas of securing public events and sports events. With the adoption of the Law on Private Security in 2013, the Law on Police in 2016, as well as other systemic laws regulating the fields of police and private security, no preconditions were established that would allow for further approximation of the two sectors, their cooperation and ultimately partnership.<br />The work is structured into six partitions. Within the first three, we looked at general-level issues related to security, national security, the national security system, public and private security. In the fourth part, we analyzed the experiences of some developed countries regarding the partnership model, with the aim of identifying the positive and negative aspects of this relationship. In the fifth part, we looked at the historical development of private security in our country and its connection with the police to this day. We also analyzed the existing positive legal framework for organization and operation of the police and the private security sector as well as public-private partnerships. After that, taking into account the experiences of the developed countries, we identified the areas of cooperation in which it is possible to achieve partnership relations between the police and the private security sector in the Republic of Serbia. We also performed a classification of forms of cooperation, as well as identification of problems that make cooperation and partnership difficult.<br />The sixth and final part of the paper is dedicated to the conducted empirical research aimed at determining the current situation in the field of private security, in terms of attitudes about their relationship with the police, that is, determining the field of cooperation and partnership</p>

Univ., Diss.--Linz, 2006.

Made available in DSpace on 2014-07-29T16:10:43Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Dissertacao Luciana Magalhaes.pdf: 2228673 bytes, checksum: 938f84d2efeacb8e95ec5649af42e802 (MD5) Previous issue date: 2009-09-09 / This paper aims to study the financing of the Goias State University(UEG), examining its compliance to the Federal Constitution, and establishing a link between the scholarship program offered by the Volunteer Organization of the Goias State, (PBU/OVG) and the cost associated with each student, based on specific methodology for its calculations. The research panoramically presents the growth of undergraduate studies in Brazil and in the Goias State, emphasizing the socioeconomic characteristics of the state and showing a need to set public policies to democratize the access to and the permanence of lower income students at this level of education. It is important to emphasize that this growth is sought as a consequence of the increase in demand for qualified workers for a work market guided by the global transformations of capitalism, inserted into the knowledge society, in other words, into the new configuration of the capitalist production process. PBU/GO is presented in the aspects that pertain to its planning, aims, regulations and participation criteria, as well as tits reach in the period extending from 1999 to 2008. Some aspects of the Audit carried out by the 1st Division of the Audit Office of the Goias State (TCE/GO), where they verify compliance to Ordinance No. 5.536, passed on 21 January 2002, which regulates Law n° 13.918, 3 October 2001, which provides for the University Scholarship Program, are also highlighted. The advancement of private IES and the creation of UEG, by Law No. 13.456/99 which alters the administration by the state, and describes the modifications pertaining to the institution are elucidated. UEG was born with the purpose of democratizing undergraduate studies and to help change the lack of qualification of the teachers in private and public schools. Its consolidation marks a moment of the creation of public policies guided by the aegis of the Minimal State, which raises reflection on the mechanisms of approval, taking into consideration the political moment, i.e., Governor Marconi Perillo s election campaign. The methodology of student-cost calculation at UEG seeks to present numbers as close as possible to reality, in order to support the possibility of comparison to the amounts transferred from the State s accounts to the PBU/GO, and those transferred to UEG. The final analyses highlight a constitutional non-compliance by UEG s financing along this period as well as the difficulty in meeting the goals set by the PNE in Goias State, to increase the number of youths in undergraduate courses to 30% by the year 2010. UEG s students calculation s costs also allows for comparison with another states, as well as an analysis of the number of students that could attend free public facilities, if there were a reversion in the use of resources destined for the PBU/GO towards UEG that becomes great the conditions of permanence and the consequent reduction of the IES private escape, even in the cases where the students are benefited by the financial programs and scholarships concession / Esta dissertação tem por objetivo estudar o financiamento da Universidade Estadual de Goiás (UEG), examinando o cumprimento do percentual estabelecido na Constituição Estadual, e estabelecendo uma vinculação entre o Programa Bolsa Universitária da Organização das Voluntárias do Estado de Goiás (PBU/OVG) e o custo do aluno, utilizando-se de metodologia específica para o seu cálculo. Discute-se, por meio deste cálculo, uma possível ampliação do número de vagas na UEG, com os recursos aplicados no PBU. A pesquisa apresenta panoramicamente, a expansão do ensino superior no Brasil e em Goiás, destacando as características socioeconômicas do estado e evidenciando a necessidade de definição de políticas públicas para democratizar o acesso e a permanência das camadas menos favorecidas nesse nível de ensino. Ressalta-se que os objetivos desta ampliação são postos em decorrência da alteração da demanda de qualificação e formação de mão de obra para um mercado de trabalho que se rege pelas transformações mundiais do capitalismo. O PBU é apresentado nos aspectos que dizem respeito ao seu planejamento, objetivos, regras e critérios de participação, bem como o alcance no período que vai de 1999 a 2008. Também são evidenciados alguns aspectos da Auditoria realizada pelo Tribunal de Contas do Estado, 1ª Divisão de Fiscalização, visando verificar a adequação e o atendimento da legislação que dispõe sobre o Programa de Bolsa Universitária. Elucida-se o avanço das IES privadas e a criação da UEG, pela Lei nº. 13.456/99 que altera a administração do Estado e descreve as modificações relativas à instituição. A UEG nasceu com o propósito de democratizar o ensino superior e ajudar a mudar o quadro da falta de qualificação dos professores das redes estadual, municipal e particular de ensino. Predomina ainda o enfoque na formação de professores. A metodologia de cálculo do custo-aluno da UEG, sustentada por estudo de Amaral (2008), que aplica a metodologia em vários estados brasileiros, busca a apresentação dos valores mais próximos possíveis da realidade, de modo a fundamentar a possibilidade de comparação dos valores transferidos dos cofres do estado para o PBU e para o financiamento da UEG. As análises finais destacam o não cumprimento constitucional do financiamento da UEG ao longo desse período, bem como as dificuldades para o cumprimento das metas estabelecidas no PNE no Estado de Goiás, de aumentar para 30% o número de jovens de 18 a 24 anos matriculados na educação superior até o ano de 2010. O cálculo do custo do aluno da UEG possibilita, ainda, comparação com outros estados da federação, bem como uma análise dos números de estudantes que poderiam cursar ensino público gratuito, se revertida a utilização dos recursos destinados ao PBU, para a UEG, o que ampliaria consideravelmente as condições de permanência e a conseqüente redução da evasão das IES privadas, mesmo nos casos em que os estudantes são beneficiados pelos programas de financiamento e concessão de bolsas de estudo

