<p>За потребе поређења скупова података осмишљен је приступ поређењу<br />који се заснива на употреби графова. У овом приступу развијене су две<br />врсте графовских представа: представе вредности које описују скуп<br />података и представе разлика које описују разлике између две<br />представе вредности. У испитивањима приступа над синтетичким и<br />реалним скуповима података, показано је да је кроз визуално<br />истраживање представа разлика и примену помоћних поступака обраде<br />могуће уочити корисне обрасце који приказују разлике између представа<br />вредности, а посредно и између скупова података описаних путем ових<br />представа вредности.</p> / <p>Za potrebe poređenja skupova podataka osmišljen je pristup poređenju<br />koji se zasniva na upotrebi grafova. U ovom pristupu razvijene su dve<br />vrste grafovskih predstava: predstave vrednosti koje opisuju skup<br />podataka i predstave razlika koje opisuju razlike između dve<br />predstave vrednosti. U ispitivanjima pristupa nad sintetičkim i<br />realnim skupovima podataka, pokazano je da je kroz vizualno<br />istraživanje predstava razlika i primenu pomoćnih postupaka obrade<br />moguće uočiti korisne obrasce koji prikazuju razlike između predstava<br />vrednosti, a posredno i između skupova podataka opisanih putem ovih<br />predstava vrednosti.</p> / <p>In order to support data set comparison, a graph-based approach to<br />comparison was devised. In this approach, two types of graph-based<br />representations were introduced: value representations that represent a data<br />set and difference representations that represent differences between two<br />value representations. The results of approach evaluations on synthetic and<br />real data sets indicate that, by visually exploring difference representations<br />and applying auxiliary procedures, it is possible to discover useful patterns<br />which describe differences between two value representations and,<br />consequently, differences between the data sets corresponding to the value<br />representations.</p>

<p>The Ph.D. thesis addresses a comprehensive study of the bee colony<br />optimization meta-heuristic method (BCO). Theoretical analysis of the<br />method is conducted with the tools of probability theory. Necessary and<br />sufficient conditions are presented that establish convergence of the BCO<br />method towards an optimal solution. Three parallelization strategies and five<br />corresponding implementations are proposed for BCO for distributed-memory<br />systems. The influence of method&rsquo;s parameters on the performance of the<br />BCO algorithm for two combinatorial optimization problems is analyzed<br />through the experimental study.</p> / <p>Докторска дисертације се бави испитивањем метахеуристичке методе<br />оптимизације колонијом пчела. Извршена је теоријска анализа<br />асимптотске конвергенције методе посматрањем конвергенције низа<br />случајних променљивих. Установљени су довољни и потребни услови<br />за које метода конвергира ка оптималном решењу. Предложене су три<br />стратегије паралелизације и пет одговарајућих имплементација конст-<br />руктивне варијанте методе за рачунаре са дистрибуираном меморијом.<br />Извршено је експериментално испитивање утицаја параметара методе<br />на њене перформансе за два различита комбинаторна проблема:<br />проблем распоређивања и проблем задовољивости.</p> / <p>Doktorska disertacije se bavi ispitivanjem metaheurističke metode<br />optimizacije kolonijom pčela. Izvršena je teorijska analiza<br />asimptotske konvergencije metode posmatranjem konvergencije niza<br />slučajnih promenljivih. Ustanovljeni su dovoljni i potrebni uslovi<br />za koje metoda konvergira ka optimalnom rešenju. Predložene su tri<br />strategije paralelizacije i pet odgovarajućih implementacija konst-<br />ruktivne varijante metode za računare sa distribuiranom memorijom.<br />Izvršeno je eksperimentalno ispitivanje uticaja parametara metode<br />na njene performanse za dva različita kombinatorna problema:<br />problem raspoređivanja i problem zadovoljivosti.</p>

<p>U ovom radu su ispitani hemijski sastav, antioksidativna, antihiperglikemijska, antiproliferativna i antimikrobna aktivnost liofiliziranih metanolnih ekstrakata tropa<br />maline (Rubusidaeus L) sorti Meeker (ETMM) i Willamette (ETMW), kupine (RubusfruticosusL) sorti Čačanska bestrna (ETKČ) i Thornfree (ETKT) i divlje borovnice<br />(Vacciniummyrtillus L) (ETB). Sadržaj ukupnih polifenola (TPh), flavonoida (TF) i antocijana (TAc) u ekstraktima tropova određeni su spektrofotometrijskim metodama.<br />Identifikacija i kvantifikacija fenolnih jedinjenja (fenolnihkiselina, flavonola i cijanidina) i vitamina C u ekstraktima tropova izvedena je HPLC analizom. Spektrofotometrijskim<br />testovima određena je antioksidativna aktivnostna DPPH i ABTS+ radikale i redukciona sposobnost ekstrakata. ESR spektroskopijom utvrđen je uticaj ekstrakata na reaktivne hidroksil i superoksid anjon radikale. Antihiperglikemijska aktivnost ekstrakata određena<br />je testom inhibicije &alpha;-glukozidaze. Antiproliferativna aktivnost ekstrakata tropova ispitana je in vitro, njihovim delovanjem na rast četiri histolo&scaron;ki različite humane ćelije:<br />HeLa (epitelni karcinom cerviksa), MCF7 (adenokarcinom dojke), HT-29 (adenokarcinom debelog creva) i MRC-5 (humani fetalni fibroblasti pluća). Antimikrobna aktivnost ekstrakata tropova bobičastog voća ispitana je na odabrane sojeve Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija, kvasaca i plesni disk difuzionom metodom i metodom &bdquo;bunarčića&rdquo;. Ispitana je i mogućnost primene liofiliziranih ekstrakata tropova bobičastog voća kao funkcionalnog dodatka sokovima od voća. Laboratorijski proizvedenim obogaćenim sokovima je određen sadržaj TPh, TF i TAc i utvrđena antioksidativna aktivnost testom redukcione sposobnosti i DPPH testom. Rezultati ispitivanja hemijskog sastava, antioksidativne, antihiperglikemijske, antiproliferativne i antimikrobne aktivnosti ETMM, ETMW, ETKČ, ETKT i ETB ukazuju da su svi ispitivani ekstrakti tropova potencijalni izvor prirodnih<br />bioaktivnih jedinjenja, a antioksidativna aktivnost obogaćenih sokova ukazuje na mogućnost kori&scaron;ćenja ovih ekstrakata, kao funkcionalnih aditiva u proizvodnji različitih<br />visoko vrednih prehrambenih proizvoda.