<p>Cilj istraživanja je da pokažem prisustvo<br />implicitne rodne diskriminacije u skrivenom<br />kurikulumu osnovne &scaron;kole tokom<br />komunikacije između nastavnica i učenika i<br />učenica u razredu na srpskom jeziku (u kojem<br />postoje jasni jezički znaci za obeležje roda) i na<br />mađarskom jeziku (koji ne poznaje kategoriju<br />roda u tipolo&scaron;kom sistemu jezika).<br />Teorijski okvir čini teorija iz rodnih studija o<br />vi&scaron;estrukim identitetima (Batler 2010 [1990],<br />2001 [1993] ) i &bdquo;činjenje roda&ldquo; (West,<br />Zimmerman 1987), u kojem se analiza diskursa<br />afirmi&scaron;e kao najpogodnija.<br />Hipoteza je da je implicitna rodna<br />diskriminacija deo skrivenog diskursa i<br />eksplicitne diskursne upotrebe jezika nastavnica<br />u razredu.<br />Korpus empirijskih podataka čine: 1.<br />razgovor u razredu (transkripti video i audio<br />zapisa dva &scaron;kolska časa maternjeg jezika u<br />srpskom i mađarskom odeljenju 8. razreda u<br />dve osnovne &scaron;kole u Subotici); 2. tekstovi<br />nastavnih programa i čitanki za isti razred<br />srpskog jezika (kao maternjeg i nematernjeg) i<br />mađarskog (kao maternjeg) 3. neverbalno i<br />verbalno pona&scaron;anje učenika i učenica na<br />&scaron;kolskoj priredbi (dva video zapisa snimljena<br />na Danu &scaron;kole u dvojezičnoj osnovnoj &scaron;koli sa<br />nastavom na srpskom i mađarskom jeziku).<br />Rezultati pokazuju da: 1. nastavni čas<br />strukturiraju i vode nastavnice - njima pripada<br />govoreni prostor u oba odeljenja, postoje<br />razlike u njihovim diskursnim strategijama<br />(oslovljavanju, prekidanjima, preklapanjima)<br />prema učenicima i učenicama. 2. Rodno<br />osteljiva analiza nastavnih planova i čitanki<br />nije konstatovala integraciju rodne<br />ravnopravnosti u udžbeničke koncepcije i<br />sadržaje, nego potvrđuje rodne stereotipe i<br />implicitnu i eksplicitnu diskriminaciju po<br />polu/rodu; 3. Analiza sadržaja i oblika</p><p>osnovno&scaron;kolskih godi&scaron;njih priredbi potvrđuje<br />da je koncepcija priredbi u funkciji razvijanja<br />multikulturalizma, ali dijalog kultura izostaje.<br />Hipoteza je potvrđena.<br />Zaključujem da razgovor u razredu utiče na<br />formiranje rodnih, jezičkih i kulturnih identiteta<br />učenika i učenica po rodu kao komponenti<br />njihovog identiteta. Zato u dvojezičnim<br />&scaron;kolama treba organizovani posebne oblike<br />nastavnih sadržaja, strukture časa, razgovornog<br />i pisanog materijala kojim bi se ove kategorije<br />vrednosti i pona&scaron;anja i jezički uobličavali za<br />potrebe rodnog identiteta. Preporuka je da oni<br />koji kreiraju obrazovne politike i kurikulume za<br />obrazovanje nastavničkog kadra kao i autori_ke<br />nacionalnih kurikuluma za &scaron;kole i udžbenika<br />podignu svest o važnosti neposredne interakcije<br />u razredu.</p> / <p>The aim of the research is to show the<br />existence of implicit gender discrimination in the<br />hidden curriculum in primary education that is<br />reflected in the interaction between the teachers<br />and the pupils in the classes taught in Serbian<br />(with clear grammar gender markers) and<br />Hungarian (which does not recognize the gender<br />categories).<br />The theoretical framework is based on the<br />theory of multiple identities in gender studies<br />(Batler 2010 [1990], 2001 [1993]) and &ldquo;doing<br />gender&rdquo; (West, Zimmerman 1987), where<br />discourse analysis is considered to be the most<br />suitable tool for investigation of this topic.<br />The paper starts from the hypothesis that the<br />implicit gender-based discrimination is part of<br />the hidden classroom discourse and the explicit<br />language used by teachers in the classroom<br />setting.<br />The corpus consists of: 1.a classroom talk<br />(the fine transcript of two video and audio<br />recordings of mother tongue lessons in Serbian<br />and Hungarian classes made in the eighth grade<br />in two primary schools in Subotica), 2. texts<br />taken from the curricula and the eighth grade<br />textbooks used in classes in Serbian (taught<br />either as a mother tongue or a second language)<br />and Hungarian (taught as mother tongue); 3.<br />nonverbal and verbal behaviour of pupils during<br />the school events (two video recordings made<br />during &ldquo;The School Day&rdquo; in a bilingual primary<br />school where teaching is conducted in both<br />Serbian and Hungarian).<br />The results of the empirical investigation are<br />as follows: 1. classes in both classrooms were<br />structured and led by teachers &ndash; classroom<br />interaction time was mostly taken by teachers.<br />Also, certain differences have been identified<br />concerning the teacher-pupil discourse strategies<br />in terms of addressing pupils, interruptions and<br />overlaps; 2. the gender sensitive analysis of curricula and textbooks has shown that gender<br />equality principle is not their integral part.<br />Instead, textbooks reflect gender bias and<br />discrimination by gender/sex; 3. the analysis of<br />the types and content of school events has shown<br />that although these events were aimed at<br />developing multiculturalism, the dialogue<br />between cultures was missing.<br />Therefore, the hypothesis has been<br />confirmed.<br />It has been concluded that classroom<br />interaction influences the formation of gender,<br />linguistic and cultural identities of both female<br />and male pupils. Hence, bilingual schools should<br />pay attention to class structure, devising specific<br />teaching contents, and creating spoken and<br />written materials which would help to develop<br />the aforementioned values and types of<br />behaviour. The general recommendation is that<br />educational policy makers as well as national<br />curriculum and textbook authors should make<br />effort to raise awareness about the importance of<br />immediate classroom interaction.</p>

