Previous studies of form-focused instruction (FFI) have examined the effect of various aspects of inputs, corrective feedbacks, and instructions on L2 learners' accuracy development. Although much research has suggested that L2 learners achieve high accuracy and communicative competence when they receive input enhancement, explicit instruction, and corrective feedback, limited work has been done on the effect of FFI in Chinese language. The thesis utilized qualitative and quantitative methods and tested the effect of two FFI models on two groups of learners' acquisition in Chinese adverbial phrases. Even though the quantitative results show that the group that received explicit treatment had significantly improved accuracy in the immediate and delayed post-tests, the interview results revealed that students have different learning styles. This further suggests that no one right instruction is the best, and teachers should implement various teaching approaches based on students' needs.

Pragmatics is part of communicative competence. In order to communicate successfully, pragmatic competence is of vital importance. Although pragmatics has played a significant role in L2 learners' communicative competence, pragmatics still has not been commonly taught in the classroom. The present research investigates the efficacy of instruction in pragmatics in the advanced Chinese language class has on the production and appropriate use of apology strategies, and examines the correlation between exposure in a Chinese Speaking Community (CSC) and pragmatics development. The subjects include 55 students in their third-year of college-level Chinese, divided into four classes at Brigham Young University. The study uses an experimental design in which the participants are assigned either to an explicit instruction group or an implicit instruction group. Participants in both groups also report their experience in a CSC. Results of this study show which as a whole improved their apology performance over the 8-week instruction, as rated by Chinese native speakers. Results reveal no significant difference between the explicit and implicit instruction groups, suggesting that explicit and implicit approaches were both effective methods in facilitating pragmatic competence. In addition, we also found no statistically significant difference between the CSC and Non-Chinese Speaking Community (NCSC) group in their pragmatic development. The findings of the present study indicate that pragmatic knowledge may emerge from classroom instruction, regardless of explicit or implicit instructional approaches; and living in a Chinese speaking communities do not necessary aid or accelerate the development of pragmatic competence.

A presente pesquisa tem como foco a análise dos efeitos produzidos pela instrução implícita e pela instrução explícita na aquisição-aprendizagem lexical por parte de aprendizes brasileiros de italiano, realizada comparando dados coletados em três momentos: antes, logo depois e um mês depois da intervenção didática. No primeiro tipo de instrução, a implícita, a atenção dos aprendizes não foi direcionada para o elemento lexical. Após a leitura dos textos input, foram realizadas atividades comunicativas, cujas características foram a interação e a negociação de sentido (SWAIN, 1985, 2005; LONG, 1996). Para a instrução explícita, após a leitura dos mesmos textos input, foram realizadas atividades com foco no léxico (LEWIS, 1993, 1997; PARIBAKHT; WESCHE, 1996; SÖKMEN, 1997). O experimento didático teve oito horas de duração, distribuídas em quatro encontros, para os quais foram selecionadas 10 palavras-alvo a partir dos textos input. Participaram desse experimento 27 aprendizes, dos quais 16 fizeram parte do grupo que realizou atividades com instrução implícita e 11 do grupo que teve atividades com instrução explícita. Antes das atividades didáticas, os aprendizes dos dois grupos realizaram um pré-teste receptivo, tendo como modelo a Vocabulary Knowledge Scale (VKS) de Paribakht e Wesche (1996), e um pré-teste produtivo de descrição de imagens. Após a intervenção didática e um mês depois da intervenção, a VKS foi aplicada novamente com mais dois pós-testes produtivos. Os resultados foram analisados à luz dos estudos de aquisição-aprendizagem de línguas estrangeiras e da Pragmática lexical e apontaram para uma vantagem da instrução explícita em relação ao conhecimento receptivo de curto prazo. Em relação aos efeitos a longo prazo, na instrução implícita foram obtidos resultados mais significativos, já que foram mantidos os mesmos níveis constatados nos pós-testes, enquanto na explícita houve uma diminuição de 21%. No que se refere ao aspecto produtivo e à variação lexical, nos dois tipos de instrução não foram constatadas diferenças significativas. / The present research focuses on the effects of implicit and explicit instruction in lexical acquisition-learning by Brazilian learners of Italian, comparing data collected in three moments: before, immediately after and one month after the didactic intervention. In the first type of instruction, the implicit, the attention of learners was not directed to the lexical element. After reading the input texts, communicative activities, whose characteristics were interaction and negotiation of meaning (SWAIN, 1985, 2005; LONG, 1996), were carried out. For the explicit instruction, after reading the same input texts, were made activities focusing on lexicon (LEWIS, 1993, 1997; PARIBAKHT; WESCHE, 1996; SÖKMEN, 1997). The didactic experiment lasted eight hours, distributed in four meetings, for which 10 target words were selected from the input texts. Twenty-seven learners participated in this experiment, of which 16 were part of the group that performed activities with implicit instruction, and 11 of the group that had activities with explicit instruction. Before the didactic activities, the learners of the two groups performed a receptive pre-test, taking as a model the Parabakht and Wesche Vocabulary Knowledge Scale (VKS) (1996), and a productive pre-test of image description. After the didactic intervention and one month after the intervention, the VKS was applied again with two more productive post-tests. The results were analyzed starting from the acquisition-learning studies of foreign languages and the lexical Pragmatics and pointed to an advantage of explicit instruction in relation to short-term receptive knowledge. Regarding the long-term effects, more significant results were obtained in the implicit instruction, since the same levels observed in the post-tests were maintained, while in the explicit one there was a decrease of 21%. Regarding the productive aspect and the lexical variation, in both types of instruction no significant differences were found.

