The content of atmospheric dust in ice cores from Greenland varies with changes in climate, but the exact relationship is yet unknown. To determine this correlation, the source of the Greenland dust must be known. There are several hypotheses on the location of the source, but no current methods have been sufficient in determining the exact origin. This study explores the possibility of using elemental geochemical composition as an indicator for the dust origin. Major and trace element concentrations in loess and red clay samples from loess areas in Northern America, Europe, the Middle East, Central Asia and China were determined using handheld XRF. UCC-normalised values of major elements show similar trends for all areas, with depletion of Si, Al, Mg, K, Ti, Fe and Mn and enrichment of Ca and P in most samples. The elemental ratios Fe/Ti, Al2O3/SiO2, Al2O3/Ti, Fe/Al2O3, K2O/Al2O3, CaO/Al2O3, Rb/Sr and Zr/Rb display variations between areas, indicative of differences in weathering rates and grain sizes. The combined ratios Fe/Ti vs. K2O/Al2O3, Fe/Al2O3 or Al2O3/Ti can be used to differentiate loess from Canada, the US, central and eastern Europe, Israel and China. Central Asian loess however shows similar composition to Chinese loess. The results indicate that loess from different parts of the world have significant differences in elemental composition, which could potentially be used to differentiate between suggested sources of the Greenland dust. / Mängden stoft i isborrkärnor från Grönland varierar med förändringar i klimat, men det exakta sambandet är ännu okänt. För att kunna rekonstruera detta samband krävs att källan till stoftet är känd. Flera hypoteser finns idag kring denna källa, men inga hittills prövade metoder har kunnat urskilja ett definitivt ursprung. I detta arbete undersöks möjligheten att använda grundämnessammansättning som en indikator för stoftets ursprung. Koncentrationer av huvudelement och spårämnen i löss och röd lera från lössområden i Nordamerika, Europa, Mellanöstern, Centralasien och Kina bestämdes med handhållen XRF. UCC-normaliserade värden för huvudelement visar att områdena följer huvudsakligen liknande trender med reduktion av Si, Al, Mg, K, Ti, Fe och Mn och anrikning av Ca och P i de flesta prover. Grundämneskvoterna Fe/Ti, Al2O3/SiO2, Al2O3/Ti, Fe/Al2O3, K2O/Al2O3, CaO/Al2O3, Rb/Sr och Zr/Rb uppvisar tydlig variation mellan områden, indikativt för skillnader i vittring och kornstorlek. De kombinerade kvoterna Fe/Ti mot K2O/Al2O3, Fe/Al2O3 eller Al2O3/Ti kan användas för att särskilja löss från Kanada, USA, Central- och Östeuropa, Israel och Kina. Centralasiatisk löss uppvisar dock liknande sammansättning som kinesisk. Resultatet visar att löss från olika delar av världen har betydande skillnader i grundämnessammansättning, vilket skulle kunna användas som indikator för ursprunget till Grönlands stoft.

Huge changes in climate occurred at the end of the last Quaternary glaciation. The end of this glaciation corresponds with the end of Pleistocene with its repeated glacial cycles and the start of the current geological epoch, the Holocene interglacial. The climate at this time was characterized by increasing temperatures and an increase in rainfall. This project focuses on understanding and examining these changes in climate using loess deposits from south-western England. Loess is an aeolian sediment and covers around 10 % of the Earth’s land surface and these deposits are excellent archives of past climate. Investigating loess can give understanding of past regional and local wind circulation patterns, atmospheric dustiness as well as weathering conditions. Studying paleoclimate is important since studying and understanding trends in past climate can increase our understanding of how the climate will change in the future. This study examined loess from two sites in south-western England, Porth Cressa and Lowland Point. These are relatively thin deposits; Lowland Point has a thickness of 180 cm and Porth Cressa has a thickness of 97 cm. England lacks the thick loess deposits that can be found in other parts of the world and thus the study of English loess has mostly been neglected. These deposits thus could contain unutilized information about paleoclimate. The elemental composition of the samples was examined using X-Ray Fluorescence (XRF). With the measured elemental composition, it’s possible to use weathering indices to see trends in postdepositional weathering. Low weathering intensities indicate a colder and drier climate, while higher weathering intensities indicate a warmer and more humid climate. The results from the weathering indices were plotted against depth at the two sites to identify changes in weathering and hence climate over time. Compared with the results from previous studies the results from some weathering indices seemed credible. Previous studies have indicated that the Chemical Proxy of Alteration (CPA) is the most appropriate weathering index for loess and the results from this study supports that theory. The results from the CPA show a trend with decreasing weathering intensities followed by a trend with increasing weathering intensities This implies that there was a period with decreasing temperatures/humidity followed by a period with increasing temperature humidity sometime at the end of the last glaciation. The geochemical data also showed support for a previous archaeological theory that there has been human reworking in the upper horizons at Lowland Point. / Slutet av den sista kvartära glaciationen var en tid med stora klimatförändringar. Denna tid sammanfaller med slutet av Pleistocene och dess glaciära cyklar samt starten på den nuvarande geologiska epoken, Holocen. Klimatet vid den här tiden karaktäriserades av ökande temperaturer och ökande nederbörd. Det här projektet fokuserar på att granska och förstå dessa klimatförändringar med hjälp av lössjordar från sydvästra England. Löss bildas av vindburet sediment och täcker ungefär 10 % av jordens landyta, dessa avlagringar är utmärkta arkiv för historiskt klimat. Att undersöka lössjordar kan ge information om historiska regionala och lokala vindcirkulations-mönster, vittringsförhållanden samt mängden damm i atmosfären. Att undersöka paleoklimat är viktigt då förståelse för trender i tidigare klimat kan ge oss förståelse för hur klimatet kommer förändras i framtiden. Den här studien undersökte löss från två platser i sydvästra England, Lowland Point och Porth Cressa. Dessa avlagringar är relativt tunna; Lowland Point har en tjocklek på 180 cm och Porth Cressa har en tjocklek på 97 cm. England har inte de tjocka lössavlagringarna som går att hitta i andra delar av världen och därför har lite forskning utförts på brittiskt löss. Dessa avlagringar kan alltså innehålla oanvänd information om paleoklimat. Provernas grundämnessammansättning undersöktes med X-Ray Fluorescence (XRF). Med den uppmäta grundämnessammansättningen är det möjligt att använda vittringsindex för att se trender i vittring efter deposition. En låg vittringsintensitet indikerar ett kallare och torrare klimat medan en högre vittringsintensitet indikerar ett varmare och fuktigare klimat. Resultaten plottades mot djup för att visuellt identifiera förändringar i klimatet över tid. Vid jämförelse med tidigare studier verkade resultaten från vittringsindexen trovärdiga. Tidigare studier har föreslagit att CPA (Chemical Proxy of Alteration) är det mest lämpliga vittringsindexet för lössjordar och resultaten från denna studie stödjer den teorin. Resultaten från CPA visade på en trend med minskade vittringsintensitet följt av en trend med ökande vittrings intensitet. Detta antyder att det var en period med minskande temperatur/fuktighet följt av en period med ökande temperatur/fuktighet runt slutet av den senaste istiden. De geokemiska resultaten stödde också den tidigare arkeologiska teorin att mänsklig aktivitet har påverkat de övre horisonterna vid Lowland Point.