This work examines issues related to the national definition of the Serb community in Dalmatia between 1878 and 1905. It provides a partial assessment of the relationship between the Orthodox Church and the Serbian National Movement in Dalmatia. The thesis focuses on the formation of the Roman Catholic community of Serbs and the internal profile of this community. It also studies how the Serbians approached their conflict with the Croats within Dalmatia. This work also closely considers the historiographical disputes held on this topic between Croatian and Serbian historians. The work examines the circumstances leading up to the formation of the Serbian national movement and the creation of the independent Serbian political parties. I specifically focus on the political parties within the selected period for which Orthodoxy and the Orthodox Church are closely tied to the definition of the Serbian national identity. I also deal with the contentious issues with the Serbs and Roman Catholic communities. I also study the attitude of Serb representatives to the Croatian national movement and deal with their rights under this national project. I found that the connection between the liberal Serbian National Movement and the local leadership of the Orthodox Church was closer than is commonly reported in...

Le nombre d’études consacrées au problème de l’espace, y compris dans la littérature, est en nette progression depuis plusieurs décennies et surtout ces dernières années. Certains parlent d’un « tournant spatial » de l’ensemble des disciplines humanistes. Malgré cet intérêt accru, l’équivocité traditionnellement attachée à la notion d’espace demeure. Si le langage courant réserve le terme aux faits géographiques, urbains ou encore astronomiques, on a souvent mis en évidence le fait qu’il désigne à la fois un « contenu » et une « forme » (E. Husserl), une réalité en même temps « obscure » et « objective » (A. Einstein). Cette thèse tient compte de la complexité de la notion d’espace et la met à profit pour analyser ce qu’il convient d’appeler la spatialité dans la littérature. Elle porte sur un corpus diversifié qui comprend des œuvres narratives écrites par Jean Echenoz, François Bon, Radoslav Petković, David Albahari, V.S. Naipaul et Martin Amis. Telle qu’elle est étudiée ici, la spatialité pose un large ensemble de questions « formelles » et « thématiques » : la scénographie urbaine et non urbaine, la « polarisation » de l’espace (centre/périphérie, local/global, familier/étranger), l’écriture de la frontière, la toponymie, la topographie, le « balisage » de l’espace (à l’aide de pronoms, verbes et adverbes), l’espace-image et le sens autoréflexif de l’espace. À chacun de ses différents niveaux, elle se révèle profondément dynamique, composée d’éléments en interaction et en opposition, autrement dit « en mouvement ». / In various fields, including literature, much work has been done on the question of space over the last few years and decades. Some refer to a “spatial turn” in humanities and social sciences. However, in spite of a considerable general interest in this topic, the notion of space remains equivocal. The term is commonly used to denote basic facts in geography, urbanism and astronomy, but the concept is also often said to be rather complex. Husserl claimed that space was both a “content” and a “form”, while Einstein believed that its genuine nature was at the same time “obscure” and “undeniably objective”. In this thesis, we take into account the complexity of the space itself and challenge the notion of spatiality in literature. The corpus consists of novels and narratives written by V.S. Naipaul, Martin Amis, Jean Echenoz, François Bon, Radoslav Petković and David Albahari. Spatiality, such as defined here, brings us to examine both content- and form-related issues, including urban and non-urban space, spatial “polarization” (“centers” and “peripheries”, “local” and “global”, “known” and “unknown” places), border, toponymy and topography. The use of some terms specifying spatial location (such as deictics) is also analyzed, as well as the iconographic representations of space referred to in the texts and, finally, different forms of self-reflexive discourse inherent in the writing of space. The analysis reveals that every level of spatiality has an essentially dynamic, non-static quality, as the elements that it is composed of are in constant opposition and interaction.