</p> / <p>This work examined the chemical composition, the antioxidant,<br />antihyperglycaemic, antiproliferative and antimicrobial<br />activity of the freeze-dried raspberry (Rubus idaeus L.)<br />varieties Meeker (ETMM) and Willamette (ETMW), blackberry<br />(Rubus fruticosus L.) varieties (ETKČ) and Thornfree<br />(ETKT), and wild blueberry (Vaccinium myrtillus L.) (ETB)<br />pomaces methanol extracts. The content of total polyphenols<br />(TPh), total flavonoids (TF) and total anthocyanins (TAc) in<br />the pomace extracts were determined spectrophotometrically.<br />Identification and quantification of the phenolic compounds<br />(phenol acids, flavonols and cyanidins) and ascorbic acid in<br />the pomace extracts was performed by HPLC analysis. The<br />antioxidant activities of the extracts was determined spectrophotometrically<br />using DPPH and ABTS+ free radicals and<br />reducing ability assay. ESR spectroscopy is used for determination<br />of pomace extracts&rsquo; influence on reactive hydroxyl<br />and superoxide anion radicals. Antihyperglycaemic activity of<br />the pomace extracts was determined using &alpha;-glucosidase inhibition<br />assay. The antiproliferative activity of the pomace extracts<br />was tested in vitro, testing their influence on the growth<br />of four histologically different human tumor cells: HeLa<br />(cervix epithelioid carcinoma), MCF7 (breast adenocarcinoma),<br />HT-29 (colon adenocarcinoma) and MRC-5(human fetal<br />lung fibroblasts). Antimicrobial activity of berry pomace extracts was tested on selected strains of Gram-positive and<br />Gram-negative bacteria, yeasts and molds with the disc diffusion<br />method and the method of &ldquo;wells&rdquo;. The possibility of<br />freeze dried berry pomace extracts application as a fruit functional<br />additive was investigated as well. Laboratory produced<br />enriched juice was tested in terms of TPH, TF and TAc content,<br />reducing ability and DPPH scavenging ability as well.<br />The results of testing the chemical composition, the antioxidative,<br />antihyperglycaemic, antiproliferative and antimicrobial<br />activities of ETMM, ETMW, ETKČ, ETKT and ETB, indicate<br />that all investigated pomace extracts are a potential source of<br />natural bioactive compounds, and that the antioxidant activity<br />enriched juice indicates the possibility of using these extracts,<br />as a functional additive in the production of various high-value<br />food products.</p>

<p>У раду је предложен нови модел за ретку апроксимацију Гаусових<br />компоненти у моделима за статистичко препознавање облика<br />заснованим на Гаусовим смешама, а са циљем редукције сложености<br />препознавања. Апроксимације инверзних коваријансних матрица<br />конструишу се као ретке линеарне комбинације симетричних матрица из<br />наученог редундантног скупа, коришћењем информационог критеријума<br />који почива на принципу минимума дискриминативне информације.<br />Ретка репрезентација подразумева релативно мали број активних<br />компоненти приликом реконструкције сигнала, а тај циљ постиже тако<br />што истовремено тежи: очувању информационог садржаја и<br />једноставности представе или репрезентације.</p> / <p>U radu je predložen novi model za retku aproksimaciju Gausovih<br />komponenti u modelima za statističko prepoznavanje oblika<br />zasnovanim na Gausovim smešama, a sa ciljem redukcije složenosti<br />prepoznavanja. Aproksimacije inverznih kovarijansnih matrica<br />konstruišu se kao retke linearne kombinacije simetričnih matrica iz<br />naučenog redundantnog skupa, korišćenjem informacionog kriterijuma<br />koji počiva na principu minimuma diskriminativne informacije.<br />Retka reprezentacija podrazumeva relativno mali broj aktivnih<br />komponenti prilikom rekonstrukcije signala, a taj cilj postiže tako<br />što istovremeno teži: očuvanju informacionog sadržaja i<br />jednostavnosti predstave ili reprezentacije.</p> / <p>Paper presents a new model for sparse approximation of Gaussian<br />components in statistical pattern recognition models that are based on<br />Gaussian mixtures, with the aim of reducing computational complexity.<br />Approximations of inverse covariance matrices are designed as sparse linear<br />combinations of symmetric matrices that form redundant set, which is learned<br />through information criterion based on the principle of minimum<br />discrimination information. Sparse representation assumes relatively small<br />number of active components in signal reconstruction, and it achieves that<br />goal by simultaneously striving for: preservation of information content and<br />simplicity of notion or representation.</p>

<p>У оквиру истраживања ове докторске дисертације креиран је нови<br />оригинални метод за идентификацију опасних места на путевима<br />заснован на континуалној анализи варијансе (АНОВЕ). Метод, на основу<br />статистичких показатеља даје одређене карактеристике<br />(сигнификантности) односно разлике или сличности између<br />посматраних група. Под појмом &bdquo;група&ldquo; подразумевају се краће путне<br />деонице пута стандардне дужине (суб-деонице) на којима се у<br />одређеном временском периоду десио одређени број саобраћајних<br />незгода. Међусобним поређењем тих група (суб-деоница), као и<br />поређењем тих група (суб-деоница) са целим скупом (целом<br />посматраном путном деоницом коју чине све суб-деонице), добијају се<br />одређене статистичке вредности сигнификантности односно значајности<br />разлике или сличности међу њима. Ти показатељи дају одговарајуће<br />оцене посматраних суб-деоница у погледу безбедности односно не<br />безбедности тих суб-деоница.