<p>У нашој дисертацији Интертекстуално раслојавање романа &bdquo;Опсада цркве Св. Спаса&ldquo; (контекст &bdquo;Библије&ldquo; и средњовјековне књижевности у настави) указујемо на функционисање интертекстуалне методологије у настави на примјеру српског постмодернистичког романа с краја двадесетог вијека.<br />На почетку рада, у поглављу Преглед интертекстуалних теорија, дајемо кратак преглед најзначајнијих теорија интертекстуалности и потом указујемо како смо их, зависно од Петровићеве поетике, користили приликом анализе романа Опсада цркве Св. Спаса.<br />Поглавље Опсада и &bdquo;Библија&ldquo; осмишљено је преко типологије Нортропа Фраја и стога се дијели на седам потпоглавља: стварање, излазак, закон, мудрост, пророчанство, јеванђеље, апокалипса, унутар којих се указује на низ цитата, алузија, реминисценција и мотива потеклих из библијског текста, па стога и на формирање постмодернистичких антитипова наведених библијских књига у роману.<br />Опсада и средњовјековна књижевност&nbsp; најсложеније је и најразуђеније поглавље у дисертацији. У првом потпоглављу указујемо како је философија Дионисија Псеудо-Ареопагита дубински уграђена у савремени текст те се препознаје како на семантичком, тако и на стилском нивоу &ndash; отуд и наше компаративно истраживање стила плетенија словес средњовјековне књижевности према стилу Петровићевог романа. Посебну пажњу посветили смо композицији књиге и, самјеривши је са средњовјековним предлошцима, указали на постмодернистички &bdquo;живот&ldquo; житија, слова, повијести, хронике, плача, записа. У посљедњем дијелу проучавамо ликове Данила Другог, Драгутина и Милутина и то највише преко Даниловог зборника који је писац обилно имао за подтекст свом роману. Лик Данила Другог уобличава се поетичким поступком метанарације, Драгутин преко житија из Даниловог зборника, док је Милутинов лик остварен преко интермедијалних релација постмодернистичког романа са средњовјековним фрескама.<br />У посљедњем поглављу, Опсада и ХХ вијек, указујемо на који начин,&nbsp; преко библијског и средњовјековног подтекста, Опсада успоставља интертекстуалне везе са књижевношћу двадесетог вијека. Преко два неисторијска лика, Андрије Скадранина и Блашка, односно два типа &ndash; ђавола и јуродивог &ndash; успостављају се релације са романима На Дрини ћуприја Иве Андрића, Хазарски речник Милорада Павића и Страх и његов слуга Мирјане Новаковић, као и са збирком прича Божји људи Борисава Станковића и приповијетком Запис о даровима моје рођаке Марије Момчила Настасијевића.</p> / <p>U našoj disertaciji Intertekstualno raslojavanje romana &bdquo;Opsada crkve Sv. Spasa&ldquo; (kontekst &bdquo;Biblije&ldquo; i srednjovjekovne književnosti u nastavi) ukazujemo na funkcionisanje intertekstualne metodologije u nastavi na primjeru srpskog postmodernističkog romana s kraja dvadesetog vijeka.<br />Na početku rada, u poglavlju Pregled intertekstualnih teorija, dajemo kratak pregled najznačajnijih teorija intertekstualnosti i potom ukazujemo kako smo ih, zavisno od Petrovićeve poetike, koristili prilikom analize romana Opsada crkve Sv. Spasa.<br />Poglavlje Opsada i &bdquo;Biblija&ldquo; osmišljeno je preko tipologije Nortropa Fraja i stoga se dijeli na sedam potpoglavlja: stvaranje, izlazak, zakon, mudrost, proročanstvo, jevanđelje, apokalipsa, unutar kojih se ukazuje na niz citata, aluzija, reminiscencija i motiva poteklih iz biblijskog teksta, pa stoga i na formiranje postmodernističkih antitipova navedenih biblijskih knjiga u romanu.<br />Opsada i srednjovjekovna književnost&nbsp; najsloženije je i najrazuđenije poglavlje u disertaciji. U prvom potpoglavlju ukazujemo kako je filosofija Dionisija Pseudo-Areopagita dubinski ugrađena u savremeni tekst te se prepoznaje kako na semantičkom, tako i na stilskom nivou &ndash; otud i naše komparativno istraživanje stila pletenija sloves srednjovjekovne književnosti prema stilu Petrovićevog romana. Posebnu pažnju posvetili smo kompoziciji knjige i, samjerivši je sa srednjovjekovnim predlošcima, ukazali na postmodernistički &bdquo;život&ldquo; žitija, slova, povijesti, hronike, plača, zapisa. U posljednjem dijelu proučavamo likove Danila Drugog, Dragutina i Milutina i to najviše preko Danilovog zbornika koji je pisac obilno imao za podtekst svom romanu. Lik Danila Drugog uobličava se poetičkim postupkom metanaracije, Dragutin preko žitija iz Danilovog zbornika, dok je Milutinov lik ostvaren preko intermedijalnih relacija postmodernističkog romana sa srednjovjekovnim freskama.<br />U posljednjem poglavlju, Opsada i HH vijek, ukazujemo na koji način,&nbsp; preko biblijskog i srednjovjekovnog podteksta, Opsada uspostavlja intertekstualne veze sa književnošću dvadesetog vijeka. Preko dva neistorijska lika, Andrije Skadranina i Blaška, odnosno dva tipa &ndash; đavola i jurodivog &ndash; uspostavljaju se relacije sa romanima Na Drini ćuprija Ive Andrića, Hazarski rečnik Milorada Pavića i Strah i njegov sluga Mirjane Novaković, kao i sa zbirkom priča Božji ljudi Borisava Stankovića i pripovijetkom Zapis o darovima moje rođake Marije Momčila Nastasijevića.</p>

