Stoft är ett eoliskt, klastiskt silt-material som blåst från exponerade områden via atmosfären och avsätts i form av löss-sekvenser på andra ställen i världen. Dessa sekvenser utgör ett naturligt arkiv som innehåller information om tidigare förändringar i klimatet ända bak till kvartärtidens början för ungefär 2.5 miljoner år sedan.                       Mycket av stoftet i Europa avsattes under senaste istiden som var för cirka hundra tusen till tio tusen år sedan. En löss-sekvens är lokaliserad i Madaras i södra Ungern och är tio meter tjock, för det här projektet har stoft-prover från sekvensen analyserats med röntgenstrålning. Analysen visar vilka och vilken halt av grundämnen som stoftproverna från de olika nivåerna innehåller, vilket i sin tur hjälper till att rekonstruera klimat från den senaste istiden. Röntgenstrålningen har genererats av en apparat som heter Brukar S1 Titan och utför metoden XRF som står för X-ray Flourescence, vilken har utförts på Geocentrum på Uppsala Universitet. Tolkning av resultatet samt jämförelse med tidigare forskning ska hjälpa till att förstå klimatförändringar från senaste istiden genom att undersöka vittring och ursprungskälla. Resultatet indikerar på att information om klimat är bevarat i sekvensen, då slutsatsen är att vittring har haft en svag men tydlig effekt på stoftet som avsatts i Madaras, och att ändringar av stoftets ursprungskälla inte har påverkat den studerade sekvensen. / Dust is aeolian, clastic silt material that has been eroded from exposed land surfaces, blown via the atmosphere and deposited as loess sequences in other areas in the world. Loess contains information about changes in the climate all the way back to the beginning of the Quaternary, approximately 2.5 million years ago.                       Research shows that a lot of the European dust was deposited during the last glacial of the Quaternary period, which was from approximately one hundred thousand to ten thousand years ago. One loess sequence is located in Madaras in southern Hungary and is 10 meters thick, in this project, dust samples from the sequence have been analyzed with XRF (X-ray Flourescence). The analysis shows which and what percentage of elements the samples contain, which in turn will help to reconstruct climate from the last glacial. The analysis was conducted using a XRF machine called Bruker S1 Titan and was done at Uppsala University in Uppsala, Sweden. Interpreting of the results, as well as comparing with earlier research, will help to understand climate changes from the latest glacial by examine weathering and dust source. The result indicates that information about past climate is preserved at the site, because of the conclusion that says that weathering has had a weak but distinct effect on the dust deposited at Madaras, and that the dust source changes do not have affected the studied sequence.

Today's changing climate on Earth makes climate research more important than ever. By providing an understanding of the Earth's history and in particular places where large-scale climate change is taking place, for example Greenland, can one get an understanding about how the Earth will react in the future. In this report has eolian loess deposits been analyzed from the permafrost region on Greenland, near the city Kangerlussuaq (Hällberg 2018). The eolian sediment can contain organic carbon that shows climate conditions during the time when the sedimentation occurred. In this report, the organic carbon has been measured using loss of ignition (LOI). The method is well-tried and measures the loss of weight in the samples, which answers to the loss of organic carbon (Dean 1974). The samples were heated to 100°C and thereafter burned at 550°C. The results from the LOI have been analyzed and compared to other data from the same location. This includes data from carbon-14 dating, X-ray fluorescence, grain size and magnetic susceptibility. The final data set has been mapped in the geographical information system. The maps gave an overview of the changes in the area. Results shows that there are connections between organic carbon and climate change in Greenland, which also is proved by correlation to other studies. / Det rådande klimathotet och det föränderliga klimatet på jorden gör att klimatstudier är viktigare än någonsin. Genom att få en förståelse för jordens historia i synnerhet på platser där stora klimatförändringar sker, så som på Grönland, kan en uppfattning fås om hur vår jord kommer påverkas. I uppsatsen har eoliskt avsatt lössjord analyserats från permafrostområdet på Grönland, nära staden Kangerlussuaq (Hällberg 2018). Det eoliska sedimentet innehåller organiskt material som avspeglar klimatförhållanden på platsen för tiden då sedimentationen inträffade. I arbetet har innehållet av organiskt material undersökts genom metoden Loss of Ignition (LOI). Metoden är välbeprövad och går ut på att mäta förlust i vikt vilket motsvarar förlust av organiskt material (Dean 1974). Proverna har torkats i 100°C och därefter bränts i 550°C. Resultatet som gavs av LOI har analyserats och jämförts med annan data från samma lokaler. De innefattar kol 14-metoden, röntgenfluorescens, kornstorlek och magnetisk susceptibilitet. Den slutgiltiga datauppsätningen har genom kartverktyget Geografisk Informationssystem karterats. Kartorna gav övergripande bild på de rumsliga förändringarna i området. Resultaten visar att det finns samband mellan organiskt material och klimatet på Grönland vilket även bevisas av korrelation med andra studier.

