Made available in DSpace on 2016-08-03T12:21:21Z (GMT). No. of bitstreams: 1 ANGELA MARINGOLI KITZINGER CAPA.pdf: 618106 bytes, checksum: 28499952b3e3f0668624b3b6a796f5df (MD5) Previous issue date: 2011-04-15 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior / This study analyzes the existing relationship between the subjects dialogued by the writer of the book of Rute (4,1-12) and the books that are part of the composition of the Deuteronomistic History.There were three proposals, each one with its own way to see the situation, the mission and the organization of the people.The first one belongs to Joshua and Zerubbabel (Ezra 3,1-13).The second of Ezra (Ed 9,1-10,44) (Ne 8,1-18) and the third of Nehemiah (5,1-19). It was really a challenge punctuating this pericope in this context. Firstly it was placed at the moment of the History of Israel, living deeply the after-exile, with the return of the deportees from Babilônia during the national restructuration of Judá. Afterwards, the personages were placed in their due social papers. The people of the land stayed in Judah and the surrounding areas. The social injustices were many: the peasants were being dispossessed of its own lands, by the Jewish brothers who had arrived from Babilônia (Ne, 51-5).These same Jewish brothers were those that had loaned money to the people of the land and had charged the payment with usury. The scene was a discouraging one. The problems were endless and of all the types. Poverty and hunger were increasing (Ag 1,6) the poor, the foreigners and the widows survived because of spills (Ruth 2.2) / Esta dissertação analisa a relação existente entre os temas dialogados pelo redator do livro de Rute (4,1-12) e os livros que fazem parte da composição da História Deuteronomística. Havia três propostas, cada uma com a sua própria maneira de ver a situação, a missão e a organização do povo. A primeira é a de Zorobabel e Josué (Ed 3,1-13). A segunda de Esdras (Ed 9,1-10,44) (Ne 8,1-18) e a terceira de Neemias (5,1-19). Como abordar a pericope neste contexto foi realmente um desafio. Em um primeiro momento, ela foi situada no momento da História de Israel, vivenciando o pós exílio, com a volta dos deportados da Babilônia, época de reestruturação nacional de Judá. Em seguida, os personagens foram colocados em seus devidos papéis sociais. O povo da terra ficou em Judá e nos arredores. As injustiças sociais eram muitas: os campesinos estavam sendo desapropriados de suas próprias terras, pelos irmãos judeus que chegaram da Babilônia (Ne 51-5). Esses mesmos irmãos judeus são os que emprestaram dinheiro ao povo da terra e cobraram o pagamento com usura. O cenário era desanimador; os problemas intermináveis e de todos os tipos. A pobreza e a fome eram cada vez maiores (Ag 1,6), os pobres, estrangeiros e viúvas sobreviviam da respinga (Rt 2,2)

[pt] Rute é uma mulher pobre, viúva e estrangeira moabita. Não obstante isso, é uma mulher de força/valor, em atitudes e palavras; é uma mulher decidida que se comporta em termos de paridade com Booz, o homem que ao seu lado divide a cena central em Rt 3: a cena da eira. A presente tese, intitulada Uma heroína chamada Rute: análise narrativa e intertextual de Rt 3, buscou mostrar, por meio da exegese narrativa, as possibilidades que assinalam essa paridade entre os protagonistas, Rute e Booz, através da análise de seus atos e falas, quer pelo tratamento que o autor, através da voz do narrador dá a cada um, quer pelo discurso destes personagens, valorizando, ainda, a importância e o papel de Noemi nas cenas anterior e posterior à cena da eira. A seguir, a partir da análise intertextual bíblica e extrabíblica, foi possível identificar outras mulheres que em muito se assemelham à pessoa, às características e ao comportamento de paridade entre Rute e Booz em Rt 3: as mulheres bíblicas Débora, Jael, Abigail e a mulher de Pr 31,10-31, bem como as mulheres extrabíbicas Arete e Alceste, todas com seus pares masculinos em cena. Esta aproximação permitiu aplicar a Rute o conceito de heroína, conforme o modelo literário dos textos da Antiguidade. Nestes, mulheres fortes, corajosas e pares dos homens caracterizam as heroínas, seja nos textos que retratavam a sociedade em Israel, no Antigo Oriente Próximo, ou entre os povos da Grécia continental e insular, os quais circulavam na bacia do Mediterrâneo. / [en] Ruth is a poor, widowed and moabite foreigner woman. Nevertheless, she is a woman of strength/value, in attitudes and words; a decided woman that behaves at parity with Booz, the man with whom she shares side by side the central scene in Rt 3: at the threshing floor. This thesis, entitled A heroine called Ruth: narrative and intertextual analysis of Rt 3, sought to show, through the narrative exegesis, the possibilities that point out that parity between the protagonists, Ruth and Booz, either by the treatment the author, through the Narrator s voice, gives to each one or by the speeches of these characters, giving value, still, to Naomi s importance and role before and after the threshing floor scene.Then, from the bible and extrabible intertextual analysis, it was possible to identify other women who very much resemble the person, characteristics and behavior of parity between Ruth and Booz in Rt 3: the bible women Deborah, Jael, Abigail and woman of Pr 31,10 31, as well as the extrabible women Arete and Alcestis, all with their male counterparts at the scene. This approach made it possible to apply to Ruth the concept of heroin, as the literary model of the texts of Antiquity. In these strong, courageous women and men s counterparts characterize the heroines in texts that depict the society in Israel, in the ancient Near East, or between the people of continental and insular Greece, which circulated in the Mediterranean basin.