</p> / <p>U okviru istraživanja ove doktorske disertacije kreiran je novi<br />originalni metod za identifikaciju opasnih mesta na putevima<br />zasnovan na kontinualnoj analizi varijanse (ANOVE). Metod, na osnovu<br />statističkih pokazatelja daje određene karakteristike<br />(signifikantnosti) odnosno razlike ili sličnosti između<br />posmatranih grupa. Pod pojmom &bdquo;grupa&ldquo; podrazumevaju se kraće putne<br />deonice puta standardne dužine (sub-deonice) na kojima se u<br />određenom vremenskom periodu desio određeni broj saobraćajnih<br />nezgoda. Međusobnim poređenjem tih grupa (sub-deonica), kao i<br />poređenjem tih grupa (sub-deonica) sa celim skupom (celom<br />posmatranom putnom deonicom koju čine sve sub-deonice), dobijaju se<br />određene statističke vrednosti signifikantnosti odnosno značajnosti<br />razlike ili sličnosti među njima. Ti pokazatelji daju odgovarajuće<br />ocene posmatranih sub-deonica u pogledu bezbednosti odnosno ne<br />bezbednosti tih sub-deonica.</p> / <p>In the framework of the research of this doctoral dissertation, a new original<br />method for the identification of dangerous locations on roads based on<br />continual analysis of variance (ANOVE) was created. The method, based on<br />statistical indicators, gives certain characteristics (significance), ie differences<br />or similarities between the observed groups. The term &quot;group&quot; means shorter<br />road sections of standard length (subsections) where a certain number of<br />traffic accidents occurred during a certain period of time. By comparing these<br />groups (subsections) with each other, as well as by comparing these groups<br />(subsections) with the whole set (the entire observed road section consisting<br />of all subsections), certain statistical values of significance or significance of<br />the difference or similarity between them are obtained. These indicators<br />provide appropriate assessments of the observed subsections in terms of the<br />safety or not the safety of these subsections.</p>

<p>U radu se razmatra model sistema baziranog na Internet tehnologijama za psihometrijsku dijagnostiku.<br />Sistem je baziran na kombinaciji sistema za upravljanje sadržajem (Content Management Systems, CMS) i sistema za podr&scaron;ku grupnom radu (Computer Supported Cooperative Work, CSCW), omogućava dijagnostiku kognitivnih sposobnosti putem multimedijalnih testova, kontrolu nad tokom testiranja, skladi&scaron;tenje i analizu podataka o korisnicima i rezultata testova, kao i platformu za kolaborativni naučno istraživački rad.</p> / <p>In this thesis is analyzed model of system based on Internet technologies for psychometrics diagnostics.<br />System is based on combinations Content Management Systems, (CMS) and Computer Supported&nbsp;Cooperative Work, (CSCW). System enables: diagnostics cognitive capabilities using multimedial tests,&nbsp;control on process of diagnostics, recording data in databases, data analysis. System represent environment&nbsp;for collaborative scientific work.</p>

<p>U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; analizirana&nbsp; efektivnost&nbsp; za&scaron;tićenih područja&nbsp; Srbije&nbsp; u&nbsp; sada&scaron;njosti&nbsp; i&nbsp; budućnosti&nbsp; na osnovu&nbsp; zastupljenosti&nbsp; povoljnih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i centara&nbsp; diverziteta&nbsp; 116&nbsp; običnih&nbsp; vrsta&nbsp; ptica odabranih na osnovu 11 kriterijuma. Zasebno su evaluirana&nbsp; za&scaron;tićena&nbsp; prirodna&nbsp; dobara, međunarodno značajna područja za ptice (IBA) i mreža nastala preklapanjem dva tipa za&scaron;tićenih područja.&nbsp; Povoljna&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; istraživanih&nbsp; vrsta utvrđena su modelovanjem distribucije vrsta uz pomoć&nbsp; MaxEnt&nbsp; pristupa,&nbsp; a&nbsp; modeli&nbsp; distribucije projektovani&nbsp; su&nbsp; na&nbsp; četiri&nbsp; različita&nbsp; scenarija klimatskih&nbsp; promena&nbsp; u&nbsp; budućnosti&nbsp; (2050. godina).&nbsp; IBA&nbsp; mreža&nbsp; pokazala&nbsp; se&nbsp; kao&nbsp; značajno<br />efektivnija za za&scaron;titu stani&scaron;ta istraživanih vrsta i centara&nbsp; njihvog&nbsp; diverziteta&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; mrežu za&scaron;tićenih&nbsp; prirodnih&nbsp; dobara,&nbsp; a&nbsp; slična&nbsp; situacija predviđena&nbsp; je&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; budućnosti.&nbsp; Oba&nbsp; tipa za&scaron;tićenih&nbsp; područja&nbsp; pokrivala&nbsp; su&nbsp; u&nbsp; proseku srazmerno&nbsp; mali&nbsp; procenat&nbsp; povoljnih&nbsp; stani&scaron;ta istraživanih&nbsp; vrsta&nbsp; (za&scaron;tićena&nbsp; prirodna&nbsp; dobra&nbsp; &ndash;<br />10,4%;&nbsp; IBA&nbsp; &ndash;&nbsp; 21,9%)&nbsp; i&nbsp; dovela&nbsp; su&nbsp; do ostvarivanja konzervacionih ciljeva malog broja vrsta (za&scaron;tićena prirodna dobra&nbsp; &ndash;&nbsp; 11; IBA&nbsp; -&nbsp; 37), dok&nbsp; su&nbsp; centri&nbsp; diverziteta&nbsp; istraživanih&nbsp; vrstasrazmerno&nbsp; slabo&nbsp; zastupljeni&nbsp; unutar&nbsp; obe&nbsp; mreže (za&scaron;tićena&nbsp; prirodna&nbsp; dobra&nbsp; &ndash;&nbsp; 9,8%;&nbsp; IBA&nbsp; &ndash; 25,4%).&nbsp; Za&scaron;tićena&nbsp; područja&nbsp; nisu&nbsp; pokazale<br />značajno&nbsp; veću&nbsp; efektivnost&nbsp; za&nbsp; konzervaciono prioritetnt&nbsp; vrste&nbsp; i&nbsp; njihov&nbsp; diverzitet.&nbsp; Za&scaron;tićena prirodna&nbsp; dobra&nbsp; i&nbsp; IBA&nbsp; mreža&nbsp; u&nbsp; Srbiji&nbsp; značajno bolje&nbsp; pokrivaju&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i&nbsp; centre&nbsp; diverziteta &scaron;umskih vrsta i vrsta kamenjara, klisura i litica, dok&nbsp; su&nbsp; povoljna&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i&nbsp; centri&nbsp; diverziteta gnezdarica&nbsp; poljoprivrednih&nbsp; stani&scaron;ta,&nbsp; naselja&nbsp; i vodenih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; izrazito&nbsp; slabo&nbsp; zastupljena. Stani&scaron;ta&nbsp; gnezdarica&nbsp; nizijskih&nbsp; poljoprivrednih<br />stani&scaron;ta&nbsp; naročito&nbsp; su&nbsp; slabo&nbsp; zastupljena&nbsp; unutar za&scaron;tićenih&nbsp; prirodnih&nbsp; dobara&nbsp; i&nbsp; IBA&nbsp; mreže,&nbsp; koja za&nbsp; ovu&nbsp; grupu&nbsp; nisu&nbsp; dovela&nbsp; do&nbsp; postizanja konzervacionih&nbsp; ciljeva.