Title: Analyzis of static and dynamik of shooting Objectives:. Epp, ppc, ipsc, los Methods: V práci bylo zaměřeno na porovnání jednotlivých disciplín a porovnání a ovlivňování jednotlivých typů střelby. Results: Ukázalo se a také potvrdilo, že jestliže chce střelec dosahovat vynikáních výsledku, musí se prioritně zaměřit na jeden druh střelby, nejlépe na určitou disciplínu. Keywords: shouting, gun, training, difference, deportment

Title: Analyzis of static and dynamik of shooting Objectives:. Epp, ppc, ipsc, los Methods: V práci bylo zaměřeno na porovnání jednotlivých disciplín a porovnání a ovlivňování jednotlivých typů střelby. Results: Ukázalo se a také potvrdilo, že jestliže chce střelec dosahovat vynikáních výsledku, musí se prioritně zaměřit na jeden druh střelby, nejlépe na určitou disciplínu. Keywords: shouting, gun, training, difference, deportment

<p>Главни циљ овог истраживања је био утврдити да ли и како експериментални рад применом три различите методе тренинга снаге утиче на ниво снаге, морфолошке карактеристике и телесни састав посматраног узорка.<br />Узорак испитаника је чинио 75 здравих адолесцената студената Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду узраста 20 &plusmn;0.5 година. У петонедељни експериментални програм је укључено 45 студената насумично подељених у три експерименталне групе. Прва експериментална Е1 група (n=15) је упражњавала комплексни тренинг, друга експериментална група Е2 (n=15) је упражњавала неуромишићну електростимулацију, а трећа експериментална Е3 група (n=15) је упражњавала вибрациони тренинг. Четврта група од 30 студената је упражњавала уобичајен програм практичних предавања на Факултету спорта и физичког васпитања, и користила се као контролна група (К).<br />Разлике између група на иницијалном мерењу тестиране су применом мултиваријатне и униваријатне анализе варијансе за све примењене варијабле. За утврђивање ефекта примењеног третмана примењен је т тест, мултиваријатна анализа коваријансе за цео систем примењених варијабли, а за поједине варијабле униваријатна анализа коваријансе. На основу резултата мултиваријатне анализе варијансе за целокупан систем моторичких варијабли уочена је статистичка значајност од F = 2,85 P = 0,01.<br />У варијаблама вертикалне скочности испитаници Е1 групе остварили напредак који је статистички значајан, у варијаблама: скок из получучња (0,01), скок кроз получучањ (0,02). Такође је уочен напредак код испитаника Е2 групе: скок из получучња (0,00), скок кроз получучањ (0,00), просечна висина узастопних скокова кроз получучањ (0,01), просечна сила скокова кроз получучањ (0,01). Није забележен напредак у варијаблама вертикалне скочности код испитаника Е3 групе. У варијаблама трчања на 30 m све три групе су оствариле статистички значајан напредак. на рачун стартног убрзања напредак су оствариле Е1 и Е3 група, док је Е2 група свој напредак остварила у фази постизања максималне брзине трчања. У морфолошким и варијаблама телесног састава нису уочене статистички значајне промене настале применом различитих метода тренинга снаге (P=0,09; F = 1,488). Закључак овог истраживања је да би унутар комплексног тренинга било пожељно имплементирати и друга два истраживана метода у циљу постизања максималних резултата у развоју ексползивне снаге.</p> / <p>Glavni cilj ovog istraživanja je bio utvrditi da li i kako eksperimentalni rad primenom tri različite metode treninga snage utiče na nivo snage, morfološke karakteristike i telesni sastav posmatranog uzorka.<br />Uzorak ispitanika je činio 75 zdravih adolescenata studenata Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu uzrasta 20 &plusmn;0.5 godina. U petonedeljni eksperimentalni program je uključeno 45 studenata nasumično podeljenih u tri eksperimentalne grupe. Prva eksperimentalna E1 grupa (n=15) je upražnjavala kompleksni trening, druga eksperimentalna grupa E2 (n=15) je upražnjavala neuromišićnu elektrostimulaciju, a treća eksperimentalna E3 grupa (n=15) je upražnjavala vibracioni trening. Četvrta grupa od 30 studenata je upražnjavala uobičajen program praktičnih predavanja na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, i koristila se kao kontrolna grupa (K).<br />Razlike između grupa na inicijalnom merenju testirane su primenom multivarijatne i univarijatne analize varijanse za sve primenjene varijable. Za utvrđivanje efekta primenjenog tretmana primenjen je t test, multivarijatna analiza kovarijanse za ceo sistem primenjenih varijabli, a za pojedine varijable univarijatna analiza kovarijanse. Na osnovu rezultata multivarijatne analize varijanse za celokupan sistem motoričkih varijabli uočena je statistička značajnost od F = 2,85 P = 0,01.<br />U varijablama vertikalne skočnosti ispitanici E1 grupe ostvarili napredak koji je statistički značajan, u varijablama: skok iz polučučnja (0,01), skok kroz polučučanj (0,02). Takođe je uočen napredak kod ispitanika E2 grupe: skok iz polučučnja (0,00), skok kroz polučučanj (0,00), prosečna visina uzastopnih skokova kroz polučučanj (0,01), prosečna sila skokova kroz polučučanj (0,01). Nije zabeležen napredak u varijablama vertikalne skočnosti kod ispitanika E3 grupe. U varijablama trčanja na 30 m sve tri grupe su ostvarile statistički značajan napredak. na račun startnog ubrzanja napredak su ostvarile E1 i E3 grupa, dok je E2 grupa svoj napredak ostvarila u fazi postizanja maksimalne brzine trčanja. U morfološkim i varijablama telesnog sastava nisu uočene statistički značajne promene nastale primenom različitih metoda treninga snage (P=0,09; F = 1,488). Zaključak ovog istraživanja je da bi unutar kompleksnog treninga bilo poželjno implementirati i druga dva istraživana metoda u cilju postizanja maksimalnih rezultata u razvoju ekspolzivne snage.</p> / <p>The main aim of this study was to determine whether and how the experimental treatment using three different methods of strength training affects the power level, the morphological characteristics and body composition of the research sample.<br />The sample was consisted of 75 healthy adolescents, students of the Faculty of Sport and Physical Education in Novi Sad, aged 20 &plusmn; 0.5 years. The five-week experimental program involved 45 students randomly assigned in three experimental groups during five weeks period.&nbsp; The first experimental E1 group (n = 15) performed complex training, the second experimental group E2 (n = 15) performed neuromuscular electrostimulation, and the third experimental E3 group (n = 15) performed whole body vibration training. The fourth group of 30 students practiced the usual program of practical lectures at the Faculty of Sport and Physical Education, and it was used as a control group (K).<br />Baseline differences between groups were analyzed using multivariate and univariate analysis of variance. Effects of experimental protocols were assessed using t test, multivariate and univariate analysis of covariance. Results of multivariate analysis of covariance revealed statistically significant differences in observed sample (P=0,01).<br />The variables of vertical jumping subjects from E1 groups made statistically significant progress in: squat jump (0.01), countermovement jump (0.02). It was also observed statistically significant improvement in E2 group subjects: squat jump (0.00), countermovement jump (0.00), countinuous jump with bent legs (0.01), the average force - countinuous jump with bent legs (0.01). There has been no progress in the variables of vertical jumping test in E3 group subjects. The variables running at 30 m all three groups showed statistically significant improvement. On account of the starting acceleration, progress was achieved in E1 and E3 group, while E2 group achieved progress in phase of maximal speed. Analysis of morphological characteristics and body composition showed no statistically significant changes after implemented experimental protocol (P=0,09; F = 1,488).&nbsp; Conclusion of this research leads to notice that for achieving maximal results in muscle power development, into complex training method should be implemented other two investigated experimental methods.</p>