The aim of this study was to determine the effect of quicklime (1 - 8% CaO) and maturation time (1 - 540 days) on the structure of clayey soil compacted at optimum moisture content by Proctor standard energy and whether expected change in structure affects the long - term permeability. The change of pore space of compacted loess with 1-8% lime (CaO) was studied by mercury porosimetry (MIP) for a long period of maturation (from 1 to 540 days). Development of pozzolanic reactions were monitored by measuring the pH. The development of new mineral phases (calcium silicate hydrates, calcium aluminate hydrates and calcium aluminate carbonate hydrate) in the treated soil was investigated by using X-Ray diffraction. The MIP indicated that 2% of CaO were sufficient for long term pozzolanic reaction. The threshold value is below the initial consumption of lime determined from the pH measurements (Eades and Grim, 1966). The alteration of the voids of the lime treated soil is noticeable, but the pH value can not drop below 11.7. At 4% of CaO, at 8% of CaO respectively, the macroporosity kept decreasing due to increasing mesoporosity for 360 curing days, for 540 curing days respectively, due to the new mineral phases. At 2% of CaO, the decrease of the macroporosity stops after 120 days. Below 2% of lime, the...

As the world faces the effects of rapid climate change it is essential that we understand how the Earth’s climate has evolved in recent geological history. The island of Jersey harbours loess deposits which hold clues to recent climate change which have not been extensively studied. In this study, grain size analysis was employed on loess from the site of La Motte in order to shed light on climate change in the region during the last glacial. Several metrics such as the ratio of coarse to fine silt, the rate of deposition and the formation of ancient soils was used to assess the climate conditions during the time of deposition. The results show that the loess of La Motte is coarse compared to typical European loess but similar in grain size distribution to other sites along the English Channel, with relatively high amounts of sand and low amounts of clay. The relative coarseness of the deposits suggests a cold and dry depositional environment as well as proximity to the source of sediment and high wind intensities during the time of deposition. The fraction of coarse silt to fine silt, along with the rate of deposition and the occurrence of soil formation across the stratigraphy indicates that the climate slowly cooled from around 55 000 to 24 000 years ago when a sudden cooling event took place, then warmed until about 16 800 years ago where the climate suddenly cooled again. The timing of these rapid climatic shifts appears to correspond with Heinrich events 1 and 2 when large masses of ice were discharged from continental ice sheets. / Medan världen står inför effekterna av snabba klimatförändringar är det väsentligt att vi förstår hur jordens klimat har utvecklats under den senaste geologiska tiden. Ön Jersey hyser lössavlagringar som håller ledtrådar om den senaste tidens klimatförändringar och som inte studerats har studerats omfattande. I denna studie användes kornstorleksanalys på löss från lokaliteten La Motte med avsikt att utöka kunskapen om klimatförändringar i regionen under den senaste nedisningen. Ett flertal mått så som förhållandet mellan grov och fin silt, depositionshastigheten och bildningen av gamla jordar användes för att bedöma klimatförhållandena under avsättningstiden. Resultatet visar att La Mottes löss är grov jämfört med europeiska lössjordar, men i kornstorleksdistribution lik med andra lokaliteter längs med Engelska kanalen med relativt höga mängder sand och låga mängder lera. Avlagringarnas relativa grovhet tyder på en kall och torr avsättningsmiljö såväl som närhet till sedimentkällan och höga vindstyrkor under avsättningstiden. Förhållandet mellan grov och fin silt, tillsammans med depositionshastigheten och förekomsten av jordbildning genom stratigrafin tyder på att klimatet långsamt kyldes ner från omkring 55 000 år sedan till 24 000 år sedan då en plötslig nedkylning skedde. Klimatet värmdes sedan upp fram till omkring 16 800 år sedan då klimatet plötsligt kyldes ner igen. Tidpunkterna då dessa snabba avkylningar skedde verkar korrespondera med Heinrich-händelserna 1 och 2 då stora ismassor lossades från kontinentala istäcken ut i Nordatlanten.