&nbsp; Razlike&nbsp; u&nbsp; efektivnosti za&scaron;tićenih&nbsp; područja&nbsp; za&nbsp; gnezdarice&nbsp; različitih tipova&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; u&nbsp; budućnosti&nbsp; će&nbsp; se&nbsp; generalno povećavati,&nbsp; usled&nbsp; predviđenog&nbsp; smanjivanja<br />areala većine &scaron;umskih vrsta koje će se povlačiti u&nbsp; za&scaron;titom&nbsp; bolje&nbsp; pokrivene&nbsp; planinske&nbsp; predele&nbsp; i &scaron;irenja areala većine gnezdarica poljoprivrednih i&nbsp; vodenih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; na&nbsp; neza&scaron;tićena&nbsp; nizijska područja. Za deo vrsta među kojima dominiraju<br />gnezdarice&nbsp; brdsko-planinskih&nbsp; &scaron;umskih&nbsp; i&nbsp; drugih prirodnih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; glavna&nbsp; strategija&nbsp; za&scaron;tite podrazumeva&nbsp; precizno&nbsp; pro&scaron;irenje&nbsp; granica sada&scaron;njih&nbsp; za&scaron;tićenih&nbsp; područja&nbsp; uz&nbsp; upravljanje orentisano&nbsp; ka&nbsp; očuvanju&nbsp; prirodnih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i smanjenju&nbsp; iskori&scaron;ćavanja&nbsp; resursa.&nbsp; Sa&nbsp; druge strane,&nbsp; za&nbsp; većinu&nbsp; gnezdarica&nbsp; poljoprivrednih&nbsp; i<br />travnih stani&scaron;ta, naročito u nizijskim predelima, efektivna&nbsp; strategija&nbsp; bila&nbsp; bi&nbsp;&nbsp; definisanje&nbsp; potpuno novih&nbsp; i&nbsp; prostranih&nbsp; za&scaron;tićenih&nbsp; područja orijentisanih&nbsp; ka&nbsp; održavanju&nbsp; povoljnog&nbsp; režima upravljanja&nbsp; i&nbsp; kori&scaron;ćenja&nbsp; prostora.&nbsp; Rad&nbsp; ukazuje<br />na velike mogućnosti kori&scaron;ćenja nesistematično prikupljenih&nbsp; podataka&nbsp; profesionalnih&nbsp; i amaterskih&nbsp; ornitologa&nbsp; uz&nbsp; primenu&nbsp; tehnika modelovanja&nbsp; distribucije&nbsp; vrsta,&nbsp; ali&nbsp; nagla&scaron;ava potrebu&nbsp; za&nbsp; pokretanjem&nbsp; &scaron;irokih&nbsp; programa<br />sistematskog&nbsp; popisa,&nbsp; kartiranja&nbsp; i&nbsp; monitoringa običnih vrsta ptica.</p> / <p>The&nbsp; study&nbsp;&nbsp; analyzes&nbsp; the&nbsp; effectiveness&nbsp; of protected areas in Serbia presently as well as in the&nbsp; future,&nbsp; based&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; representation&nbsp; of suitable habitats and centers of diversity for 116 common&nbsp; species of&nbsp; birds,&nbsp; selected on the&nbsp; basis of&nbsp; 11&nbsp; criteria.&nbsp; Nationally&nbsp; protected&nbsp; areas, Important&nbsp; Bird&nbsp; and&nbsp; Biodiversity&nbsp; areas&nbsp; (IBAs) and&nbsp; networks formed&nbsp; by overlapping these two types&nbsp; of&nbsp; protected&nbsp; areas&nbsp; have&nbsp; been&nbsp; evaluated separately. Suitable habitats of the species in the study&nbsp; were&nbsp; determined&nbsp; by&nbsp; species&nbsp; distribution modeling&nbsp; using&nbsp; the&nbsp; MaxEnt&nbsp; approach,&nbsp; and&nbsp; the distribution&nbsp; models&nbsp; were&nbsp; projected&nbsp; to&nbsp; four different&nbsp; climate&nbsp; change&nbsp; scenarios&nbsp; in&nbsp; future (year&nbsp; 2050).&nbsp; The&nbsp; IBA&nbsp; network&nbsp; proved&nbsp; to&nbsp; be significantly more effective for the&nbsp; protection of habitats&nbsp; of&nbsp; studied&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; centers&nbsp; of&nbsp; their diversity, compared&nbsp; to the network of nationally protected&nbsp; areas,&nbsp; and&nbsp; a&nbsp; similar&nbsp; situation&nbsp; is projected for the future. Both types of protected areas&nbsp; on&nbsp; average&nbsp; covered&nbsp; a&nbsp; relatively&nbsp; small percentage of suitable habitats for most species (10.4%&nbsp; in&nbsp; nationaly&nbsp; protected&nbsp; areas,&nbsp; 21.9%&nbsp; in IBA)&nbsp; and&nbsp; meet&nbsp; conservation&nbsp; goals&nbsp; only&nbsp; for&nbsp; a&nbsp; small&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; species&nbsp; (11&nbsp; for&nbsp; nationaly protected&nbsp; areas,&nbsp; 37&nbsp; for&nbsp; IBA).&nbsp; Diversity&nbsp; centers for&nbsp; species&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; study&nbsp; are&nbsp; relatively&nbsp; poorlyrepresented within all three networks&nbsp; (9.8% for nationaly&nbsp; protected&nbsp; areas&nbsp; and&nbsp; 25.4%&nbsp; for&nbsp; IBA). Protected&nbsp; areas&nbsp; did&nbsp; not&nbsp; show&nbsp; significantly higher&nbsp; effectiveness&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; conservation&nbsp; of priority&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; their&nbsp; diversity.&nbsp; Nationaly protected&nbsp; areas&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; IBA&nbsp; network&nbsp; in&nbsp; Serbia have&nbsp; a&nbsp; significantly&nbsp; better&nbsp; coverage&nbsp; of&nbsp; habitats and&nbsp; centers&nbsp; of&nbsp; diversity&nbsp; for&nbsp; forest&nbsp; species&nbsp; and species&nbsp; of&nbsp; rocky&nbsp; habitats,&nbsp; cliffs&nbsp; and&nbsp; gorges, while&nbsp; suitable&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; centers&nbsp; of&nbsp; diversity for breeding birds of farmlands, settlements and aquatic&nbsp; habitats&nbsp; are&nbsp; very&nbsp; poorly&nbsp; represented. Habitats of breeding birds of lowland&nbsp; armlands are&nbsp; particularly&nbsp; poorly&nbsp; represented&nbsp; within protected&nbsp; natural&nbsp; assets&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; IBA&nbsp; network, and this measure does not meet the conservation goals for this group of birds. Differences in the effectiveness&nbsp; of&nbsp; protected&nbsp; areas&nbsp; for&nbsp; breeding birds&nbsp; of&nbsp; various&nbsp; habitat&nbsp; types&nbsp; will&nbsp; generally increase&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; future,&nbsp; due&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; anticipated range decrease&nbsp; for&nbsp; most forest species that will withdraw&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; better&nbsp; conserved&nbsp; mountainous areas, whereas range of the majority o f breeding birds&nbsp; of&nbsp; farmland&nbsp; and&nbsp; aquatic&nbsp; habitats&nbsp; will&nbsp; be expanded&nbsp; to&nbsp; unprotected&nbsp; lowland&nbsp; areas.