<p>Cilj &ndash; Cilj istraživanja u okviru doktorske disertacije je razvoj sistema za automatsku polu-nadgledanu klasifikaciju podataka. Sistem bi trebao biti primenljiv na &scaron;irokom spektru domena gde je neophodna klasifikacija podataka, a te&scaron;ko je, ili čak nemoguće, doći do dovoljno velikog i raznovrsnog obučavajućeg skupa podataka<br />Metodologija &ndash; Modeli opisani u disertaciji se baziraju na kombinaciji ko-trening algoritma i tehnika učenja sa grupom hipoteza. Prvi korak jeste obučavanje grupe klasifikatora velike raznolikosti i kvaliteta. Sa ovim ciljem modeli eksploati&scaron;u primenu različitih konfiguracija ko-trening algoritma na isti skup podataka. Prednost ovog pristupa je mogućnost kori&scaron;ćenja značajno manjeg anotiranog obučavajućeg skupa za inicijalizaciju algoritma.<br />Skup nezavisno obučenih ko-trening klasifikatora se kreira generisanjem predefinisanog broja slučajnih podela obeležja polaznog skupa podataka. Nakon toga se, polazeći od istog inicijalnog obučavajućeg skupa, ali kori&scaron;ćenjem različitih kreiranih podela obeležja, obučava grupa ko-trening klasifikatora. Nakon ovoga, neophodno je kombinovati predikcije nezavisno obučenih klasifikatora.<br />Predviđena su dva načina kombinovanja predikcija. Prvi način se zasniva na klasifikaciji zapisa na osnovu većine glasova grupe ko-trening klasifikatora. Na ovaj način se daje predikcija za svaki od zapisa koji su pripadali grupi neanotiranih primera kori&scaron;ćenih u toku obuke ko-treninga. Potom se primenjuje genetski algoritam u svrhu selekcije najpouzdanije klasifikovanih zapisa ovog skupa. Konačno,<br />163<br />najpouzdanije klasifikovani zapisi se koriste za obuku finalnog klasifikatora. Ovaj finalni klasifikator se koristi za predikciju klase zapisa koje je neophodno klasifikovati. Opisani algoritam je nazvan Algoritam Statistike Slučajnih Podela (Random Split Statistics algorithm, RSSalg).<br />Drugi način kombinovanja nezavisno obučenih ko-trening klasifikatora se zasniva na GMM-MAPML tehnici estimacije tačnih klasnih obeležja na osnovu vi&scaron;estrukih obeležja pripisanih od strane različitih anotatora nepoznatog kvaliteta. U ovom algoritmu, nazvanom Integracija Vi&scaron;estrukih Ko-treninranih Klasifikatora (Integration of Multiple Co-trained Classifiers, IMCC), svaki od nezavisno treniranih ko-trening klasifikatora daje predikciju klase za svaki od zapisa koji je neophodno klasifikovati. U ovoj postavci se svaki od ko-trening klasifikatora tretira kao jedan od anotatora čiji je kvalitet nepoznat, a svakom zapisu, za koga je neophodno odrediti klasno obeležje, se dodeljuje vi&scaron;e klasnih obeležja. Na kraju se primenjuje GMM-MAPML tehnika, kako bi se na osnovu dodeljenih vi&scaron;estrukih klasnih obeležja za svaki od zapisa izvr&scaron;ila estimacija stvarnog klasnog obeležja zapisa.<br />Rezultati &ndash; U disertaciji su razvijena dva modela, Integracija Vi&scaron;estrukih Ko-treninranih Klasifikatora (IMCC) i Algoritam Statistike Slučajnih Podela (RSSalg), bazirana na ko-trening algoritmu, koja re&scaron;avaju zadatak automatske klasifikacije u slučaju nepostojanja dovoljno velikog anotiranog korpusa za obuku. Modeli predstavljeni u disertaciji dizajnirani su tako da omogućavaju primenu ko-trening algoritma na skupove podataka bez prirodne podele obeležja, kao i da unaprede njegove performanse. Modeli su na vi&scaron;e skupova podataka različite veličine, dimenzionalnosti i redudantnosti poređeni sa postojećim ko-trening alternativama. Pokazano je da razvijeni modeli na testiranim skupovima podataka postižu bolje performanse od testiranih ko-trening alternativa.<br />Praktična primena &ndash; Razvijeni modeli imaju &scaron;iroku mogućnost primene u svim domenima gde je neophodna klasifikacija podataka, a anotiranje podataka dugotrajno i skupo. U disertaciji je prikazana i primena razvijenih modela u nekoliko konkretnih<br />164<br />situacija gde su modeli od posebne koristi: detekcija subjektivnosti, vi&scaron;e-kategorijska klasifikacija i sistemi za davanje preporuka.<br />Vrednost &ndash; Razvijeni modeli su korisni u &scaron;irokom spektru domena gde je neophodna klasifikacija podataka, a anotiranje podataka dugotrajno i skupo. Njihovom primenom se u značajnoj meri smanjuje ljudski rad neophodan za anotiranje velikih skupova podataka. Pokazano je da performanse razvijenih modela prevazilaze performanse postojećih alternativa razvijenih sa istim ciljem relaksacije problema dugotrajne i mukotrpne anotacije velikih skupova podataka.</p> / <p>Aim &ndash; The research presented in this thesis is aimed towards the development of the system for automatic semi-supervised classification. The system is designed to be applicable on the broad spectrum of practical domains where automatic classification of data is needed but it is hard or impossible to obtain a large enough training set.<br />Methodology &ndash; The described models combine co-training algorithm with ensemble learning with the aim to overcome the problem of co-training application on the datasets without the natural feature split. The first step is to create the ensemble of co-training classifiers. For this purpose the models presented in this thesis apply different configurations of co-training on the same training set. Compared to existing similar approaches, this approach requires a significantly smaller initial training set.<br />The ensemble of independently trained co-training classifiers is created by generating a predefined number of random feature splits of the initial training set. Using the same initial training set, but different feature splits, a group of co-training classifiers is trained. The two models differ in the way the predictions of different co-training classifiers are combined.<br />The first approach is based on majority voting: each instance recorded in the enlarged training sets resulting from co-training application is classified by majority voting of the group of obtained co-training classifiers. After this, the genetic algorithm is applied in order to select the group of most reliably classified instances from this set. The most reliable instances are used in<br />167<br />order to train a final classifier which is used to classify new instances. The described algorithm is called Random Split Statistic Algorithm (RSSalg).<br />The other approach of combining single predictions of the group of co-training classifiers is based on GMM-MAPML technique of estimating the true hidden label based on the multiple labels assigned by multiple annotators of unknown quality. In this model, called the Integration of Multiple Co-trained Classifiers (IMCC), each of the independently trained co-training classifiers predicts the label for each test instance. Each co-training classifier is treated as one of the annotators of unknown quality and each test instance is assigned multiple labels (one by each of the classifiers). Finally, GMM-MAPML technique is applied in order to estimate the true hidden label in the multi-annotator setting.