No description available.

No description available.

No description available.

<p style="text-align: justify;">Предмет&nbsp;&nbsp; истраживања&nbsp;&nbsp; докторске&nbsp;&nbsp; дисертације&nbsp;&nbsp; представља&nbsp;&nbsp; начин&nbsp;&nbsp; поступања арбитражних&nbsp; судова&nbsp; приликом&nbsp; утврђивања&nbsp; меродавног&nbsp; права&nbsp; за&nbsp; суштину&nbsp; инвестиционог спора. Његово&nbsp; одређење&nbsp; је&nbsp; веома&nbsp; битно&nbsp; јер&nbsp; може&nbsp; пресудно&nbsp; да&nbsp; утиче&nbsp; на&nbsp; сам&nbsp; исход арбитражног поступка. Истраживањем је обухваћена како пракса арбитражних судова који делују под окриљем Међународног центра за решавање инвестиционих спорова (ИКСИД), тако и оних арбитражних судова који поступају ван њега.<br />Након&nbsp; уводних&nbsp; разматрања,&nbsp; у&nbsp; раду&nbsp; су&nbsp; најпре приказани&nbsp; процесни&nbsp; механизми&nbsp; за заштиту имовинских права странаца с обзиром да они представљају претечу инвестиционе арбитраже&nbsp; какву&nbsp; данас&nbsp; познајемо.&nbsp; Потом&nbsp; је&nbsp; указано&nbsp; на&nbsp; комплексност&nbsp; инвестиционих спорова&nbsp; која&nbsp; проистиче&nbsp; из&nbsp; чињенице&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; различити&nbsp; извори&nbsp; права&nbsp; на&nbsp; њих&nbsp; примењују-правила&nbsp; међународног&nbsp; права&nbsp; (обичајног&nbsp; и&nbsp; уговорног),&nbsp; национално&nbsp; законодавство&nbsp; државе пријема,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; одредбе&nbsp; уговора&nbsp; о&nbsp; страном&nbsp; улагању&nbsp; између&nbsp; државе&nbsp; пријема&nbsp; и&nbsp; страног улагача. При том се одређивање меродавног права не своди на просто утврђивање извора који би се примењивао на сва спорна питања, већ се за свако појединачно питање одређује који слој правних правила применити.<br />Начело аутономије воље приликом утврђивања меродавног права за суштину спора је било предмет истраживања&nbsp; у трећем делу рада. Оно је најпре разматрано у националном законодавству, арбитражним правилима и конвенцијским текстовима, а потом и у клаузули уговора&nbsp; између&nbsp; државе&nbsp; пријема&nbsp; и&nbsp; страног&nbsp; улагача&nbsp; и&nbsp;&nbsp; у&nbsp; клаузули&nbsp; билатералних&nbsp; и мултилатералних споразума о подстицању и заштити улагања (БИТ). Наведени делови су употпуњени&nbsp; релевантном&nbsp; праксом&nbsp; арбитражних&nbsp; судова,&nbsp; а&nbsp; посебно&nbsp; је&nbsp; разматрано&nbsp; да&nbsp; ли арбитражни судови поштују страначку аутономију воље у сваком случају и како поступају уколико у клаузули БИТ-а о меродавном праву нијеутврђена хијерархија извора који су у њој предвиђени.<br />Затим&nbsp; су&nbsp; анализирана&nbsp; поступања&nbsp; арбитражних&nbsp; судова&nbsp; у&nbsp; случајевима&nbsp; одсуства клаузуле&nbsp; о&nbsp; меродавном&nbsp; праву.&nbsp; Овде&nbsp; се&nbsp; приликом&nbsp; истраживања&nbsp; кренуло&nbsp; од&nbsp; поделе&nbsp; на арбитражне&nbsp; судове&nbsp; који&nbsp; делују&nbsp; под&nbsp; окриљем&nbsp; ИКСИД-а&nbsp; и&nbsp; оне&nbsp; који&nbsp; делују&nbsp; ван&nbsp; ИКСИД система.&nbsp; Посебна&nbsp; пажња&nbsp; је&nbsp; била&nbsp; усмерена&nbsp; на&nbsp; теорије&nbsp; које&nbsp; су&nbsp; се&nbsp; јавиле&nbsp; о&nbsp; поступању арбитражних судова ИКСИД, а које се тичу односа националног и међународног права у случају непостојања споразума страна о меродавном праву за суштину спора.<br />Наредно&nbsp; поглавље&nbsp; се&nbsp; тиче&nbsp; садејства&nbsp; националног&nbsp; и&nbsp; међународног&nbsp; права&nbsp; када&nbsp; се примењују као меродавна на суштину спора. Класификација је направљена тако што су се у оквиру сваког извора инвестиционог права разматрала спорна питања на која се тај извор примењује.<br />Коначно, у последњем делу, су приказана закључна разматрања.