<p>Детаљним теренским и лабораторијским истраживањима четири најважнија лесно-палеоземљишна профила у нашој земљи: Батајница &ndash; Дунав, Стари Сланкамен &ndash; Чот, Рума &ndash; циглана и три профила на Тителском лесном платоу, обухваћено је преко 160 mпрофила, а прикупљено је и лабораторијски обрађено преко 3.500 узорака, што до сада представља најобимније и најдетаљније истраживање лесно-палеоземљишних секвенци (ЛПС) у нашој земљи. Дат је детаљан литолошки и педолошки опис ЛПС, које су формиране у различитим палеогеографским условима. На основу резултата палеомагнетских истраживања која су обављена у две независне лабораторије и на два сета спесимена, прецизно је дефинисан положај последње пуне геомагнетне реверзије (бринес/матујама) која се одиграла пре 778 хиљада година. У исто време она представља званични границу између доњег и средњег плеистоцена. На основу позиције ове границе у доњем делу лесног хоризонта V-L9, формирана је нова интерпретација постојећег хроностратиграфског модела. Истраживањима особина стенског магнетизма, коришћењем параметара магнетне сусцептибилности и магнетне сусцептибилности зависне од фреквенце, формирана је јасна слика о палеоклиматским условима који су постојали током формирања слојева леса и образовања серије фосилних земљишта. Транзиција од екосистема суптропског појаса завршног дела доњег плеистоцена и почетног дела средњег плеистоцена, преко шума умереног појаса током средњег дела средњег плеистоцена, ка степским палеоземљиштима у каснијим периодима плеистоцена, јасно је осликана у типовима фосилних земљишта.</p> / <p>Detaljnim terenskim i laboratorijskim istraživanjima četiri najvažnija lesno-paleozemljišna profila u našoj zemlji: Batajnica &ndash; Dunav, Stari Slankamen &ndash; Čot, Ruma &ndash; ciglana i tri profila na Titelskom lesnom platou, obuhvaćeno je preko 160 mprofila, a prikupljeno je i laboratorijski obrađeno preko 3.500 uzoraka, što do sada predstavlja najobimnije i najdetaljnije istraživanje lesno-paleozemljišnih sekvenci (LPS) u našoj zemlji. Dat je detaljan litološki i pedološki opis LPS, koje su formirane u različitim paleogeografskim uslovima. Na osnovu rezultata paleomagnetskih istraživanja koja su obavljena u dve nezavisne laboratorije i na dva seta spesimena, precizno je definisan položaj poslednje pune geomagnetne reverzije (brines/matujama) koja se odigrala pre 778 hiljada godina. U isto vreme ona predstavlja zvanični granicu između donjeg i srednjeg pleistocena. Na osnovu pozicije ove granice u donjem delu lesnog horizonta V-L9, formirana je nova interpretacija postojećeg hronostratigrafskog modela. Istraživanjima osobina stenskog magnetizma, korišćenjem parametara magnetne susceptibilnosti i magnetne susceptibilnosti zavisne od frekvence, formirana je jasna slika o paleoklimatskim uslovima koji su postojali tokom formiranja slojeva lesa i obrazovanja serije fosilnih zemljišta. Tranzicija od ekosistema suptropskog pojasa završnog dela donjeg pleistocena i početnog dela srednjeg pleistocena, preko šuma umerenog pojasa tokom srednjeg dela srednjeg pleistocena, ka stepskim paleozemljištima u kasnijim periodima pleistocena, jasno je oslikana u tipovima fosilnih zemljišta.</p> / <p>Detailed field and laboratory studies of four major loess-paleosol sequences in our country: Batajnica - Danube, Stari Slankamen - Čot, Ruma - brickyard and three sub-profiles on the Titel loess plateau, is covered by over 160 m of sections and collected and laboratory analyzed over 3,500 samples, which so far is the most comprehensive and most detailed research of loess-paleosol sequences (LPS) in our country. A detail description of the lithological and pedological LPS, which are formed in different paleogeographical conditions, was presented. Based on the results of palaeomagnetic experiments which ware performed in two independent laboratories and on the two sets of specimen, the position of Matuyama/Brunhes boundary whics took place 778 ka, was precisely defined. At the same time it is the official boundary between the Lower and Middle Pleistocene. Based on the position of this magnetic reversal in the lower part of loess horizons V-L9, a new interpretation of existing chronostratigraphic models was formed. Investigation of the rock magnetism properties, using the magnetic susceptibility and frequency dependent magnetic susceptibility, a clear picture of the palaeoclimate conditions that existed during the formation of layers of LPS was formed. The transition from the subtropical zone ecosystems of the final part of the Lower Pleistocene and the initial portion of the Middle Pleistocene, through forests of temperate belt during the middle part of the Middle Pleistocene, to the steppe paleosol in the later periods of the Pleistocene, is reconstructed according different soil types.</p>