<br />Results &ndash; In the dissertation the two models are developed: the Integration of Multiple Co-trained Classifiers (IMCC) and Random Split Statistic Algorithm (RSSalg). The models are based on co-training and aimed towards enabling automatic classification in the cases where the existing training set is insufficient for training a quality classification model. The models are designed to enable the application of co-training algorithm on datasets that lack the natural feature split needed for its application, as well as with the goal to improve co-training performance. The models are compared to their co-training alternatives on multiple datasets of different size, dimensionality and feature redundancy. It is shown that the developed models exhibit superior performance compared to considered co-training alternatives.<br />Practical application &ndash; The developed models are applicable on the wide spectrum of domains where there is a need for automatic classification and training data is insufficient. The dissertation presents the successful application of models in several concrete situations where they are highly<br />168<br />beneficial: subjectivity detection, multicategory classification and recommender systems.<br />Value &ndash; The models can greatly reduce the human effort needed for long and tedious annotation of large datasets. The conducted experiments show that the developed models are superior to considered alternatives.</p>

<p>Циљ истраживања је да се утврде ефекти 8 недеља изоинерцијалног тренинга на доминантне моторичке способности кошаркаша. Испитаници, 36 кошаркаша јуниорског узраста (17.58&plusmn;0.50 година) су подељени у 3 групе: прву експерименталну (ЕСС; n=12) која је вежбала тренинге снаге на изоинерцијалном тренажеру, другу експерименталну (CON; n=12) која је вежбала традиционални изодинамички тренинг снаге са слободним теговима, и контролну групу (KON; n=12) која није вежбала тренинге снаге. Током есперименталног програма ЕСС и CON групе су имале укупно по 12 тренинга снаге са истоветним бројем серија и понављања. На крају четврте недеље код обе експерименталне групе спроведен је тест постактивацијске потенцијације (ПАП) како би се утврдили акутни ефекти различитих метода тренинга у 4 временске тачке: 2, 4, 8 и 15 минута након вежби са оптерећењем. Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика као последица примене различитих метода тренинга снаге у трајању од 8 недеља при чему је изоинерцијални тренинг довео до значајно бољих резултата у варијаблама скокова SJ, CMJ, VJ и у скоку са леве ноге CMJLN, затим у тесту спринта 5 m&nbsp; и тестовима агилности Т тест и 505 са окретом око десне ноге. Нису утврђене статистички значајне разлике у тестовима изометријске снаге, скока са десне ноге CMJDN, трчања 20 m и тесту агилности 505 са окретом око леве ноге. У тесту ПАП ефеката није било статистички значајне разлике у резултатима као последице различитих метода вежбања. При томе, СОN група је имала значајно побољшање у тесту скока VJ док је код ЕСС групе значајан ефекат у варијаблама скока VJ и Т тест агилности. Није било значајних ефеката ПАП у тестовима трчања 5 и 20 метара. Добијени резултати указују да изоинерцијални тренинг у трајању од 8 недеља доводи до бољих резултата у развоју експлозивне снаге, брзине и агилности младих кошаркаша у поређењу са традиционалним изодинамичким тренингом, али не и у ПАП ефектима. У складу с тим, тренери и кондициони тренери би требали да у раду са младим спортистима користе и ову методу тренинга снаге.</p> / <p>Cilj istraživanja je da se utvrde efekti 8 nedelja izoinercijalnog treninga na dominantne motoričke sposobnosti košarkaša. Ispitanici, 36 košarkaša juniorskog uzrasta (17.58&plusmn;0.50 godina) su podeljeni u 3 grupe: prvu eksperimentalnu (ESS; n=12) koja je vežbala treninge snage na izoinercijalnom trenažeru, drugu eksperimentalnu (CON; n=12) koja je vežbala tradicionalni izodinamički trening snage sa slobodnim tegovima, i kontrolnu grupu (KON; n=12) koja nije vežbala treninge snage. Tokom esperimentalnog programa ESS i CON grupe su imale ukupno po 12 treninga snage sa istovetnim brojem serija i ponavljanja. Na kraju četvrte nedelje kod obe eksperimentalne grupe sproveden je test postaktivacijske potencijacije (PAP) kako bi se utvrdili akutni efekti različitih metoda treninga u 4 vremenske tačke: 2, 4, 8 i 15 minuta nakon vežbi sa opterećenjem. Rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika kao posledica primene različitih metoda treninga snage u trajanju od 8 nedelja pri čemu je izoinercijalni trening doveo do značajno boljih rezultata u varijablama skokova SJ, CMJ, VJ i u skoku sa leve noge CMJLN, zatim u testu sprinta 5 m&nbsp; i testovima agilnosti T test i 505 sa okretom oko desne noge. Nisu utvrđene statistički značajne razlike u testovima izometrijske snage, skoka sa desne noge CMJDN, trčanja 20 m i testu agilnosti 505 sa okretom oko leve noge. U testu PAP efekata nije bilo statistički značajne razlike u rezultatima kao posledice različitih metoda vežbanja. Pri tome, SON grupa je imala značajno poboljšanje u testu skoka VJ dok je kod ESS grupe značajan efekat u varijablama skoka VJ i T test agilnosti. Nije bilo značajnih efekata PAP u testovima trčanja 5 i 20 metara. Dobijeni rezultati ukazuju da izoinercijalni trening u trajanju od 8 nedelja dovodi do boljih rezultata u razvoju eksplozivne snage, brzine i agilnosti mladih košarkaša u poređenju sa tradicionalnim izodinamičkim treningom, ali ne i u PAP efektima. U skladu s tim, treneri i kondicioni treneri bi trebali da u radu sa mladim sportistima koriste i ovu metodu treninga snage.</p> / <p>The aim of this research is to determine the effects of an 8-week isoinertial training on dominant motor abilities of basketball players. Examinees, i.e. 36 junior basketball players, (17.58&plusmn;0.50 years) are divided into 3 groups: the first experimental group (ECC; n=12) which took strength training exercises on isoinertial training device, the second experimental (CON; n=12) which took traditional isodynamic strength training with free weights, and a control group (CON; n=12) which did not take any strength training exercises. During the experimental program, the ECC and CON groups had 12 strength training sessions in total including the same number of series and repetitions. At the end of the fourth week, both experimental groups were tested for post-activational potentiation (PAP) in order to determine acute effects of different training methods in 4 time points: 2, 4, 8 and 15 minutes after loading exercises. The findings indicate that there is a statistically significant difference as a result of the application of different strength training methods lasting for 8 weeks, since the isoinertial training brought about significantly better results in the variables of jumps SJ, CMJ, VJ and jump off the left foot CMJLN, as well as in the 5m sprint test and agility tests (T-test and 505 test with turn on the right leg). No statistically significat differences were found in tests of: isometric strength, jump off the right foot CMJDN, 20m run and 505 agility test with the turn on the left leg. Also, there were no statistically significant differences as a result of different exercise methods in the PAP test. In that process, CON group had significant improvement in VJ jump test, whereas in ECC group a significant effect was found in the variables of VJ and agility T-test. The 5m and 20m run tests showed no significant PAP effects either. In comparison with the traditional isodynamic training, the findings indicate that isoinertial training lasting for 8 weeks gives rise to better results in the development of explosive strength, speed and agility of young basketball players. Accordingly, coaches and trainers should use this method of strength training in work with young athletes.</p>