<p>Ovim se istraživanjem na primeru osnovnih predikata (glagola) percepcije ruskog i srpskog jezika odgovara na pitanja vezana za sistemske odnose u oblasti leksike, klasifikaciju jezičkih jedinica, definisanje leksema, međusobnu zavisnost značenja leksema i njihovih morfolo&scaron;kih i sintaksičkih obeležja. Osnovni predikati (glagoli) percepcije ruskog i srpskog jezika pozicioniraju se unutar semantičkih paradigmi, zasnovanih na interakciji diferencijalnih i zajedničkih komponenata značenja svojih članova. Članovi paradigmi izdvajaju se na osnovu kriterijuma određenih u skladu s principima organizacije centra i periferije leksičkog sistema. Pozicioniranje izdvojenih predstavnika vizuelne, auditivne, olfaktorne, gustativne i taktilne percepcije, kao i njihovih vidskih korelata, rezultira utvrđivanjem strukture paradigmi i smerova semantičke derivacije u njima.</p> / <p>This dissertation focuses on systemic relationships among the basic predicates (verbs) of perception in Russian and Serbian. It investigates issues related to the lexicon, the classification of linguistic units, the relationships between the meanings of lexemes and their morphological and syntactic features, as well as the definition of the main members of the analysed lexico-semantic group. The basic predicates of perception in Russian and Serbian are positioned within the semantic paradigms, based on the interaction of differential and general components of meaning of their members. The members of the paradigms are selected based on criteria established in accordance with the principle of the organization of lexical systems into core and periphery. The positioning of the selected representatives of visual, auditory, olfactory, gustative and tactile perception, as well as their aspectual correlates, results in determining the structure of the paradigms and the directions of semantic derivation in them.</p>

<p>Дати рад има задатак да представи, опише и одреди статус лексички крњих глагола у руском и српском језику. Реч је о глаголима који нису способни самостално да функционишу, због чега су упућени на самосталне речи, са којима у споју остварују своју улогу и постају способни да изразе граматичко значење самосталних речи, као и читаве конструкције чији су саставни део.<br />Глаголи овога типа биће класификовани у три основне групе: 1) копулативни глаголи; 2) модални и фазни глаголи и 3) формално пунозначни глаголи, њихова анализа спроводиће се како у оквиру наведених група, тако и у целини, а основу датог проучавања представљаће контрастивна анализа и одређивање статуса датих глагола у савременом руском и српском језику.<br />Иако су више пута били предмет истраживања, непунозначни глаголи нису добили једну целовиту анализу, нису адекватно груписани и побројани, није урађена типолошка класификација ове групе глагола у оба поређена језика. Насупрот детаљно истраженој групи пунозначних (самосталних) глагола, група лексички непунозначних глагола заслужује исцрпнију анализу, јаснију научну дефиницију, изучавање њихове семантике, карактера, као и специфичности односа које означавају, односно положаја који заузимају у општем систему језичких јединица.</p> / <p>Dati rad ima zadatak da predstavi, opiše i odredi status leksički krnjih glagola u ruskom i srpskom jeziku. Reč je o glagolima koji nisu sposobni samostalno da funkcionišu, zbog čega su upućeni na samostalne reči, sa kojima u spoju ostvaruju svoju ulogu i postaju sposobni da izraze gramatičko značenje samostalnih reči, kao i čitave konstrukcije čiji su sastavni deo.<br />Glagoli ovoga tipa biće klasifikovani u tri osnovne grupe: 1) kopulativni glagoli; 2) modalni i fazni glagoli i 3) formalno punoznačni glagoli, njihova analiza sprovodiće se kako u okviru navedenih grupa, tako i u celini, a osnovu datog proučavanja predstavljaće kontrastivna analiza i određivanje statusa datih glagola u savremenom ruskom i srpskom jeziku.<br />Iako su više puta bili predmet istraživanja, nepunoznačni glagoli nisu dobili jednu celovitu analizu, nisu adekvatno grupisani i pobrojani, nije urađena tipološka klasifikacija ove grupe glagola u oba poređena jezika. Nasuprot detaljno istraženoj grupi punoznačnih (samostalnih) glagola, grupa leksički nepunoznačnih glagola zaslužuje iscrpniju analizu, jasniju naučnu definiciju, izučavanje njihove semantike, karaktera, kao i specifičnosti odnosa koje označavaju, odnosno položaja koji zauzimaju u opštem sistemu jezičkih jedinica.