</p> / <p style="text-align: justify;">Predmet&nbsp;&nbsp; istraživanja&nbsp;&nbsp; doktorske&nbsp;&nbsp; disertacije&nbsp;&nbsp; predstavlja&nbsp;&nbsp; način&nbsp;&nbsp; postupanja arbitražnih&nbsp; sudova&nbsp; prilikom&nbsp; utvrđivanja&nbsp; merodavnog&nbsp; prava&nbsp; za&nbsp; suštinu&nbsp; investicionog spora. NJegovo&nbsp; određenje&nbsp; je&nbsp; veoma&nbsp; bitno&nbsp; jer&nbsp; može&nbsp; presudno&nbsp; da&nbsp; utiče&nbsp; na&nbsp; sam&nbsp; ishod arbitražnog postupka. Istraživanjem je obuhvaćena kako praksa arbitražnih sudova koji deluju pod okriljem Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (IKSID), tako i onih arbitražnih sudova koji postupaju van njega.<br />Nakon&nbsp; uvodnih&nbsp; razmatranja,&nbsp; u&nbsp; radu&nbsp; su&nbsp; najpre prikazani&nbsp; procesni&nbsp; mehanizmi&nbsp; za zaštitu imovinskih prava stranaca s obzirom da oni predstavljaju preteču investicione arbitraže&nbsp; kakvu&nbsp; danas&nbsp; poznajemo.&nbsp; Potom&nbsp; je&nbsp; ukazano&nbsp; na&nbsp; kompleksnost&nbsp; investicionih sporova&nbsp; koja&nbsp; proističe&nbsp; iz&nbsp; činjenice&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; različiti&nbsp; izvori&nbsp; prava&nbsp; na&nbsp; njih&nbsp; primenjuju-pravila&nbsp; međunarodnog&nbsp; prava&nbsp; (običajnog&nbsp; i&nbsp; ugovornog),&nbsp; nacionalno&nbsp; zakonodavstvo&nbsp; države prijema,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; odredbe&nbsp; ugovora&nbsp; o&nbsp; stranom&nbsp; ulaganju&nbsp; između&nbsp; države&nbsp; prijema&nbsp; i&nbsp; stranog ulagača. Pri tom se određivanje merodavnog prava ne svodi na prosto utvrđivanje izvora koji bi se primenjivao na sva sporna pitanja, već se za svako pojedinačno pitanje određuje koji sloj pravnih pravila primeniti.<br />Načelo autonomije volje prilikom utvrđivanja merodavnog prava za suštinu spora je bilo predmet istraživanja&nbsp; u trećem delu rada. Ono je najpre razmatrano u nacionalnom zakonodavstvu, arbitražnim pravilima i konvencijskim tekstovima, a potom i u klauzuli ugovora&nbsp; između&nbsp; države&nbsp; prijema&nbsp; i&nbsp; stranog&nbsp; ulagača&nbsp; i&nbsp;&nbsp; u&nbsp; klauzuli&nbsp; bilateralnih&nbsp; i multilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT). Navedeni delovi su upotpunjeni&nbsp; relevantnom&nbsp; praksom&nbsp; arbitražnih&nbsp; sudova,&nbsp; a&nbsp; posebno&nbsp; je&nbsp; razmatrano&nbsp; da&nbsp; li arbitražni sudovi poštuju stranačku autonomiju volje u svakom slučaju i kako postupaju ukoliko u klauzuli BIT-a o merodavnom pravu nijeutvrđena hijerarhija izvora koji su u njoj predviđeni.<br />Zatim&nbsp; su&nbsp; analizirana&nbsp; postupanja&nbsp; arbitražnih&nbsp; sudova&nbsp; u&nbsp; slučajevima&nbsp; odsustva klauzule&nbsp; o&nbsp; merodavnom&nbsp; pravu.&nbsp; Ovde&nbsp; se&nbsp; prilikom&nbsp; istraživanja&nbsp; krenulo&nbsp; od&nbsp; podele&nbsp; na arbitražne&nbsp; sudove&nbsp; koji&nbsp; deluju&nbsp; pod&nbsp; okriljem&nbsp; IKSID-a&nbsp; i&nbsp; one&nbsp; koji&nbsp; deluju&nbsp; van&nbsp; IKSID sistema.&nbsp; Posebna&nbsp; pažnja&nbsp; je&nbsp; bila&nbsp; usmerena&nbsp; na&nbsp; teorije&nbsp; koje&nbsp; su&nbsp; se&nbsp; javile&nbsp; o&nbsp; postupanju arbitražnih sudova IKSID, a koje se tiču odnosa nacionalnog i međunarodnog prava u slučaju nepostojanja sporazuma strana o merodavnom pravu za suštinu spora.<br />Naredno&nbsp; poglavlje&nbsp; se&nbsp; tiče&nbsp; sadejstva&nbsp; nacionalnog&nbsp; i&nbsp; međunarodnog&nbsp; prava&nbsp; kada&nbsp; se primenjuju kao merodavna na suštinu spora. Klasifikacija je napravljena tako što su se u okviru svakog izvora investicionog prava razmatrala sporna pitanja na koja se taj izvor primenjuje.<br />Konačno, u poslednjem delu, su prikazana zaključna razmatranja.</p> / <p style="text-align: justify;">The&nbsp; research&nbsp; subject&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; thesis&nbsp; is&nbsp; the&nbsp; manners&nbsp; in&nbsp; which&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals&nbsp; deal with&nbsp;&nbsp; determination&nbsp;&nbsp; of&nbsp;&nbsp; applicable&nbsp;&nbsp; law&nbsp;&nbsp; for&nbsp;&nbsp; the substance&nbsp;&nbsp; of&nbsp;&nbsp; investment&nbsp;&nbsp; disputes.&nbsp;&nbsp; This determination is very important because it can decisively affect the very outcome of the arbitral proceedings. The research includes both the practice of arbitral tribunals within the International Centre for Settlement of Investment Disputes (ICSID) and the practice of arbitral tribunal outside ICSID.