<p>Еолски седименти представљају идеалан материјал за примену методе луминесцентног датирања. Један од главних разлога је њихов минеролошки састав који углавном чине кварц и фелдспат. Ови минерали поседују читав низ луминесцентних карактеристика који их чине погодним за луминесцентно датирање а поред тога, могуће је релативно једноставно извршити њихову екстракцију и сепарацију од других неминералних састојака. У случају лесних платоа (еолски транспортованих седимената), може се претпоставити да су индивидуална минерална зрна била потпуно изложена сунчевој светлости и да су у довољној мери ресетована пре депозиције. Истраживана секција Велики сурдук на Тителском лесном платоу, изабрана је за датирање, на основу своје моћности, високе стопе седиментације и комплетности које овај локалитет чине најдетаљнијим палеоклиматским архивом последња два глацијално- интерглацијална циклуса у овом делу Европе.<br />Употребом класичног SAR протокола за датирање утврђено је да кварцна зрна са<br />Тителског лесног платоа представљају прецизне дозиметре до ~120 Gy, после чега долази до очигледног засићења сигнала. Највиша утврђена доза фелдспата измерена модификованим SAR пост-IRIR^200,290 протоколом је била 854,0&plusmn;24 Gy. Пост-IRIR^200,290 протокол није утврдио сатурацију код минералних зрна фелдспата, што је умногомо подигло поуздану старосну границу за датирање на секцији Велики сурдук, а највероватније и на осталим лесним профилима у Србији. Примена различитих протокола и мерења аплицираних на различите групе минерала и њихове фракције дају овим истраживањима далекосежан методолошки значај. На овај начин је доказано да у поменутом временском опсегу OSL датирање грубог кварца даје поуздане старосне процене до 35,8&plusmn;3,7 ka док су зрна фелдспата датирана до чак 237,7&plusmn;12,8 ka. Кварц има апсолутно највећу подударност са очекиваним геолошким временом до MIS 2 за разлику од фелдспата који показује бoљу подударност са претпостављеном геолошком хронологијом до MIS 7.</p> / <p>Eolski sedimenti predstavljaju idealan materijal za primenu metode luminescentnog datiranja. Jedan od glavnih razloga je njihov minerološki sastav koji uglavnom čine kvarc i feldspat. Ovi minerali poseduju čitav niz luminescentnih karakteristika koji ih čine pogodnim za luminescentno datiranje a pored toga, moguće je relativno jednostavno izvršiti njihovu ekstrakciju i separaciju od drugih nemineralnih sastojaka. U slučaju lesnih platoa (eolski transportovanih sedimenata), može se pretpostaviti da su individualna mineralna zrna bila potpuno izložena sunčevoj svetlosti i da su u dovoljnoj meri resetovana pre depozicije. Istraživana sekcija Veliki surduk na Titelskom lesnom platou, izabrana je za datiranje, na osnovu svoje moćnosti, visoke stope sedimentacije i kompletnosti koje ovaj lokalitet čine najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom poslednja dva glacijalno- interglacijalna ciklusa u ovom delu Evrope.<br />Upotrebom klasičnog SAR protokola za datiranje utvrđeno je da kvarcna zrna sa<br />Titelskog lesnog platoa predstavljaju precizne dozimetre do ~120 Gy, posle čega dolazi do očiglednog zasićenja signala. Najviša utvrđena doza feldspata izmerena modifikovanim SAR post-IRIR^200,290 protokolom je bila 854,0&plusmn;24 Gy. Post-IRIR^200,290 protokol nije utvrdio saturaciju kod mineralnih zrna feldspata, što je umnogomo podiglo pouzdanu starosnu granicu za datiranje na sekciji Veliki surduk, a najverovatnije i na ostalim lesnim profilima u Srbiji. Primena različitih protokola i merenja apliciranih na različite grupe minerala i njihove frakcije daju ovim istraživanjima dalekosežan metodološki značaj. Na ovaj način je dokazano da u pomenutom vremenskom opsegu OSL datiranje grubog kvarca daje pouzdane starosne procene do 35,8&plusmn;3,7 ka dok su zrna feldspata datirana do čak 237,7&plusmn;12,8 ka. Kvarc ima apsolutno najveću podudarnost sa očekivanim geološkim vremenom do MIS 2 za razliku od feldspata koji pokazuje bolju podudarnost sa pretpostavljenom geološkom hronologijom do MIS 7.</p> / <p>Aeolian sediments represent an ideal material for the application of the luminescence dating method. One of the main reasons is their mineralogical composition which consists mainly of quartz and feldspars. These minerals possess a whole range of luminescence characteristics that make them suitable for luminescence dating, and in&nbsp;&nbsp; addition, it is relatively easy to extract and separate them from other non-mineral ingredients. In the case of loess plateaus (eolically transported sediments), it can be assumed that individual mineral grains were completely exposed to sunlight and were sufficiently bleached before deposition. The investigated section Veliki surduk on the Titel loess plateau was chosen for dating, based on its thicknes, the high rate of sedimentation and completeness which makes this site one of the most detailed paleoclimatic archives of the last two glacial and interglacial cycles in this part of Europe.<br />Using the classic SAR protocol for dating, it has been found that the quartz grains from the Titel loess plateau are precise dosimeters up to ~120 Gy, followed by an apparent saturation of the signal. The highest established dose of feldspars measured by the modified SAR postIRIR^200,290 protocol was 854.0&plusmn;24 Gy. The post-IRIR^200,290 protocol did not determine the saturation of feldspar minerals, which has largely raised the age limit for luminescence dating at the Veliki surduk section, and most probably, also on other loess profiles in Serbia. The application of various protocols and measurements applied to different groups of minerals and their fractions give these research a far-reaching methodological significance. In this way, it has been proven that in the mentioned time range, OSL dating of coarse grain quartz yields reliable age estimates up to 35.8&plusmn;3.7 k while the feldspar grains are dated to as high as 237.7&plusmn;12.8 ka. Quartz has the highest match with the expected geological age to MIS 2 as opposed to feldspar, which shows better correspondance with the assumed geological chronology to MIS 7.</p>