&nbsp; For some&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; species,&nbsp; mostly&nbsp; birds&nbsp; of&nbsp; hill&nbsp; and mountain&nbsp; forests and other natural&nbsp; habitats, the main&nbsp; conservation&nbsp; strategy&nbsp; implies&nbsp; precise boundaries&nbsp; extension&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; current&nbsp; protected areas&nbsp; with&nbsp; management&nbsp; directed&nbsp; towards preserving&nbsp; natural&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; reducing&nbsp; the utilization&nbsp; of&nbsp; resources.&nbsp; On&nbsp; the&nbsp; other&nbsp; hand,&nbsp; for most&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; farmland&nbsp; and&nbsp; grassland&nbsp; species, especially in the lowlands, an effective strategy would&nbsp; be&nbsp; to&nbsp; define&nbsp; completely&nbsp; new&nbsp; and spacious&nbsp; protected&nbsp; areas&nbsp; oriented&nbsp; towards maintaining a favorable regime for management and&nbsp; landuse. The&nbsp; study&nbsp; demonstrates that there are&nbsp; great&nbsp; possibilities&nbsp; of&nbsp; using&nbsp; nonsystematically&nbsp; collected&nbsp; data&nbsp; from&nbsp; professiona l and&nbsp; amateur&nbsp; ornithologists,&nbsp; for&nbsp; application&nbsp; in species&nbsp; distribution&nbsp; modeling,&nbsp; but&nbsp; also emphasizes&nbsp; the&nbsp; need&nbsp; to&nbsp; launch&nbsp; extensive programs for systematic inventory, mapping and monitoring of common bird species.</p>

<p>Главни задатак истраживања приказаног у дисертацији је развој модела,<br />заснованог на алгоритмима машинског учења, који описује сложени<br />утицај мерног система на користан, експериментални сигнал са циљем<br />његове елиминације. Студија случаја је широко распрострањена<br />фотоакустична, трансмисиона мерна метода са ћелијом минималне<br />запремине. Мултидисциплинарност и комплексност проблема одредили<br />су следеће кораке у методологији решења: 1) развој софтвера за<br />генерисање симулираних експерименталних података, 2) развој<br />регресионог модела заснованог на трослојној неуронској мрежи, за<br />прецизну и поуздану карактеризацију детектора која се извршава у<br />реалном времену, 3) развој класификационог модела заснованог на<br />неуронској мрежи једноставне структуре за прецизну и поуздану<br />предикцију типа коришћеног детектора која се извршава у реалном<br />времену, 4) спрезање регресионог и класификационог модела уз развој<br />додатног софтвера за прилагођење модела стварном експерименту. На<br />овај начин заокружен је програмски оквир који извршава сложени задатак<br />издвајања &ldquo;правог&rdquo; сигнала oд изобличеног експерименталног сигнала<br />без ангажовања истраживача, односно извршава аутокорекцију.<br />Тестирање је извршено на више различитих детектора и више<br />различитих материјала у фотоаксустичном експерименту. Применом<br />развијеног програмског оквира конкурентност експерименталне технике<br />је знатно порасла: повећана је тачност и поузданост, проширен је мерни<br />опсег и смањено време обраде резултата мерења.</p> / <p>Glavni zadatak istraživanja prikazanog u disertaciji je razvoj modela,<br />zasnovanog na algoritmima mašinskog učenja, koji opisuje složeni<br />uticaj mernog sistema na koristan, eksperimentalni signal sa ciljem<br />njegove eliminacije. Studija slučaja je široko rasprostranjena<br />fotoakustična, transmisiona merna metoda sa ćelijom minimalne<br />zapremine. Multidisciplinarnost i kompleksnost problema odredili<br />su sledeće korake u metodologiji rešenja: 1) razvoj softvera za<br />generisanje simuliranih eksperimentalnih podataka, 2) razvoj<br />regresionog modela zasnovanog na troslojnoj neuronskoj mreži, za<br />preciznu i pouzdanu karakterizaciju detektora koja se izvršava u<br />realnom vremenu, 3) razvoj klasifikacionog modela zasnovanog na<br />neuronskoj mreži jednostavne strukture za preciznu i pouzdanu<br />predikciju tipa korišćenog detektora koja se izvršava u realnom<br />vremenu, 4) sprezanje regresionog i klasifikacionog modela uz razvoj<br />dodatnog softvera za prilagođenje modela stvarnom eksperimentu. Na<br />ovaj način zaokružen je programski okvir koji izvršava složeni zadatak<br />izdvajanja &ldquo;pravog&rdquo; signala od izobličenog eksperimentalnog signala<br />bez angažovanja istraživača, odnosno izvršava autokorekciju.<br />Testiranje je izvršeno na više različitih detektora i više<br />različitih materijala u fotoaksustičnom eksperimentu. Primenom<br />razvijenog programskog okvira konkurentnost eksperimentalne tehnike<br />je znatno porasla: povećana je tačnost i pouzdanost, proširen je merni<br />opseg i smanjeno vreme obrade rezultata merenja.