<p>Током учесталог вежбања, нарочито професионалних спортиста, мишићи се привремено замарају, услед чега може доћи до пада функционалних способности. Замор мишића услед физичког вежбања постао је један од најважнијих предмета спортске науке. Циљ ове студије био је да се праћењем биохемијских параметара замора и оштећења мишића и оксидативног стреса у току једне појединачне тренажне епизоде утврди замор мишића и антиоксидативни статус кошаркашица након оптерећења изазваног са три различита врсте аеробног тренинга: континуирано ниско интензивни (НИК), континуирано високо интензивни (ВИК) и интервални аеробни тренинг (HIIT). У склопу укрштеног (crossover) дизајна изабран је узорак од 12 кошаркашица које су биле подвргнуте тестирању у предтакмичарској фази. Узорци крви узети су пре и одмах након тренажне епизоде у три наврата у размаку од по седам дана између сваког типа тренинга. Осим узимања узорака крви, проверан је пулс пре тренинга, одмах након тренинга, потом након првог, трећег и петог минута опоравка, затим, испитанице су радиле субјективну процену замора по Борговој скали одмах након тренинга, па затим у првом, трећем и петом минуту опоравка. Биохемијски параметри које смо анализирали били су маркери оштећења мишића, маркери целуларне биоенергетике, параметри оксидативно/антиоксидативног статуса. Резултати истраживања указују на то да маркери замора и оштећења мишића бележе варијабилност у резултатима с обзиром на врсту тренинга. Евидентиране су разлике у маркерима лактати, миоглобин и креатин киназа између НИК и HIIT. У мерењима срчане фреквенције у више временских тачака, статистички значајне разлике појавиле су се између ВИК и HIIT, што је у корелацији са добијеним налазима маркера оштећења мишића. Такође, субјективна процена замора прати добијене налазе и бележи значајно повећање после иста два тренинга одмах после, у првом и трећем минуту опоравка. Од маркера целуларне биоенергетике евидентиране су разлике у креатинину после НИК и HIIT тренинга. Индекс липидне пероксидације (TBARS), као један од параметара оксидативног стреса, бележи промене после НИК. Концентрација нитрита (NO2-) бележи такође статистички значајно повећање код НИК, али и код HIIT. Од испитиваних параметара антиоксидативне заштите једино каталаза (CAT) бележи значајно повећање код НИК. У процени стања замора мишића и деловања ензима оксидативно/антиоксидатине статуса, према добијеним резултатима, најсензитивнији маркери који су реаговали на различите тренажне епизоде, односно на различита аеробна оптерећења јесу миоглобин, лактати, креатин киназа и креатинин, а каталаза је показала могућност дискриминације различитих врста аеробног оптерећења.</p> / <p>Tokom učestalog vežbanja, naročito profesionalnih sportista, mišići se privremeno zamaraju, usled čega može doći do pada funkcionalnih sposobnosti. Zamor mišića usled fizičkog vežbanja postao je jedan od najvažnijih predmeta sportske nauke. Cilj ove studije bio je da se praćenjem biohemijskih parametara zamora i oštećenja mišića i oksidativnog stresa u toku jedne pojedinačne trenažne epizode utvrdi zamor mišića i antioksidativni status košarkašica nakon opterećenja izazvanog sa tri različita vrste aerobnog treninga: kontinuirano nisko intenzivni (NIK), kontinuirano visoko intenzivni (VIK) i intervalni aerobni trening (HIIT). U sklopu ukrštenog (crossover) dizajna izabran je uzorak od 12 košarkašica koje su bile podvrgnute testiranju u predtakmičarskoj fazi. Uzorci krvi uzeti su pre i odmah nakon trenažne epizode u tri navrata u razmaku od po sedam dana između svakog tipa treninga. Osim uzimanja uzoraka krvi, proveran je puls pre treninga, odmah nakon treninga, potom nakon prvog, trećeg i petog minuta oporavka, zatim, ispitanice su radile subjektivnu procenu zamora po Borgovoj skali odmah nakon treninga, pa zatim u prvom, trećem i petom minutu oporavka. Biohemijski parametri koje smo analizirali bili su markeri oštećenja mišića, markeri celularne bioenergetike, parametri oksidativno/antioksidativnog statusa. Rezultati istraživanja ukazuju na to da markeri zamora i oštećenja mišića beleže varijabilnost u rezultatima s obzirom na vrstu treninga. Evidentirane su razlike u markerima laktati, mioglobin i kreatin kinaza između NIK i HIIT. U merenjima srčane frekvencije u više vremenskih tačaka, statistički značajne razlike pojavile su se između VIK i HIIT, što je u korelaciji sa dobijenim nalazima markera oštećenja mišića. Takođe, subjektivna procena zamora prati dobijene nalaze i beleži značajno povećanje posle ista dva treninga odmah posle, u prvom i trećem minutu oporavka. Od markera celularne bioenergetike evidentirane su razlike u kreatininu posle NIK i HIIT treninga. Indeks lipidne peroksidacije (TBARS), kao jedan od parametara oksidativnog stresa, beleži promene posle NIK. Koncentracija nitrita (NO2-) beleži takođe statistički značajno povećanje kod NIK, ali i kod HIIT. Od ispitivanih parametara antioksidativne zaštite jedino katalaza (CAT) beleži značajno povećanje kod NIK. U proceni stanja zamora mišića i delovanja enzima oksidativno/antioksidatine statusa, prema dobijenim rezultatima, najsenzitivniji markeri koji su reagovali na različite trenažne epizode, odnosno na različita aerobna opterećenja jesu mioglobin, laktati, kreatin kinaza i kreatinin, a katalaza je pokazala mogućnost diskriminacije različitih vrsta aerobnog opterećenja.</p> / <p>During intense exercise, especially professional athletes, muscles are temporarily tired, resulting in a decline in functional abilities. Damage caused by muscle stiffness due to physical exercise has become one of the most important subjects of sports science. The aim of this study was to determine the muscle fatigue and the antioxidative status of basketball players following a load caused by three different types of aerobic training: continuous low intensity (LIC), continuous high intensity (HIC) and intermittent aerobic training (HIIT). As part of the crossover design, a sample of 12 basketball players that were tested at the pre-match phase was selected. Blood samples were taken before and immediately after the training episode on three occasions at intervals of seven days between each type of training. In addition to taking blood samples, pulse testing was performed before training, immediately after training, then after the first, third and fifth minutes of recovery, then the subjects were subjective assessment of fatigue on the Bragg scale immediately after the training, then in the first, third and fifth minutes recovery. The biochemical parameters we analyzed were markers of muscle damage, markers of cellular bioenergetics, parameters of oxidative stress and the activity of enzymes of protection against oxidative damage. The results of the study indicate that the markers of muscle damage record the variability in the results compared to the type of training. Differences in markers of lactates, myoglobin and creatine kinase were recorded between LIC and HIIT. In relation to the heart rate measured at several time points, statistically significant differences have occurred between HIC and HIIT, which is correlated with the findings of the markers of muscle damage. Also, a subjective estimate of fatigue follows the findings obtained and shows a significant increase after the same two trainings immediately after, in the first and third minutes of recovery. Differences in creatinine from LIC and HIIT training were recorded from cellular bioenergetic markers. The lipid peroxidation index (TBARS), as one of the parameters of oxidative stress, records changes after LIC. The concentration of nitrite (NO2-) also recorded a statistically significant increase in LIC, but also in HIIT. From the tested parameters of antioxidant protection, only catalase (CAT) showed a significant increase in NIK. In the assessment of muscular fatigue and oxidative / antioxidant status, according to the obtained results, the most sensitive markers that responded to different training episodes or different aerobic loads were myoglobin, lactates, creatine kinase and creatinine, while the catalase showed the possibility of discrimination of different species aerobic load.</p>

