Cette thèse s’inscrit dans le domaine de la sociolinguistique et de l’anthropologie linguistique. De nature descriptive et qualitative, elle porte sur la commutation de code entre les langues ouïghoure et chinoise. L’étude se base sur un corpus composé de données ethnographiques, linguistiques et conversationnelles, recueillies entre 2012 et 2013 dans la ville de Ürümchi, capitale de la Région Autonome du Xinjiang, à travers des observations de terrain et d’enregistrements de conversations spontanées.L’analyse porte sur les caractéristiques structurelles de la commutation de code, sur ses aspects pragmatiques et socio-culturels ainsi que sur la valeur idéologique de cette pratique linguistique. La nature complexe du phénomène et le contexte historique et politique de la région du Xinjiang nous ont conduite à insérer les phénomènes de commutation de code dans une dimension interdisciplinaire. Par conséquent, l’étude prend en compte différents facteurs, micro- et macro-, de nature politique et sociale : les politiques linguistiques menées par le gouvernement chinois, la relation diglossique entre le ouïghour et le chinois, les caractéristiques urbaines de la ville de Ürümchi et les relations ethniques entre Ouïghours et Chinois Han. L’étude a donc pour objectif la présentation de la commutation de code ouïghour-chinois en tant que pratique langagière complexe, dans laquelle entrent en jeu les traits structurels des deux langues, les besoins interactionnels, les changements culturels et sociaux, ainsi que les dynamiques identitaires. / This thesis is related to the field of sociolinguistics and linguistic anthropology. Its nature is descriptive and qualitative and deals with code switching between Uyghur and Chinese. The study is based on a corpus made of ethnographic, linguistic and conversational data, gathered in the city of Ürümchi, capital of the Xinjiang Uyghur Autonomous Region in 2012 and 2013, through field observations and recording of spontaneous conversation. The analyses focus on the structural characteristics of code switching, on its pragmatic and sociocultural aspects, as well as on the ideological value of this language practice. Because of the complex nature of the phenomenon as well as the historical and political context of Xinjiang region, this study inserts Uyghur-Chinese code switching in an interdisciplinary dimension. Therefore, it takes into account different factors, micro- and macro- of political and social nature, within them language policies brought by the government, the diglossic relations between Uyghur and Chinese, Ürümchi urban characteristics and the ethnic relationships between Uyghurs and Han Chinese. The study aims at presenting Uyghur-Chinese code switching as a complex language practice, in which come into play structural features, cultural and social changes, as well as construction identity dynamics.

The focus of this study is use of discourse markers (DM). Data consists of taped interactions of informants. From this data, four particular DM are analyzed with regard to distribution in turn taking. The concepts of cohesion and coherence in text or discourse, together with informants´ communicative and discourse strategies, in a group of bilingual speakers (BS) and a control group of monolingual speakers (MS), are also analyzed. The findings confirm that BS, compared to the MS, make more frequent use of y with a pragmatic meaning when introducing various types of questions that constitute requests for elucidation directed to an interlocutor and thereby continue the interaction. In general, however, the MS use the DM y more frequently than the BS, demonstrating a more elaborate sense of stylistics in the coordination of their turn as narrations and descriptions. With regard to pero, the BS prefer to use this DM with a pragmatic meaning, in the continuation of an intervention or at the end of a turn, in order to question that which has been stated. The MS use pero primarily with a semantic meaning, to express counter-arguments inside a turn. It is exclusively the BS who use the DM así que with pragmatic meaning of consequence, in interactional exchanges, when they wish to introduce questions and assertions, where así que begins their reaction to the utterance of the interlocutor. Such questions may be regarded as a discourse strategy that permits possibilities for avoiding taking responsibility for how an utterance is interpreted. In addition, both the BS and the MS use así que at the end of turns, providing the discourse with meta-pragmatic meaning whereby it allows possibilities for interpreting this as finalizing. Through their use of es que, the BS gradually explain and justify statements made in utterances during their turns while the MS, through use in their discourse of this DM, allows them to introduce explications, justifications or excuses in the event of possible disagreement. In addition, the MS use justification introduced through this DM as a strategy to take a turn or to attempt to take over the turn, where es que conveys discourse-pragmatic meaning and introduces a tone of verbal courtesy. / Den digitala versionen: ny rev. utg. 2005.