</p> / <p>The main task of the research presented in this dissertation is the development<br />of the model based on machine learning algorithms, which describes the<br />complex influence of the measuring system on a useful, experimental signal,<br />with the aim of the elimination of this influence. The case study is a widespread<br />photoacoustic, transmission measurement method with minimum volume cell<br />configuration. Multidisciplinarity and complexity of the problem determined the<br />following steps in the solution methodology: 1) development of the software for<br />generating simulated experimental data, 2) development of the regression<br />model based on a three-layer neural network, for precise and reliable<br />characterization of detectors, performed in real time, 3) development of the<br />classification model based on a neural network of simple structure for precise<br />and reliable prediction of the type of detector in use, performed in real time, 4)<br />coupling of the regression and the classification model with the development<br />of additional software for adjustment of the model to a real experiment. In this<br />way, the program framework is completed, which performs the complex task<br />of extracting the &quot;true&quot; signal from the distorted experimental signal without the<br />involvement of researchers, performing, thus, the autocorrection. Testing was<br />performed on several different detectors and several different materials in a<br />photoacoustic experiment. With the application of the developed software<br />framework, the competitiveness of the experimental technique has<br />significantly increased: the accuracy and the reliability have been increased,<br />the measurement range has been expanded and the processing time of<br />measurement results has been reduced.</p>

<p>Хидролошке&nbsp; суше&nbsp; су&nbsp; сложена&nbsp; појава&nbsp; како&nbsp; у погледу&nbsp; фактора&nbsp; који&nbsp; је&nbsp;&nbsp; изазивају,&nbsp; тако&nbsp; и&nbsp; у погледу&nbsp; њеног&nbsp; утицаја&nbsp; на&nbsp; екосистем&nbsp; и друштво.&nbsp; У&nbsp; дисертацији&nbsp; је&nbsp; приказана предност&nbsp; анализе&nbsp; малих вода,&nbsp; односно хидролошких&nbsp; суша&nbsp; са&nbsp; две&nbsp; променљиве (дефицит&nbsp; и&nbsp; трајање),&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; уобичајену анализу&nbsp; са&nbsp; једном&nbsp; вредношћу(најчешће минимални&nbsp; годишњи&nbsp; протицај).&nbsp; Резултати добијени&nbsp; статистичком&nbsp; анализом&nbsp; суша,&nbsp; које су&nbsp; издвојене&nbsp; методом&nbsp; прага&nbsp; недвосмислено су&nbsp; показали&nbsp; да&nbsp; имају већу&nbsp; применљивост&nbsp; у водопривреди&nbsp; него&nbsp; методе&nbsp; које&nbsp; користе стандардизоване&nbsp; индексе,&nbsp; јер&nbsp; дају&nbsp; конкретне вредности&nbsp; недостајућих&nbsp; количина воде (запремине&nbsp; дефицита&nbsp; суша)&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на релативне&nbsp; вредности&nbsp; стандардизованих индекса.&nbsp; Метода&nbsp; прага&nbsp; је&nbsp; примењена&nbsp; на39 станица&nbsp; у&nbsp; сливу&nbsp; Велике&nbsp; Мораве&nbsp; за&nbsp; период 1960-2014,&nbsp; што&nbsp; до&nbsp; сад&nbsp; представља&nbsp; највећи узорак&nbsp; на&nbsp; којем&nbsp; је&nbsp; примењивана&nbsp; у&nbsp; Србији, било&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; ради&nbsp; о&nbsp; анализи&nbsp; малих&nbsp; или еликих&nbsp; вода.&nbsp; Као&nbsp; праг&nbsp; за&nbsp; издвајање&nbsp; суша узета&nbsp; је вредност Q₉₀ ,&nbsp; јер&nbsp; је&nbsp; циљ&nbsp; био&nbsp; анализа просторних&nbsp; и временских&nbsp; карактеристика екстремних(великих)&nbsp; суша&nbsp; у&nbsp; сливу&nbsp; Велике Мораве.&nbsp; Избор&nbsp; прага&nbsp; утицао&nbsp; је&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; избор методе&nbsp; парцијалних&nbsp; серија&nbsp; за&nbsp; статистичку анализу карактеристика суша. За одређивање параметра&nbsp; теоријских&nbsp; расподела&nbsp; коришћени су L-моменти&nbsp; који&nbsp; дају&nbsp; поузданије&nbsp; оцене параметара&nbsp; од&nbsp; обичних&nbsp; момената.&nbsp; У досадашњим&nbsp; радовима,&nbsp; који&nbsp; су&nbsp; анализирали хидролошке&nbsp; суше&nbsp; методом&nbsp; парцијалних серија,&nbsp; функција&nbsp; расподеле&nbsp; се&nbsp; унапред одабирала,&nbsp; а&nbsp; не&nbsp; на&nbsp; основу&nbsp; тестова сагласности&nbsp; и&nbsp; провере&nbsp; графика&nbsp; вероватноће,као&nbsp; што&nbsp; је&nbsp; урађено&nbsp; у&nbsp; овој&nbsp; дисертацији.&nbsp; За проверу&nbsp; сагласности&nbsp; годишњег&nbsp; максимума дефицита&nbsp; и&nbsp; трајања&nbsp; коришћени&nbsp; су&nbsp; тестови Колмогоров-Смирнов&nbsp; и&nbsp; Крамер&ndash;Мизес,&nbsp; на основу&nbsp; којих&nbsp; су&nbsp; изабране&nbsp; меродавне расподеле&nbsp; за&nbsp; прорачун&nbsp; суша&nbsp; различитих повратних&nbsp; периода&nbsp; на&nbsp; станицама,&nbsp; и&nbsp; обрнуто.С&nbsp; помоћу L-момент&nbsp; дијаграма(LC _s/LC_k )утврђена&nbsp; је&nbsp; хомогеност&nbsp; региона,&nbsp; у&nbsp; овом случају&nbsp; целог&nbsp; слива&nbsp; Велике&nbsp; Мораве,&nbsp; као&nbsp; и изабрана&nbsp; регионална&nbsp; расподела(P+W)&nbsp; за дефиците&nbsp; и&nbsp; трајање&nbsp; суше,&nbsp; на&nbsp; основу&nbsp; које&nbsp; су израчунати&nbsp; безразмерни&nbsp; квантили,&nbsp; који&nbsp; се могу&nbsp; користити&nbsp; за&nbsp; оцену&nbsp; суша великих повратних&nbsp; периода&nbsp; на&nbsp; хидролошки неизученим сливовима.</p> / <p>Hidrološke&nbsp; suše&nbsp; su&nbsp; složena&nbsp; pojava&nbsp; kako&nbsp; u pogledu&nbsp; faktora&nbsp; koji&nbsp; je&nbsp;&nbsp; izazivaju,&nbsp; tako&nbsp; i&nbsp; u pogledu&nbsp; njenog&nbsp; uticaja&nbsp; na&nbsp; ekosistem&nbsp; i društvo.&nbsp; U&nbsp; disertaciji&nbsp; je&nbsp; prikazana prednost&nbsp; analize&nbsp; malih voda,&nbsp; odnosno hidroloških&nbsp; suša&nbsp; sa&nbsp; dve&nbsp; promenljive (deficit&nbsp; i&nbsp; trajanje),&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; uobičajenu analizu&nbsp; sa&nbsp; jednom&nbsp; vrednošću(najčešće minimalni&nbsp; godišnji&nbsp; proticaj).&nbsp; Rezultati dobijeni&nbsp; statističkom&nbsp; analizom&nbsp; suša,&nbsp; koje su&nbsp; izdvojene&nbsp; metodom&nbsp; praga&nbsp; nedvosmisleno su&nbsp; pokazali&nbsp; da&nbsp; imaju veću&nbsp; primenljivost&nbsp; u vodoprivredi&nbsp; nego&nbsp; metode&nbsp; koje&nbsp; koriste standardizovane&nbsp; indekse,&nbsp; jer&nbsp; daju&nbsp; konkretne vrednosti&nbsp; nedostajućih&nbsp; količina vode (zapremine&nbsp; deficita&nbsp; suša)&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na relativne&nbsp; vrednosti&nbsp; standardizovanih indeksa.&nbsp; Metoda&nbsp; praga&nbsp; je&nbsp; primenjena&nbsp; na39 stanica&nbsp; u&nbsp; slivu&nbsp; Velike&nbsp; Morave&nbsp; za&nbsp; period 1960-2014,&nbsp; što&nbsp; do&nbsp; sad&nbsp; predstavlja&nbsp; najveći uzorak&nbsp; na&nbsp; kojem&nbsp; je&nbsp; primenjivana&nbsp; u&nbsp; Srbiji, bilo&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; radi&nbsp; o&nbsp; analizi&nbsp; malih&nbsp; ili elikih&nbsp; voda.