Syndromic surveillance is defined generally as the collection and statistical analysis of data which are believed to be leading indicators for the presence of deleterious activities developing within a system. Conceptually, syndromic surveillance can be applied to any discipline in which it is important to know when external influences manifest themselves in a system by forcing it to depart from its baseline. Comparing syndromic surveillance systems have led to mixed results, where models that dominate in one performance metric are often sorely deficient in another. This results in a zero-sum trade off where one performance metric must be afforded greater importance for a decision to be made. This thesis presents a dynamic pooling technique which allows for the combination of competing syndromic surveillance models in such a way that the resulting detection algorithm offers a superior combination of sensitivity and specificity, two of the key model metrics, than any of the models individually. We then apply this methodology to a simulated data set in the context of detecting outbreaks of disease in an animal population. We find that this dynamic pooling methodology is robust in the sense that it is capable of superior overall performance with respect to sensitivity, specificity, and mean time to detection under varying conditions of baseline data behavior, e.g. controlling for the presence or absence of various levels of trend and seasonality, as well as in simulated out-of-sample performance tests.

The analysis of the stable oxygen isotopes 18O and 16O has revolutionized paleoclimate research since the middle of the last century. Particularly, δ18O of ice cores from Greenland and Antarctica is used as a paleotemperature proxy, and δ18O of deep-sea sediments is used as a proxy for global ice volume. Important terrestrial archives to which δ18O as a paleoclimate proxy is successfully applied are speleothems, lake sediments, or tree rings. By contrast, δ18O applications to loess–paleosol sequences (LPSs) are scarce. Here we present a first continuous δ18O record (n=50) for the LPS Crvenka in Serbia, southeastern Europe, spanning the last glacial–interglacial cycle (since 145 ka). From a methodological point of view, we took advantage of a recently proposed paleoclimate/paleohydrological proxy based on bulk δ18O analyses of plant-derived lipids. The Crvenka δ18Obulk lipid values range between −10.2 ‰ and +23.0 ‰ and are systematically more positive in the interglacial and interstadial (paleo-)soils corresponding to marine oxygen-isotope stage (MIS) 1, 3, and 5, compared to the loess layers (MIS 2, 4, and 6). Our Crvenka δ18Obulk lipid record provides no evidence for the occurrence of interstadials and stadials comparable to the Dansgaard–Oeschger events known from the Greenland δ18Oice core records. Concerning the interpretation of our Crvenka δ18Obulk lipid record, plant-derived lipids such as fatty acids and alcohols are certainly strongly influenced by climatic factors such as temperature (via δ18Oprecipitation) and relative air humidity (via 18O enrichment of leaf water due to evapotranspiration). However, pool effects in the form of non-water-correlated lipids such as sterols or the input of root-derived lipids need to be considered, too. Similarly, the input of soil-microbial lipids and oxygen exchange reactions represent uncertainties challenging quantitative paleoclimate/paleohydrological reconstructions based on δ18Obulk lipid analyses from LPSs. / Die Analyse der stabilen Sauerstoffisotope 18O und 16O hat die Paläoklimaforschung seit Mitte des letzten Jahrhunderts revolutioniert. Insbesondere wird δ18O von Eisbohrkernen aus Grönland und der Antarktis als Paläo-Temperaturproxy sowie δ18O von Tiefseesedimenten als Proxy für das globale Eisvolumen verwendet. Wenngleich sich in terrestrischen Archiven, wie Speläothemen, Seesedimenten oder Baumringen, paläoklimatische Rekonstruktionen unter der Anwendung von δ18O als Proxy bewährt haben, wurden solche Analysen bislang in Löß-Paläobodensequenzen (LPS) selten durchgeführt. In dieser Studie präsentieren wir einen ersten kontinuierlichen δ18O Datensatz (n=50) für die LPS Crvenka in Serbien, der den letzten Glazial-Interglazial-Zyklus (∼ 145 ka) abdeckt. Die δ18O-Werte basieren auf der Analyse von pflanzlichen Lipiden, deren Anwendung als paläoklimatischer/hydrologischer Proxy vor Kurzem vorgeschlagen wurde. Die δ18Obulk−lipid-Werte von Crvenka liegen zwischen −10.2 ‰ und +23.0 ‰ und sind in den interglazialen und interstadialen (Paläo-)Böden, die den marinen Sauerstoff-Isotopenstufen (MIS) 1, 3 und 5 entsprechen, systematisch positiver als in den Lößlagen (MIS 2, 4 und 6). Sie liefern keine Hinweise für das Auftreten von Interstadialen und Stadialen, die mit den aus den grönländischen δ18Oice−core bekannten Dansgaard-Oeschger-Ereignissen vergleichbar wären. In Bezug auf die Interpretation der δ18Obulk−lipid-Werte gilt es zu berücksichtigen, dass die Isotopie pflanzlicher Lipide, wie z.B. von Fettsäuren und Alkoholen, stark durch die Klimafaktoren Temperatur (über δ18O-Niederschlag) und relativer Luftfeuchtigkeit (über die 18O-Anreicherung des Blattwassers aufgrund von Evapotranspiration) beeinflusst werden. Weiter zu beachtende Faktoren stellen Einträge von Sterolen sowie von generell wurzel-bürtigen Lipiden dar (Pool-Effekte). In ähnlicher Weise bergen der Einfluss von bodenmikrobiellen Lipiden und Sauerstoffaustauschreaktionen Unsicherheiten, die quantitative paläoklimatische/hydrologische Rekonstruktionen auf der Grundlage von δ18Obulk−lipid-Analysen aus LPS erschweren können.