Goal of this thesis is to provide a summary of information connected to cloud project management. The thesis describes, what cloud is, what types of cloud there are and also describes project management methodologies and their specifics. In the practical part of this thesis one of the methodologies is applied to a practical project. The thesis contains also a summary of practical information about cloud projects and risks associated with cloud projects.

This thesis describes existing cloud storage systems. Description of the prerequisites of developing cloud and distributed systems are presented. Current storage systems such as Dropbox, iCloud and Google drive are described. Description is mainly focused on the resources of both protocols and derive a conclusion for the use in the cloud storage systems. The practical part of this work is focused on creating two labs, what will be implemented in the teaching syllabus of Projecting, Administration and Security of Computer Networks subject. The first of the labs is focused on the implementation of own cloud services. In the last lab students attention will concentrate on interception of communication secured with SSL protocol.

Bakgrund: Sveriges vård och omsorg har sviktat de senaste åren vilket har gjort att frågan om vilken vårdleverantör en kund ska välja uppmärksammats. Det finns olika faktorer som har en inverkan på kundens val, bland annat förtroende och kvaliteten för tjänsten. Där kommer valet mellan offentlig och privat vård in. Därigenom har frågan om vinst i välfärden lyfts, och vad som egentligen är skillnaden mellan privat och offentlig vård och omsorg. Kvalitetsarbetet blir således det som ger förtroendet för vården. För att kunna utveckla den kvaliteten som kunden efterfrågar behöver ett lärande finnas i verksamheten. Utan lärande kan inte kvalitetsarbetet utvecklas och det sviktande förtroendet för vården återstår. Syfte: Syftet med uppsatsen ämnar undersöka begreppet kvalitetsarbete och hur privata samt offentliga aktörer inom vård och omsorg arbetar med fenomenet. Studien vill uppnå en ökad förståelse för hur kvalitetsutveckling bedrivs inom olika verksamheter. Studien har för avsikt att jämföra den privata vård- och omsorgssektorn med den offentliga för att få en så stor överblick och insikt i ämnet som möjligt. Teoretisk referensram: Föreliggande studie använder teorier och begrepp som exempelvis new public management, kaizen och lärande organisationer. Kärnbegreppen som studien bygger på är ständiga förbättringar, vilket kommer från kaizen, och organisatorisk lärande. Dessa utgör kvalitetsarbetet i en verksamhet och är därav sammankopplade. Dessa teorier kommer att stöjda studiens undersökning av skillnaderna mellan privat och offentlig verksamhet. Metod: Studien använde en kvalitativ forskningsansats, där semistrukturerade intervjuer utgjorde den huvudsakliga datainsamlingen och kompletterades med en dokumentanalys. Studien undersökte två fallstudieorganisationer, vilket gjorde att en triangulering utfördes. Slutsats: Det studien indikerade var att privata verksamheter känner en stark press för att både leverera till sina aktieägare och till sina kunder, vilket blir en paradox där vinstmaximering och god service möts. Offentliga verksamheter har en automatisk tillgång till brukare vilket gör att de inte känner samma påtryckningar. Generellt indikerade studien att kvalitetsarbetet inom organisationerna var liknande, det som skiljde sig kom framförallt ifrån skillnader inom arbetssätten. Privata verksamheter arbetar mer med att skapa konkurrenskraftiga tjänster, där lärande och konkurrenskraft kan kopplas samman. Det kan i sin tur härledas till att offentliga verksamheter inte känner samma press att arbeta konkurrenskraftigt.