<br />After introductory remarks, the procedural mechanisms for the protection of property rights of&nbsp; foreigners&nbsp; are&nbsp; shown&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; thesis&nbsp; since&nbsp; they&nbsp; represent&nbsp; a&nbsp; forerunner&nbsp; of current&nbsp; investment arbitration.&nbsp; Subsequently&nbsp; the&nbsp; complexity&nbsp; of&nbsp; investment&nbsp; disputes&nbsp; is&nbsp; pointed&nbsp; out&nbsp; arising&nbsp; from&nbsp; the fact&nbsp; that&nbsp; different&nbsp; sources&nbsp; of&nbsp; law&nbsp; apply&nbsp; to&nbsp; them-international&nbsp; law&nbsp; (customary&nbsp; and&nbsp; contractual), national&nbsp; legislation&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; host&nbsp; state,&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; provisions&nbsp; of&nbsp; a&nbsp; foreign&nbsp; investment&nbsp; contract between the host state and foreign investor. In doing so, the determination of the applicable law is not simply the determination of the source that would apply to all the contentious issues, but the determination of a layer of legal rules which applies on each individual question.<br />The principle of party&nbsp; autonomy in determining&nbsp; the applicable law for the substance of the dispute&nbsp; was&nbsp; the&nbsp; subject&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; third&nbsp; part&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; thesis.&nbsp; It&nbsp; was&nbsp; first&nbsp; considered&nbsp; in arbitration&nbsp; rules&nbsp; and&nbsp; conventions,&nbsp; and&nbsp; thereafter&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; clauses&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; contract&nbsp; between&nbsp; the&nbsp; host State and the foreign investor and then in the clauses of bilateral and multilateral agreements on promotion and protection of investments (BITs). These sections are completed with the relevant practice&nbsp; of&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals.&nbsp; It&nbsp; is&nbsp; especially&nbsp; considered&nbsp; whether&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals&nbsp; respect&nbsp; the party&#39;s&nbsp; autonomy&nbsp; in&nbsp; any&nbsp; case&nbsp; and&nbsp; how&nbsp; they&nbsp; act&nbsp; if&nbsp; the&nbsp; choice&nbsp; of&nbsp; law&nbsp; clause&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; BIT&nbsp; does&nbsp; not determinethe hierarchy of sources envisaged therein.<br />Afterwards the practice of arbitral tribunals in cases where the choice of law clause is absent was&nbsp; analyzed.&nbsp; In&nbsp; the&nbsp; course&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research,&nbsp; a&nbsp; division&nbsp; was&nbsp; made&nbsp; between&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals operating under the auspices of ICSID and those operating outside the ICSID system. Particular emphasis&nbsp; was&nbsp; paid&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; theories&nbsp; which&nbsp; occurred&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; practice&nbsp; of&nbsp; ICSID&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals,<br />concerning&nbsp; the&nbsp; relationship&nbsp; of&nbsp; national&nbsp; and&nbsp; international&nbsp; law&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; absence&nbsp; of&nbsp; agreement between the parties on the applicable law.<br />The&nbsp; next&nbsp; chapter&nbsp; deals&nbsp; with&nbsp; the&nbsp; relationship&nbsp; between&nbsp; national&nbsp; and&nbsp; international&nbsp; law&nbsp; when applied&nbsp; as&nbsp; relevant&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; substance&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; dispute.&nbsp; The&nbsp; classification&nbsp; was&nbsp; made&nbsp; in&nbsp; such&nbsp; a&nbsp; way that&nbsp; within&nbsp; each&nbsp; source&nbsp; of investment&nbsp; law&nbsp; the&nbsp; contentious&nbsp; issues&nbsp; which&nbsp; are&nbsp; applicable&nbsp; within&nbsp; it were considered.<br />Finally, in the last chapter, concluding remarks are presented.</p>