Treningsterapi som en del av tverrfaglig spesialisert rusbehandling. Formålet med studiet er å undersøke hvordan en gruppe pasienter med rusmiddelavhengighet og psykiske lidelser opplever og beskriver sine erfaringer med treningsterapi som en del av behandlingen ved Stiftelsen Bergensklinikkene. Dette sett i lys av Self-Determination Theory (SDT) - selvbestemmelsesteorien.    Studiet har en kvalitativ tilnærming hvor det empiriske materialet er basert på forskningsintervju. Det er blitt gjennomført intervjuer av syv pasienter med rusmiddelavhengighet alle med erfaring med bruk av treningsterapi ved Bergensklinikkene. Treningsterapi vil si planlagte og strukturerte fysiske aktiviteter. Empirien i dette studiet er analysert ved bruk av tradisjonell kvalitativ tilnærming og meningskonsentrering. Hovedfunnene viser at et autonomistøttende miljø er en forutsetning for å bli motivert for behandling. Brukermedvirkning og selvbestemmelse er faktorer som styrker motivasjonen for endring.   Økt kompetanse blant pasientene gjennom nye erfaringer og økt innsikt i treningsterapi, ga grunnlag for en autonomistyrt behandling.  Relasjon til treningsterapeutene var viktig for at pasientene opplevde terapeutens informasjon og veiledning som nyttig. Opplevelsen av et inkluderende felleskap med behandlere og medpasienter var av stor betydning for informantene. I studien kom det frem at behovet for tettere oppfølging i overgangen fra institusjon til hjem var nødvendig.     Opplevelse av bedre rusmestring, bedre søvn, mindre angst og depresjon og mindre ADHD-symptomer var viktige motivasjonsfaktorer. Dessuten ga fysiske effekter både indre og ytre motivasjon til bruk av treningsterapi. Gjennom studien kan en ut fra resultatene konkludere med at informantene blant annet vektlegger en autonomistøttende struktur, økt kompetanse, opplevelse av fellesskap og motivasjon som viktig og nødvendig i treningsterapi. / Excercise as therapy  Exercise as therapy as part of multidisciplinary specialized treatment. The purpose of the study is to understand how a group of patients with substance use disorders and mental illness experience and describe their experiences with exercise therapy as part of treatment at the Bergen Clinics Foundation. The thesis uses a framework of self-determination theory (SDT).   The study has a qualitative approach where the empirical material is based on research interviews. Seven patients were strategically selected to undertake semi-structured interviews regarding their experience with exercise as therapy as part of multidisciplinary specialized treatment in The Bergen Clinics Foundation. Exercise as therapy is physical activity that is planned and structured. The empirical data in this study is analyzed using the traditional qualitative approach.    The results show that an autonomy supportive environment is a prerequisite for being motivated for treatment. User involvement and self-determination are factors that strengthen the motivation for change.   Increased competence among patients through new experiences and greater insight into exercise as therapy, provided the basis for an autonomy-guided therapy. The patients´ relationship with the therapists was important: in case this relationship was deficient, they wouldn´t experience the information and guidance as helpful.   The experience of an inclusive community of practitioners and fellow patients was of great significance for patients. The study revealed that the need for closer monitoring of the transition from institutional to home was necessary.    Experience of better control of drug dependence, better sleep, less anxiety and depression and less ADHD symptoms were important motivators. Besides giving physical effects both intrinsic and extrinsic motivation for use of exercise as therapy.   One can conclude from the study that in the patients´ view an autonomy supportive structure, increased expertise, experience of community and motivation represented the most important and indispensable factors in exercise therapy.

<p>Основни проблем истраживања је утврђивање ефикасности проприоцептивног тренинга у развоју антрополошких показатеља фудбалера и ученика средњих школа. Поставља се питање да ли ће вежбање применом експерименталног модела тренинга допринети да се ниво морфолошких карактеристика, телесне композиције, базичних и специфичних моторичких способности подигне на виши ниво.<br />Циљеви истраживања су: да се утврди иницијално стање антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста; да се утврде разлике антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста на иницијалном стадијуму; да се утврде трансформације антрополошких показатеља експерименталне и контролне групе фудбалера и ученика неспортиста од иницијалног до финалног стадијума; да се утврде разлике у нивоу антрополошких показатеља експерименталне и контролне групе фудбалера и ученика неспортиста на финалном стадијуму.<br />Истраживање је спроведено на узорку од 250 испитаника дефинисаном као популација фудбалера и ученика средње Пољопривредне школе из Бачке Тополе, мушког пола, узраста 15 и 16 година (1997. и 1998. годиште). Експерименталне групе чине 125 испитаника: Е1 - 62 млада фудбалера; Е2 - 63 ученика који се не баве активно спортом. Контролне групе чине 125 испитаника: К1 - 66 младих фудбалера; К2 - 59 ученика који се не баве активно спортом. Узорак варијабли чине: морфолошке карактеристике, телесна композиција, базичне и специфичне моторичке способности.<br />Применом унивариатне и мултивариатне анализе варијансе, као и коваријансе, установљено је да је проприоцептивни тренинг у трајању од десет недеља изазвао појаву значајне промене базичних и специфичних моторичких способности. Статистички значајне разлике антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста постојале су пре примене проприоцептивног тренинга. Услед примене проприоцептивног тренинга дошло је до појаве статистички значајне разлике базичних (.000) и специфичних моторичких способности (.023) код експерименталне групе фудбалера, као и базичних (.000) и специфичних (.004) моторичких способности код експерименталне групе ученика неспортиста. Код контролне групе ученика неспортиста дошло је до појаве значајне разлике само код специфичних моторичких способности (.022). Постоји статистички значајна разлика антрополошких показатеља експерименталних и контролних група фудбалера и ученика неспортиста на финалном стадијуму. Иако су и контролне групе постигле одређени напредак (претпоставља се услед раста и развоја организма у том периоду живота, као и утицаја неких других фактора који нису обухваћени овим радом) закључак овог истраживања је да проприоцептивни тренинг пружа значајно већи напредак од уобичајеног плана и програма рада на часовима физичког вежбања и да доприноси значајном напредку код испитаника који се налазе у тренежном процесу.