L’objet de cette recherche est la communication institutionnelle que le conseil général des Pyrénées-Orientales - rebaptisé depuis 2015 « conseil départemental » - a mis en circulation à partir de 1998, et qui reste aujourd’hui encore en vigueur dans le département. Depuis les lois dites de décentralisation (1982), les acteurs politiques locaux qui gouvernent les collectivités territoriales ont bien saisi l’importance des enjeux - tout autant économiques/touristiques que symboliques et politiques - d’une patrimonialisation favorisant la construction d’une identité territoriale. Pour les collectivités dont le territoire recouvre une entité sociolinguistique (socio-historique et linguistique), cette construction identitaire va pouvoir s’ancrer à la langue minorée, qui devient "le vecteur [privilégié] du patrimoine culturel immatériel" (UNESCO, 2003) « local ».La communication-marketing du conseil général des P.O. opte donc pour le concept-clé de « la Catalanité ». La campagne promotionnelle crée des supports médiatiques spécifiques, qui mettent en scène et affichent une « Catalanité » offrant à la collectivité territoriale et à son président la garantie d’un label.Mais ce marketing politique s’inscrit dans la situation de conflit diglossique franco-catalan. S’il a à cœur d’afficher une spécificité identitaire catalane pour promouvoir l’attractivité du territoire, il construit/reconstruit l’interdiscours dominant en s’appuyant immanquablement sur des représentations sociolinguistiques qui l’inscrivent dans la dynamique conflictuelle diglossique. En partant d’observations très « micro », qui examinent les moyens verbaux et les stratégies discursives mises en œuvre par cette parole institutionnelle, on rejoint la perspective « macro » sociolinguistique en montrant qu’ils participent de fonctionnements diglossiques et contribuent à l’idéologisation du conflit diglossique franco-catalan.L’analyse s’inscrit au carrefour de la sociolinguistique « périphérique » et de l’analyse argumentative du discours ; elle emprunte certains de ses outils à la linguistique praxématique. Cependant la spécificité pluridisciplinaire de l’objet d’étude l’a conduite à un « bricolage » scientifique intégrant également les approches de la science politique, de l’économie-marketing, des sciences de l’information et de la communication ou encore de la psychologie sociale. / The purpose of this research is the institutional communication that the "conseil général" of Eastern Pyrenees – renamed since 2015 « departmental council » - initiated from 1998 and still valid today in the department. Since the Decentralization Acts (1982), the local political actors who rule the territorial collectivities fully grasped the importance of the challenges - which are both economic/touristic and symbolic/political - related to patrimonialization supporting the construction of a territorial identity. For the communities which territory includes a sociolinguistic entity (socio-historical and linguistic), this identity construction will base itself on the undervalued language. It then becomes the local “[privileged] immaterial cultural heritage vector” (UNESCO, 2003). The marketing policy of "Conseil général" of the Eastern Pyrenees thus chooses the key-concept of “la Catalanité”.The promotion campaign creates specific media tools, which display a “Catalanité” concept providing the territorial collectivity and its president the warranty of a label. But this political marketing fits into the "franco-catalan" diglossic conflict situation. If it’s eager to display a specific Catalan identity to promote an attractive territory, it builds/rebuilds the dominant interdiscourse inevitably resting over sociolinguistic representations. They register it within diglossic conflict dynamics. From very “micro” observations, examining the verbal means and the discursive strategies activated by this institutional discourse, one gets to the “macro” sociolinguistic prospect by showing their part in diglossic operations and also in the diglossic ideologization of the "franco-catalan" conflict. The analysis is located at the crossroads of the “peripheral” sociolinguistics and of the argumentative discourse analysis; it borrows some of its tools from praxematic linguistics. However the multi field specificity of the object of study led it to a scientific “making up”. It also integrates the approaches of political science, marketing-economics, social psychology or communication and information sciences.