Charwell Basin is a 6 km-wide structural depression situated at the boundary between the axial ranges and faulted and folded Marlborough Fault Zone of north-eastern South Island, New Zealand. The basin contains the piedmont reach of the Charwell River, and a series of late Quaternary loess-mantled alluvial terraces and terrace remnants that have been uplifted and translocated from their sediment source due to strike-slip motion along the Hope Fault which bounds the basin to its immediate north. The aim of this study was to provide an interdisciplinary, integrated and holistic analysis of late Quaternary landscape evolution and environmental change in Charwell Basin using terrain analysis, loess stratigraphy, soil chemistry and paleoecological data. The study contributes new understanding of New Zealand landscape and ecosystem responses to regional and global climatic change extending to Marine Isotope Stage (MIS) 6, and shows that climatically-forced shifts in biogeomorphic processes play a significant role in lowland landscape evolution. Morphometric analysis of alluvial terraces and terrace remnants of increasing age demonstrated geomorphic evolution through time, with a decrease in extent of original planar terrace tread morphology and an increase in frequency of steeper slopes and convexo-concave land elements. Paleotopographic analysis of a >150 ka terrace mantled by up to three loess sheets revealed multiple episodes of alluvial aggradation and degradation and, subsequent to river abandonment, gully incision prior to and coeval with loess accumulation. Spatial heterogeneity in loess sheet preservation showed a complex history of loess accumulation and erosion. A critical profile curvature range of -0.005 to -0.014 (d²z/dx², m⁻¹) for loess erosion derived from a model parameterised in different ways successfully predicted loess occurrence on adjacent slope elements, but incorrectly predicted loess occurrence on an older terrace remnant from which all loess has been eroded. Future analyses incorporating planform curvature, regolith erosivity and other landform parameters may improve identification of thresholds controlling loess occurrence in Charwell Basin and in other South Island landscapes. A loess chronostratigraphic framework was developed for, and pedogenic phases identified in, the three loess sheets mantling the >150 ka terrace. Except for one age, infrared-stimulated luminescence dates from both an upbuilding interfluve loess exposure and colluvial gully infill underestimated loess age with respect to the widespread Kawakawa/Oruanui Tephra (KOT; 27,097 ± 957 cal. yr BP), highlighting the need for improvements in the methodology. Onset of loess sheet 1 accumulation started at ca. 50 ka, with a break at ca. 27 ka corresponding to the extended Last Glacial Maximum (eLGM) interstadial identified elsewhere in New Zealand. Loess accumulation through MIS 3 indicates a regional loess flux, and that glaciation was not a necessary condition for loess generation in South Island. Loess accumulation and local alluvial aggradation are decoupled: the youngest aggradation event only covers ~12 kyr of the period of loess sheet 1 accumulation. Older local aggradation episodes could not be the source because their associated terraces are mantled by loess sheet 1. In the absence of numerical ages, the timing of L2 and L3 accumulation is inferred on the basis of an offshore clastic sediment record. The upbuilding phase of loess sheet 2 occurred in late MIS 5a/MIS 4, and loess sheet 3 accumulated in two phases in MIS 5b and late MIS 6. Biogenic silica data were used to reconstruct broad shifts in vegetation and changes in gully soil saturation status. During interglacial/interstadial periods (MIS 1, early MIS 3, MIS 5) Nothofagus-dominated forest covered the area in association with Microlaena spp grasses. Lowering of treeline altitude during glacial/stadial periods (MIS 2, MIS 3, MIS 5b, late MIS 6) led to reduction in forest cover and a mosaic of shrubs and Chionochloa spp, Festuca spp and Poa spp tussock grasses. Comparison of interfluve and gully records showed spatial heterogeneity in vegetation cover possibly related to environmental gradients of exposure or soil moisture. A post-KOT peak in gully tree phytoliths corresponds to the eLGM interstadial, and a shift to grass-dominated vegetation occurred during the LGM sensu stricto. Diatoms indicated the site became considerably wetter from ca. 36 ka, with peak wetness at ca. 30, 25 and 21 ka, possibly due to reduced evapotranspiration and/or increased precipitation from a combination of strengthened westerly winds and increased cloudiness, or strengthened southerly flow and increased precipitation. Human influence after ca. 750 yr BP led to re-establishment of grassland in the area, which deposited phytoliths mixed to 30 cm depth in the soil. A coupled gully colluvial infilling/vegetation record showed that sediment flux during the late Pleistocene was ~0.0019 m³ m⁻¹ yr⁻¹ under a shrubland/grassland mosaic, and Holocene sediment flux was ~0.0034 m³ m⁻¹ yr⁻¹ under forest. This increase of 60% through the last glacial-interglacial transition resulted from increased bioturbation and down-slope soil transport via root growth and treethrow, which formed a biomantle as evidenced by slope redistribution of the KOT. These results contrast with sediment transport rates and processes hypothesised to occur contemporaneously in adjacent mountain catchments. This suggests that intraregional biogeomorphic processes can differ significantly depending on topography and geological substrate, with different landscapes responding in unique ways to the same climate shifts. Analysis of Quaternary terrestrial landscape evolution in non-glaciated mountainous and lowland areas must therefore consider spatial and temporal heterogeneity in sediment fluxes and underlying transport processes.