Made available in DSpace on 2016-03-22T17:26:10Z (GMT). No. of bitstreams: 1 ZIMMER CHAGAS.pdf: 539724 bytes, checksum: 65a542236921405361c8bea7e90202d1 (MD5) Previous issue date: 2008-10-28 / One of the main questions towards the second language acquisition theories by the late learners is about how the process of language is done. Some researchers say that in one hand, the L1 learning is implicit, as in automatic, and on the other hand, L2 learning is characterized for being explicit and the learner develops their own strategies in order to solve problems. This thesis does a systematic review of some original studies results which relates implicit and explicit knowledge during the process of a second language acquisition. The objectives of this study are to analyze classic theories as well as the literature of this area of thought and the implicit-explicit work. The methodology used for those studies are also analyzed. The review of classic theories and learning models also figures in this work in the last part of it, but this time within the implicit-explicit view by using the HipCort Model and the connectionist model / Uma das principais questões no que concerne às teorias de aquisição de uma segunda língua pelo adulto diz respeito à maneira pela qual se dá seu o processamento. Existem teóricos que propõem que enquanto o aprendizado de L1 é implícito, automático, a aprendizagem de L2 por adultos se caracteriza por ser explícita e pelo desenvolvimento de estratégias para a resolução de problemas. O presente trabalho aborda a relação entre os conhecimentos implícito e explícito durante a aprendizagem de uma segunda língua, em particular a língua inglesa. Para isso, os seguintes passos são seguidos: 1) são apresentados alguns temas clássicos nos estudos da aprendizagem da L2, como o papel do input, a interlíngua, o input e a fossilização; 2) a literatura e os principais estudos envolvendo a interação entre conhecimento, aprendizagem e instrução implícitos e explícitos são revisados; 3) questões metodológicas e modelos de bilingüismo são problematizados; e 4) os temas clássicos são revisitados à luz dos temas implícito e explícito. Por fim, algumas considerações finais são feitas

A presente pesquisa tem como foco a análise dos efeitos produzidos pela instrução implícita e pela instrução explícita na aquisição-aprendizagem lexical por parte de aprendizes brasileiros de italiano, realizada comparando dados coletados em três momentos: antes, logo depois e um mês depois da intervenção didática. No primeiro tipo de instrução, a implícita, a atenção dos aprendizes não foi direcionada para o elemento lexical. Após a leitura dos textos input, foram realizadas atividades comunicativas, cujas características foram a interação e a negociação de sentido (SWAIN, 1985, 2005; LONG, 1996). Para a instrução explícita, após a leitura dos mesmos textos input, foram realizadas atividades com foco no léxico (LEWIS, 1993, 1997; PARIBAKHT; WESCHE, 1996; SÖKMEN, 1997). O experimento didático teve oito horas de duração, distribuídas em quatro encontros, para os quais foram selecionadas 10 palavras-alvo a partir dos textos input. Participaram desse experimento 27 aprendizes, dos quais 16 fizeram parte do grupo que realizou atividades com instrução implícita e 11 do grupo que teve atividades com instrução explícita. Antes das atividades didáticas, os aprendizes dos dois grupos realizaram um pré-teste receptivo, tendo como modelo a Vocabulary Knowledge Scale (VKS) de Paribakht e Wesche (1996), e um pré-teste produtivo de descrição de imagens. Após a intervenção didática e um mês depois da intervenção, a VKS foi aplicada novamente com mais dois pós-testes produtivos. Os resultados foram analisados à luz dos estudos de aquisição-aprendizagem de línguas estrangeiras e da Pragmática lexical e apontaram para uma vantagem da instrução explícita em relação ao conhecimento receptivo de curto prazo. Em relação aos efeitos a longo prazo, na instrução implícita foram obtidos resultados mais significativos, já que foram