<p>Дискурс анализа је интердисциплинарно подручје истраживања које<br />посматра језик као делатност. Она се бави питањима разговора и текста и то тако<br />што је фокус пажње подједнако и на саговорницима, и на контексту, и на<br />вербалној поруци.<br />Њу у домаћу академску заједницу уводи Свенка Савић, најпре у оквиру<br />наставе на основним студијама Одсека за српски језик и лингвистику<br />Филозофског факултета у Новом Саду. За овај предмет на Универзитету у Новом<br />Саду објављује уџбеник под називом Дискурс анализа (1993) и формира, заједно<br />са бројним сарадницама, пројекат &bdquo;Новосадски корпус разговорног српског<br />језика&rdquo;. Осим на Одсеку за српски језик и лингвистику, данас се анализа<br />дискурса као наставни предмет изучава и на Одсеку за журналистику и<br />делимично на Одсеку за англистику.<br />Крајем 20. и почетком 21. века у анализи говорних и писаних облика<br />дискурса јавља се нов приступ проучавања под називом критичка анализа<br />дискурса (КАД). У оквиру критичке анализе дискурса, истраживачи се највише<br />баве приказом демонстрације моћи, контроле и друштвених неједнакости у<br />различитим институцијама, а једну такву институцију представља и суд.<br />Примену у истраживању дискурсних особина разговора у суду значајније<br />видимо у радовима са енглеског говорног подручја, док су друга језичка<br />подручја мање истражена. Предмет проучавања ових радова су различите<br />граматичке и дискурсне какрактеристике разговора у суду, као што су: употреба<br />номинализација, пасива и техничких термина током размена у судском поступку<br />(Gibbons, 1999), доминантан положај судије/пороте у простору суднице као и<br />демонстрацију моћи првенством права говорења током судског поступка<br />(Přidalov&aacute;, 1999), анализа типова питања током судског поступка и њихова улога<br />у усмеравању исказа учесника (Cotterill, 2003).<br />У литератури на српском језику радови који се баве правном и судском<br />проблематиком у фокусу пажње углавном имају текст &ndash; писани облик судског<br />дискурса, који се манифестује кроз законе и разне прописе у којима се закон примењује (Јанићијевић, 2010) или се баве одликама жанра текста судских</p><p>пресуда (Макевић, 2014), а мали је број радова који се баве особинама разговора<br />у суду током судског поступка (Јанковић, 2002).<br />Предмет овог рада јесу особине дискурса разговора у суду (ДРС). Термин<br />дискурс разговора у суду подразумева онај тип разговора у којем се један<br />(раз)говорни догађај остварује просторно у јавној сфери (у судници), у којој<br />учествује више особа са одређеним социјалним и дискурсним улогама. У центру<br />пажње су дискурсне стратегије током размена судије са другим учесницима у<br />судском поступку током судске расправе, са посебним освртом на интеракцију<br />између судије и (оп)туженог.<br />Циљ овог истраживања је да се анализира, опише и објасни дискурс судске<br />праксе у институцији суда у Србији и покажу односи друштвене моћи<br />саговорника укључених у судску расправу.<br />Хипотеза је да ће анализа разговора судије са (оп)туженим бити добар<br />показатељ начина на који се у суду спроводе у праксу законодавне одредбе<br />(о дискриминацији, равноправности и сл.) и како се интерпретира друштвена<br />моћ.<br />Теоријско-методолошки оквир коришћен у овом раду је у сагласности са<br />анализом употребе језика, са језичком делатности, пре свега са учењем<br />холандског лингвисте Тојнa ван Дајка (Van Dijk, 2009) о моћи, и у сагласности с<br />теоријом учтивости Пенелопи Браун и Стивена Левинсона (Brown and Levinson,<br />1987). Обе теорије прати дескриптивни приказ одабраних узорака емпиријског<br />материјала.<br />У раду користим метод прикупљања и анализе материјала устаљен у<br />анализи дискурса (Савић, 1993). Емпиријски материјал представља узорак од 9<br />судских расправа из два временска периода: 4 судске расправе снимљене 1991.<br />године и 5 судских расправа снимљених након 24 године (2015). Укупно је<br />снимљено 180,13 минута разговора, односно 140 страна текста трансркибованог<br />у писану форму припремљену за анализу. Јединице анализе су речи, размене и<br />параграфи (Савић, 1993: 57&ndash;61).<br />Резултати истраживања показују да је у разговору у суду доминантна улога<br />суткиње, која има институционално дату моћ да води судску расправу и доноси<br />решења и пресуде. Из доминантне позиције произлази и њена комуникативна и<br />друштвена моћ коју остварује применом различитих разговорних стратегија као<br />што су: стратегија постављања питања, усмеравања разговора, одређивања<br />понашања других у разговору, започињања и завршавања разговора, употреба<br />професионалне терминологије, стратегија ословљавања, извођења закључка,<br />причања прича, прекидања и преклапања разговора са саговорницима.