Made available in DSpace on 2014-12-17T14:55:52Z (GMT). No. of bitstreams: 1 RenataPB_DISSERT.pdf: 1489254 bytes, checksum: 88fdf1027875fb6b83dbe203da3c24f7 (MD5) Previous issue date: 2011-11-14 / It s notorious the advance of computer networks in recent decades, whether in relation to transmission rates, the number of interconnected devices or the existing applications. In parallel, it s also visible this progress in various sectors of the automation, such as: industrial, commercial and residential. In one of its branches, we find the hospital networks, which can make the use of a range of services, ranging from the simple registration of patients to a surgery by a robot under the supervision of a physician. In the context of both worlds, appear the applications in Telemedicine and Telehealth, which work with the transfer in real time of high resolution images, sound, video and patient data. Then comes a problem, since the computer networks, originally developed for the transfer of less complex data, is now being used by a service that involves high transfer rates and needs requirements for quality of service (QoS) offered by the network . Thus, this work aims to do the analysis and comparison of performance of a network when subjected to this type of application, for two different situations: the first without the use of QoS policies, and the second with the application of such policies, using as scenario for testing, the Metropolitan Health Network of the Federal University of Rio Grande do Norte (UFRN) / ? not?rio o avan?o das redes de computadores nas ?ltimas d?cadas, seja em rela??o ?s taxas de transmiss?o, ao n?mero de dispositivos interconectados ou mesmo ?s aplica??es existentes. Em paralelo, percebemos tamb?m este avan?o nos diversos segmentos da ?rea de automa??o, tais como: industrial, comercial e residencial. Em uma de suas ramifica??es, encontram-se as redes hospitalares, que podem fazer uso de uma gama de servi?os, que v?o desde o simples cadastro de pacientes at? uma cirurgia feita por um rob? sob a supervis?o de um m?dico especialista. No contexto dos dois universos, aparecem as aplica??es em Telemedicina e Telessa?de, que trabalham com a transfer?ncia, em tempo real, de imagens de alta resolu??o, som, v?deo e dados de pacientes. Surge ent?o um problema, visto que as redes de computadores, inicialmente criadas para a transfer?ncia de dados menos complexos, est? sendo agora usada por um servi?o que envolve altas taxas de transfer?ncia e apresenta requisitos em rela??o ? qualidade do servi?o (QoS) oferecido pela rede. Desta forma, este trabalho realiza uma an?lise e compara??o de desempenho de uma rede quando submetida a esse tipo de aplica??o, para duas situa??es distintas: a primeira sem o uso de pol?ticas de QoS, e a segunda com a aplica??o de tais pol?ticas, usando como cen?rio para os testes, a Rede Metropolitana de Sa?de da Universidade Federal do Rio Grande do Norte (UFRN)

<p>Основни циљ дисертације је да објасни концепт културне руте као средства за унапређење конзервације и очувања културног наслеђа, као и могућности искоришћавања културних ресурса приликом развоја туризмa. Кроз анализу специфичности простора Србије и Подунавља, односно анализи специфичности туристичких ресурса заснованих на употреби културног наслеђа и тврђава, као и утврђивању услова који утичуи на формирање туристичке понуде, дефинисана је културна рута &bdquo;Тврђаве на Дунаву&ldquo; у Србији. Истраживања у оквиру дисертације су пратила реализацију пројекта &bdquo;Тврђаве на Дунаву&ldquo; које је реализовало Министарство културе Републике Србије у периоду 2009-2010. године. С обзиром на бројност и очуваност тврђава дуж тока Дунава у Србији, сматра се да оне могу представљати веома значајан како примарни тако и комплементарни фактор у процесу развоја туристичке понуде Србије на Дунаву. Креирањем културне руте дуж тока Дунава, која би се састојала од елемената са знaчaјним пeјзaжним, културним, историјским, гeолошким или природним врeдностимa и која би укључивала рaзглeдaњe и интeрпрeтaцију тврђава као кључних атракција омогућило би се искоришћавање постојећег потенцијала тврђава на Дунаву у Србији, која би се посредством туристичке анимације и презентације могла пласирати на туристичком тржишту и представљала би велики корак у формирању туристичког производа Србије.