</p> / <p>The aim of this dissertation is to analyze and determine the status of lexically incomplete verbs in Russian and Serbian. Lexically incomplete verbs are those that cannot function independently, which is why they are directed towards independent words. It is by means of this relationship they are able to perform their function and express grammatical meaning of independent words, as well as of the entire phrase they are a part of.<br />These verbs will be classified in three primary groups: 1) copulative verbs; 2) modal and phase verbs; 3) verbs with formally full meaning, their analysis will be performed both within the framework of the aforementioned groups and by treating them as a whole, whereas the basis for the study will be set by a contrastive analysis and the determination of the status of the verbs in modern Russian and Serbian.<br />Even though they have so far been an object of numerous studies, verbs without full meaning have yet not been given a thorough analysis, nor have they been adequately grouped, inventoried and typologically classified in either of the two contrasted languages. If compared to the group of independent verbs with full meaning that were examined in great detail, the group of verbs without full lexical meaning deserves a more comprehensive analysis, a clearer scientific definition, an analysis of their semantics, character, as well as the specific relations they signify and the position they occupy in the general system of linguistic units.</p>

<p>У раду је представљен најзначајнији део<br />књижевног опуса Николаја Тимченка,<br />књижевног историчара и критичара, есејисте<br />и филозофа и указано је на вредност,<br />домете и актуелност његове мисли о српској<br />књижевности 20. века.</p> / <p>U radu je predstavljen najznačajniji deo<br />književnog opusa Nikolaja Timčenka,<br />književnog istoričara i kritičara, esejiste<br />i filozofa i ukazano je na vrednost,<br />domete i aktuelnost njegove misli o srpskoj<br />književnosti 20. veka.</p> / <p>The work presents the most important part of<br />the literary opus of Nikolai Timchenko, literary<br />historian and critic, essayist and philosopher,<br />and points to the value, reach and actuality of his<br />thought on Serbian literature of the 20th century.</p>

<p>Уводно поглавље садржи образложење наслова и предмета студије, као и критичку анализу досадашњих музиколошких радова о српској црквеној хорској музици између два светска рата. Следеће поглавље посвећено је Традиционалној црквеној уметности, њеним основним појмовима и тумачењима у 20. веку. У њему су теоријски разрађени теолошки аспекти аутентичног<br />црквеног уметничког стваралаштва, са посебним освртом на проблем уметничког<br />символа и његовог функционисања у литургијској перспективи, те месту музике у<br />богослужењу као сложеној синтези више уметничких врста. Поглавље Црквено-<br />уметничко стваралаштво и црквена хорска музика у српској култури између два светска рата доноси контекстуално сагледавање црквене хорске музике са црквеним сликарством и црквеном архитектуром тога времена, тумачећи достигнућа српских композитора као део укупног процеса развоја православне уметности под дејством традиционалних и модерних елемената. У четвртом поглављу Историја жанра кроз сагледавање богослужбених и концертних елемената &ndash; стилско-аналитички наратив као централном делу студије извршена је подела посматраних композиција према стваралачким принципима од наједноставнијих обрада и хармонизација напева до сложених и веома оригиналних поступака са и без сличности са црквеним мелодијама. Примарна анализа допуњена је сагледавањем жанровско-извођачких карактеристика (доминантно богослужбена или концертна пракса) које значајно доприносе одређивању односа између функционалних и уметничких елемената осматраних остварења. У последњем поглављу Закључак поред сумирања најзначајнијих релевантних чињеница из претходног тока студије, уз помоћ одређивања опште хијерархије односа између композиционих поступака (превласт западног или православног елемента), као и кроз препознавање типологије начина усвајања конвенција (спровођење композиционих решења) објективно се дефинишу достигнућа српских аутора црквене хорске музике међуратног периода.