mantidos os mesmos níveis constatados nos pós-testes, enquanto na explícita houve uma diminuição de 21%. No que se refere ao aspecto produtivo e à variação lexical, nos dois tipos de instrução não foram constatadas diferenças significativas. / The present research focuses on the effects of implicit and explicit instruction in lexical acquisition-learning by Brazilian learners of Italian, comparing data collected in three moments: before, immediately after and one month after the didactic intervention. In the first type of instruction, the implicit, the attention of learners was not directed to the lexical element. After reading the input texts, communicative activities, whose characteristics were interaction and negotiation of meaning (SWAIN, 1985, 2005; LONG, 1996), were carried out. For the explicit instruction, after reading the same input texts, were made activities focusing on lexicon (LEWIS, 1993, 1997; PARIBAKHT; WESCHE, 1996; SÖKMEN, 1997). The didactic experiment lasted eight hours, distributed in four meetings, for which 10 target words were selected from the input texts. Twenty-seven learners participated in this experiment, of which 16 were part of the group that performed activities with implicit instruction, and 11 of the group that had activities with explicit instruction. Before the didactic activities, the learners of the two groups performed a receptive pre-test, taking as a model the Parabakht and Wesche Vocabulary Knowledge Scale (VKS) (1996), and a productive pre-test of image description. After the didactic intervention and one month after the intervention, the VKS was applied again with two more productive post-tests. The results were analyzed starting from the acquisition-learning studies of foreign languages and the lexical Pragmatics and pointed to an advantage of explicit instruction in relation to short-term receptive knowledge. Regarding the long-term effects, more significant results were obtained in the implicit instruction, since the same levels observed in the post-tests were maintained, while in the explicit one there was a decrease of 21%. Regarding the productive aspect and the lexical variation, in both types of instruction no significant differences were found.

Grammar is an essential part of language learning. Thus, it is important that teachers know how to efficiently teach grammar to students, and with what approach - explicitly orimplicitly as well as through Focus on Forms (FoFs), Focus on Form (FoF) or Focus onMeaning (FoM). Furthermore, the common use of textbooks in English education in Sweden makes it essential to explore how these present grammar. Therefore, to make teachers aware of what grammar teaching approach a textbook has, this degree project intends to examine how and to what degree English textbooks used in Swedish upper secondary schools can be seen to exhibit an overall explicit or implicit approach to grammar teaching. The aim is to analyze three English 5 textbooks that are currently used in classrooms in Sweden, through the use of relevant research regarding grammar teaching as well as the steering documents for English 5 in Swedish upper secondary school. The analysis was carried out with the help of a framework developed by means of research on explicit and implicit grammar teaching as well as the three grammar teaching approaches FoFs, FoF and FoM. Thus, through the textbook analysis, we set out to investigate whether the textbooks present grammar instruction explicitly or implicitly and through FoFs, FoF or FoM. After having collected research on the topic of how to teach grammar, it became apparent that researchers on grammar teaching agree that FoF is the most beneficial out of the three above mentioned approaches, and thus, we decided to take a stand for this approach throughout the project. The results of this study showed that two out of three textbooks used overall implicit grammar teaching through FoM. Moreover, one out of the three textbooks used overall explicit grammar teaching through an FoF approach.