With our changing climate it becomes more vital to understand the processes that control climate change in order to better understand possible future shifts. By doing this, predictions can be made about future climates and better prepare us for them. Loess, a silt-sized aeolian sediment, makes up an important climate record of the Quaternary and can therefore be used to reconstruct past climate changes. Loess deposits can be found on the Channel Island Jersey, next to the North Atlantic where several major climate shifts occurred during the last glacial period. During warmer climate periods the sediment starts to undergo chemical weathering. This causes the parental materials elemental composition to change where some elements become enriched, and others are diminished. This project aims to understand how the climate changed during the late Quaternary on Jersey, as well as determining if there has been a change in the loess provenance, through analysis of the elemental composition of loess. Loess at La Motte on Jersey will be analysed using XRF (X-ray fluorescence), allowing constraint of its elemental composition. The elemental composition will be used to analyse how much the sediment has weathered, and in turn to infer what the climate was like during deposition. To do so, 79 samples from La Motte were dried, sieved, milled, and analysed with XRF. Weathering indexes such as CIW, CIA, CPA, PIA, and Index B are used to be able to constrain the weathering rates in the loess, as well as other ratios like Rb/Sr and Ba/Sr. Ratios of immobile elements Ti/Zr and Ti/Al are used to investigate loess provenance. The results indicate a stable climate in the oldest parts of the sequence, that gradually get colder and dryer, indicated by decreased weathering. Weathering rates then starts to increase meaning that the climate became warmer and wetter. The top part of the stratigraphy has likely been altered by humans and can therefore not be used to make assumptions regarding climate. As for the provenance of loess, many fluctuations occurred, indicating many changes in source which could be caused by several factors such as wind direction and melting of ice sheets causing sediment to be released. / Med klimatförändringarna som sker blir det allt viktigare att förstå processerna som kontrollerar klimatet för att bättre kunna förstå framtida förändringar. Genom att göra detta kan förutsägelser om framtidens klimat göras vilket kan bättre förbereda oss för dem. Lössjord, ett eoliskt sediment av silt storlek, utgör ett viktigt klimatregister för tidsperioden kvartär och kan därför användas för att rekonstruera tidigare klimatförändingar. Lager av lössjordar kan hittas på kanalön Jersey, bredvid Nordatlanten där flera förändringar i klimatet skedde under den senaste istiden. Under varmare perioder börjar sedimenten att genomgå kemisk vittring. Detta får föräldramaterialets elementära sammansättning att förändras då vissa element blir berikade och andra minskar. Detta projekt syftar till att förstå hur klimatet förändrades under sen kvartär på Jersey, såväl som att undersöka om det har skett en förändring av ursprunget till lössjordarna. Lössjordarna från La Motte på Jersey kommer att analyseras med XRF (X-ray fluorescens) vilket gör det möjligt att undersöka dess elementära sammansättining. Elementärsammansättningen kommer användas för att analysera hur mycket sedimentet har vittrat eftersom detta kommer att indikera hur klimatet var under tiden då det ansamlades. För att göra detta togs 79 prover från La Motte, Jersey som sedan blev torkade, silade, pulveriserade och analyserade med XRF. Vittringsindex såsom CIW, CIA, CPA, PIA och Index B används för att förstå hur vittringsintensiteten var vid deposition, tillsammans med andra vittringsförhållanden såsom Rb/Sr och Ba/Sr. Förhållandena mellan de orörliga ämnena Ti/Zr och Ti/Al används för att ta reda på lössjordarnas ursprung. Resultaten indikerar ett stabilt klimat i de äldsta delarna av sekvensen som sedan gradvis blir kallare och torrare, indikerad av minskad vittring. Vittringshastigheten börjar sedan att öka vilket innebär att klimatet blir varmare och våtare. Lagren högst upp i stratigrafin har troligen blivit förändrade av människor och kan därför inte användas för att dra slutsatser om klimatet. När det kommer till ursprunget av lössjordarna sker många fluktuationer, vilket indikerar många förändringar av ursprung, vilket skulle kunna orsakas av flera olika faktorer som vindriktining and smältning av istäcken som får sediment att frigöras.