Истраживањем су обухваћена насеља у оквиру којих се налазе тврђаве, те ја самим тим урађена и анализа инфраструктуре, социо-економских фактора, надлежних институција за заштиту споменика културе, као и институција надлежних за развој туризма, затим су спроведена истраживања ставова надлежних у овим институцијама, ставова резидентног становништва и ставова туриста у погледу тока развоја ове културне руте на Дунаву и друго. Тумачењем резултата истраживања дошло се до закључка да постоји велики интерес и реални потенцијал за формирање културне руте, као и бројни планови и пројекти за спровођење активности у смеру развоја туризма и унапређење и искоришћавање потенцијала појединих тврђава и других културних ресурса на Дунаву у Србији. Наравно, подршка међународних организација у стварању основних предуслова потребних за креирање културне руте су неопходна, тако да туристичке организације и надлежна министарства требају предузети посебне акције за пружање подршке локалним иницијативама које имају за цињ очување културног наслеђа и покретање пројеката развоја туризма на овом подручју.</p> / <p>Osnovni cilj disertacije je da objasni koncept kulturne rute kao sredstva za unapređenje konzervacije i očuvanja kulturnog nasleđa, kao i mogućnosti iskorišćavanja kulturnih resursa prilikom razvoja turizma. Kroz analizu specifičnosti prostora Srbije i Podunavlja, odnosno analizi specifičnosti turističkih resursa zasnovanih na upotrebi kulturnog nasleđa i tvrđava, kao i utvrđivanju uslova koji utičui na formiranje turističke ponude, definisana je kulturna ruta &bdquo;Tvrđave na Dunavu&ldquo; u Srbiji. Istraživanja u okviru disertacije su pratila realizaciju projekta &bdquo;Tvrđave na Dunavu&ldquo; koje je realizovalo Ministarstvo kulture Republike Srbije u periodu 2009-2010. godine. S obzirom na brojnost i očuvanost tvrđava duž toka Dunava u Srbiji, smatra se da one mogu predstavljati veoma značajan kako primarni tako i komplementarni faktor u procesu razvoja turističke ponude Srbije na Dunavu. Kreiranjem kulturne rute duž toka Dunava, koja bi se sastojala od elemenata sa značajnim pejzažnim, kulturnim, istorijskim, geološkim ili prirodnim vrednostima i koja bi uključivala razgledanje i interpretaciju tvrđava kao ključnih atrakcija omogućilo bi se iskorišćavanje postojećeg potencijala tvrđava na Dunavu u Srbiji, koja bi se posredstvom turističke animacije i prezentacije mogla plasirati na turističkom tržištu i predstavljala bi veliki korak u formiranju turističkog proizvoda Srbije.Istraživanjem su obuhvaćena naselja u okviru kojih se nalaze tvrđave, te ja samim tim urađena i analiza infrastrukture, socio-ekonomskih faktora, nadležnih institucija za zaštitu spomenika kulture, kao i institucija nadležnih za razvoj turizma, zatim su sprovedena istraživanja stavova nadležnih u ovim institucijama, stavova rezidentnog stanovništva i stavova turista u pogledu toka razvoja ove kulturne rute na Dunavu i drugo. Tumačenjem rezultata istraživanja došlo se do zaključka da postoji veliki interes i realni potencijal za formiranje kulturne rute, kao i brojni planovi i projekti za sprovođenje aktivnosti u smeru razvoja turizma i unapređenje i iskorišćavanje potencijala pojedinih tvrđava i drugih kulturnih resursa na Dunavu u Srbiji. Naravno, podrška međunarodnih organizacija u stvaranju osnovnih preduslova potrebnih za kreiranje kulturne rute su neophodna, tako da turističke organizacije i nadležna ministarstva trebaju preduzeti posebne akcije za pružanje podrške lokalnim inicijativama koje imaju za cinj očuvanje kulturnog nasleđa i pokretanje projekata razvoja turizma na ovom području.