No description available.

No description available.

<p>У дисертацији су детаљно размотрена битна обележја, правни значај и правци развоја грађанскоправне одговорности за имисије. Целокупна тематика је анализирана у ширем историјском контексту и кроз поређење системских решења која постоје у домаћем и упоредном праву.<br />Правно уређење имисија сагледано је у контексту међународног права, наднационалног права Европске уније и кроз решења која постоје у појединим националним правним системима. Посебна пажња посвећена је теоријским поставкама, нормативним решењима и правној пракси у Републици Србији.<br />У правним системима европско континенталног типа институт имисија је, по правилу, део стварноправне материје и спада у домен суседских права. Међутим, у неким земљама постоје другачија нормативна решења. Имисије не представљају засебан правни институт, али је материја на коју се оне односе обухваћена правилима о службеностима и сл. Сметања изазвана имисијама у земљама англоамеричког правног система представљају део деликтног права.<br />Традиционално поимање имисија, наслеђено из римског права, знатно је проширено, а сам правни институт у значајној мери трансформисан.<br />У раду је посебна пажња посвећена новим видовима имисионог деловања, насталим услед технолошког развоја, индустријализације и урбанизације.<br />Предмет упоредноправне анализе су била и основна мерила за утврђивање нивоа прекомерности имисија, јер у вези са тим у правној пракси постоје многобројни проблеми.<br />У Републици Србији прекорачења граница имисионог деловања подразумева, најпре, одговорност за опасност од штете, којом се широко афирмише принцип превенције, као и одговорност за проузроковану штету, у случају да је услед имисија дошло до оштећења или уништења заштићених добара. И поред низа специфичности у односу на традиционалне штете, све штетне последице настале услед имисија се отклањају класичним средствима одштетног права.<br />Посебно поглавље посвећено је осигурању од одговорности за штете проузроковане имисијама.<br />У раду су анализиране могућности за реализацију вансудске, као и судске имисионе заштите којa се остварујe путем државинске, негаторне, тзв. популарне и класичне облигационоправне тужбе. Уз то, указано је на потребу реформисања постојеће регулативе, када су у питању колективни механизми заштите интереса у овој области и увођења посебних правила која би се односила на имисионе парнице.<br />У закључним разматрањима је констатовано да институт имисија данас превазилази оквире суседског права у које се традиционално сврстава и представља важно ограничење права својине у општем интересу којим се обезбеђује и заштита животне средине. Одговорност за имисије се самим тим више не може везивати искључиво за недопуштене утицаје на суседну непокретност, него мора нужно проширити и на оне случајеве у којима неко емитује нешто штетно у околину, што угрожава ширу друштвену заједницу. Поред тога указано је и на потребу увођења мобилијарних имисија као посебне категорије. Уз то, у овој области долази и до све већег функционалног повезивања имисионе заштите са појединим гранама јавног права. Поред тога, грађанско право се постепено прилагођава савременим еколошким изазовима, уз све већи државни интервеционизам у домену својинских односа. Све ово указује на правце у којима ће већ трансформисано имисионо право наставити да се развија, пружајући значајан допринос, како заштити својинских овлашћења власника непокретности, тако и заштити животне средине.</p> / <p>U disertaciji su detaljno razmotrena bitna obeležja, pravni značaj i pravci razvoja građanskopravne odgovornosti za imisije. Celokupna tematika je analizirana u širem istorijskom kontekstu i kroz poređenje sistemskih rešenja koja postoje u domaćem i uporednom pravu.