<br />За разлику од суткиње, (оп)тужени је правни лаик са малим дискурсним<br />учинком. Његова подређена улога огледа се у стратегијама: одговарања на<br />питања, покушају усмеравања разговора, покушају постављања питања,<br />принципу сарадње, ословљавању, понављању и самопонављању, прекидању и<br />преклапању, причању приче и оклевању.<br />На основу резултата анализе судских расправа може се закључити да је<br />дискурс разговора у суду хибридни жанр. У њему се на граматичком, лексичком,<br />семантичком и прагматичком нивоу сједињавају формални писани правни<br />дискурс и неформални разговорни језик свакодневне комуникације.<br />Предлог за непосредну праксу. Потребно је успоставити успешнији модел<br />комуникације у суду током интеракција између правних стручњака (судија, јавних тужилаца, адвоката) и правних лаика: избегавањем непознате</p><p>терминoлогије, употребом једноставних реченица (избегавањем пасивне и<br />безличне конструкције и номинализације), коришћењем учтивих фраза и родно<br />осетљивог језика, како би се језик у службеној употреби у институцији суда</p><p>саобразио говору саговорника који нису део судске хијерархије.&nbsp;</p> / <p>Diskurs analiza je interdisciplinarno područje istraživanja koje<br />posmatra jezik kao delatnost. Ona se bavi pitanjima razgovora i teksta i to tako<br />što je fokus pažnje podjednako i na sagovornicima, i na kontekstu, i na<br />verbalnoj poruci.<br />NJu u domaću akademsku zajednicu uvodi Svenka Savić, najpre u okviru<br />nastave na osnovnim studijama Odseka za srpski jezik i lingvistiku<br />Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Za ovaj predmet na Univerzitetu u Novom<br />Sadu objavljuje udžbenik pod nazivom Diskurs analiza (1993) i formira, zajedno<br />sa brojnim saradnicama, projekat &bdquo;Novosadski korpus razgovornog srpskog<br />jezika&rdquo;. Osim na Odseku za srpski jezik i lingvistiku, danas se analiza<br />diskursa kao nastavni predmet izučava i na Odseku za žurnalistiku i<br />delimično na Odseku za anglistiku.<br />Krajem 20. i početkom 21. veka u analizi govornih i pisanih oblika<br />diskursa javlja se nov pristup proučavanja pod nazivom kritička analiza<br />diskursa (KAD). U okviru kritičke analize diskursa, istraživači se najviše<br />bave prikazom demonstracije moći, kontrole i društvenih nejednakosti u<br />različitim institucijama, a jednu takvu instituciju predstavlja i sud.<br />Primenu u istraživanju diskursnih osobina razgovora u sudu značajnije<br />vidimo u radovima sa engleskog govornog područja, dok su druga jezička<br />područja manje istražena. Predmet proučavanja ovih radova su različite<br />gramatičke i diskursne kakrakteristike razgovora u sudu, kao što su: upotreba<br />nominalizacija, pasiva i tehničkih termina tokom razmena u sudskom postupku<br />(Gibbons, 1999), dominantan položaj sudije/porote u prostoru sudnice kao i<br />demonstraciju moći prvenstvom prava govorenja tokom sudskog postupka<br />(Přidalov&aacute;, 1999), analiza tipova pitanja tokom sudskog postupka i njihova uloga<br />u usmeravanju iskaza učesnika (Cotterill, 2003).<br />U literaturi na srpskom jeziku radovi koji se bave pravnom i sudskom<br />problematikom u fokusu pažnje uglavnom imaju tekst &ndash; pisani oblik sudskog<br />diskursa, koji se manifestuje kroz zakone i razne propise u kojima se zakon primenjuje (Janićijević, 2010) ili se bave odlikama žanra teksta sudskih</p><p>presuda (Makević, 2014), a mali je broj radova koji se bave osobinama razgovora<br />u sudu tokom sudskog postupka (Janković, 2002).<br />Predmet ovog rada jesu osobine diskursa razgovora u sudu (DRS). Termin<br />diskurs razgovora u sudu podrazumeva onaj tip razgovora u kojem se jedan<br />(raz)govorni događaj ostvaruje prostorno u javnoj sferi (u sudnici), u kojoj<br />učestvuje više osoba sa određenim socijalnim i diskursnim ulogama. U centru<br />pažnje su diskursne strategije tokom razmena sudije sa drugim učesnicima u<br />sudskom postupku tokom sudske rasprave, sa posebnim osvrtom na interakciju<br />između sudije i (op)tuženog.<br />Cilj ovog istraživanja je da se analizira, opiše i objasni diskurs sudske<br />prakse u instituciji suda u Srbiji i pokažu odnosi društvene moći<br />sagovornika uključenih u sudsku raspravu.<br />Hipoteza je da će analiza razgovora sudije sa (op)tuženim biti dobar<br />pokazatelj načina na koji se u sudu sprovode u praksu zakonodavne odredbe<br />(o diskriminaciji, ravnopravnosti i sl.) i kako se interpretira društvena<br />moć.<br />Teorijsko-metodološki okvir korišćen u ovom radu je u saglasnosti sa<br />analizom upotrebe jezika, sa jezičkom delatnosti, pre svega sa učenjem<br />holandskog lingviste Tojna van Dajka (Van Dijk, 2009) o moći, i u saglasnosti s<br />teorijom učtivosti Penelopi Braun i Stivena Levinsona (Brown and Levinson,<br />1987). Obe teorije prati deskriptivni prikaz odabranih uzoraka empirijskog<br />materijala.