Loess deposits are terrestrial clastic sediments derived from aeolian deposition. Loess is transported in periglacial conditions and was mainly deposited in cold environments around glaciers during the Quaternary period. To be able to understand and interpret past climate and how it was changing, loess deposits can be used as an indicator for example wind circulation and dustiness in the atmosphere. However, good independent chronological control is essential for using loess as a past climate archive. This study has examined loess from Lowland Point in the southwest of England. The loess at Lowland Point is relatively thin at 180 cm compared with more studied loess deposits further east on continental Europe. To be able to date the k-feldspar mineral grains from the loess deposit at Lowland Point, two values should be constrained for each sample: the equivalent dose (DE), a quantitative factor of the amount of energy accumulated by the mineral grain during burial from ionising radiation, and the dose rate (DR), a rate of ionising radiation absorbed from the surrounding environment per year. By using the post infrared-infrared stimulated luminescence (post-IR IRSL) method, the DE values were obtained, and by examine radioactive isotopes in the samples, the DR values were attained. The results of each average age per sample depth was then identified and the loess deposit could be determined to the age about 10.8-22.4 ka, which is suggested to have been deposited by meltwater from the British Irish Ice Sheet and permafrost. / Lössjordar är avlagringar av markbundna klastiska sediment härledda från eolisk deposition och transporteras under periglaciala förhållanden för att huvudsakligen deponeras i kalla miljöer runt glaciärer under kvartärperioden. För att kunna förstå och tolka tidigare klimat och hur det förändrades kan lössavlagringar användas som en indikation över till exempel vindcirkulation och dammighet i atmosfären. Denna studie har undersökt löss från Lowland Point i sydvästra England. Lössen vid Lowland Point är relativt tunn, med en tjocklek på 180 cm, jämfört med mer studerade lössjordar. För att kunna datera kalifältspat från lössjorden vid Lowland Point var förhållandet mellan två komponenter av betydelse; ekvivalentdosen (DE), en kvantitativ faktor för den mängd energi som mineralkornet ackumulerar vid sedimentering, och doshastigheten (DR), en hastighet av den mängd energi som absorberas i den omgivande miljön per år. Genom att använda metoden post infraröd-infraröd stimulerad luminescens (post-IR IRSL) erhölls DE-värden och genom att undersöka radioaktiva isotoper i proverna hittades DR-värden. Resultaten av varje medelålder per provdjup identifierades sedan och lössavlagringen kunde bestämmas till en ålder av cirka 10,8–22,4 ka, vilket indikerar en möjlig avsättning av smältvatten från det brittiska irländska istäcket och permafrost.

<p>Апстракт је обрађен технологијом за оптичко препознавање текста ОЦР.</p><p>Нa ocнову општих карактеристика одвијања природних процеса издвојили смо пет палеогеографских етапа квартарног периода Војводине: Језерску која одговара периоду раног плеистоцена, доње плеистоцену језерско-речну и средње плеистоцену Језерско-барску, горње плеистоцену старију речну и холоцену млађу речну фазу. Приказ наведених палеогеографских етапа cacтojao се од следећих сегмената: прегледа и распрострањење фација, реконструкције особина копнених палеоекосистема, реконструкције особина водених палеоекосистема и палеоклиматске реконструкције. Тако систематизовани палеогеографски подаци пружају могућност поузданог дефинисања природних процеса током сваке од развојних етапа квартара Војводине. Ha овај начин je креиран јасан хронолошки, просторно и терминолошки одређен палеогеографски модел који усаглашава сва досадашња знања о периоду леденог доба на простору jугоисточног дела Панонског басена. Палеогеографска слика квартарног периода Војводине изнета у овој студији се у значајном броју констатација подудара са досада општеприхваћеним схватањима југословенских квартаролога. Tу пре свега треба истаћи јасно уочљив тренд сукцесивног и временом све снажније испољеног плеистоценог захлаћења. Овај карактеристичан палеогеографски процес најјасније документују палеонтолошки и палеопедолошки подаци испољени у виду изразитих смена доминантних флорних и фаунистичких елемената, односно поступна смена субтропских, шумских и степских палеоземљишта. Уважавањем актуелних трендова проучавања квартара у свету и коришћењем нових метода истраживања. изведени закључци се критички односе, па чак и у потпуности ревидирају нека од до сада опште прихваћених схватања о палеогеографији леденог доба Војводине. У овој студији cу изнети резултати истраживања (мерење палеомагнетског поларитета, магнетног сусцептибилитета, одређивање гранулометријских индекса, израчунавање временских скала и др.) која су по први пут вршена на овом пpocтopу. Примена поменутих метода истраживања je омогућила ревизију досадашњих хроностратиграфских схватања и могућност поређења са одговарајућим резултатима истраживања у другим деловима света.