Esta pesquisa investigou o efeito da instrução implícita e explícita no desenvolvimento da competência sociolinguística em aprendizes brasileiros de italiano. Como definida aqui, a competência sociolinguística constitui o conhecimento que permite ao aprendiz reconhecer e produzir variedades linguísticas adequadas a gêneros textuais orais e escritos com diferentes graus de formalidade. Na primeira etapa da pesquisa, foram coletados na Itália quatro corpora de gêneros textuais produzidos por italianos, a saber: 140 e-mails; 13 interações em plantão docente; 10 entrevistas e 18 históricos de mensagens de texto enviadas pelo celular. A partir dos dados reunidos, foram conduzidas análises com o intuito de identificar fenômenos marcados em diamesia e diafasia que pudessem, posteriormente, ser abordados por meio da instrução em sala de aula. Com base nas análises, foi constatada a existência de seis traços linguísticos capazes de diferenciar os quatro gêneros textuais no plano da formalidade e do canal empregado na comunicação, foram eles: 1) a expressão da posterioridade verbal; 2) as conjunções adversativas, causais, concessivas e conclusivas; 3) as unidades lexicais alteradas; 4) os superlativos absolutos; 5) os deslocamentos à esquerda e à direita; e 6) os pronomes relativos. Passamos, então, à etapa subsequente da pesquisa: a formulação dos cursos experimentais. Ambos os cursos tiveram duração de 20 horas, que foram divididas em cinco unidades de trabalho. Participaram do experimento didático 22 aprendizes, dos quais 11 fizeram parte do grupo submetido à instrução explícita e 11 do grupo que recebeu instrução implícita. Para distinguir a instrução implícita da explícita, adotamos as propostas de Ellis (1998), Housen e Pierrard (2005), Doughty e Williams (1998), entre outros, diferenciando o curso explícito pela presença de momentos voltados à reflexão metalinguística indutiva (GAUGHIER et al., 2014) e pelo oferecimento de feedback corretivo explícito (LYSTER; RANTA, 1997). No curso implícito, por outro lado, a instrução foi realizada por meio de perguntas de compreensão sobre o input (VANPATTEN, 2004; WONG, 2004), de atividades de revisão colaborativa (FIGUEIREDO, 2006; CARVALHO, 2006) e de atividades de listasíntese (SCHNEUWLY; DOLZ, 2010). A coleta de dados nos dois grupos se deu pela realização de três testes aplicados antes e depois da instrução em sala de aula. Dois testes foram construídos para eliciar conhecimento declarativo e um para eliciar conhecimento processual (ELLIS, 2009). A comparação do desempenho dos aprendizes revelou que a instrução gerou efeitos na competência sociolinguística em ambos os grupos, porém houve efeitos mais significativos para o grupo que recebeu instrução explícita. Nesse grupo, houve alteração no desempenho, sobretudo, nas medidas mais relacionadas ao conhecimento declarativo - o teste de recepção e o de produção escrita - enquanto no grupo que recebeu instrução implícita as modificações se deram, principalmente, quanto a aspectos relativos à estrutura composicional dos gêneros textuais. / This research investigated the effect of implicit and explicit instruction on the development of sociolinguistic competence in Brazilian learners of Italian. As defined here, sociolinguistic competence consists in the knowledge that allows the learner to recognize and produce linguistic varieties appropriate to oral and written textual genres with different degrees of formality. In the first stage of the research, we collected in Italy four corpora of textual genres produced by Italians, namely: 140 e-mails; 13 professor-student advising sessions; 10 interviews and 18 mobile phone chat histories. We performed analyses of the gathered data with the purpose of identifying phenomena marked in the diamesic and diaphasic dimensions that could later be addressed in classroom instruction. The analyses led to the identification of six linguistic traits capable of differentiating the four textual genres in terms of formality and of the channel used in the communication: 1) the expression of verbal posteriority; 2) adversative, causal, concessive and conclusive conjunctions; 3) altered lexical units; 4) absolute superlatives; 5) left and right dislocation; and 6) relative pronouns. We then moved on to the subsequent stage of the research: the formulation of the experimental courses. Both courses lasted 20 hours, which were divided into five units of work. Twenty-two learners participated in the teaching experiment and were divided into two groups: 11 learners were in the explicit group and 11 in the implicit group. In order to differentiate the techniques of implicit and explicit instruction, we adopted the proposals of Ellis (1998), Housen and Pierrard (2005), Doughty and Williams (1998), among others. Therefore, on the one hand, the explicit course included the presence of moments focused on inductive metalinguistic reflection (GAUGHIER et al., 2014) and the use of explicit corrective feedback (LYSTER; RANTA, 1997); on the other hand, in the implicit course, the techniques consisted in comprehension questions about the input (VANPATTEN, 2004; WONG, 2004), collaborative review tasks (FIGUEIREDO, 2006; CARVALHO, 2006) and list-synthesis activities (SCHNEUWLY; DOLZ, 2010). The data in the two groups were collected using three tests, which were applied before and after the instruction in the classroom. Two tests were constructed to elicit declarative knowledge and one to elicit procedural knowledge (ELLIS, 2009). The comparison of learners\' performance revealed that the instruction generated effects on sociolinguistic competence in both groups, but there were more significant effects in the group submitted to explicit instruction techniques. In this group, there was a change in performance, especially in the measures most related to declarative knowledge - the reception test and the written test - while in the implicit group the modifications affected mainly aspects related to the compositional structure of the textual genres.