<br />Pravno uređenje imisija sagledano je u kontekstu međunarodnog prava, nadnacionalnog prava Evropske unije i kroz rešenja koja postoje u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. Posebna pažnja posvećena je teorijskim postavkama, normativnim rešenjima i pravnoj praksi u Republici Srbiji.<br />U pravnim sistemima evropsko kontinentalnog tipa institut imisija je, po pravilu, deo stvarnopravne materije i spada u domen susedskih prava. Međutim, u nekim zemljama postoje drugačija normativna rešenja. Imisije ne predstavljaju zaseban pravni institut, ali je materija na koju se one odnose obuhvaćena pravilima o službenostima i sl. Smetanja izazvana imisijama u zemljama angloameričkog pravnog sistema predstavljaju deo deliktnog prava.<br />Tradicionalno poimanje imisija, nasleđeno iz rimskog prava, znatno je prošireno, a sam pravni institut u značajnoj meri transformisan.<br />U radu je posebna pažnja posvećena novim vidovima imisionog delovanja, nastalim usled tehnološkog razvoja, industrijalizacije i urbanizacije.<br />Predmet uporednopravne analize su bila i osnovna merila za utvrđivanje nivoa prekomernosti imisija, jer u vezi sa tim u pravnoj praksi postoje mnogobrojni problemi.<br />U Republici Srbiji prekoračenja granica imisionog delovanja podrazumeva, najpre, odgovornost za opasnost od štete, kojom se široko afirmiše princip prevencije, kao i odgovornost za prouzrokovanu štetu, u slučaju da je usled imisija došlo do oštećenja ili uništenja zaštićenih dobara. I pored niza specifičnosti u odnosu na tradicionalne štete, sve štetne posledice nastale usled imisija se otklanjaju klasičnim sredstvima odštetnog prava.<br />Posebno poglavlje posvećeno je osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane imisijama.<br />U radu su analizirane mogućnosti za realizaciju vansudske, kao i sudske imisione zaštite koja se ostvaruje putem državinske, negatorne, tzv. popularne i klasične obligacionopravne tužbe. Uz to, ukazano je na potrebu reformisanja postojeće regulative, kada su u pitanju kolektivni mehanizmi zaštite interesa u ovoj oblasti i uvođenja posebnih pravila koja bi se odnosila na imisione parnice.<br />U zaključnim razmatranjima je konstatovano da institut imisija danas prevazilazi okvire susedskog prava u koje se tradicionalno svrstava i predstavlja važno ograničenje prava svojine u opštem interesu kojim se obezbeđuje i zaštita životne sredine. Odgovornost za imisije se samim tim više ne može vezivati isključivo za nedopuštene uticaje na susednu nepokretnost, nego mora nužno proširiti i na one slučajeve u kojima neko emituje nešto štetno u okolinu, što ugrožava širu društvenu zajednicu. Pored toga ukazano je i na potrebu uvođenja mobilijarnih imisija kao posebne kategorije. Uz to, u ovoj oblasti dolazi i do sve većeg funkcionalnog povezivanja imisione zaštite sa pojedinim granama javnog prava. Pored toga, građansko pravo se postepeno prilagođava savremenim ekološkim izazovima, uz sve veći državni intervecionizam u domenu svojinskih odnosa. Sve ovo ukazuje na pravce u kojima će već transformisano imisiono pravo nastaviti da se razvija, pružajući značajan doprinos, kako zaštiti svojinskih ovlašćenja vlasnika nepokretnosti, tako i zaštiti životne sredine.</p> / <p>The dissertation provides a thorough review of significant features, legal importance and ways of development of the civil liability for immissions. The whole matter is analyzed in the wider historical context and through the comparison of international and national law sources.<br />The legal regulation of the institution of immission was scrutinized with the help of international, law sources of European Union, and national legal solutions. The special focus is on the theoretical approach, law sources and legal practice in Republic of Serbia.<br />In the continental European legal systems, the institution of immission is usually the part of property law and represents a kind of neighboring rights. However, there are some countries in which there are no special rules for the immissions, and thus they are treated as specific rules of servitutes. In the Anglo-Saxon legal systems, the institution of immission falls under the tort law.