<br />Ранији резултати истраживања лесно-палеоземљишних секвенци на простору Војводине су указали на регионални значај неколико наших профила (Стари Сланкамен, Нештин и Мошорин). Tу се нарочито издвајају радови Бронгера и сарадника, чији су се закључци постепено мењали у сагласности са усавршавањем квартарних проучавања. Наговештаји њихових нових хроностратиграфских схватања су потврђени резултатима наших истраживања. Показало се да су палеоклиматске прилике кoje су владале на простору Војводине условиле формирање наизменичних лесних и палеопедолошких хоризоната по моделу 1:1. што значи да je током сваког интерглацијалног периода настало одговарајуће палеоземљиште, док се навејавање лесних cepиja одигравало у време глацијалних фаза. To je условило изостанак палеоземљшта насталих током топлијих делова глацијалних периода и полифазност интерглацијалних педохоризоната уочених на локалитетима v другим деловима Панонског басена, средњој и западној Европи, централној Азији и Кини. Квантитативни показатељи омoгућују врло прецизну корелацију са хроностратиграфским системима поменутих области. Из тих разлога je у раду коришћена нова стратиграфска номенклатура лесно-палеоземљишних секвенци Војводине, идентична кинеској, у којој ознака L одговара глацијалној, a S интерглацијалној фази уз додавање префикса SL који указује на реперни профил у Старом Сланкамену.<br />Након дужег времена погрешног тумачења и коришћења алпске и северноевропске стратиграфске терминологије, из нашпх резултата јасно произилази да је једина могућност за успешно и поуздано међурегионално корелирање квартарних седимената прихватање глобалног хроностратиграфског модела креираног на основу проучавања континуираних серија као што су дубокоморски седименти и неизмењене лесно-палеоземљишне секвенце. Планетарни пулс астрономски предиспонираних паелоклиматских циклуса, утврђен нашим истраживањима лесно-палеоземљишних секвенци профила Чот у Старом Сланкамену, потврђује исправност примене усавршеног Миланковићевог календара v решавању хронологије леденог доба на нашим просторима. Hajвећи значај ових истраживања управо и проистиче из временског дефинисања бурних квартарних палеогеографских промена кoje илуструју велике контрасте у карактеру одвијања природних процеса током релативно кратких временских секвенци. Временски jacно одрећене изразите климатске флуктуације пружају основу за прецизну просторну реконструкцију великих једновремених миграција различитих зоналних животних заједнииа У просторно и временски одређеним пулсирајућим плеистоценим биоклиматским зонама много је лакше праћење и разумевање убрзаних механизама плеистоцене еволуције живог света. Бројне врсте биљака и животиња нису успеле да се адаптирају новонасталим условима. Њихово место у плеистоценим палеоекосистемима заузимале су нове прилагођеније врсте. Тако су се и наши човеколики преци, истерани из &quot;плиоценог paja&quot;, сукобили са искушењима и изазовима леденог доба и тако отпочели ceoje непрестано усавршавање кoje je условило појаву разумног бића свесног себе и cвoje околине. Ha тај начин je отпочело преплитање геолошког и археолошког времена као различитих варијетета планетарног трајања. Успешна реконструкција различитих плеистоцених и холоцених збивања нам пружа прилику да померамо временске границе и у супротном cмepу, jep нас доводи у могућност да предвиђамо развој природних процеса у будућности Повратак у квартарну геолошку прошлост нас тако упознаје са бурним палеогеографским збивањима, олакшава нам разумевање савремених, на први поглед, неразумљивих пojaвa и пружа прилику да унапред симулирамо предстојеће физичкогеографске прилике. Како je моћ људи развојем савремених технологија драматично нарасла, ова истраживања су драгоцена и за сагледавање стварних размера утицаја антропогених активности на одвијање савремених глобалних процеса.</p> / <p>Apstrakt je obrađen tehnologijom za optičko prepoznavanje teksta OCR.