The purpose of this work is to examine the teaching methods secondary and upper secondary teachers apply to teach grammar in the EFL classroom, as well as their perceptions about the benefits of having grammar knowledge and its benefits to students’ writing. Previous research reveals that grammar teaching is an integral part of language teaching; explicit and implicit methods along with deductive and inductive instruction are the main practices teachers use to transfer knowledge to their students. Apart from that, it is beneficial when teachers have good grammarknowledge; hence students can develop good metalinguistic awareness and writing ability. The theoretical framework is based on teacher cognition theory, as teachers’ personal experiences and knowledge affect their decisions about grammar practices in the classroom environment. A qualitative analysis of semi-structured interviews with six secondary and upper secondary teachers who teach English as a foreign language in different schools and municipalities in the whole of Sweden are used to conduct the current study. The results demonstrate that indeed grammar teaching is needed to teach a new language. However, factors such as age and type of groupinfluence teachers’ decisions. Above all else, teachers’ highest goal is to help students become good language users. / Syftet med detta arbete är att undersöka de undervisningsmetoder högstadie- och gymnasielärare tillämpar för att undervisa i grammatik i EFL-klassrummet, samt deras uppfattningar om fördelarna med att ha grammatikkunskap och dess fördelar för elevernas skriftliga förmåga. Tidigare forskning visar att grammatikundervisning är en integrerad del av språkundervisningen; de explicita och implicita metoderna tillsammans med deduktiv och induktiv undervisning är de huvudsakliga metoder som lärare använder för att överföra kunskap till sina elever. Bortsett från det är det fördelaktigt när lärare har goda grammatiska kunskaper; därför kan eleverna utveckla en god metaspråklig medvetenhet och skriftlig förmåga i målspråket. Det teoretiska ramverket bygger på lärarkognitionsteori, eftersom lärares personliga erfarenheter och kunskaper påverkar deras beslut om grammatikpraxis i klassrumsmiljön. En kvalitativ analys av semistrukturerade intervjuer med sex högstadie- och gymnasielärare som undervisar i engelska som främmande språk i olika skolor och kommuner i hela Sverige har använts för att genomföra den aktuella studien. Resultaten visar att det verkligen behövs grammatikundervisning för att undervisa ett nytt språk. Faktorer som ålder och typ av grupp påverkar dock lärares beslut. Framför allt annat är lärares högsta mål att hjälpa eleverna att bli bra språkanvändare.

<p>Досадашања истраживања указују на позитиван допринос примене ЛЕМ, односно сваке врсте експеримената (ученичких &ndash; УЕ и демонстрационих - ДЕ) знању ученика разредне наставе из интегрисаних природних наука. УЕ подразумевају примену имплицитне инструкције, док демонстрациони експерименти подразумевају примену експлицитне инструкције при њиховом извођењу. Међутим, није довољно истражено када при обрађивању одговарајућег садржаја интегрисаних природних наука, у одређеној старосној доби ученика, треба дати приоритет одређеној врсти екперимената, односно којој врсти инструкција за њихову реализацију. Ово је нарочито значајно када се одређени садржаји, које су ученици учили у претходним разредима (вертикално повезани) усложњавају по квалитету, квантитету и обиму. Једни од таквих садржаја су и садржаји о кретању и особинама материјала у трећем разреду.<br />Основни циљ истраживања у овој докторској дисертацији јесте да се испита: допринос примене ЛЕМ, односно УЕ и ДЕ квалитету и трајности знања ученика трећег разреда о кретању и особинама материјала у односу на традиционалну методу (ТМ), као и разлика у доприносу између примене УЕ и ДЕ на истој варијабли (когнитивни домен); мишљење ученика о доприносу примене ЛЕМ (УЕ и ДЕ) стицању тих знања (афективни домен) као и; корелација између квалитета и трајности знања ученика о одабраним садржајима са њиховим мишљењем о доприносу примене ЛЕМ (УЕ и ДЕ) стицању тих знања (когнитивно-афективни домен). У истраживању је учествовао N = 141 ученик трећег разреда из три основне школе са територије Општине Темерин, који су били подељени у три групе: Е1 (која је одабране садржаје учила уз примену УЕ &ndash; имплицитна инструкција), Е2 (која је одабране садржаје учила уз примену ДЕ &ndash; експлицитна инструкција) и К (која је исте садржаје учила уз примену ТМ &ndash; експлицитна инструкција). Методе итраживања су: метода теоријске анализе, експериментална метода, дескриптивна метода и статистичка метода. Примењене технике су тестирање и анкетирање. Тестирање знања ученика о кретању и особинама материјала спроведено је помоћу теста (пре-теста, пост-теста и ре- теста). Анкетирње је реализовано помоћу анкете (пре-анкете и пост-анкете). Питања у обе анкете су креирана према петостепеној скали Ликертовог типа. Пре-анкетом испитано је мишљење ученика Е1 и Е2 групе пре реализације садржаја о кретању и особинама материјала, како би се стекао увид у њихово мишљење о значају примене ЛЕМ у стицању њихових знања у претходним разредима. Пост-анкетом је испитано мишљење ученика Е1 и Е2 групе после реализације ових садржаја, како би се утврдило да ли је дошло до промене у њиховом мишљењу о значају примене ЛЕМ у стицању њихових знања. Резултати пост- анкете су коришћени и за анализу корелације између знања ученика Е1 и Е2 групе на пост-тесту и ре-тесту са њиховим мишљења о доприносу примене ЛЕМ.