<br />Успостављени критеријум третира оба својства ове музике: традиционалну<br />вредност у домену литургијско-функционалне употребе, као и уметнички<br />квалитет по себи, у оквирима укупног развоја српске музике током прве половине 20. века.</p> / <p>Uvodno poglavlje sadrži obrazloženje naslova i predmeta studije, kao i kritičku analizu dosadašnjih muzikoloških radova o srpskoj crkvenoj horskoj muzici između dva svetska rata. Sledeće poglavlje posvećeno je Tradicionalnoj crkvenoj umetnosti, njenim osnovnim pojmovima i tumačenjima u 20. veku. U njemu su teorijski razrađeni teološki aspekti autentičnog<br />crkvenog umetničkog stvaralaštva, sa posebnim osvrtom na problem umetničkog<br />simvola i njegovog funkcionisanja u liturgijskoj perspektivi, te mestu muzike u<br />bogosluženju kao složenoj sintezi više umetničkih vrsta. Poglavlje Crkveno-<br />umetničko stvaralaštvo i crkvena horska muzika u srpskoj kulturi između dva svetska rata donosi kontekstualno sagledavanje crkvene horske muzike sa crkvenim slikarstvom i crkvenom arhitekturom toga vremena, tumačeći dostignuća srpskih kompozitora kao deo ukupnog procesa razvoja pravoslavne umetnosti pod dejstvom tradicionalnih i modernih elemenata. U četvrtom poglavlju Istorija žanra kroz sagledavanje bogoslužbenih i koncertnih elemenata &ndash; stilsko-analitički narativ kao centralnom delu studije izvršena je podela posmatranih kompozicija prema stvaralačkim principima od najednostavnijih obrada i harmonizacija napeva do složenih i veoma originalnih postupaka sa i bez sličnosti sa crkvenim melodijama. Primarna analiza dopunjena je sagledavanjem žanrovsko-izvođačkih karakteristika (dominantno bogoslužbena ili koncertna praksa) koje značajno doprinose određivanju odnosa između funkcionalnih i umetničkih elemenata osmatranih ostvarenja. U poslednjem poglavlju Zaključak pored sumiranja najznačajnijih relevantnih činjenica iz prethodnog toka studije, uz pomoć određivanja opšte hijerarhije odnosa između kompozicionih postupaka (prevlast zapadnog ili pravoslavnog elementa), kao i kroz prepoznavanje tipologije načina usvajanja konvencija (sprovođenje kompozicionih rešenja) objektivno se definišu dostignuća srpskih autora crkvene horske muzike međuratnog perioda.<br />Uspostavljeni kriterijum tretira oba svojstva ove muzike: tradicionalnu<br />vrednost u domenu liturgijsko-funkcionalne upotrebe, kao i umetnički<br />kvalitet po sebi, u okvirima ukupnog razvoja srpske muzike tokom prve polovine 20. veka.</p> / <p>The introductory chapter contains an<br />explanation of titles and subjects of the paper,<br />critical analysis of previous musicological<br />works on Serbian Church Choral Music of the<br />period between two World Wars. The following<br />chapter is devoted to the Traditional Church<br />Art, its basic elements and interpretations from<br />20th century. This part of the study brings the<br />crucial theological aspects of the authentic<br />Church аrt, with the special attention to the<br />problem of artistic symbol and its function in<br />the liturgical perspective, as well as the position<br />of music in the liturgical service as synthesis of<br />several disciplines of art. The chapter named<br />Church-artistic practice and Church Choral<br />Music in the Serbian culture between the two<br />World Wars brings contextual view over the<br />Church Choral Music together with the Church<br />visual art and Church architecture of the period<br />understanding the composers efforts as part of<br />the whole artistic evolution of the Orthodox art<br />under traditional and modern influences. The<br />fourth chapter The history of the genre through<br />the balance of the liturgical and concert<br />elements as a central part of the study offers<br />segmentation of the composed music on the<br />basis of compositional approach from the<br />simple harmonisations to the original and<br />complex attitudes with or without the usage of<br />the chant. This kind of basic analyse is followed<br />by the division of the performing characteristics<br />(the dominant liturgical or concert practice)<br />which can help in understanding the relation<br />between functional and artistic elements of this<br />choral genre. The final chapter Conclusion<br />beside summaries of the most important facts<br />from the previous parts of the study, through the<br />definition of hierarchy of the relations between<br />compositional approaches (the domination of<br />Western or Orthodox elements) and recognition<br />the typology of the usage of conventions (the<br />guidance of compositional solutions) brings<br />objective evaluation of the Church Choral<br />Music composed by the Serbian authors of this<br />period. The final reached criteria offers the<br />evaluation of both meanings of this music: its<br />traditional level of liturgical and functional role<br />and its artistic value as part of the general<br />development of the Serbian music of first part<br />of 20th century.</p> / null

<p>Позоришни редитељ Боривоје Ханауска незаобилазан је у проучавању делатности Српског народног позоришта у периоду после Другог светског рата. Ханауска је од 1945. до 1967. (са прекидом од 1948. до 1952) у Српском народном позоришту режирао тридесет представа. Овај рад приказуке редитељски рад<br />Боривоја Ханауске у СНП, једног од најзначајнијих редитеља СНП-а, и на најбољи<br />начин показује његовог значај и допринос развоју режије у српском послератном<br />позоришту. Методи истраживања били су историјски, театролошки, реконструкција и<br />анализа свих тридесет представа које је Ханауска режирао у СНП, као и синтеза<br />добијених резултата. Овај рад на основу доступне грађе обухвата сваки сегмент<br />његовог рада на представи. У раду му је био важан сваки детаљ представе, залагао да домаћи драмски текст буде што више присутан на сцени, да се са сцене чује домаћи текст, а посебно је водио рачуна о визуелном аспекту. Један је од зачетника новог приступа драмској режији. Из сваке његове представе, у мањој или већој мери, излазила је поетичност, коју је носио дубоко у себи. Рад је илустрован палкатима и фотографијама из представа, а доноси и попис свих представа које је режирао са пописом свих актера, бројем извођења у СНП и на гостовању, као и бројем гледалаца.</p> / <p>Pozorišni reditelj Borivoje Hanauska nezaobilazan je u proučavanju delatnosti Srpskog narodnog pozorišta u periodu posle Drugog svetskog rata. Hanauska je od 1945. do 1967. (sa prekidom od 1948. do 1952) u Srpskom narodnom pozorištu režirao trideset predstava. Ovaj rad prikazuke rediteljski rad<br />Borivoja Hanauske u SNP, jednog od najznačajnijih reditelja SNP-a, i na najbolji<br />način pokazuje njegovog značaj i doprinos razvoju režije u srpskom posleratnom<br />pozorištu. Metodi istraživanja bili su istorijski, teatrološki, rekonstrukcija i<br />analiza svih trideset predstava koje je Hanauska režirao u SNP, kao i sinteza<br />dobijenih rezultata. Ovaj rad na osnovu dostupne građe obuhvata svaki segment<br />njegovog rada na predstavi. U radu mu je bio važan svaki detalj predstave, zalagao da domaći dramski tekst bude što više prisutan na sceni, da se sa scene čuje domaći tekst, a posebno je vodio računa o vizuelnom aspektu. Jedan je od začetnika novog pristupa dramskoj režiji. Iz svake njegove predstave, u manjoj ili većoj meri, izlazila je poetičnost, koju je nosio duboko u sebi. Rad je ilustrovan palkatima i fotografijama iz predstava, a donosi i popis svih predstava koje je režirao sa popisom svih aktera, brojem izvođenja u SNP i na gostovanju, kao i brojem gledalaca.</p> / <p>The theatre director Borivoje Hanausca is an unavoidable figure in the study of the Serbian National Theatre (SNP) activities in the period after the Second World War. Hanausca directed thirty plays in the Serbian National Theatre from 1945-1967(with a break from 1948-1952). This study describes the work of the theatre director Borivoje Hanausca in the Serbian National Theatre being one of the most significant directors in it and in the best way presents his contribution to the development of directing in the Serbian post-war theatre. The research methods in this work are historical and<br />theatrical; reconstruction and analysis of all the thirty plays Hanausca directed in the Serbian National Theatre as well as the synthesis of the results that were obtained. This study includes each part of his work in his plays, on the basis of the material which was available. He considered every single detail of his plays important; he supported Serbian plays to be both present and heard from the stage as much as possible and he particularly took care of visual aspects. He is one of the<br />creators of the new approach to theatre play directing. Poetics he had deep within himself came out and was present, more or less, in his plays. This work is illustrated with posters and photographs from his plays and there is a list of all plays he directed and the names of all the people involved in the performances, the number of performances in the Serbian National Theatre and performed on tour, as well as the number of audiences.</p>

<p>The primary objective of this research was to identify and<br />analyse the challenges faced by ethnic minority students<br />while studying and building an academic career in the higher<br />education system of Serbia. The secondary objective was to<br />analyse the unconscious and conscious gender biases towards<br />ethnic minority women, when building their academic careers<br />and in reaching decision-making position in academia. The<br />tertiary objective of was to raise awareness about the<br />increased demand for human resources in the technical fields<br />and that therefore more women should be steered towards the<br />studying engineering.<br />The research was conducted based on 2192 filled in<br />questionnaires and 45 semi-structured interviews. The<br />research results showed that language, intersecting with<br />gender, ethnicity and class result in a new inequality concept.<br />It was shown that women are under-represented in technical<br />fields, which has its roots in gender stereotypes. Finally, it<br />was shown that women are less motivated to reach higher<br />positions in the Serbian higher education system than men.<br />The author proposes a set of policy recommendations for<br />solving/mitigating the identified challenges, e.g. deconstruction<br />of gender stereotypes via improved teaching<br />aids in elementary and high schools, optimised Serbian<br />language teaching to eliminate the language difficulty faced<br />at the start of their higher education; as well as the founding<br />of an ethnic minority research centre, which would research<br />the challenges faced by ethnic minority communities.</p> / <p>Primarni cilj istraživanja je identifikacija i i analiza prepreka<br />u sistemu visokog obrazovanja tokom studiranja i izgradnje<br />karijere u akademskoj zajednici žena iz nacionalnih zajednica<br />sa posebnim osvrtom na žene iz mađarske nacionalne<br />zajednice. Sekundarni cilj je analiza nesvesne i svesne rodne<br />pristrasnosti prema ženama etničkih manjina u toku izgradnje<br />akademske karijere i pri dosezanju visokih pozicija unutar<br />akademije. Tercijarni cilj istraživanja je podizanje svesti o<br />tome, kako je potražnja za ljudskim resursima na trži&scaron;tu rada<br />u oblasti tehničkih nauka značajna i da je stoga potrebno<br />usmeriti veći broj žena ka tim oblastima. Istraživanje je<br />sprovedeno pomoću 2192 popunjena upitnika i 45 polustrukturirana<br />intervjua. Istraživanjem je utvrđeno da jezik,<br />koji je u intersekciji sa rodom, nacionalno&scaron;ću i klasom,<br />rezultira novim konceptom nejednakosti. Takođe je dokazano<br />da su žene nedovoljno zastupljene u tehničkim oblastima, &scaron;to<br />je najvećim delom moguće pripisati rodnim stereotipima.<br />Konačno, utvrđeno je da su žene manje motivisane da<br />dosegnu visoke pozicije od mu&scaron;karaca u sistemu visokog<br />&scaron;kolstva. Autorka predlaže skup mera za re&scaron;avanje i/ili<br />ublažavanje identifikovanih izazova, npr. dekonstrukcija<br />rodnih stereotipa pomoću unapređenih nastavnih materijala u<br />osnovnim i srednjim &scaron;kolama, prilađen program učenja<br />srpskog jezika za učenike iz etničkih manjina sa ciljem<br />izbegavanja jezičke barijere na početku studija; odnosno<br />osnivanje centra za istraživanje statusa i izazova zajednica<br />etničkih manjina.</p>