</p><p>Na ocnovu opštih karakteristika odvijanja prirodnih procesa izdvojili smo pet paleogeografskih etapa kvartarnog perioda Vojvodine: Jezersku koja odgovara periodu ranog pleistocena, donje pleistocenu jezersko-rečnu i srednje pleistocenu Jezersko-barsku, gornje pleistocenu stariju rečnu i holocenu mlađu rečnu fazu. Prikaz navedenih paleogeografskih etapa cactojao se od sledećih segmenata: pregleda i rasprostranjenje facija, rekonstrukcije osobina kopnenih paleoekosistema, rekonstrukcije osobina vodenih paleoekosistema i paleoklimatske rekonstrukcije. Tako sistematizovani paleogeografski podaci pružaju mogućnost pouzdanog definisanja prirodnih procesa tokom svake od razvojnih etapa kvartara Vojvodine. Ha ovaj način je kreiran jasan hronološki, prostorno i terminološki određen paleogeografski model koji usaglašava sva dosadašnja znanja o periodu ledenog doba na prostoru jugoistočnog dela Panonskog basena. Paleogeografska slika kvartarnog perioda Vojvodine izneta u ovoj studiji se u značajnom broju konstatacija podudara sa dosada opšteprihvaćenim shvatanjima jugoslovenskih kvartarologa. Tu pre svega treba istaći jasno uočljiv trend sukcesivnog i vremenom sve snažnije ispoljenog pleistocenog zahlaćenja. Ovaj karakterističan paleogeografski proces najjasnije dokumentuju paleontološki i paleopedološki podaci ispoljeni u vidu izrazitih smena dominantnih flornih i faunističkih elemenata, odnosno postupna smena subtropskih, šumskih i stepskih paleozemljišta. Uvažavanjem aktuelnih trendova proučavanja kvartara u svetu i korišćenjem novih metoda istraživanja. izvedeni zaključci se kritički odnose, pa čak i u potpunosti revidiraju neka od do sada opšte prihvaćenih shvatanja o paleogeografiji ledenog doba Vojvodine. U ovoj studiji cu izneti rezultati istraživanja (merenje paleomagnetskog polariteta, magnetnog susceptibiliteta, određivanje granulometrijskih indeksa, izračunavanje vremenskih skala i dr.) koja su po prvi put vršena na ovom ppoctopu. Primena pomenutih metoda istraživanja je omogućila reviziju dosadašnjih hronostratigrafskih shvatanja i mogućnost poređenja sa odgovarajućim rezultatima istraživanja u drugim delovima sveta.<br />Raniji rezultati istraživanja lesno-paleozemljišnih sekvenci na prostoru Vojvodine su ukazali na regionalni značaj nekoliko naših profila (Stari Slankamen, Neštin i Mošorin). Tu se naročito izdvajaju radovi Brongera i saradnika, čiji su se zaključci postepeno menjali u saglasnosti sa usavršavanjem kvartarnih proučavanja. Nagoveštaji njihovih novih hronostratigrafskih shvatanja su potvrđeni rezultatima naših istraživanja. Pokazalo se da su paleoklimatske prilike koje su vladale na prostoru Vojvodine uslovile formiranje naizmeničnih lesnih i paleopedoloških horizonata po modelu 1:1. što znači da je tokom svakog interglacijalnog perioda nastalo odgovarajuće paleozemljište, dok se navejavanje lesnih cepija odigravalo u vreme glacijalnih faza. To je uslovilo izostanak paleozemljšta nastalih tokom toplijih delova glacijalnih perioda i polifaznost interglacijalnih pedohorizonata uočenih na lokalitetima v drugim delovima Panonskog basena, srednjoj i zapadnoj Evropi, centralnoj Aziji i Kini. Kvantitativni pokazatelji omogućuju vrlo preciznu korelaciju sa hronostratigrafskim sistemima pomenutih oblasti. Iz tih razloga je u radu korišćena nova stratigrafska nomenklatura lesno-paleozemljišnih sekvenci Vojvodine, identična kineskoj, u kojoj oznaka L odgovara glacijalnoj, a S interglacijalnoj fazi uz dodavanje prefiksa SL koji ukazuje na reperni profil u Starom Slankamenu.<br />Nakon dužeg vremena pogrešnog tumačenja i korišćenja alpske i severnoevropske stratigrafske terminologije, iz našph rezultata jasno proizilazi da je jedina mogućnost za uspešno i pouzdano međuregionalno koreliranje kvartarnih sedimenata prihvatanje globalnog hronostratigrafskog modela kreiranog na osnovu proučavanja kontinuiranih serija kao što su dubokomorski sedimenti i neizmenjene lesno-paleozemljišne sekvence. Planetarni puls astronomski predisponiranih paeloklimatskih ciklusa, utvrđen našim istraživanjima lesno-paleozemljišnih sekvenci profila Čot u Starom Slankamenu, potvrđuje ispravnost primene usavršenog Milankovićevog kalendara v rešavanju hronologije ledenog doba na našim prostorima. Hajveći značaj ovih istraživanja upravo i proističe iz vremenskog definisanja burnih kvartarnih paleogeografskih promena koje ilustruju velike kontraste u karakteru odvijanja prirodnih procesa tokom relativno kratkih vremenskih sekvenci. Vremenski jacno odrećene izrazite klimatske fluktuacije pružaju osnovu za preciznu prostornu rekonstrukciju velikih jednovremenih migracija