<br />ЛЕМ више (у већој мери УЕ, него ДЕ) у односу на ТМ доприноси укупном квалитету и трајности знања ученика о кретању и особинама материјала. Ученици Е1 групе остварили су квалитетнија знања (на нивоу евалуације) у односу на ученике Е2 групе, као и квалитетнија знања (на нивоу анализе, евалуације и синтезе) у односу на ученике К групе. Ученици Е2 групе остварили су квалитетнија знања (на нивоу примене евалуације и синетезе) у односу на ученике К групе. Трајност знања ученика Е1 групе о приближна је трајности знања ученика Е2 групе на свим когнитивним нивоима. Међутим, ученици Е1 групе показали су знатно боље задржавање наученог о одабраним садржајима у односу на ученике К групе на нивоу разумевања, примене и евалуације. Ученици Е2 групе остварили су приближна знања ученицима К групе по трајности на свим когнитивним нивоима.<br />Када се упореде резултати пре-анкете и пост-анкете закључује се да су после реализације садржаја о кретању и особинама материјала помоћу ЛЕМ ученици обе групе показали позитивније мишљење (на пост- анкети) о доприносу примене ЛЕМ стицању њихових знања. Поред наведеног уочено је и то да су ученици Е1 групе показали и знатно позитивније мишљење од ученика Е2 групе о доприносу примене ЛЕМ разумевању одабраних садржаја, њиховој заинтересованости на часовима и развоју социјалне интеракције.<br />Постоји позитивна корелација између квалитета (на нивоу знања, разумевања, примене, анализе и евалуације) и трајности знања (на нивоу знања, разумевања и примене) ученика Е1 групе о одабраним садржајима и њиховог мишљења о доприносу примене ЛЕМ стицању тих знања. Позитивна корелација уочена је и између квалитета (на свим нивоима) и трајности знања (на нивоу знања, разумевања, примене, анализе и евалуације) ученика Е2 групе о одабраним садржајима и њиховог мишљења о доприносу примене ЛЕМ тим знањима. Јача корелација између испитиваних варијабли код ученика Е2 групе у односу на ученике Е1 групе само је производ тога колико су остварене вредности у оквиру сваке варијабле приближне. С обзиром на то да су ученици Е2 групе остварили слабији успех у односу на ученике Е1 групе у оквиру свих испитиваних варијабли (квалитет и трајност знања о одабраним садржајима и мишљење ученика о доприносу примене ЛЕМ тим знањима), важно је нагласити да су остварене вредности (резултати) између њиховог знања и мишљења приближније (што је проузроковало и јачу корелацију), него код ученика Е1 групе (што је проузроковало нешто слабију корелацију).<br />Сугерише се да би садржаје о кретању и особинама материјала у трећем разреду требало реализовати уз примену једноставних експеримената (УЕ и ДЕ), при чему би предност требало дати УЕ, који се реализују уз примену имплицитне инструкције. Већом применом УЕ, у односу на ДЕ; утицало би се не само на квалитет и трајност знања ученика разредне наставе о природи, природним процесима и појавама, него и на њихово позитивно мишљење (ставове) о значају примене ЛЕМ у стицању тих знања, али и на сам развој експерименталних вештина и навика, које су ученицима касније неопходне за што самосталнију примену комплекснијих лабораторијских експеримената (у настави диференцираних природних наука).</p> / <p>Dosadašanja istraživanja ukazuju na pozitivan doprinos primene LEM, odnosno svake vrste eksperimenata (učeničkih &ndash; UE i demonstracionih - DE) znanju učenika razredne nastave iz integrisanih prirodnih nauka. UE podrazumevaju primenu implicitne instrukcije, dok demonstracioni eksperimenti podrazumevaju primenu eksplicitne instrukcije pri njihovom izvođenju. Međutim, nije dovoljno istraženo kada pri obrađivanju odgovarajućeg sadržaja integrisanih prirodnih nauka, u određenoj starosnoj dobi učenika, treba dati prioritet određenoj vrsti ekperimenata, odnosno kojoj vrsti instrukcija za njihovu realizaciju. Ovo je naročito značajno kada se određeni sadržaji, koje su učenici učili u prethodnim razredima (vertikalno povezani) usložnjavaju po kvalitetu, kvantitetu i obimu. Jedni od takvih sadržaja su i sadržaji o kretanju i osobinama materijala u trećem razredu.<br />Osnovni cilj istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji jeste da se ispita: doprinos primene LEM, odnosno UE i DE kvalitetu i trajnosti znanja učenika trećeg razreda o kretanju i osobinama materijala u odnosu na tradicionalnu metodu (TM), kao i razlika u doprinosu između primene UE i DE na istoj varijabli (kognitivni domen); mišljenje učenika o doprinosu primene LEM (UE i DE) sticanju tih znanja (afektivni domen) kao i; korelacija između kvaliteta i trajnosti znanja učenika o odabranim sadržajima sa njihovim mišljenjem o doprinosu primene LEM (UE i DE) sticanju tih znanja (kognitivno-afektivni domen). U istraživanju je učestvovao N = 141 učenik trećeg razreda iz tri osnovne škole sa teritorije Opštine Temerin, koji su bili podeljeni u tri grupe: E1 (koja je odabrane sadržaje učila uz primenu UE &ndash; implicitna instrukcija), E2 (koja je odabrane sadržaje učila uz primenu DE &ndash; eksplicitna instrukcija) i K (koja je iste sadržaje učila uz primenu TM &ndash; eksplicitna instrukcija). Metode itraživanja su: metoda teorijske analize, eksperimentalna metoda, deskriptivna metoda i statistička metoda. Primenjene tehnike su testiranje i anketiranje. Testiranje znanja učenika o kretanju i osobinama materijala sprovedeno je pomoću testa (pre-testa, post-testa i re- testa). Anketirnje je realizovano pomoću ankete (pre-ankete i post-ankete). Pitanja u obe ankete su kreirana prema petostepenoj skali Likertovog tipa. Pre-anketom ispitano je mišljenje učenika E1 i E2 grupe pre realizacije sadržaja o kretanju i osobinama materijala, kako bi se stekao uvid u njihovo mišljenje o značaju primene LEM u sticanju njihovih znanja u prethodnim razredima. Post-anketom je ispitano mišljenje učenika E1 i E2 grupe posle realizacije ovih sadržaja, kako bi se utvrdilo da li je došlo do promene u njihovom mišljenju o značaju primene LEM u sticanju njihovih znanja. Rezultati post- ankete su korišćeni i za analizu korelacije između znanja učenika E1 i E2 grupe na post-testu i re-testu sa njihovim mišljenja o doprinosu primene LEM.