Les nuages sont des éléments essentiels de notre atmosphère qui agissent à la fois sur le bilan radiatif terrestre et sur sa capacité oxydante en transformant chimiquement une grande variété d'espèces solubles. Ces nuages se forment par la condensation de vapeur d'eau sur des particules d'aérosols, appelés noyaux de condensation. La fraction soluble de ces particules conditionne l'hygroscopie des particules et détermine ainsi la taille des gouttes du nuage. Ce paramètre est déterminant pour définir les propriétés optiques des nuages. De plus, la dissolution des particules est la source primaire en phase aqueuse de différentes espèces dont les métaux de transition. Ces éléments sont impliqués dans divers processus d'oxydoréduction et en particuliers dans les processus responsables de la formation des pluies acides. Il est par conséquent très important de connaître, de manière fiable, les processus aboutissant à la solubilisation de l'aérosol dans les gouttes d'eau nuageuses. Le principal objectif de ce travail a donc été de développer un outil expérimental puis une approche de modélisation afin de comprendre et de simuler la dissolution des particules piégées dans une phase nuageuse liquide. Dans un premier temps, ce travail a consisté à mettre en oeuvre un dispositif expérimental, comportant un réacteur de dissolution en circuit ouvert, qui permet de suivre la cinétique de dissolution dans des conditions proches des conditions nuageuses. Cet outil expérimental a ensuite été utilisé pour une caractérisation systématique des différents facteurs d'influence recensés jusqu'alors sur la dissolution, c'est à dire le pH, la nature des aérosols, leur degré d'altération... mais également sur des facteurs jusqu'alors non expérimentés que sont la force ionique, la nature des acides et les cycles d'évapocondensation nuageuse. Les expériences de dissolution menées sous ces différentes conditions nuageuses ont permis de mettre en avant et de quantifier l'effet important des ions H+ et OH- sur la dissolution, ainsi que du degré de solubilisation de la particule. Ces observations ont ensuite été utilisées pour l'élaboration d'un mécanisme de dissolution des particules en phase aqueuse. Une quantification de ce mécanisme a enfin été réalisée en paramétrisant les principaux facteurs impliqués dans la dissolution. La comparaison des résultats calculés et expérimentaux montre une assez bonne adéquation, validant la paramétrisation effectuée. Finalement ce travail permet d'apporter des informations qualitatives et surtout quantitatives des interactions entre l'eau et les particules d'aérosols qui étaient encore manquantes et montrent notamment l'importance du processus de dissolution pour comprendre le rôle des aérosols dans l'implication climatique et chimique des nuages.

This work deals with the study of diagnostic methods suitable for monitoring of the drying process of brick raw materials. Based on the extensive literature search, several parameters are selected, which are appropriate to monitoring during drying. In addition, a methodology for measuring these selected parameters is proposed. In the experimental part, the use of all described methods is gradually verified on the brick raw material with and without shortening additive (also known as grog). Was carried out: measurement of the surface temperature in the climatic chamber, determination of humidity distribution in the sample, determination of moisture diffusivity, determination of tensile strength, determination of ultrasonic wave velocity and determination of dynamic E-modulus of elasticity. Results of experiments and the gained experiences show, that at least two of the above-mentioned monitoring methods are very appropriate and beneficial – determination of moisture diffusivity and determination of tensile strength. In the work was described in detail the procedure of determination of moisture diffusivity of material. The dependence of moisture diffusivity on the moisture content of the dried material, has been described. Also, differences between raw material with grog and without grog has been described. As part of the practical verification of the experiment designed to determine the tensile strength at different humidity levels of test samples. A new shape of the test specimens and a new device were designed to allow them to be attached to a hydraulic press. The results of this work show that the tensile strength of the ceramic green bodies is primarily dependent on the moisture content of the material. The type of raw material almost does not affect the tensile strength.