<br />The traditional determination of immission inherited from the Roman law has been considerably extended, and the legal institution itself has been significantly transformed.<br />The dissertation is also devoted to modern forms of immissions which are the consequence of technological development, industrialization and urban development.<br />Another subject of comparative analysis is the basic criteria for measuring the exceeding of the set immission limits. Many problems concerning these issues are encountered in legal practice.<br />In Republic of Serbia the exceeding of the set immission limits is primarily related to the responsibility for hazards that might lead to damage. This generally underlines the principle of prevention. If the immission causes harm or a total damage of someone&rsquo;s goods, this will also give the right to redress the damage. Compared to traditional damages, the damages caused by immissions have many specifics. However, the compensation is based on general tort law.<br />The special chapter of dissertation is devoted to the liability insurance against damages caused by immissions.<br />There is also the analysis of the protection from immissions, that can be achived out of as well as in the court, by means of the lawsuit for disturbance of possession, possessory action (action negatoria), the so-called popular action, as well as by means of the classical obligation lawsuit. Moreover, the author provides some particular suggestions for the reform of the current legislation in the field of collective lawsuits, as well as for introducing special rules for the immission litigation.<br />In the conclusion, the author points out that nowadays the institution of immission exceeds the framework of neighboring rights, where it has traditionally belonged to, and represents an important limitation to the right to property in public interest that also provides for the environmental protection. Thus, the liability for immissions cannot exclusively refer to an illegal impact on the neighboring property rights any more, but has to be extended to include those cases in which someone emits something harmful into the environment, which affects the common society. Moreover, the author points out to the need of introducing mobiliar immissions as a special category. There is also more and more functional interconnection between immission protection and other public law disciplines in this field. Civil law is adapting to meet the contemporary environmental challenges and there is a considerable and recognizable state interventionism in the proprietary rights field. All these circumstances point to the ways in which the transformed immission law is going to develop and contribute to the protection of proprietary rights of the property owners, as well as to environmental protection.</p>

<p>Даља хармонизација међународног трговинског права је неопходна. Међутим, поставља се питање којим методима вршити овај процес. Значајан и несумњив допринос су у том погледу остварили тзв. hard law извори (извори тврдог права), пре свега међународне конвенције. Ипак, услед њихових недостатака отворен је простор за употребу алтернативних видова нормативних метода.<br />Предмет анализе у докторској дисертацији је допринос тзв. soft law инструмената (инструмената меког права) процесу хармонизације међународног трговинског права. С обзиром на то да се ради са теоријског гледишта о проблематичном и неуједначено дефинисаном феномену, истраживање је сконцентрисано на утврђивање карактеристика, те предности и мана коришћења ових инструмената. Наиме, soft law акти су несанкционисана правила која производе значајне de facto правне ефекте чиме доприносе процесу хармонизације права на међународном нивоу, и значајно на нивоу Европске уније у којој се врши главница пројеката ове врсте.<br />Централно место у анализи заузимају Принципи UNIDROIT за међународне трговинске уговоре и Начела европског уговорног права, те судска и арбитражна пракса која се односи на примену ових прописа меког права.