<br />LEM više (u većoj meri UE, nego DE) u odnosu na TM doprinosi ukupnom kvalitetu i trajnosti znanja učenika o kretanju i osobinama materijala. Učenici E1 grupe ostvarili su kvalitetnija znanja (na nivou evaluacije) u odnosu na učenike E2 grupe, kao i kvalitetnija znanja (na nivou analize, evaluacije i sinteze) u odnosu na učenike K grupe. Učenici E2 grupe ostvarili su kvalitetnija znanja (na nivou primene evaluacije i sineteze) u odnosu na učenike K grupe. Trajnost znanja učenika E1 grupe o približna je trajnosti znanja učenika E2 grupe na svim kognitivnim nivoima. Međutim, učenici E1 grupe pokazali su znatno bolje zadržavanje naučenog o odabranim sadržajima u odnosu na učenike K grupe na nivou razumevanja, primene i evaluacije. Učenici E2 grupe ostvarili su približna znanja učenicima K grupe po trajnosti na svim kognitivnim nivoima.<br />Kada se uporede rezultati pre-ankete i post-ankete zaključuje se da su posle realizacije sadržaja o kretanju i osobinama materijala pomoću LEM učenici obe grupe pokazali pozitivnije mišljenje (na post- anketi) o doprinosu primene LEM sticanju njihovih znanja. Pored navedenog uočeno je i to da su učenici E1 grupe pokazali i znatno pozitivnije mišljenje od učenika E2 grupe o doprinosu primene LEM razumevanju odabranih sadržaja, njihovoj zainteresovanosti na časovima i razvoju socijalne interakcije.<br />Postoji pozitivna korelacija između kvaliteta (na nivou znanja, razumevanja, primene, analize i evaluacije) i trajnosti znanja (na nivou znanja, razumevanja i primene) učenika E1 grupe o odabranim sadržajima i njihovog mišljenja o doprinosu primene LEM sticanju tih znanja. Pozitivna korelacija uočena je i između kvaliteta (na svim nivoima) i trajnosti znanja (na nivou znanja, razumevanja, primene, analize i evaluacije) učenika E2 grupe o odabranim sadržajima i njihovog mišljenja o doprinosu primene LEM tim znanjima. Jača korelacija između ispitivanih varijabli kod učenika E2 grupe u odnosu na učenike E1 grupe samo je proizvod toga koliko su ostvarene vrednosti u okviru svake varijable približne. S obzirom na to da su učenici E2 grupe ostvarili slabiji uspeh u odnosu na učenike E1 grupe u okviru svih ispitivanih varijabli (kvalitet i trajnost znanja o odabranim sadržajima i mišljenje učenika o doprinosu primene LEM tim znanjima), važno je naglasiti da su ostvarene vrednosti (rezultati) između njihovog znanja i mišljenja približnije (što je prouzrokovalo i jaču korelaciju), nego kod učenika E1 grupe (što je prouzrokovalo nešto slabiju korelaciju).<br />Sugeriše se da bi sadržaje o kretanju i osobinama materijala u trećem razredu trebalo realizovati uz primenu jednostavnih eksperimenata (UE i DE), pri čemu bi prednost trebalo dati UE, koji se realizuju uz primenu implicitne instrukcije. Većom primenom UE, u odnosu na DE; uticalo bi se ne samo na kvalitet i trajnost znanja učenika razredne nastave o prirodi, prirodnim procesima i pojavama, nego i na njihovo pozitivno mišljenje (stavove) o značaju primene LEM u sticanju tih znanja, ali i na sam razvoj eksperimentalnih veština i navika, koje su učenicima kasnije neophodne za što samostalniju primenu kompleksnijih laboratorijskih eksperimenata (u nastavi diferenciranih prirodnih nauka).</p> / <p><!--[if gte mso 9]><xml> <o:OfficeDocumentSettings> <o:AllowPNG/> </o:OfficeDocumentSettings></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:TrackMoves/> <w:TrackFormatting/> <w:HyphenationZone>21</w:HyphenationZone> <w:PunctuationKerning/> <w:ValidateAgainstSchemas/> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:DoNotPromoteQF/> <w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther> <w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian> <w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables/> <w:SnapToGridInCell/> <w:WrapTextWithPunct/> <w:UseAsianBreakRules/> <w:DontGrowAutofit/> <w:SplitPgBreakAndParaMark/> <w:EnableOpenTypeKerning/> <w:DontFlipMirrorIndents/> <w:OverrideTableStyleHps/> </w:Compatibility> <m:mathPr> <m:mathFont m:val="Cambria Math"/> <m:brkBin m:val="before"/> <m:brkBinSub m:val="&#45;-"/> <m:smallFrac m:val="off"/> <m:dispDef/> <m:lMargin m:val="0"/> <m:rMargin m:val="0"/> <m:defJc m:val="centerGroup"/> <m:wrapIndent m:val="1440"/> <m:intLim m:val="subSup"/> <m:naryLim m:val="undOvr"/> </m:mathPr></w:WordDocument></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="false" DefSemiHidden="false" DefQFormat="false" DefPriority="99" LatentStyleCount="371"> <w:LsdException Locked="false" Priority="0" QFormat="true" Name="Normal"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 9"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 6"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 7"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 8"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 9"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Normal Indent"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="footnote text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="annotation text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="header"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="footer"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index heading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="35" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="caption"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="table