&nbsp; Kao&nbsp; prag&nbsp; za&nbsp; izdvajanje&nbsp; suša uzeta&nbsp; je vrednost Q₉₀ ,&nbsp; jer&nbsp; je&nbsp; cilj&nbsp; bio&nbsp; analiza prostornih&nbsp; i vremenskih&nbsp; karakteristika ekstremnih(velikih)&nbsp; suša&nbsp; u&nbsp; slivu&nbsp; Velike Morave.&nbsp; Izbor&nbsp; praga&nbsp; uticao&nbsp; je&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; izbor metode&nbsp; parcijalnih&nbsp; serija&nbsp; za&nbsp; statističku analizu karakteristika suša. Za određivanje parametra&nbsp; teorijskih&nbsp; raspodela&nbsp; korišćeni su L-momenti&nbsp; koji&nbsp; daju&nbsp; pouzdanije&nbsp; ocene parametara&nbsp; od&nbsp; običnih&nbsp; momenata.&nbsp; U dosadašnjim&nbsp; radovima,&nbsp; koji&nbsp; su&nbsp; analizirali hidrološke&nbsp; suše&nbsp; metodom&nbsp; parcijalnih serija,&nbsp; funkcija&nbsp; raspodele&nbsp; se&nbsp; unapred odabirala,&nbsp; a&nbsp; ne&nbsp; na&nbsp; osnovu&nbsp; testova saglasnosti&nbsp; i&nbsp; provere&nbsp; grafika&nbsp; verovatnoće,kao&nbsp; što&nbsp; je&nbsp; urađeno&nbsp; u&nbsp; ovoj&nbsp; disertaciji.&nbsp; Za proveru&nbsp; saglasnosti&nbsp; godišnjeg&nbsp; maksimuma deficita&nbsp; i&nbsp; trajanja&nbsp; korišćeni&nbsp; su&nbsp; testovi Kolmogorov-Smirnov&nbsp; i&nbsp; Kramer&ndash;Mizes,&nbsp; na osnovu&nbsp; kojih&nbsp; su&nbsp; izabrane&nbsp; merodavne raspodele&nbsp; za&nbsp; proračun&nbsp; suša&nbsp; različitih povratnih&nbsp; perioda&nbsp; na&nbsp; stanicama,&nbsp; i&nbsp; obrnuto.S&nbsp; pomoću L-moment&nbsp; dijagrama(LC _s/LC_k )utvrđena&nbsp; je&nbsp; homogenost&nbsp; regiona,&nbsp; u&nbsp; ovom slučaju&nbsp; celog&nbsp; sliva&nbsp; Velike&nbsp; Morave,&nbsp; kao&nbsp; i izabrana&nbsp; regionalna&nbsp; raspodela(P+W)&nbsp; za deficite&nbsp; i&nbsp; trajanje&nbsp; suše,&nbsp; na&nbsp; osnovu&nbsp; koje&nbsp; su izračunati&nbsp; bezrazmerni&nbsp; kvantili,&nbsp; koji&nbsp; se mogu&nbsp; koristiti&nbsp; za&nbsp; ocenu&nbsp; suša velikih povratnih&nbsp; perioda&nbsp; na&nbsp; hidrološki neizučenim slivovima.</p> / <p>Hydrological droughts are a complex phenomenon both in terms of the factors that cause it, and in terms of its impact on ecosystems and society. The dissertation shows the advantage of low water analysis, i.e. hydrological drought with two variables (deficit and duration), compared to the usual analysis of a single value (a minimum annual flow). The results obtained by statistical analysis of drought, which are separated by the threshold method clearly demonstrated to have greater applicability in water management than methods that used standardized indices, because they give concrete value of missing quantities of water (drought deficit volume) with respect to relative values of standardized index. Threshold method was&nbsp; applied to 39 stations in the Morava River Basin for the period 1960-2014, which so far represents the largest sample on which it was applied in Serbia, whether it is on the analysis of low or high water. The value of Q₉₀ was selected as a threshold for separating the drought, because the goal was to analyze the spatial and temporal characteristics of extreme (large) droughts in the basin of Velika Morava. Selected threshold affected the choice of partial duration series method for statistical analysis of the drought characteristics. L-moments were used to determine the parameters of&nbsp; theoretical distributions because they give more reliable estimates of the parameters&nbsp; than ordinarymoments. In previous papers, which analyzed the hydrological drought&nbsp; by partial duration series, distribution function was chosen in advance, and not on the results of goodness-of-fit tests and visual validation of frequency curve on probability paper, as it was done in this thesis. To check the goodness-of-fit tests of annual maximum deficit and duration tests of Kolmogorov-Smirnov and Cramer &ndash;Mises were used, and based on their results representative distribution was chosen for&nbsp;&nbsp; calculation of different return periods of droughts on the stations, and vice versa. The homogeneity of the region was determined by L-moment diagrams (LC s/LC k ), and in this case it was the whole basin of the Velika Morava. L-moments were used for selection of regional distribution (P+W) for the drought duration and deficits, based on which dimensionless quantiles were calculated, which can be used for&nbsp;&nbsp; аеssessment of droughts of great return periods in the hydrological ungauged catchments.</p>

<p>Велике воде су сложена појава како у погледу фактора који је изазивају, тако и<br />у&nbsp; погледу&nbsp; њеног&nbsp; утицаја&nbsp; на&nbsp; екосистем&nbsp; и друштво.&nbsp; У&nbsp; дисертацији&nbsp; је&nbsp; приказана предност&nbsp; анализе&nbsp; великих&nbsp; вода,&nbsp; са&nbsp; две променљиве&nbsp; (запремине&nbsp; и&nbsp; трајање),&nbsp; у односу&nbsp; на&nbsp; уобичајену&nbsp; анализу&nbsp; са&nbsp; једном вредношћу&nbsp; (најчешће&nbsp; максимални годишњи&nbsp; протицај).&nbsp; Резултати&nbsp; добијени статистичком анализом великих вода, које су издвојене методом&nbsp; прага су показали да имају већу применљивост у водопривреди него&nbsp; методе&nbsp; које&nbsp; користе&nbsp; стандардне вредности,&nbsp; јер&nbsp; дају&nbsp; конкретне&nbsp; вредности могућих&nbsp; количина&nbsp; воде&nbsp; (запремине великих вода)&nbsp; Метода прага је примењена на&nbsp; 22&nbsp; станица&nbsp; на&nbsp; четири&nbsp; највеће&nbsp; реке Панонског&nbsp; басена&nbsp; (Дунав,&nbsp; Сава,&nbsp; Тиса&nbsp; и Драва) за период 1964-2013. година што до сад&nbsp; представља&nbsp; највећи&nbsp; узорак&nbsp; на&nbsp; овако великом&nbsp; географском&nbsp; подручју.&nbsp; Као&nbsp; праг за&nbsp; издвајање&nbsp; великих&nbsp; вода&nbsp; узета&nbsp; је вредност&nbsp; Q10,&nbsp; јер&nbsp; је&nbsp; циљ&nbsp; био&nbsp; анализа просторних&nbsp; и&nbsp; временских&nbsp; карактеристика екстремних&nbsp;&nbsp;&nbsp; великих вода у највећих река Панонског басена. Избор прага утицао је и на&nbsp; избор&nbsp; методе&nbsp; годишњих&nbsp; максимума&nbsp; за статистичку&nbsp; анализу&nbsp; карактеристика великих&nbsp; вода.