</p> / <p> The main objective of the dissertation is to explain the concept of cultural routes as a means of promoting the conservation and preservation of cultural heritage, as well as the possibility of exploiting these resources in the development of cultural tourism. Through the analysis of specific areas of Serbia and the Danube river, as well as the analysis of specific tourism resources based on the use of cultural heritage and the conditions that influence on tourism development were established, so the cultural route &bdquo;Fortresses along the Danube&rdquo; in Serbia is defined. Dissertation research was fallowing the project &bdquo;Fortresses along the Danube in Serbia&rdquo; implemented by the Ministry of Culture of Serbia in the period 2009-2010. According to the significance and preservation levels of the fortresses along the Danube in Serbia, it is considered that they may represent very significant, primary or complementary, factor in the development of the tourist offer of Serbia on the Danube. By creating a cultural route along the Danube, consisted of elements with significant landscape, cultural, historical, geological or natural resources, that would include a tour of the forts as well as quality interpretation of the key attractions, would allow the exploitation of existing potential of the fortress on the Danube in Serbia. That would enable the cultural route, through the animation and good presentation, to position itself on the tourist market and to represent a great step in the formation of the cultural tourist product of Serbia. The survey covered the towns with fortresses, and therefore the analysis of infrastructure, socio-economic factors, the institutions for the protection of cultural monuments, the institutions responsible for tourism development was made. Moreover, the relevant research studies were conducted in these institutions, as well as the survey on attitudes of the residents and tourists and their opinions regarding the cultural development of cultural route along the Danube in Srbia. The conclusions based on the research results led to confirmation of the starting opinion that there is a great interest and real potential for the formation of cultural routes in Serbia. It will follow numerous plans and projects for implementation of activities in the direction of tourism development and promotion of the utilization of some fortresses and other cultural resources in the Danube area in Serbia. Of course, the support of international organizations in creating the basic requirements for the creation of cultural routes are necessary, so that tourist organizations and relevant ministries should take the specific actions to support local initiatives that have the goal in the preservation of cultural heritage and tourism development projects in the area.</p>

<p>Личност дестинације као и њена веза са личношћу туристе још увек је релативно<br />неистражена област којом се бавио мали број аутора. Такође, у литератури се не&nbsp; проналазе радови који повезују личност туристе и његову перцепцију&nbsp; имиџа дестинације. Слично је и са утицајем личности туристе на понашање и одабир<br />понуде активности на дестинацији. Ово је прво истраживање које проучава везу између личности туристе мерене моделом Великих пет и избора односно занимљивости активности на дестинацији. Важан теоријски допринос ове тезе<br />је и у креирању нове скале личности дестинације, која је у потпуности&nbsp;&nbsp; прилагођена туристичкој дестинацији као производу, и садржи ајтеме који<br />се односе искључиво на личност, у овом случају приписану туристичкој дестинацији.&nbsp; Нова скала базирана је на 5 основних димензија оригиналног<br />модела личности бренда (Искреност, Узбудљивост, Компетентност, &nbsp; Софистицираности и Сировост), али су ставке сваке димензије сада прилагођене специфичности туристичке дестинације као производа.&nbsp; У&nbsp; тези је истражено такође и&nbsp; како одабир активности на дестинацији, као и занимљивост активности повратно утичу на перцепцију личности бренда и имиџа туристичке<br />дестинације. Такође, један од циљева био је и утврдити да ли се перцепција имиџа и личности дестинације од стране туриста разликује од перцепције туристичких стејкхолдра.