of figures"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="envelope address"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="envelope return"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="footnote reference"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="annotation reference"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="line number"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="page number"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="endnote reference"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="endnote text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="table of authorities"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="macro"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toa heading"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="10" QFormat="true" Name="Title"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Closing"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Signature"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Default Paragraph Font"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text Indent"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Message Header"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="11" QFormat="true" Name="Subtitle"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Salutation"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Date"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text First Indent"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text First Indent 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Note Heading"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text Indent 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text Indent 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Block Text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Hyperlink"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="FollowedHyperlink"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="22" QFormat="true" Name="Strong"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="20" QFormat="true" Name="Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Document Map"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Plain Text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="E-mail Signature"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Top of Form"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Bottom of Form"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Normal (Web)"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Acronym"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Address"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Cite"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Code"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Definition"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Keyboard"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Preformatted"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Sample"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Typewriter"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Variable"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Normal Table"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="annotation subject"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="No List"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Outline List 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Outline List 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Outline List 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Simple 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Simple 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Simple 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Colorful 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Colorful 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Colorful 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 6"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 7"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 8"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 6"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 7"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 8"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table 3D effects 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table 3D effects 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table 3D effects 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Contemporary"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Elegant"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Professional"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Subtle 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Subtle 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Web 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Web 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Web 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Balloon Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="Table Grid"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Theme"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Placeholder Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" QFormat="true" Name="No Spacing"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Revision"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="34" QFormat="true" Name="List Paragraph"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="29" QFormat="true" Name="Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="30" QFormat="true" Name="Intense Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium