<p>Osnovno pitanje ovog istraživanja se može formulisati na sledeći način: da li adolescenti sa izraženim smislom za humor ispoljavaju i vi&scaron;i nivo subjektivnog blagostanja? Smisao za humor je određen kao klaster osobina koji obuhvata karakteristike koje se tiču individualnih razlika u pona&scaron;anjima vezanim za humor kao &scaron;to su produkcija humora, razumevanje i doživljavanje humora važnim (engl. humor appreciation; Martin, 1998; Ruch &amp; Hofmann, 2012). Subjektivno blagostanje je definisano preko tripartitnog Dinerovog modela subjektivnog blagostanja i to kroz: često doživljavanje pozitivnog afekta, retko doživljavanje negativnog afekta i zadovoljstvo životom (Diener, 1984; 2012). Ovim istraživanjem je ispitivano kakva je povezanost između smisla za humor i indikatora subjektivnog blagostanja i da li na tu vezu utiču stilovi humora i osobine ličnosti. Takođe, ispitivana je i moderatorska uloga smisla za humor na povezanost između broja negativnih životnih događaja i subjektivnog blagostanja. U istraživanju su kao mera smisla za humor kori&scaron;ćene samoprocena i procena od strane drugih. Činjenica da humor predstavlja izuzetno poželjnu karakteristiku u okviru self koncepta i da većina ljudi veruje da je njihov smisao za humor u najmanju ruku prosečne vrednosti (Allport, 1961; Lefcourt &amp; Martin, 1986) navela je na odluku o kori&scaron;ćenju dva načina procene. Takođe, različiti autori ukazuju na socijalnu prirodu smisla za humor kao i na to da se najče&scaron;će javlja<br />spontano u interpersonalnim relacijama (npr. Martin, 1998). Istraživanje je sprovedeno na uzorku srednjo&scaron;kolaca (357 devojaka i 172 mladića). Prosečna starost uzorka iznosi 17.36 (SD = .64), raspon godina od 15 do 20. Na osnovu spiskova sa imenima učenika iz svih razreda, koji su prikupljeni uz pomoć &scaron;kolskih psihologa, pristupljeno je sastavljanju Skale procene smisla za humor (SzH). Svaki učenik je u okviru svoje baterije testova popunjavao SzH skalu sastavljenu od imena svih učenika njegovog razreda i četvorostepene skale procene. U okviru pomenute skale, svaki učenik je procenjivao i stepen svog smisla za humor. Od instrumenata, uz SzH skalu, kori&scaron;ćeni su: Satisfaction with Life Scale (SWLS; Diener, Emmons, Larsen, &amp; Griffin, 1985); Scale of Positive and Negative Experience (SPANE; Diener et al., 2009); Humor Style Questionnaire (HSQ; Martin et al., 2003); Big Five Inventory (BFI; John &amp; Srivastava, 1999); Skala depresivnosti, preuzeta iz Depression, Anxiety and Stress Scale (DASS-21; Lovibond &amp; Lovibond, 1995) i Serbian Life Events Check-List-Adolescent Form (SLEC-AF; Gavrilov-Jerković, Jovanović, Žuljević, &amp; Brdarić, 2012). Rezultati istraživanja su pokazali da postoji pozitivna povezanost između smisla za humor i subjektivnog blagostanja, da samoporažavajući stil umanjuje jačinu date povezanosti, da ekstraverzija i savesnost pojačavaju njihovu povezanost, dok otvorenost umanjuje jačinu date povezanosti. Takođe je utvrđeno je da samopomažući stil humora predstavlja značajan protektivan činilac u relaciji između broja negativnih životnih događaja i subjektivnog blagostanja. Dodatno, nalazi su ukazali na jaču povezanost smisla za humor sa indikatorima blagostanja kada je kao mera kori&scaron;ćena procena od strane drugih. U teorijskom smislu, dobijeni rezultati pomažu obja&scaron;njenju nedosledne uloge smisla za humor u subjektivnom blagostanju. Sa praktičnog stanovi&scaron;ta, nalazi dobijeni u ovom istraživanju mogu pomoći unapređenju programa vezanih za razvoj strategija prevladavanja i jačanju psiholo&scaron;kih resursa pojedinca.</p>

L’omniprésence de l’affichage publicitaire confère à la langue un caractère intrinsèquement social, nonobstant le message linguistique lui-même. Son influence sur la société se construit à travers une double utilisation du langage ; conçu d'une part comme un système traditionnel de signes, et d'autre part comme un ensemble de co(n)textes. Notre approche sémio-linguistique s'occupe de l'intentionnel et de la subjectivité dont dispose le signe totalisant qu’est l’affiche publicitaire. L’objet de l’analyse étant les campagnes dites sociales, notre étude situe les discours dans leurs sémiosphères respectives. Enfin, le sujet ainsi présenté étant aussi vaste, nos intérêts se limitent à un seul aspect du processus de communication : le récepteur. Ce dernier s’avère hétérogène, puisqu’il il ne s’agit jamais d’une seule personne. La virtualité qui en relève nous conduit, d’un côté, à ne plus parler du récepteur, mais du simulacre de récepteur ; et de l’autre, à reconsidérer les notions de signification et de sens. La question englobant tous les concepts évoqués est : qu’en est-il de l’interprétant et de l’interprétation ? C’est en ces deux notions que le contexte et le récepteur se croisent. Or, toute interprétation d’une affiche publicitaire est acceptable du côté de la réception des messages, à condition qu’elle relève à la fois de la dénotation, du contexte et de l’expérience personnelle. S’agissant de simulacres d’émetteur et de récepteur, il nous est impossible de fermer le cercle de sémiose en retrouvant le même interprétant des deux côtés. Néanmoins, pour que l’interprétation soit acceptable, il convient simplement de clore ledit cercle. / Omnipresence of promotional posters contributes to the incontestably social linguistic character conceived in the mere linguistic message. His impact on the society starts with double use of language: language as a part of traditional system of signs, and language as an unity of co(n)texts. Furthermore, this semio-linguistic approach deals with intentionality and subjectivity without which the sign «totalisant» - the poster – cannot exist. As the objects of the analysis are so-called social campaigns, our research considers the context lacto sensu and thereby situates the discourses in theirs semio-spheres. A subject as complex as this one has to be limited. In our case, the analysis of the communication process is relevant to the addressee. He is by definition heterogeneous, for he never represents one person only. Potentiality which is the consequence of such a concept force us, on the one hand, not to discuss the addressee, but the his simulacra; and, on the other, to reconsider the notions of meaning and sense. The final question embraces all the concepts mentioned earlier: what about the interpretant and the interpretation? These two notions imply context and addressee. In other words, every interpretation of any promotional poster is acceptable for the addressee, if, and only if the interpretation relies on the denotation, context and personal experience at the same time. As the actors are simulacra of addresser and of addressee, it is no more possible to close the semiosis circle by finding exclusively the same interpretant at both ends of the communication process. For the interpretation to be succeeded, it is enough to close it with any interpreter at all. / Sveprisutnost reklamnoga plakata pridonosi jezičnome neosporivo nasilnom karakteru začetom već u samoj jezičnoj poruci. Njegov utjecaj na društvo počiva na dvostrukom korištenju jezika; jeziku kao dijelu tradicionalnoga sustava znakova i kao cjelini vizualnog objekta. Disertacija analizira plakat semiološkim i donekle sociološkim pristupom, kako bi pokazala da marketing koristi znak kao sredstvo društvene manipulacije. Nadalje, bavi se semiološkim teorijama analizirajući intencionalnost i subjektivnost kanalizirane kroz jezik. Promatrajući značenje i smisao plakata, disertacija razrađuje treći stupanj uspješne interpretacije: osobno značenje u kojem se svijet znakova razdvaja od realnosti te vrijednosti medija ostaju izražene distorzijom koja daje efekt iznenađenja. Uspjeh procesa semioze je definiran tako uzimajući u obzir i pošiljatelja i primatelja poruke: ako ne možemo odrediti interpretanta, semioza ne postoji. Ipak, ako je zaista potrebno zatvoriti komunikacijski krug, kako onda tretirati igre riječima ili krive interpretacije koje po definiciji podrazumijevaju interpretanta i to onoga koji nam je nepoznat? Ovaj nas je predmet doveo do kraja istraživanja u kojemu supostoje nesigurnost prave emisije i recepcije poruke: odnosno, do jezične manipulacije. Cilj disertacije je pokazati da je, sa strane primatelja poruke, svaka moguća interpretacija reklamnoga plakata prihvatljiva.