</p><p>Истраживање је спроведено на 502 посетиоца&nbsp;различитих локалитета културне руте &bdquo;Пут римских царева&ldquo;. У истраживању су тестирана 3 структурална модела&nbsp; -структурални модел одабира активности (модел 1), структурални модел занимљивости потенцијалних (модел 2) и&nbsp;структурални модел занимљивости постојећих активности (модел 3). Такође, тестиран је један мерни модел (нове скале BPS). Сви модели су на крају показали прихватљиве индикаторе фита (CFI, NNFI&gt;0.9 и RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>Истраживање је показало да постоји утицај личности и соцеиодемографских&nbsp; карактеристика испитаника на перцепцију имиџа и личности бренда. Такође, потврђен је утицај социодемографских карактеристика на избор активности, док су резултати указали на то да личност туристе не утиче на избор активности на<br />дестинацији. За разлику од тога, на занимљивост активности утичу и личност туристе и социодемографске карактеристике. Личност дестинације не утиче на&nbsp; избор активности на дестинацији, а такође ни да избор активности не утиче на перцепцију личности дестинације. Међутим,&nbsp; начин на који видимо дестинацију као особу може утицати на то које ће нам активности бити занимљиве, али исто тако и да занимљивост активности на дестинацији може утицати на то да ми доживимо дестинацију на одређени начин. Имиџ дестинације утиче на избор активности, док избор активности не утиче на перцепцију имиџа.За разлику од тога, постоји обостран утицај занимљивости активности и перцепције имиџа&nbsp; дестинације. Истраживање је показало и имиџ утиче на перцепцију личности&nbsp; бренда, као и да туристички радници имају позитивнију перцепцију&nbsp; имиџа и личности бренда у односу на туристе.&nbsp; Сазнања до којих се дошло&nbsp; кроз овај рад<br />ће омогућити маркетинг стручњацима али и осталим запосленима у туристичкој индустрији јасне смернице шта све утиче на перцепцију личности и имиџа дестинације, чиме ће се олакшати формирање конкурентске предности дате дестинације као и њено позиционирање на туристичком тржишту.</p> / <p>Ličnost destinacije kao i njena veza sa ličnošću turiste još uvek je relativno<br />neistražena oblast kojom se bavio mali broj autora. Takođe, u literaturi se ne&nbsp; pronalaze radovi koji povezuju ličnost turiste i njegovu percepciju&nbsp; imidža destinacije. Slično je i sa uticajem ličnosti turiste na ponašanje i odabir<br />ponude aktivnosti na destinaciji. Ovo je prvo istraživanje koje proučava vezu između ličnosti turiste merene modelom Velikih pet i izbora odnosno zanimljivosti aktivnosti na destinaciji. Važan teorijski doprinos ove teze<br />je i u kreiranju nove skale ličnosti destinacije, koja je u potpunosti&nbsp;&nbsp; prilagođena turističkoj destinaciji kao proizvodu, i sadrži ajteme koji<br />se odnose isključivo na ličnost, u ovom slučaju pripisanu turističkoj destinaciji.&nbsp; Nova skala bazirana je na 5 osnovnih dimenzija originalnog<br />modela ličnosti brenda (Iskrenost, Uzbudljivost, Kompetentnost, &nbsp; Sofisticiranosti i Sirovost), ali su stavke svake dimenzije sada prilagođene specifičnosti turističke destinacije kao proizvoda.&nbsp; U&nbsp; tezi je istraženo takođe i&nbsp; kako odabir aktivnosti na destinaciji, kao i zanimljivost aktivnosti povratno utiču na percepciju ličnosti brenda i imidža turističke<br />destinacije. Takođe, jedan od ciljeva bio je i utvrditi da li se percepcija imidža i ličnosti destinacije od strane turista razlikuje od percepcije turističkih stejkholdra.</p><p>Istraživanje je sprovedeno na 502 posetioca&nbsp;različitih lokaliteta kulturne rute &bdquo;Put rimskih careva&ldquo;. U istraživanju su testirana 3 strukturalna modela&nbsp; -strukturalni model odabira aktivnosti (model 1), strukturalni model zanimljivosti potencijalnih (model 2) i&nbsp;strukturalni model zanimljivosti postojećih aktivnosti (model 3). Takođe, testiran je jedan merni model (nove skale BPS). Svi modeli su na kraju pokazali prihvatljive indikatore fita (CFI, NNFI&gt;0.9 i RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>Istraživanje je pokazalo da postoji uticaj ličnosti i soceiodemografskih&nbsp; karakteristika ispitanika na percepciju imidža i ličnosti brenda. Takođe, potvrđen je uticaj sociodemografskih karakteristika na izbor aktivnosti, dok su rezultati ukazali na to da ličnost turiste ne utiče na izbor aktivnosti na<br />destinaciji. Za razliku od toga, na zanimljivost aktivnosti utiču i ličnost turiste i sociodemografske karakteristike. Ličnost destinacije ne utiče na&nbsp; izbor aktivnosti na destinaciji, a takođe ni da izbor aktivnosti ne utiče na percepciju ličnosti destinacije. Međutim,&nbsp; način na koji vidimo destinaciju kao osobu može uticati na to koje će nam aktivnosti biti zanimljive, ali isto tako i da zanimljivost aktivnosti na destinaciji može uticati na to da mi doživimo destinaciju na određeni način. Imidž destinacije utiče na izbor aktivnosti, dok izbor aktivnosti ne utiče na percepciju imidža.Za razliku od toga, postoji obostran uticaj zanimljivosti aktivnosti i percepcije imidža&nbsp; destinacije. Istraživanje je pokazalo i imidž utiče na percepciju ličnosti&nbsp; brenda, kao i da turistički radnici imaju pozitivniju percepciju&nbsp; imidža i ličnosti brenda u odnosu na turiste.