<br />Након уводних разматрања, рад се излаже у два дела. У првом делу анализира се сложеност савременог система међународног права која је последица, између осталог, разноликости нормативних техника које се користе при његовом стварању и све већег значаја међународних организација у овим процесима. Затим се на основу мноштва теоријских ставова излажу карактеристике, врсте, функције soft law аката, те поређење са hard law прописима. У другом делу дисертације наглашава се потреба интензивније хармонизације међународног трговинског права, те начини на које се овај процес постиже кроз употребу soft law аката. Могу се користити као модел извори међународним и националним легислативним телима, као меродавно уговорно право, у поступцима пред судовима и поготово арбитражама и као важно средство тумачења и попуњавања правних празнина међународног униформног и националних права. На крају, у закључним разматрањима износе се закључци на основу спроведеног истраживања.</p> / <p>Dalja harmonizacija međunarodnog trgovinskog prava je neophodna. Međutim, postavlja se pitanje kojim metodima vršiti ovaj proces. Značajan i nesumnjiv doprinos su u tom pogledu ostvarili tzv. hard law izvori (izvori tvrdog prava), pre svega međunarodne konvencije. Ipak, usled njihovih nedostataka otvoren je prostor za upotrebu alternativnih vidova normativnih metoda.<br />Predmet analize u doktorskoj disertaciji je doprinos tzv. soft law instrumenata (instrumenata mekog prava) procesu harmonizacije međunarodnog trgovinskog prava. S obzirom na to da se radi sa teorijskog gledišta o problematičnom i neujednačeno definisanom fenomenu, istraživanje je skoncentrisano na utvrđivanje karakteristika, te prednosti i mana korišćenja ovih instrumenata. Naime, soft law akti su nesankcionisana pravila koja proizvode značajne de facto pravne efekte čime doprinose procesu harmonizacije prava na međunarodnom nivou, i značajno na nivou Evropske unije u kojoj se vrši glavnica projekata ove vrste.<br />Centralno mesto u analizi zauzimaju Principi UNIDROIT za međunarodne trgovinske ugovore i Načela evropskog ugovornog prava, te sudska i arbitražna praksa koja se odnosi na primenu ovih propisa mekog prava.<br />Nakon uvodnih razmatranja, rad se izlaže u dva dela. U prvom delu analizira se složenost savremenog sistema međunarodnog prava koja je posledica, između ostalog, raznolikosti normativnih tehnika koje se koriste pri njegovom stvaranju i sve većeg značaja međunarodnih organizacija u ovim procesima. Zatim se na osnovu mnoštva teorijskih stavova izlažu karakteristike, vrste, funkcije soft law akata, te poređenje sa hard law propisima. U drugom delu disertacije naglašava se potreba intenzivnije harmonizacije međunarodnog trgovinskog prava, te načini na koje se ovaj proces postiže kroz upotrebu soft law akata. Mogu se koristiti kao model izvori međunarodnim i nacionalnim legislativnim telima, kao merodavno ugovorno pravo, u postupcima pred sudovima i pogotovo arbitražama i kao važno sredstvo tumačenja i popunjavanja pravnih praznina međunarodnog uniformnog i nacionalnih prava. Na kraju, u zaključnim razmatranjima iznose se zaključci na osnovu sprovedenog istraživanja.</p> / <p>Further harmonization of International commercial law is necessary. However, there is a question of methods to be used during this process. So-called hard law sources, especially international conventions, had a significant and undoubtful contribution, but their flaws opened some space for using alternative means of normative methods.<br />The subject of this dissertation&rsquo;s analysis is the contribution of so-called soft law instruments to the process of harmonization of International commercial law. Considering the fact that the subject matter that is being theorized about is a difficult and an unevenly defined phenomenon, the research was focused on determining characteristics, advantages and disadvantages of using those instruments. Namely, soft law acts are non-sanctioned rules, which produce important de facto legal effects, contributing to the process of harmonization of the law at the international level, especially at the level of The European union in which the majority of this kind of projects is realized.