<p>Лесно-палеоземљишне секвенце на простору Војводине (северна Србија) представљају најзначајније&nbsp;регионалне палеоклиматске и палеоеколошке архиве. Испитивана секвенца Орловат- циглана на Тамишком, као&nbsp;и Дукатар педокомплекс V-S5 на Тителском лесном платоу изграђени су од седимената квартарне старости,&nbsp;формираних током глобалних палеоклиматских промена које &nbsp;су се одиграле током горњег&nbsp; и средњег&nbsp;плеистоцена. Промена боје између леса и палеоземљишта представља једно од најважнијих визуелних обележја&nbsp;ових литолошких чланова. Такође, наведене промене у блиској су вези са степеном развоја земљишта.&nbsp;Најизраженије разлике у боји између леса и палеоземљишта &nbsp;базиране су на заступљености два феромагнетична&nbsp;минерала- хематита и гетита. Поменути гвожђевити минерали имају значајну заступљеност у земљиштима и&nbsp;носиоци су записа о климатским и еколошким променама. &nbsp;Земљишта која садрже само, или готово искључиво&nbsp;гетит имају жуту боју. Када је присутан хематит боја углавном постане црвенкаста, због чињенице да црвени&nbsp;хематит веома успешно маскира жути гетит. Детаљним теренским и лабораторијским истраживањима&nbsp;поменутих лесно-палеоземљишних секвенци добијене су колориметријске вредности и вредности стенског&nbsp;магнетизма презентоване у оквиру ове дисертације. Боја лесно-палеоземљишних &nbsp;седимената у влажном и сувом&nbsp;стању&nbsp; одређена је применом Манселовог каталога боја земљишта,&nbsp; а рефлективност боја лесних и&nbsp;палеоземљишних узорака одређена је инструментално, помоћу тристимулусног колориметра. Колориметријске&nbsp;вредности дате су у&nbsp; CIE&nbsp; L*, a*, b* колорном систему.&nbsp; Боје одређене у влажном и сувом стању&nbsp; (помоћу&nbsp;Манселовог каталога боја) коришћене су за израчунавање вредности рубификације и меланизације, параметара&nbsp;који представљају саставни део индекса развоја земљишта. Као алтернативни показатељ црвенила земљишта&nbsp;(рубификације) и промене&nbsp; у садржају хематита,&nbsp; послужио је&nbsp; индекс црвенила&nbsp; земљишта.&nbsp;Вредновање/рангирањe црвенила земљишта извршено је за изразито рубификовано палеоземљиште V-S5 са&nbsp;профила Дукатар. Такође је извршено и мерење магнетног сусцептибилитета који има широку примену у лесно-палеоземљишним &nbsp;студијама као показатељ интензитета педогенезе. Резултати истраживања &nbsp;представљени у&nbsp;овој студији указују на значај локалитета Орловат, као кључног палеоклиматског и палеоеколошког архива&nbsp;горњег плеистоцена на простору Баната (северна Србија), односно југоисточног дела Карпатског (Панонског)&nbsp;<br />басена. Са друге стране, резултати колориметријско-магнетних истраживања на &nbsp;локалитету Дукатар (V-S5)&nbsp;указују да је испитивано палеоземљиште формирано током периода MIS 13-15&nbsp; (479-640 ka),&nbsp; који се&nbsp;карактерише вишим температурама током летњих месеци и/ или дужим сушним периодима.&nbsp; На основу&nbsp;палеопедолошких интерпретација, добијених колориметријских вредности и вредности индекса развоја&nbsp;земљишта изложених у овој студији, може се констатовати да испитиване лесно-палеоземљишне секвенце&nbsp;указују на сукцесију еколошких услова који се крећу од семи-хумидно суптропских окружења (V-S5) до&nbsp;типичних степских окружења (V-S1). Компарација са другим евроазијским лесно-палеоземљишним записима&nbsp;указује на присутност сличног палеоклиматског тренда. Резултати ове дисертације јасно апострофирају значај&nbsp;примене колориметријских метода у интердисциплинарном приступу приликом процене присутности&nbsp;феромагнетика и одређивања стенског магнетизма лесно-палеоземљишних секвенци средњег и горњег&nbsp;плеистоцена у средњем делу басена Дунава. Такође, овакав приступ значајан је приликом &nbsp;истраживања&nbsp;климатских и еколошких услова и успостављања корелација са другим локалитетима на регионалном нивоу.</p> / <p>Lesno-paleozemljišne sekvence na prostoru Vojvodine (severna Srbija) predstavljaju najznačajnije&nbsp;regionalne paleoklimatske i paleoekološke arhive. Ispitivana sekvenca Orlovat- ciglana na Tamiškom, kao&nbsp;i Dukatar pedokompleks V-S5 na Titelskom lesnom platou izgrađeni su od sedimenata kvartarne starosti,&nbsp;formiranih tokom globalnih paleoklimatskih promena koje &nbsp;su se odigrale tokom gornjeg&nbsp; i srednjeg&nbsp;pleistocena. Promena boje između lesa i paleozemljišta predstavlja jedno od najvažnijih vizuelnih obeležja&nbsp;ovih litoloških članova. Takođe, navedene promene u bliskoj su vezi sa stepenom razvoja zemljišta.&nbsp;Najizraženije razlike u boji između lesa i paleozemljišta &nbsp;bazirane su na zastupljenosti dva feromagnetična&nbsp;minerala- hematita i getita. Pomenuti gvožđeviti minerali imaju značajnu zastupljenost u zemljištima i&nbsp;nosioci su zapisa o klimatskim i ekološkim promenama. &nbsp;Zemljišta koja sadrže samo, ili gotovo isključivo&nbsp;getit imaju žutu boju. Kada je prisutan hematit boja uglavnom postane crvenkasta, zbog činjenice da crveni&nbsp;hematit veoma uspešno maskira žuti getit. Detaljnim terenskim i laboratorijskim istraživanjima&nbsp;pomenutih lesno-paleozemljišnih sekvenci dobijene su kolorimetrijske vrednosti i vrednosti stenskog&nbsp;magnetizma prezentovane u okviru ove disertacije. Boja lesno-paleozemljišnih &nbsp;sedimenata u vlažnom i suvom&nbsp;stanju&nbsp; određena je primenom Manselovog kataloga boja zemljišta,&nbsp; a reflektivnost boja lesnih i&nbsp;paleozemljišnih uzoraka određena je instrumentalno, pomoću tristimulusnog kolorimetra. Kolorimetrijske&nbsp;vrednosti date su u&nbsp; CIE&nbsp; L*, a*, b* kolornom sistemu.