različitih zonalnih životnih zajedniia U prostorno i vremenski određenim pulsirajućim pleistocenim bioklimatskim zonama mnogo je lakše praćenje i razumevanje ubrzanih mehanizama pleistocene evolucije živog sveta. Brojne vrste biljaka i životinja nisu uspele da se adaptiraju novonastalim uslovima. NJihovo mesto u pleistocenim paleoekosistemima zauzimale su nove prilagođenije vrste. Tako su se i naši čovekoliki preci, isterani iz &quot;pliocenog paja&quot;, sukobili sa iskušenjima i izazovima ledenog doba i tako otpočeli ceoje neprestano usavršavanje koje je uslovilo pojavu razumnog bića svesnog sebe i cvoje okoline. Ha taj način je otpočelo preplitanje geološkog i arheološkog vremena kao različitih varijeteta planetarnog trajanja. Uspešna rekonstrukcija različitih pleistocenih i holocenih zbivanja nam pruža priliku da pomeramo vremenske granice i u suprotnom cmepu, jep nas dovodi u mogućnost da predviđamo razvoj prirodnih procesa u budućnosti Povratak u kvartarnu geološku prošlost nas tako upoznaje sa burnim paleogeografskim zbivanjima, olakšava nam razumevanje savremenih, na prvi pogled, nerazumljivih pojava i pruža priliku da unapred simuliramo predstojeće fizičkogeografske prilike. Kako je moć ljudi razvojem savremenih tehnologija dramatično narasla, ova istraživanja su dragocena i za sagledavanje stvarnih razmera uticaja antropogenih aktivnosti na odvijanje savremenih globalnih procesa.</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.</p><p>According to our investigation there are five paleogeographic phases characteristic for Quaternary pe&not;riod in Vojvodina: lake phase corresponding with early Pleistocene stage; lower Pleistocene lake-riser and middle Pleistocene lake-swamp phases; upper Pleistocene older river phase and Holocene younger river phase.<br />The loess-paleosol sediments examination presented in this thesis ipaleomagnetic polarity and mag&not;netic susceptibility measurements, granulometric index detection, time scale calculation) have been car&not;ried out for the first time in Yugoslavia.<br />It has been shown that dominant paleoclimatic circumstances had induced genesis of alternating loess and paleopedologic horizons on the basis of 1:1 model, which means that corresponding paleosol ap&not;peared during the each interglacial and loess series have been arised during the glacial phases.<br />The usage and explanation of Alpine and North Europe stratigraphic terminology showed to be wrong for a long time. According to our results, introduction of global chronostratigraphic model created on the basis of continuous series (such as deep-sea sediments and alternating loess-paleosol sequences) and modified Milankovitch ice age calendar is the only one correct and proper interpretation and interregional correlation of Quaternary sediments.</p>

基因晶片實驗包含了複雜的實驗步驟，在每個步驟都可能因為技術不佳或是人為疏失而產生系統誤差。而「正規化」（Normalization）是一個專業術語，指的就是將系統誤差自資料處理中移除的過程。由於正規化過程在基因晶片的資料處理上佔有非常重要的地位，所以新的正規化方法也不停的被提出。Kerr, Martin, 和Churchill（2000）提出了利用變異數分析模型（ANOVA model）來估計系統誤差的方法；Yang, Dudoit, Luu, and Speed（2001）提出了利用MA圖和Loess非線性函數來消除染劑差異的方法；Kerr, Afshari, Bennett, Bushel, Martinez, Walker, Churchill（2001）提出了結合先前的變異數分析模型和MA圖的新方法；Tsai, Hsueh, Chen（2002）提出了利用Loess非線性函數來估計變異數模型中晶片和基因間的交互作用以及染劑和基因間的交互作用的方法。有鑒於正規化方法眾多，但是每種方法的操作方式和使用上的優、缺點並沒有整合性的介紹和比較，本論文將詳細介紹上述正規化方法，並實際處理TCDD研究實驗的資料。接著利用模擬的資料來計算出三種正規化方法處理前、後的錯誤發現率（False Discovery Rate；FDR）和型二錯誤率（False Negative Rate；FNR）的變化情形，藉此比較三種正規化方法在使用上的優劣。 關鍵字：正規化（Normalization），變異數分析模型（ANOVA model），MA圖，Loess非線性函數，錯誤發現率（False Discovery Rate；FDR），型二錯誤率（False Negative Rate；FNR）

Une revue bibliographique présente le problème de l'érosion et les études antérieures. Une campagne d'essais est menée à l'aide de deux érodimètres (JET/HET) sur un ensemble de sols naturels, compactés suivant le protocole Proctor. L'interprétation des essais est effectuée avec les méthodes de la littérature. Les paramètres obtenus dépendent de l'appareil utilisé avec un mécanisme identique. Une méthode d'interprétation basée sur l'énergie hydraulique dissipée est développée pour les deux érodimètres. Pour une masse érodée donnée, les énergies sont similaires. L'indice de résistance à l'érosion proposé permet de regrouper sur un meme plan les essais. Une analyse statistique aboutit à l'expression de l'indice de résistance à l'érosion en quelques paramètres au voisinage de l'optimum Proctor. Une étude de la variabilité de la sensibilité à l'érosion met en évidence l'influence du degré de saturation et la corrélation de la perméabilité avec l'indice de résistance à l'érosion.