&nbsp; Saznanja do kojih se došlo&nbsp; kroz ovaj rad<br />će omogućiti marketing stručnjacima ali i ostalim zaposlenima u turističkoj industriji jasne smernice šta sve utiče na percepciju ličnosti i imidža destinacije, čime će se olakšati formiranje konkurentske prednosti date destinacije kao i njeno pozicioniranje na turističkom tržištu.</p> / <p>Destination personality and its&nbsp; relationship with tourist personality is still unexplored area which hasn&#39;t been a subject of many scientific publications untill now. Moreover, in the existing body of literature, there are no scientific papers connecting tourist personality and its destination image perception. The similar case is also with the impact of tourist personality on tourist behaviour, especially its choice of tourist activities on destination.Thus, this is the first study to examine the relationship among tourist personality, measured by Big Five Traint model, and the choice and&nbsp;preference of activities on destination. The important theoretical contribution od this thesis is in creation of a new scale of destination personality, which is completely adapted to tourist destination, as a specific tourist product. This scale contains items which refer only to personality traits, in this case personality traits of tourist destination. The new scale is based on five dimensions of original Brend Personality Scale (Sincerity, Excitement, Competetivness, Sofistication and Rugidness), but each&nbsp; of these dimensions contains items adapted to tourist destination. In this thesis, it is also explored how can choice and preference of tourist activities on destination affect tourist image and brend personality perception. In addition, the aim was to determine whether there is a difference in image and destination personality&nbsp; perception among tourist and tourism stakeholders. The research was carried out on a sample of 502 tourists who have visited different sites on the cultural route &ldquo;The trail of Roman Emperors&rdquo;. In this research, the three structural model have been tested &ndash; Structural model of choice of tourist activities (Model 1), Structural model&nbsp; of preference of potential activities (Model 2), and Structural model of preference of existing activities (Model 3). Moreover, model of a new scale of destination personality has also been tested. All tested model have showen satisfactory fit indexes (CFI, NNFI&gt;0.9 и RMSEA, SRMR&lt;0.08).</p><p>The research has shown that there is an impact of tourist personality and its sociodemografic features on image and destination perosnality percepction. In addition, It is confirmed that sociodemografic features affect a choice of tourist activities on destination. On contrary, tourist preference of activities is affected by both tourist personality and sociodemografic features. Destination personality does not affect tourist choice of activities, and tourist choice of activites does not affect tourust perception of destination personality. However, the way we pereceive tourist destionation can affect our preference of activities, and vice verca. The study have shown that destination image affects choice of activities on destination, which choice of activities doesn&rsquo;t affect tourist image perception. On contrary, there is a mutual influence between preference of tourist activities and image perception. The study has &nbsp; also shown that image affects destination personality, as well as that tourist stakeholders have more positive perception of image and brend personality than tourist. The results obtained through this thesis could provide marketers and other employees in tourism with detailed information about what affects image and destination personality perception. This could positively influence the positioning of this cultural route and obtaining of the competetive position on tourism market.</p>