<br />The UNIDROIT Principles for commercial contract law and Principles of European contract law, court and arbitration practice dealing with applying those soft law regulations are the center of this analysis.<br />After introductory considerations, this thesis is divided into two parts. In the first one, the subject of analysis is the complexity of modern international law system, which is a consequence of, among other things, diversity of normative techniques used in the making of the system, and ever growing importance of international organizations involved in those processes. After that, characteristics, types and functions of soft law acts, and their comparison to hard law regulations, are being presented, all based on a large quantity of theoretical standpoints. The second part of the dissertation emphasizes the need for intensifying the harmonization of International commercial law, and presents the ways to achieve that through using soft law acts. Those acts can be used as model sources to international and national legislation bodies, as law governing the contract, in processes before courts and especially arbitration tribunals and as an important mean of interpretation and supplement to both international uniform and national law. At the end, final considerations present conclusions about the research conducted.</p>

In this research the difficult for the decision problem – a human right to death – is considered. The appeal to philosophical and existential aspects allowed to present a right phenomenon to death in a historical context of its origin and development, and also to define a place and a role of death in culture of mankind and in philosophy. The special attention is paid to research of a problem of death both in existential philosophy, and in the context of modern legal reality, in particular its role in category of somatic human rights. Research of a phenomenon of euthanasia, as main example of realization of the right to death, in its ethical and sociocultural aspects is conducted. Studying of a phenomenon of the right to death as subjective human right is inseparably linked with its free will, but also it demands the definition in the context of the relations of the person with the state as the citizen has to have a right to dispose of both own life, and death. / В данном исследовании рассматривается сложная для решения проблема – право человека на смерть. Обращение к философским и экзистенциальным аспектам позволило представить феномен права на смерть в историческом контексте его зарождения и развития, а также определить место и роль смерти в культуре человечества и в философии. Особое внимание уделяется исследованию проблемы смерти как в экзистенциальной философии, так и в контексте современной правовой реальности, в частности его роли в категории соматических прав человека. Проведено исследование феномена эвтаназии, как главного примера реализации права на смерть, в его этическом и социокультурном аспектах. Изучение феномена права на смерть как субъективного права человека неразрывно связано с его свободой воли, но также оно требует своего определения в контексте отношений человека с государством, так как у гражданина должно быть право распоряжаться как собственной жизнью, так и смертью.

В магистерской диссертации исследуются представления о праве в дворянской среде в первой трети XVIII века. Рассматривается государственная политика по формированию правовых представлений дворянства, государственная правовая идеология, законодательное формирование правовых представлений дворянства. Изучается проявление дворянских правовых представлений на практике. / In magister dissertation explore notions about law in nobility in the first third of XVIII century. Consider state politics for form legal notions in nobility, state legal ideology, legislative form legal notions in nobility. Explore manifestation noble legal notions in practice.