<br />U radu koristim metod prikupljanja i analize materijala ustaljen u<br />analizi diskursa (Savić, 1993). Empirijski materijal predstavlja uzorak od 9<br />sudskih rasprava iz dva vremenska perioda: 4 sudske rasprave snimljene 1991.<br />godine i 5 sudskih rasprava snimljenih nakon 24 godine (2015). Ukupno je<br />snimljeno 180,13 minuta razgovora, odnosno 140 strana teksta transrkibovanog<br />u pisanu formu pripremljenu za analizu. Jedinice analize su reči, razmene i<br />paragrafi (Savić, 1993: 57&ndash;61).<br />Rezultati istraživanja pokazuju da je u razgovoru u sudu dominantna uloga<br />sutkinje, koja ima institucionalno datu moć da vodi sudsku raspravu i donosi<br />rešenja i presude. Iz dominantne pozicije proizlazi i njena komunikativna i<br />društvena moć koju ostvaruje primenom različitih razgovornih strategija kao<br />što su: strategija postavljanja pitanja, usmeravanja razgovora, određivanja<br />ponašanja drugih u razgovoru, započinjanja i završavanja razgovora, upotreba<br />profesionalne terminologije, strategija oslovljavanja, izvođenja zaključka,<br />pričanja priča, prekidanja i preklapanja razgovora sa sagovornicima.<br />Za razliku od sutkinje, (op)tuženi je pravni laik sa malim diskursnim<br />učinkom. NJegova podređena uloga ogleda se u strategijama: odgovaranja na<br />pitanja, pokušaju usmeravanja razgovora, pokušaju postavljanja pitanja,<br />principu saradnje, oslovljavanju, ponavljanju i samoponavljanju, prekidanju i<br />preklapanju, pričanju priče i oklevanju.<br />Na osnovu rezultata analize sudskih rasprava može se zaključiti da je<br />diskurs razgovora u sudu hibridni žanr. U njemu se na gramatičkom, leksičkom,<br />semantičkom i pragmatičkom nivou sjedinjavaju formalni pisani pravni<br />diskurs i neformalni razgovorni jezik svakodnevne komunikacije.<br />Predlog za neposrednu praksu. Potrebno je uspostaviti uspešniji model<br />komunikacije u sudu tokom interakcija između pravnih stručnjaka (sudija, javnih tužilaca, advokata) i pravnih laika: izbegavanjem nepoznate</p><p>terminologije, upotrebom jednostavnih rečenica (izbegavanjem pasivne i<br />bezlične konstrukcije i nominalizacije), korišćenjem učtivih fraza i rodno<br />osetljivog jezika, kako bi se jezik u službenoj upotrebi u instituciji suda</p><p>saobrazio govoru sagovornika koji nisu deo sudske hijerarhije.&nbsp;</p> / <p>Discourse analysis is an interdisciplinary research area which observes language as an activity. It deals with issues of conversation and text focusing its attention evenly on interlocutors, context and verbal message.<br />It was introduced to our academic community by Svenka Savić, firstly as teaching within undergraduate studies at Department of Serbian language and linguistics, at the Faculty of Philosophy in Novi Sad.&nbsp; She published a course book Discourse Analysis (1993) for this subject at the University of Novi Sad and established, with numerous associates, a project &bdquo;The Corpus of Novi Sad conversational Serbian language&rdquo;. Today, apart from Department of Serbian language and linguistics, discourse analysis as a subject is taught at Department of journalism and partly at Department of English language and literature.<br />At the end of the XX and the beginning of the XXI century, a new approach of analysing spoken and written forms of discourse appeared, under the name critical discourse analysis (CDA). Within CDA, the researchers mainly deal with the representation of demonstration of power, control and social inequalities in various institutions, one of which is the court.<br />Its application in the study of discourse aspects in courtroom, CDA has particularly found in the works from Anglosphere, while other language spheres have not been researched enough. The subject matter of these works are different grammatical and discourse features of talk in the courtroom such as the use of nominalization, passive construction and technical terms during judical proceedings (Gibbons, 1999), dominant position of a judge/jury in the courtroom as well as&nbsp; demonstration of power by priority turn-taking during judical proceedings (Přidalov&aacute;, 1999), analysis of types of questions during judical proceedings and their role in guiding the participants&rsquo; statements (Cotterill, 2003).<br />In the literature in Serbian language, the works dealing with legal and judical matters mainly focus on the text- written form of courtroom discourse, which manifests itself through laws and their various regulations (Janićijević, 2010) or deal with the aspects of the genre of the verdict text (Makević, 2014), and very few works deal with the aspects of talk in the courtroom during judical proceedings (Janković, 2002).