</p> / <p>Osnovni problem istraživanja je utvrđivanje efikasnosti proprioceptivnog treninga u razvoju antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika srednjih škola. Postavlja se pitanje da li će vežbanje primenom eksperimentalnog modela treninga doprineti da se nivo morfoloških karakteristika, telesne kompozicije, bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti podigne na viši nivo.<br />Ciljevi istraživanja su: da se utvrdi inicijalno stanje antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista; da se utvrde razlike antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista na inicijalnom stadijumu; da se utvrde transformacije antropoloških pokazatelja eksperimentalne i kontrolne grupe fudbalera i učenika nesportista od inicijalnog do finalnog stadijuma; da se utvrde razlike u nivou antropoloških pokazatelja eksperimentalne i kontrolne grupe fudbalera i učenika nesportista na finalnom stadijumu.<br />Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 250 ispitanika definisanom kao populacija fudbalera i učenika srednje Poljoprivredne škole iz Bačke Topole, muškog pola, uzrasta 15 i 16 godina (1997. i 1998. godište). Eksperimentalne grupe čine 125 ispitanika: E1 - 62 mlada fudbalera; E2 - 63 učenika koji se ne bave aktivno sportom. Kontrolne grupe čine 125 ispitanika: K1 - 66 mladih fudbalera; K2 - 59 učenika koji se ne bave aktivno sportom. Uzorak varijabli čine: morfološke karakteristike, telesna kompozicija, bazične i specifične motoričke sposobnosti.<br />Primenom univariatne i multivariatne analize varijanse, kao i kovarijanse, ustanovljeno je da je proprioceptivni trening u trajanju od deset nedelja izazvao pojavu značajne promene bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti. Statistički značajne razlike antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista postojale su pre primene proprioceptivnog treninga. Usled primene proprioceptivnog treninga došlo je do pojave statistički značajne razlike bazičnih (.000) i specifičnih motoričkih sposobnosti (.023) kod eksperimentalne grupe fudbalera, kao i bazičnih (.000) i specifičnih (.004) motoričkih sposobnosti kod eksperimentalne grupe učenika nesportista. Kod kontrolne grupe učenika nesportista došlo je do pojave značajne razlike samo kod specifičnih motoričkih sposobnosti (.022). Postoji statistički značajna razlika antropoloških pokazatelja eksperimentalnih i kontrolnih grupa fudbalera i učenika nesportista na finalnom stadijumu. Iako su i kontrolne grupe postigle određeni napredak (pretpostavlja se usled rasta i razvoja organizma u tom periodu života, kao i uticaja nekih drugih faktora koji nisu obuhvaćeni ovim radom) zaključak ovog istraživanja je da proprioceptivni trening pruža značajno veći napredak od uobičajenog plana i programa rada na časovima fizičkog vežbanja i da doprinosi značajnom napredku kod ispitanika koji se nalaze u trenežnom procesu.</p> / <p>The basic problem of the research is establishing the efficiensy of the proprioceptive training in the development of anthropological indicators of football players and secondary school pupiles. The question is whether exercises with the application of an experimental training model will contribute that the existing level of the morphological characteristics, body composition, basic and specific motor abilities is raised to a higher level.<br />The research goals are: to establish the initial state of anthropological indicators of the football players and students nonathletes; to establish the differences of the anthropological indicators football players and students nonathletes on the initial stadium, to establish the transformation of the anthropological indicators of the experimental and the control group of the football players and students nonathletes from the initial to the final stadium; to establish the differences on the level of the anthropological indicators of the experimental and the control group of football players and students nonathletes in the final stadium.<br />The research has been carried out on the sample of 250 male exeminees defined as a population of football players and students of the secondary Agricultural school from Bačka Topola, at the age of 15 and 16 years (age groups 1997 and 1998). The Experimental groups consists of 125 exeminees: E1 - 62 young football players , E2 - 63 students who do not go in for sport actively. The Control groups consist of 125 examinees: C1 - 66 young football players, C2 - 59 students who do not go in for sports actively. The variable sample consists of: morphological characteristics, body composition, basic and specific motor abilities.<br />With the application univariant and multivariant analysis of variance, as well as covariance, it has been established that the proprioceptive training lasting ten weeks has caused significant changes of basic and specific motor abilities. Statistically significant differences of the anthropological indicators of football players and students non - athletes existed prior to the application of the proprioceptive training. The application of the proprioceptive training resulted statistically significant difference of the basic (.000) and the specific motor abilities (.023) with the experimental group of young football players, as well as the basic (.000) and specific (.004) motor abilities with the experimental group of the students nonathletes. With the control group of students nonathletes a significant difference oecured only with specific motor abilities (.022). There is a statistically significant difference of the anthropological indicators of the experimental and control group of football players and the students nonathletes in the final stadium. Although the control group has achieved certain progress, due to, the growth and the development of the organism in that life period. Proprioceptive training offers significantly greater progress than the customary plan and programme of the physical exercise classes and that it contributes to the significant progress with the examinees who are in the training process.</p>

<p>Kardiovaskularni odgovor na različite fiziolo&scaron;ke stimuluse moguće je pratiti putem analize razlika utrajanju srčanih ciklusa &ndash; varijabilnosti srčane frekvencije (VSF). Ona ima &scaron;iroku primenu u oblasti sporta budući da je monitoring putem VSF krajnje bezbedan, jeftin i jednostavan za izvođenje. Njeni indeksi se razlikuju između treniranih i netreniranih, uvećavaju se u odgovoru na trening izdržljivosti, a padaju ukoliko dođe do pojave zamora i pretreniranosti. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li postoji razlika između sportista iz grupe dominantno anaerobnih sportova (AN), sportista iz grupe dominantno aerobnih sportova (AE) i nesportista (NS) u VSF u miru i u autonomnom odgovoru nakon testova za ispitivanje aerobnog i anaerobnog energetskog kapaciteta, kao i da li postoji povezanost između rezultata ovih testova i parametara VSF unutar grupa. Ispitivanju je pristupilo 75 sportista koji su zatim razvrstani na osnovu dominantnih metaboličkih zahteva treniranog sporta tako da ih je u AN grupi bilo 36 (20.7&plusmn;2.4 god., 1.83&plusmn;0.07 cm, 83.5&plusmn;12.3 kg), a u AE grupi 39 (20.5&plusmn;1.9 god., 1.79&plusmn;0.06 cm, 75.6&plusmn;8.1 kg). U NS grupi bilo je 39 ispitanika (21.4&plusmn;1.8 god., 1.82&plusmn;0.06 cm, 83.1&plusmn;11.2 kg) iste uzrasne dobi i sličnih demografskih karakteristika sa sportistima. Ispitanici su u različitim danima bili podvrgnuti anaerobnom Vingejt testu (WanT) i inkrementalnom testu za određivanje maksimalne aerobne potro&scaron;nje (VO₂max). VSF je registrovana Polar pulsmetrom, a podaci su obrađeni u Polar ProTrainer 5 softveru. Sportisti iz AE grupe imali su vi&scaron;e vrednosti parametara SDNN (standardna devijacija NN intervala (interval između R zubca jednog do R zubca narednog, normalnog QRS kompleksa)) i RMSSD (kvadratni koren srednje vrednosti sume kvadrata razlika) merene u mirovanju u odnosu na ostale grupe. Razlike u VSF između grupa tokom oporavka od WanT i VO₂max testa nije bilo. U AN grupi parametar SDNN umereno negativno je korelirao sa vrednostima prosečne snage (eng. mean power, MP) i maksimalne snage (eng. peak power, PP) u VSF u miru i tokom oporavka od WanT. Parametar lnLF (prirodni logaritam vrednosti niskofrekventnog opsega spektra) pokazivao je istovetnu korelaciju u miru sa MP i PP, a tokom oporavka od Want umereno negativno je korelirao samo sa vrednosti PP. Parametar VSF u miru &ndash; lnHF (prirodni logaritam vrednosti visokofrekventnog opsega spektra) umereno negativno je korelirao sa MP. Odnos niskofrekventnog prema visokofrekventnom opsegu spektra (LF/HF) pokazivao je umerenu pozitivnu povezanost sa vrednosti maksimalne snage prema kilogramima telesne teţine (PP/kg) i u miru i tokom oporavka od WanT. U AE i NS grupi nisu uočene povezanosti sa rezultatima WanT u miru i oporavku. Kod AE sportista u miru vrednost prosečnog NN intervala (NNRR) umereno pozitivno je korelirala sa vr&scaron;nom vredno&scaron;ću VO₂ (VO₂ pik), a umerena negativna povezanost ispoljena je za vrednost maksimalnog broja otkucaja na kraju VO₂max testa (HRmax) sa SDNN, SD1 (kratkoročna varijabilnost Poenkareovog zapleta), RMSSD, pNN50 (procentualni udeo NN intervala duţih od 50 ms u ukupnom broju NN intervala), ukupnom snagom spektra (TP), vrednosti opsega spektra vrlo niskih frekvencija (VLF), vrednosti niskofrekventnog opsega spektra (LF), lnLF, vrednosti visokofrekventnog opsega spektra (HF) i lnHF. Umerena negativna korelacija postojala je i za vrednost srčane frekvencije na ventilatornom pragu (HRvt) sa vrednostima SDNN, SD1 i RMSSD. Tokom oporavka od VO₂max testa kod ovih sportista postojala je umerena negativna povezanost vrednosti VO₂pik sa lnHF, vrednosti visokofrekventnog opsega spektra izraženu u normalizovanim jedinicma (HFnu) i LF/HF, a VO₂pik je i umereno pozitivno korelirao sa HF. U NS grupi nagla&scaron;eni parasimpatički (PNS) markeri VSF (NNRR i pNN50) u miru dovođeni su u negativnu vezu sa progesijom srčanog ritma tokom VO₂max testa, a dominacija u niskofrekventnom opsegu spektra bila je u direktnom odnosu sa ostvarenim vr&scaron;nim vrednostima VO₂. U aerobnim sportovima u VSF u miru dominiraju PNS obeležja. Niska VSF u miru i u uslovima oporavka od WanT karakteristika je sportista iz anaerobne grupe sportova. Nagla&scaron;enost pojedinih PNS markera u miru i uslovima oporavka od VO₂max testa moguće ukazuje na bolji aerobni kapacitet u sportovima izdržljivosti. Među nesportistima bolju aerobnu izdržljivost imaju oni kod kojih u miru postoji dominacija u niskofrekventnom opsegu spektra.</p> / <p>Cardiovascular response to various physiological stimuli is possible to monitor through heart cycle length analysis &ndash; heart rate variability (HRV). HRV has a vast application in sport concerning that monitoring via HRV is absolutely safe, cheap and simple for use. HRV indexes are different among trained and untrained subjects, they are augmented in response to endurance training and lowered in the case of fatigue and overtraining. The goal of this research was to determine if there is a difference between athletes from dominantly anaerobic sports (AN), athletes from dominantly aerobic sports (AE) and non-athletes (NA) in resting HRV and in autonomic response after tests for determination of anaerobic and aerobic capacity, and also to examine if there is a correlation of results of these tests and HRV parameters intra-group. The research included 75 athletes who were classified in two groups according to the dominant metabolic demands of the trained sport &ndash; the AN group consisted of 36 athletes (20.7&plusmn;2.4 yrs, 1.83&plusmn;0.07 cm, 83.5&plusmn;12.3 kg), and the AE group consisted of 39 athletes (20.5&plusmn;1.9 yrs, 1.79&plusmn;0.06 cm, 75.6&plusmn;8.1 kg). In the NA group there were 39 participants (21.4&plusmn;1.8 yrs,1.82&plusmn;0.06 cm, 83.1&plusmn;11.2 kg) who were of same age and similar demographic characteristics as athletes. The examinees were subjected to anaerobic Wingate test (WanT) and incremental test for maximal aerobic expenditure (VO₂max) in different days. HRV was registered with Polar heart rate monitor and the data were analyzed in Polar Pro Trainer 5 software. Athletes from AE group had higher values of resting SDNN (standard deviation of NN intervals (normal-to-normal intervals &ndash; intervals from the peak of one R wave to the peak of subsequent R wave of normal QRS complexes) and RMSSD (root mean square of the successive squared differences) in regard to other two groups. We did not find any differences in HRV between groups during the recovery from WanT and VO₂max test. SDNN parameter correlated moderately negatively with mean power (MP) and peak power (PP) in rest and during recovery from WanT in AN group. The natural logarithm of low frequency spectral band (lnLF) showed the same type of correlation in rest with MP and PP, and it correlated moderately negatively with PP in recovery from WanT. The resting HRV parameter &ndash; lnHF (natural logarithm of high frequency spectral band) moderately negatively correlated with MP. The low frequency spectral band to high frequency spectral band relation (LF/HF) showed moderately positive correlation with PP in respect to kilograms of body weight (PP/kg) in rest and during recovery from WanT. In AE and NA group no correlations were seen with the results of WanT in HRV at rest and during recovery. In AE group resting NNRR (average NN interval) moderately positively correlated with peak VO₂ value(VO₂peak), and moderate negative correlation existed for maximal heart rate at the end of VO₂max test (HRmax) with SDNN, SD1 (short time variability of Pointcare plot), RMSSD, pNN50 (the percentage of NN intervals longer than 50 ms in overall number of NN intervals), total spectral power (TP), very low frequency spectral power (VLF), low frequency spectral power (LF), lnLF, high frequency spectral power (HF) and lnHF. Moderate negative correlation existed for heart rate at ventilatory treshold (HRvt) with the values of SDNN, SD1 and RMSSD. During recovery from VO₂max test athletes from AE group had moderately negative correlation of VO₂peak with lnHF, high frequency spectral power expressed in normalized units (HFnu) and LF/HF, аnd VO₂peak did moderately positively correlate with HF. In NA group augmented resting parasympathetic HRV markers (NNRR and pNN50) were in negative relation with heart rate progression during VO₂max test, and a dominance in low frequency spectral band was in direct relation with achieved values of VO₂peak. In aerobic sports PNS tone is marked. Reduced HRV in rest and during the recovery from WanT is seen in athletes from anaerobic sports. Augmentation of some PNS parameters in rest and recovery conditions from VO₂max test possibly suggests better aerobic capacity in endurance sports. Among non-athletes better aerobic endurance was reserved for the ones who showed dominance in low frequency spectral band in resting-state HRV.</p>