<p>У раду је истражен утицај нових модела рада на постигнућа ученика у настави српског језика и књижевности. Теоријски оквири рада усмерени су на разматрање наставних модела: од појмовног одређења, преко врста и подела, до моделовања процеса учења. Истражене су могућности примене осам одабраних нових наставних модела &ndash; егземпларног, индивидуализованог, интерактивног, проблемског, програмираног, пројектног, сарадничког и хеуристичког.<br />Како би се испитали ефекти примене нових наставних модела подржаних информационо-комуникационим технологијама (ИКТ) на постигнућа ученика, у односу на традиционални модел, спроведено је експериментално истраживање у четири сомборске средње школе &ndash; Средњој техничкој школи, Средњој економској школи, Средњој медицинској школи &bdquo;Др Ружица Рип&ldquo;, Гимназији &bdquo;Вељко Петровић&ldquo; и једној кулској школи &ndash; Економско-трговинској школи, у другом полугодишту школске 2014/15. године и током школске 2015/16. године на узорку од 1724 ученика из сва четири разреда.<br />Резултати истраживања показују да су ученици у експерименталним групама, у којима су примењени нови наставни модели, имали виша постигнућа у односу на ученике контролних група, односно да су нови наставни модели ефикаснији од традиционалног.<br />Субјекатски положај ученика уз примену индивидуализације и диференцијације у новим наставним моделима, допринели су, уз виша постигнућа ученика и бројне продукте рада, и већој самосталности и ангажованости ученика, интерактивној комуникацији и лакшем препознавању даровитих и креативних ученика.</p> / <p>U radu je istražen uticaj novih modela rada na postignuća učenika u nastavi srpskog jezika i književnosti. Teorijski okviri rada usmereni su na razmatranje nastavnih modela: od pojmovnog određenja, preko vrsta i podela, do modelovanja procesa učenja. Istražene su mogućnosti primene osam odabranih novih nastavnih modela &ndash; egzemplarnog, individualizovanog, interaktivnog, problemskog, programiranog, projektnog, saradničkog i heurističkog.<br />Kako bi se ispitali efekti primene novih nastavnih modela podržanih informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) na postignuća učenika, u odnosu na tradicionalni model, sprovedeno je eksperimentalno istraživanje u četiri somborske srednje škole &ndash; Srednjoj tehničkoj školi, Srednjoj ekonomskoj školi, Srednjoj medicinskoj školi &bdquo;Dr Ružica Rip&ldquo;, Gimnaziji &bdquo;Veljko Petrović&ldquo; i jednoj kulskoj školi &ndash; Ekonomsko-trgovinskoj školi, u drugom polugodištu školske 2014/15. godine i tokom školske 2015/16. godine na uzorku od 1724 učenika iz sva četiri razreda.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da su učenici u eksperimentalnim grupama, u kojima su primenjeni novi nastavni modeli, imali viša postignuća u odnosu na učenike kontrolnih grupa, odnosno da su novi nastavni modeli efikasniji od tradicionalnog.<br />Subjekatski položaj učenika uz primenu individualizacije i diferencijacije u novim nastavnim modelima, doprineli su, uz viša postignuća učenika i brojne produkte rada, i većoj samostalnosti i angažovanosti učenika, interaktivnoj komunikaciji i lakšem prepoznavanju darovitih i kreativnih učenika.</p> / <p>In this paper, the effect of new models of work on students` achievement in Serbian language and literature teaching has been investigated. Theoretical frameworks are directed at observing the teaching models &ndash; from conceptual defining, over classes and classification to modelling the process of learning. The application possibilities of eight chosen new teaching models have been analysed &ndash; exemplary, individualised, interactive, problem- solving, programmed, projected, co-teaching and heuristic.<br />In order to investigate the effects of application of new teaching models supported by information-communication technologies (ICT) on students` achievements when compared to the traditional model, experimental research was carried out in four secondary schools in Sombor &ndash; Secondary Technical school, Secondary school of Economics, Secondary Medical school Dr Ruzica Rip, Grammar school Veljko Petrovic and one school in Kula &ndash; Secondary school of Economics and Trade during the second term of school year 2014/ 15 and throughout 2015/ 16 on 1724 students in all four years.<br />The results of the survey showed that students in experimental groups, in which new teaching models had been applied, had higher achievements when compared to students in control groups, meaning that new teaching models were more efficient than traditional methods.<br />Subject position of students, in addition to individualisation and differentiation in new teaching models contributed to greater achievements and numerous products of work, greater self- reliance and students` commitment, interactive communication and easier recognition of gifted and creative students.</p>