</p><p>The features of courtroom discourse (CD) are the subject of this work. The term courtroom discourse means the type of talk where one spoken event is realized in spatially public sphere (in a courtroom), where several persons with different social and discourse roles participate. Discourse strategies during interaction of a judge with other participants in judical proceeding during hearing are in the spotlight, with particular reference to the interaction between the judge and the defendant/accused.<br />The aim of this research is to analyse, describe and explain the discourse of case-law in the institution of court in Serbia and to show relations of social power of participants involved in judical proceedings.<br />It is supposed that tha analysis of conversation between the judge and the defendant/accused will be an excellent indicator of the manner in which the court implements legislative provisions (оn discrimination, equality and etc.) and how social power is defined.<br />The theoretical and methodological framework in this study is in compliance with analysis of use of language, with linguistic activity, above all with the approach of Dutch linguist Teun van Dijk (2009) on power, and in accordance with the Politeness theory by Penelope Brown and Stephen Levinson (1987). Both thories are accompanied by descriptive review of selected examples of empirical material.<br />I have used the method of collecting and analysing material rooted in analysis of discourse (Savić, 1993). The empirical material represents nine courtroom hearings from two periods of time: 4 in 1991 and 5 courtroom hearings recorded 24 years later (2015). There are 180.13 minutes of recorded conversation, that is 140 pages of text transcribed into written form prepared for analysis. The units of analysis are words, exchanges and paragraphs (Savić, 1993: 57&ndash;61).<br />The results of the research show that in a courtroom discourse the role of the judge is undoubtedly dominant, having the institutionally given power to lead the hearing and reaches decisions and verdicts. Her communicative as well as social power arises from the domination which she realizes this applying various conversation strategies such as: strategy of posing questions, directing the talk, adjusting behaviour of other interlocutors, starting and ending the talk, use of professional terminology, addresssing strategy, drawing the conclusions, storytelling, interupting and overlapping the interlocutors.<br />Unlike the judge, the defendant/accused is a law layman with small discoursive contribution. Their subordinated role is reflected in the following strategies: question answering, attempting to direct the talk, attempting to pose a question, principle of cooperation, addressing, repeating and self-repeating, interupting and overlapping, storytelling and hesitating.<br />Based on the results of the analysis of the courtroom hearings, we can draw the conclusion that the courtroom discourse is rather hybrid in its genre. It represents, on grammatic, lexic, semantic and pragmatic level, merging of&nbsp; formal written legal discourse and informal spoken language of everday conversation.<br />Suggestion for direct practice. It is essential to establish more successful model of communication in a courtroom during the interaction among law experts (judges, Abstract:</p><p>AB</p><p>Discourse analysis is an interdisciplinary research area which observes language as an activity. It deals with issues of conversation and text focusing its attention evenly on interlocutors, context and verbal message.<br />It was introduced to our academic community by Svenka Savić, firstly as teaching within undergraduate studies at Department of Serbian language and linguistics, at the Faculty of Philosophy in Novi Sad.&nbsp; She published a course book Discourse Analysis (1993) for this subject at the University of Novi Sad and established, with numerous associates, a project &bdquo;The Corpus of Novi Sad conversational Serbian language&rdquo;. Today, apart from Department of Serbian language and linguistics, discourse analysis as a subject is taught at Department of journalism and partly at Department of English language and literature.<br />At the end of the XX and the beginning of the XXI century, a new approach of analysing spoken and written forms of discourse appeared, under the name critical discourse analysis (CDA). Within CDA, the researchers mainly deal with the representation of demonstration of power, control and social inequalities in various institutions, one of which is the court.