<p>Ispitivanu grupu činilo je 1247 ispitanika sa povredama prednje ukr&scaron;tene veze kolena koji su operativno lečeni u periodu 2012.-2017. godina na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine. Ciljevi istraživanja bili su utvrđivanje uticaja nivoa sportske aktivnosti i mehanizama povređivanja na nastanak povreda prednje ukr&scaron;tene veze kolena, zatim uticaj spolja&scaron;njih faktora rizika (vrsta sporta, rang takmičenja, vrsta podloge, trening ili utakmica, period treninga) na nastanak povreda prednje ukr&scaron;tene veze kolena, odnosno uticaj unutra&scaron;njih faktora rizika (pol, starost, BMI) na nastanak povreda ove strukture kolena. Od ukupnog broja ispitanika njih 517 (41,5%) su činili aktivni sportisti, a 730 (58,5%) rekreativci. Značajnu većinu u posmatranom uzorku su činili mu&scaron;karci (82,6%), osobe starosti od 16 do 25 godina (62,6%) i normalno uhranjenje osobe (62%). Do povrede prednje ukr&scaron;tene veze do&scaron;lo je kod njih 504 (40,5%) prilikom aktivnog bavljenja sportom, dok su se povrede prilikom rekreativnog bavljenja sportom dogodile kod 741 ispitanika (59,5%). Među aktivnim sportistima, vi&scaron;e od dve trećine se takmičilo na internacionalnom ili republičkom nivou, odnosno u najvi&scaron;im rangovima takmičenja. Kontaktnim kolektivnim sportovima (fudbal, ko&scaron;arka i rukomet) bavilo se 77,9% ispitanika. Nekontaktnim sportovima kao &scaron;to su odbojka, borilački sportovi i skijanje bavilo se 22,1% ispitanika, pri čemu je najveći broj povreda nastao prilikom igranja fudbala (51,3%). Statistički značajno vi&scaron;e povreda (i prilikom aktivnog i prilikom rekreativnog bavljenja sportom) je nastalo bez direktnog kontakta (nekontaktne povrede koje su činile 78,7% povreda), pri čemu je najveći broj povreda nastao usled promene pravca i ritma kretanja. Kod aktivnih sportista najvi&scaron;e povreda dogodilo se na utakmicama (73,8%), slede povrede na treningu (24,1%), dok se na rekreaciji povredilo svega 2,1% ispitanika. Značajno vi&scaron;e povreda dogodilo se na sredini bavljenja sportskom aktivno&scaron;ću (47,4%) u odnosu na povrede na zagrevanju, početku, odnosno kraju sportske aktivnosti. Povrede su značajno če&scaron;će nastajale na travi (42%) i parketu (28%), nego na drugim vrstama podloge. Najveći broj ispitanika povredio se noseći patike prilikom bavljenja sportskom aktivno&scaron;ću. Postoje značajne razlike u kontekstu povređivanja u zavisnosti od pola ispitanika. Žene su u značajno većem procentu povređivane prikom aktivnog bavljenja sportom, dok su se mu&scaron;karci če&scaron;će povređivali na rekreaciji. Žene su se najče&scaron;će povređivale na rukometu, mu&scaron;karci na fudbalu. U odnosu na mu&scaron;karce, kod žena su povrede znatno ređe nastajale prilikom direktnog kontakta, a kad je u pitanju mesto povređivanja, žene su se če&scaron;će nego mu&scaron;karci povređivale na treningu. Preko 50% žena je povređeno na parketu, dok se najveći broj mu&scaron;karaca povredio na travi. Ispitanici sa prekomernom telesnom masom značajno če&scaron;će su se povređivali prilikom rekreacije, dok su se normalno uhranjeni če&scaron;će povređivali prilikom aktivnog bavljenja sportom. Faktori rizika za nastanak povreda prednje ukr&scaron;tene veze su brojni i specifični, odnosno da za svaku populacionu kategoriju postoje rizici, ali se uočava da su u svim sportovima, na svim podlogama i kod svih ispitanika povrede najče&scaron;će nastajale nekontaknim mehanizmom povređivanja. Formiranjem registra povređenih omogućilo bi se bolje razumevanje faktora rizika i njihovog međusobnog uticaja, kao i definisanje profila osoba pod najvećim rizikom za nastanak povrede prednje ukr&scaron;ene veze kolena. Na taj način obezbedile bi se potrebne informacije za planiranje preventivnih programa usmerenih na smanjenje rizika od povređivanja i omogućilo bi se sprovođenje odgovarajućih mera selektivne prevencije.</p> / <p>The study group consisted of 1247 respondents with anterior cruciate ligament injuries who were surgically treated in the period 2012-2017. at the Clinic for Orthopedic Surgery and Traumatology of the Clinical Center of Vojvodina. The objectives of the study were to determine the impact of sports activity levels and injury mechanisms on the occurrence of anterior cruciate ligament injuries, then the impact of external risk factors (type of sport, competition rank, type of surface, training or match, training period) on the occurrence of anterior cruciate ligament injuries and the influence of internal risk factors (gender, age, BMI) on the occurrence of injuries of this knee structure. Out of the total number of respondents 517 (41.5%) were active athletes, and 730 (58.5%) were recreational athletes. A significant majority in the observed group were men (82.6%), persons aged 16 to 25 years (62.6%) and normal BMI respondents (62%). Anterior cruciate ligament injury occurred in 504 of them (40.5%) during active sports, while injuries during recreational sports occurred in 741 respondents (59.5%). Among active athletes, more than two thirds competed at the international or national level- in the highest ranks of the competition. Contact collective sports (football, basketball and handball) were practiced by 77.9% of respondents. 22.1% of respondents practiced non-contact sports such as volleyball, martial arts sports and skiing. The largest number of injuries occurring while playing football (51.3%). Statistically significantly more injuries (both during active and recreational sports) occurred without direct contact (noncontact injuries-78,7% of total injuries number), with the largest number of injuries caused by changes in the direction and rhythm of movement. Among active athletes, most injuries occurred in matches (73.8%), followed by injuries in training (24.1%), while only 2.1% of respondents were injured in recreation. Significantly more injuries occurred in the middle of engaging in sports activity (47.4%) compared to injuries during the warm-up, beginning and end of sports activity. Injuries occurred significantly more often on grass (42%) and floor (28%) than on other types of surfaces. Most of the respondents were injured wearing sneakers while doing sports. There are significant differences in the context of injury depending on the gender of the respondents. A significantly higher percentage of women were injured during active sports, while men were more often injured during recreational sport activities. Women were most often injured in handball, men in football. Compared to men, injuries were much less common in women during direct contact, and when it comes to the place of injury, women were injured more often than men during training acitivities. Over 50% of women were injured on the floor, while the largest number of men were injured on the grass. Subjects with overweight were significantly more likely to be injured during recreational sport acitivites, while those with normal BMI were more likely to be injured during active sports. Risk factors for anterior cruciate ligament injuries are numerous and specific and there are risks for each population category, but it is noticed that in all sports, on all surfaces and in all subjects, injuries were most often caused by a noncontact injury mechanism. The formation of a Register of injuries would enable a better understanding of risk factors and their mutual influence, as well as the definition of the profile of persons at greatest risk for the occurrence of an anterior cruciate ligament injury. This would provide the necessary information for planning prevention programs aimed at reducing the risk of injury and would enable the implementation of appropriate selective prevention measures.</p>