Šiame darbe yra stengiamasi parodyti religijos ir teisės, kaip socialinių fenomenų, tarpusavio ryšį. Pirmoje dalyje autorius stengiasi parodyti religijos ir teisės istorinius, etimologinius, simbolinius skirtumus ir panašumus bei pabrėžti istorinę religijos įtaką teisės sampratai. Šios dalies pabaigoje autorius ieško teisės sampratos užuomazgų bibliniame pirmojo nuopuolio pasakojime. Antroji darbo dalis yra skirta teisingumo sampratai, kurio autoriaus nuomone apjungia tiek religiją ir filosofiją, tiek pastarąsias su teise. Visų pirma, atskleidžiama mitinė-religinė teisingumo samprata senovės Egipte ir Graikijoje. Vėliau nagrinėjama filosofinė teisingumo samprata, ypač remiantis Derrida dekonstrukcine filosofija. Šios dalies pabaigoje pateikiama „teisminė teisingumo samprata“, remiantis Lietuvos Konstitucinio teismo jurisprudencija. Trečioje dalyje stengiamasi atskleisti šiuolaikinės filosofinės hermeneutikos ištakas biblinėje egzegetikoje, todėl pateikiama istorinė biblinės egzegetikos apžvalga. Vėliau dėmesys perkeliamas egzistencializmui ir fenomenologinei dialogo filosofijai, ypač akcentuojant S. Kierkegaardo ir E. Levino indėlį. Galiausiai, pateikiama filosofinės hermeneutikos apžvalga, remiantis Gadamerio ir Vattimo indėliu. Paskutinė dalis skirta parodyti biblinės egzegetikos ir filosofinės hermeneutikos tradicijos galimą įtaką šiuolaikinei teisės sampratai. Darbo pabaigoje pateikiami kai kurie galimi teisminio argumentavimo hermeneutiniai metodai ir taisyklės. Darbas... [toliau žr. visą tekstą] / The very aim of this master thesis is to show some existing relations among religion and law. In the first section the author shows some etymologic and symbolic similarities of these two phenomena and also emphases the religion’s historic influence onto the concept of law. In the end of the first section the author tries to find some origins of this concept especially in the biblical narrative on the Fall of Man. The second section is deserved for the concept of justice, which, according to the author, may also connect religious, philosophical and legal phenomena. In the beginning of this section the mythical-religious concept of justice is described, especially what concerns ancient Egypt and Greece. Later author concentrates on philosophical concept of justice, especially regarding „deconstructionist“ philosophy of Jacques Derrida. In the end of this section – judicial concept of justice is revealed according to jurisprudence of Lithuanian Constitutional court. The third section is devoted for showing some exegetical origins of the modern philosophical hermeneutics. Therefore, firstly, the author concentrates on historic survey about biblical exegesis. Afterwards the main attention is drawn to existentialism and phenomenological philosophy of dialog, especially concentrating on philosophy of Søren Kierkegaard and Emmanuel Levinas. Finally, philosophical hermeneutics is analyzed, relying on philosophy of Hans Georg Gadamer and Gianni Vattimo. The last section of the thesis... [to full text]

Summary The architectonics of the Biblical horizon allow to perceive, and highlight the ideological and semantical poetical kernel of the XXth century 6th decade poets’ generation. While highlighting the peculiarity of the Biblical horizon and revealing the semantical kernels of writers’ apprehension and poetical worldview, the theoretical hermeneutical principle of text reading is chosen. A reference is made to the perspective of Ricoeuras, which formulates the tradition of hermeneutical symbol and metaphor apprehension. The Biblical horizon is perceived according to the three poetical traditions of the Scripture re-creating. That would be: the structure of views proning to the logycs of rebellion and myth, the poetical principle of sensual and perceptual relation to the things, the intelectual novation of the biblical religious architectonics. The creation of these poets, representing diverse poetical traditions, idividually transform (Platelis, Kajokas, Gailius, Cieškaitė) or deform (Patackas) the notional field of the Scripture. In Patackas and Platelis poetry, representing the verse of death or reflection, for pointing out the Biblical horizon is important the mythopoetical cogitation which brings forward the dominant of rebellion, related to the sociocultural apprehension and revealing the Biblical typology of banishment from the paradise. Patackas poetry points out the perspective of the profanic paradygme, demythologization of the biblical images, semantical... [to full text]