<br />Its application in the study of discourse aspects in courtroom, CDA has particularly found in the works from Anglosphere, while other language spheres have not been researched enough. The subject matter of these works are different grammatical and discourse features of talk in the courtroom such as the use of nominalization, passive construction and technical terms during judical proceedings (Gibbons, 1999), dominant position of a judge/jury in the courtroom as well as&nbsp; demonstration of power by priority turn-taking during judical proceedings (Přidalov&aacute;, 1999), analysis of types of questions during judical proceedings and their role in guiding the participants&rsquo; statements (Cotterill, 2003).<br />In the literature in Serbian language, the works dealing with legal and judical matters mainly focus on the text- written form of courtroom discourse, which manifests itself through laws and their various regulations (Janićijević, 2010) or deal with the aspects of the genre of the verdict text (Makević, 2014), and very few works deal with the aspects of talk in the courtroom during judical proceedings (Janković, 2002).<br />The features of courtroom discourse (CD) are the subject of this work. The term courtroom discourse means the type of talk where one spoken event is realized in spatially public sphere (in a courtroom), where several persons with different social and discourse roles participate. Discourse strategies during interaction of a judge with other participants in judical proceeding during hearing are in the spotlight, with particular reference to the interaction between the judge and the defendant/accused.<br />The aim of this research is to analyse, describe and explain the discourse of case-law in the institution of court in Serbia and to show relations of social power of participants involved in judical proceedings.<br />It is supposed that tha analysis of conversation between the judge and the defendant/accused will be an excellent indicator of the manner in which the court implements legislative provisions (оn discrimination, equality and etc.) and how social power is defined.<br />The theoretical and methodological framework in this study is in compliance with analysis of use of language, with linguistic activity, above all with the approach of Dutch linguist Teun van Dijk (2009) on power, and in accordance with the Politeness theory by Penelope Brown and Stephen Levinson (1987). Both thories are accompanied by descriptive review of selected examples of empirical material.<br />I have used the method of collecting and analysing material rooted in analysis of discourse (Savić, 1993). The empirical material represents nine courtroom hearings from two periods of time: 4 in 1991 and 5 courtroom hearings recorded 24 years later (2015). There are 180.13 minutes of recorded conversation, that is 140 pages of text transcribed into written form prepared for analysis. The units of analysis are words, exchanges and paragraphs (Savić, 1993: 57&ndash;61).<br />The results of the research show that in a courtroom discourse the role of the judge is undoubtedly dominant, having the institutionally given power to lead the hearing and reaches decisions and verdicts. Her communicative as well as social power arises from the domination which she realizes this applying various conversation strategies such as: strategy of posing questions, directing the talk, adjusting behaviour of other interlocutors, starting and ending the talk, use of professional terminology, addresssing strategy, drawing the conclusions, storytelling, interupting and overlapping the interlocutors.<br />Unlike the judge, the defendant/accused is a law layman with small discoursive contribution. Their subordinated role is reflected in the following strategies: question answering, attempting to direct the talk, attempting to pose a question, principle of cooperation, addressing, repeating and self-repeating, interupting and overlapping, storytelling and hesitating.<br />Based on the results of the analysis of the courtroom hearings, we can draw the conclusion that the courtroom discourse is rather hybrid in its genre. It represents, on grammatic, lexic, semantic and pragmatic level, merging of&nbsp; formal written legal discourse and informal spoken language of everday conversation.<br />Suggestion for direct practice. It is essential to establish more successful model of communication in a courtroom during the interaction among law experts (judges, prosecutors, lawyers) and law laymen: avoiding unfamiliar terms, using simple sentences (avoiding passive and impersonal constructions and nominalizations), using polite and gender-sensitive language, so as to assimilate the use of official institutional language with the speech of interlocutors who are not part of the court hierarchy.</p>