Charwell Basin is a 6 km-wide structural depression situated at the boundary between the axial ranges and faulted and folded Marlborough Fault Zone of north-eastern South Island, New Zealand. The basin contains the piedmont reach of the Charwell River, and a series of late Quaternary loess-mantled alluvial terraces and terrace remnants that have been uplifted and translocated from their sediment source due to strike-slip motion along the Hope Fault which bounds the basin to its immediate north. The aim of this study was to provide an interdisciplinary, integrated and holistic analysis of late Quaternary landscape evolution and environmental change in Charwell Basin using terrain analysis, loess stratigraphy, soil chemistry and paleoecological data. The study contributes new understanding of New Zealand landscape and ecosystem responses to regional and global climatic change extending to Marine Isotope Stage (MIS) 6, and shows that climatically-forced shifts in biogeomorphic processes play a significant role in lowland landscape evolution. Morphometric analysis of alluvial terraces and terrace remnants of increasing age demonstrated geomorphic evolution through time, with a decrease in extent of original planar terrace tread morphology and an increase in frequency of steeper slopes and convexo-concave land elements. Paleotopographic analysis of a &gt150 ka terrace mantled by up to three loess sheets revealed multiple episodes of alluvial aggradation and degradation and, subsequent to river abandonment, gully incision prior to and coeval with loess accumulation. Spatial heterogeneity in loess sheet preservation showed a complex history of loess accumulation and erosion. A critical profile curvature range of -0.005 to -0.014 (d2z/dx2, m-1) for loess erosion derived from a model parameterised in different ways successfully predicted loess occurrence on adjacent slope elements, but incorrectly predicted loess occurrence on an older terrace remnant from which all loess has been eroded. Future analyses incorporating planform curvature, regolith erosivity and other landform parameters may improve identification of thresholds controlling loess occurrence in Charwell Basin and in other South Island landscapes. A loess chronostratigraphic framework was developed for, and pedogenic phases identified in, the three loess sheets mantling the &gt150 ka terrace. Except for one age, infrared-stimulated luminescence dates from both an upbuilding interfluve loess exposure and colluvial gully infill underestimated loess age with respect to the widespread Kawakawa/Oruanui Tephra (KOT; 27,097 ± 957 cal. yr BP), highlighting the need for improvements in the methodology. Onset of loess sheet 1 accumulation started at ca. 50 ka, with a break at ca. 27 ka corresponding to the extended Last Glacial Maximum (eLGM) interstadial identified elsewhere in New Zealand. Loess accumulation through MIS 3 indicates a regional loess flux, and that glaciation was not a necessary condition for loess generation in South Island. Loess accumulation and local alluvial aggradation are decoupled: the youngest aggradation event only covers ~12 kyr of the period of loess sheet 1 accumulation. Older local aggradation episodes could not be the source because their associated terraces are mantled by loess sheet 1. In the absence of numerical ages, the timing of L2 and L3 accumulation is inferred on the basis of an offshore clastic sediment record. The upbuilding phase of loess sheet 2 occurred in late MIS 5a/MIS 4, and loess sheet 3 accumulated in two phases in MIS 5b and late MIS 6. Biogenic silica data were used to reconstruct broad shifts in vegetation and changes in gully soil saturation status. During interglacial/interstadial periods (MIS 1, early MIS 3, MIS 5) Nothofagus¬-dominated forest covered the area in association with Microlaena spp grasses. Lowering of treeline altitude during glacial/stadial periods (MIS 2, MIS 3, MIS 5b, late MIS 6) led to reduction in forest cover and a mosaic of shrubs and Chionochloa spp, Festuca spp and Poa spp tussock grasses. Comparison of interfluve and gully records showed spatial heterogeneity in vegetation cover possibly related to environmental gradients of exposure or soil moisture. A post-KOT peak in gully tree phytoliths corresponds to the eLGM interstadial, and a shift to grass-dominated vegetation occurred during the LGM sensu stricto. Diatoms indicated the site became considerably wetter from ca. 36 ka, with peak wetness at ca. 30, 25 and 21 ka, possibly due to reduced evapotranspiration and/or increased precipitation from a combination of strengthened westerly winds and increased cloudiness, or strengthened southerly flow and increased precipitation. Human influence after ca. 750 yr BP led to re-establishment of grassland in the area, which deposited phytoliths mixed to 30 cm depth in the soil. A coupled gully colluvial infilling/vegetation record showed that sediment flux during the late Pleistocene was ~0.0019 m3 m-1 yr-1 under a shrubland/grassland mosaic, and Holocene sediment flux was ~0.0034 m3 m-1 yr-1 under forest. This increase of 60% through the last glacial-interglacial transition resulted from increased bioturbation and down-slope soil transport via root growth and treethrow, which formed a biomantle as evidenced by slope redistribution of the KOT. These results contrast with sediment transport rates and processes hypothesised to occur contemporaneously in adjacent mountain catchments. This suggests that intraregional biogeomorphic processes can differ significantly depending on topography and geological substrate, with different landscapes responding in unique ways to the same climate shifts. Analysis of Quaternary terrestrial landscape evolution in non-glaciated mountainous and lowland areas must therefore consider spatial and temporal heterogeneity in sediment fluxes and underlying transport processes.