&nbsp; Boje određene u vlažnom i suvom stanju&nbsp; (pomoću&nbsp;Manselovog kataloga boja) korišćene su za izračunavanje vrednosti rubifikacije i melanizacije, parametara&nbsp;koji predstavljaju sastavni deo indeksa razvoja zemljišta. Kao alternativni pokazatelj crvenila zemljišta&nbsp;(rubifikacije) i promene&nbsp; u sadržaju hematita,&nbsp; poslužio je&nbsp; indeks crvenila&nbsp; zemljišta.&nbsp;Vrednovanje/rangiranje crvenila zemljišta izvršeno je za izrazito rubifikovano paleozemljište V-S5 sa&nbsp;profila Dukatar. Takođe je izvršeno i merenje magnetnog susceptibiliteta koji ima široku primenu u lesno-paleozemljišnim &nbsp;studijama kao pokazatelj intenziteta pedogeneze. Rezultati istraživanja &nbsp;predstavljeni u&nbsp;ovoj studiji ukazuju na značaj lokaliteta Orlovat, kao ključnog paleoklimatskog i paleoekološkog arhiva&nbsp;gornjeg pleistocena na prostoru Banata (severna Srbija), odnosno jugoistočnog dela Karpatskog (Panonskog)&nbsp;<br />basena. Sa druge strane, rezultati kolorimetrijsko-magnetnih istraživanja na &nbsp;lokalitetu Dukatar (V-S5)&nbsp;ukazuju da je ispitivano paleozemljište formirano tokom perioda MIS 13-15&nbsp; (479-640 ka),&nbsp; koji se&nbsp;karakteriše višim temperaturama tokom letnjih meseci i/ ili dužim sušnim periodima.&nbsp; Na osnovu&nbsp;paleopedoloških interpretacija, dobijenih kolorimetrijskih vrednosti i vrednosti indeksa razvoja&nbsp;zemljišta izloženih u ovoj studiji, može se konstatovati da ispitivane lesno-paleozemljišne sekvence&nbsp;ukazuju na sukcesiju ekoloških uslova koji se kreću od semi-humidno suptropskih okruženja (V-S5) do&nbsp;tipičnih stepskih okruženja (V-S1). Komparacija sa drugim evroazijskim lesno-paleozemljišnim zapisima&nbsp;ukazuje na prisutnost sličnog paleoklimatskog trenda. Rezultati ove disertacije jasno apostrofiraju značaj&nbsp;primene kolorimetrijskih metoda u interdisciplinarnom pristupu prilikom procene prisutnosti&nbsp;feromagnetika i određivanja stenskog magnetizma lesno-paleozemljišnih sekvenci srednjeg i gornjeg&nbsp;pleistocena u srednjem delu basena Dunava. Takođe, ovakav pristup značajan je prilikom &nbsp;istraživanja&nbsp;klimatskih i ekoloških uslova i uspostavljanja korelacija sa drugim lokalitetima na regionalnom nivou.</p> / <p>Loess-palaeosol sequences in Vojvodina (North Serbia) represent a significant &nbsp;terrestrial sedimentary archives&nbsp;of climate and environmental changes during Pleistocene. The investigated sequence Orlovat on Tami&scaron;, and Dukatar&nbsp;pedocomplex V-S5 on Titel loess plateau are comprised of quaternary sediments, formed due to global paleoclimatic&nbsp;changes during the Late and Middle Pleistocene. Loess and intercalated paleosols are characterized by significantly&nbsp;different colors. Obvious changes in hues can be interpreted as a consequence of different climate conditions under&nbsp;which pedocomplexes were formed. Goethite and hematite are the main iron oxides in loess and paleosols that strongly&nbsp;influence color differences. Presence of the above mentioned ferrimagnetica represent proxy of climatic and ecological&nbsp;changes. Soils containing only, or almost exclusively, goethite are yellow. When hematite is present, the color usually&nbsp;becomes reddish because the red hematite is very effective in masking the yellow goethite. Sampling and laboratory&nbsp;investigations of the mentioned loess-paleosol sections provided rock magnetic and colorimetric perspective on the Late&nbsp;and Middle Plistocene climate presented in this study. Wet colors were determined using a Munsell soil color chart. Dry&nbsp;colors were observed using the same Munsell soil color notation. Then, the dry samples were ground using mortar and&nbsp;pestle and color reflectance of loess and paleosol samples was determined colorimetrically using a chromameter. Color&nbsp;values &nbsp;as determined by the chromameter are given in the CIE L*, a*, b* color space. Wet and dry colors, determined&nbsp;by Munsell soil color chart were used for calculation of Rubification and Melanization Indices. The Rubification Index&nbsp;and Melanization Index represent common soil development indices. As an alternative proxy for soil reddening&nbsp;(rubification) and changes in the hematite content, the Redness Index was determined as well. The Redness Rating was&nbsp;calculated as average from moist and dry Munsell colors for strongly rubified pedocomplex V-S5 (Dukatar section).&nbsp;Rock magnetic measurements were carried out as well, since this parameter is generally &nbsp;applied as proxy for the&nbsp;exclusively pedogenetically formed fraction of ferrimagnetica (as shown in many loess-paleosol studies). The results&nbsp;presented in this study highlighted the importance of the Orlovat section as a key archive for the Late &nbsp;Pleistocene&nbsp;paleoclimate and paleoenvironment of the Banat region in Serbia, the southeastern part of the Carpathian (Pannonian)&nbsp;Basin. On the other hand, rock magnetic and colorimetric results of the Dukatar (V-S5) pedocomplex shows that&nbsp;<br />investigated paleosol was formed during MIS 13-15 (479-640 ka), a period characterized by increase in summer&nbsp;temperature and/or duration of summer dryness. &nbsp;Due to paleopedological interpretations and measured colorimetric and&nbsp;soil development index values, it can be highlited that investigated loess-paleosol sequences presented in this study&nbsp;indicate a succession of interglacial environmental changes from semi-humid subtropical environments (V-S5) towards&nbsp;landscapes with typical steppe soils (V-S1). Comparison with equivalent Eurasian loess-paleosol records indicate a&nbsp;similar paleoclimatic trend. This study points out the potential of a joined colorimetric or spectrometric analyses and&nbsp;rock magnetic analyses in paleoenvironmental investigations on loess-paleosol sequences and correlation establishment&nbsp;between other sections on regional level.</p>