&nbsp; За&nbsp; одређивање&nbsp; параметра&nbsp; теоријских&nbsp; расподела&nbsp; коришћени&nbsp; су&nbsp; L-моменти&nbsp; који&nbsp; дају&nbsp; поузданије&nbsp; оцене параметара&nbsp; од&nbsp; обичних&nbsp; момената.&nbsp; У досадашњим&nbsp; радовима,&nbsp; који&nbsp; су анализирали&nbsp; карактеристике&nbsp; великих&nbsp; вода методом&nbsp; годишњих&nbsp; максимума,&nbsp; функција расподеле&nbsp; се&nbsp; унапред&nbsp; одабирала,&nbsp; а&nbsp; не&nbsp; на основу&nbsp; тестова&nbsp; сагласности&nbsp; и&nbsp; провере графика вероватноће, као што је урађено у овој&nbsp; дисертацији.&nbsp; За&nbsp; проверу&nbsp; сагласности годишњег максимума запремина и трајања коришћени&nbsp; су&nbsp; тестови&nbsp; Колмогоров-Смирнов&nbsp; и&nbsp; Крамер&nbsp; &ndash;Мизес,&nbsp; на&nbsp; основу којих су изабране меродавне расподеле за прорачун&nbsp; великих&nbsp; вода&nbsp; различитих повратних&nbsp; периода&nbsp; на&nbsp; станицама,&nbsp; и обрнуто.&nbsp; Помоћу&nbsp; L-момент&nbsp; дијаграма&nbsp; (LCs/L-Ck)&nbsp; утврђена&nbsp; је&nbsp; хомогеност&nbsp; региона, у&nbsp; овом&nbsp; случају&nbsp; Панонског&nbsp; басена,&nbsp; као&nbsp; иизабрана&nbsp; регионална&nbsp; расподела&nbsp; (LN)&nbsp; за запремине и трајање велике воде.&nbsp; Кластер анализа коришћена&nbsp; је као друга метода за издвајање&nbsp; хомогених&nbsp; региона.&nbsp; На&nbsp; основу ове&nbsp; анализе&nbsp; у&nbsp; Панонском&nbsp; басену&nbsp; су издвојена&nbsp; три&nbsp; региона&nbsp; која&nbsp; имају&nbsp; исте карактеистике.</p> / <p>Velike vode su složena pojava kako u pogledu faktora koji je izazivaju, tako i<br />u&nbsp; pogledu&nbsp; njenog&nbsp; uticaja&nbsp; na&nbsp; ekosistem&nbsp; i društvo.&nbsp; U&nbsp; disertaciji&nbsp; je&nbsp; prikazana prednost&nbsp; analize&nbsp; velikih&nbsp; voda,&nbsp; sa&nbsp; dve promenljive&nbsp; (zapremine&nbsp; i&nbsp; trajanje),&nbsp; u odnosu&nbsp; na&nbsp; uobičajenu&nbsp; analizu&nbsp; sa&nbsp; jednom vrednošću&nbsp; (najčešće&nbsp; maksimalni godišnji&nbsp; proticaj).&nbsp; Rezultati&nbsp; dobijeni statističkom analizom velikih voda, koje su izdvojene metodom&nbsp; praga su pokazali da imaju veću primenljivost u vodoprivredi nego&nbsp; metode&nbsp; koje&nbsp; koriste&nbsp; standardne vrednosti,&nbsp; jer&nbsp; daju&nbsp; konkretne&nbsp; vrednosti mogućih&nbsp; količina&nbsp; vode&nbsp; (zapremine velikih voda)&nbsp; Metoda praga je primenjena na&nbsp; 22&nbsp; stanica&nbsp; na&nbsp; četiri&nbsp; najveće&nbsp; reke Panonskog&nbsp; basena&nbsp; (Dunav,&nbsp; Sava,&nbsp; Tisa&nbsp; i Drava) za period 1964-2013. godina što do sad&nbsp; predstavlja&nbsp; najveći&nbsp; uzorak&nbsp; na&nbsp; ovako velikom&nbsp; geografskom&nbsp; području.&nbsp; Kao&nbsp; prag za&nbsp; izdvajanje&nbsp; velikih&nbsp; voda&nbsp; uzeta&nbsp; je vrednost&nbsp; Q10,&nbsp; jer&nbsp; je&nbsp; cilj&nbsp; bio&nbsp; analiza prostornih&nbsp; i&nbsp; vremenskih&nbsp; karakteristika ekstremnih&nbsp;&nbsp;&nbsp; velikih voda u najvećih reka Panonskog basena. Izbor praga uticao je i na&nbsp; izbor&nbsp; metode&nbsp; godišnjih&nbsp; maksimuma&nbsp; za statističku&nbsp; analizu&nbsp; karakteristika velikih&nbsp; voda.&nbsp; Za&nbsp; određivanje&nbsp; parametra&nbsp; teorijskih&nbsp; raspodela&nbsp; korišćeni&nbsp; su&nbsp; L-momenti&nbsp; koji&nbsp; daju&nbsp; pouzdanije&nbsp; ocene parametara&nbsp; od&nbsp; običnih&nbsp; momenata.&nbsp; U dosadašnjim&nbsp; radovima,&nbsp; koji&nbsp; su analizirali&nbsp; karakteristike&nbsp; velikih&nbsp; voda metodom&nbsp; godišnjih&nbsp; maksimuma,&nbsp; funkcija raspodele&nbsp; se&nbsp; unapred&nbsp; odabirala,&nbsp; a&nbsp; ne&nbsp; na osnovu&nbsp; testova&nbsp; saglasnosti&nbsp; i&nbsp; provere grafika verovatnoće, kao što je urađeno u ovoj&nbsp; disertaciji.&nbsp; Za&nbsp; proveru&nbsp; saglasnosti godišnjeg maksimuma zapremina i trajanja korišćeni&nbsp; su&nbsp; testovi&nbsp; Kolmogorov-Smirnov&nbsp; i&nbsp; Kramer&nbsp; &ndash;Mizes,&nbsp; na&nbsp; osnovu kojih su izabrane merodavne raspodele za proračun&nbsp; velikih&nbsp; voda&nbsp; različitih povratnih&nbsp; perioda&nbsp; na&nbsp; stanicama,&nbsp; i obrnuto.&nbsp; Pomoću&nbsp; L-moment&nbsp; dijagrama&nbsp; (LCs/L-Ck)&nbsp; utvrđena&nbsp; je&nbsp; homogenost&nbsp; regiona, u&nbsp; ovom&nbsp; slučaju&nbsp; Panonskog&nbsp; basena,&nbsp; kao&nbsp; iizabrana&nbsp; regionalna&nbsp; raspodela&nbsp; (LN)&nbsp; za zapremine i trajanje velike vode.&nbsp; Klaster analiza korišćena&nbsp; je kao druga metoda za izdvajanje&nbsp; homogenih&nbsp; regiona.&nbsp; Na&nbsp; osnovu ove&nbsp; analize&nbsp; u&nbsp; Panonskom&nbsp; basenu&nbsp; su izdvojena&nbsp; tri&nbsp; regiona&nbsp; koja&nbsp; imaju&nbsp; iste karakteistike.</p> / <p>High&nbsp; waters&nbsp; are&nbsp; a&nbsp; complex phenomenon&nbsp; both&nbsp; in&nbsp; terms&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; factors&nbsp; that cause it, as well as in terms of its impact on the ecosystem&nbsp; and&nbsp; society.&nbsp; This&nbsp; dissertation presents&nbsp; the&nbsp; advantage&nbsp; of&nbsp; analyzing&nbsp; high waters&nbsp; with&nbsp; two&nbsp; variables&nbsp; (volumes&nbsp; and duration), compared to the usual analysis with one&nbsp; value&nbsp; (usually&nbsp; the&nbsp;&nbsp; maximum&nbsp; annual discharge).&nbsp; The&nbsp; results&nbsp; obtained&nbsp; by&nbsp; the statistical&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; high&nbsp; waters,&nbsp; which&nbsp; are defined&nbsp; by&nbsp; the&nbsp; threshold&nbsp; method,&nbsp; have&nbsp; shown that&nbsp; they&nbsp; have&nbsp; greater&nbsp; applicability&nbsp; in&nbsp; water management&nbsp; than&nbsp; methods&nbsp; that&nbsp; use&nbsp; standard values&nbsp; because&nbsp; they&nbsp; give&nbsp; concrete&nbsp; values&nbsp; of possible&nbsp; water&nbsp; quantities&nbsp; (volume&nbsp; of&nbsp; highwaters).&nbsp; The&nbsp; threshold&nbsp; method&nbsp; was&nbsp; applied&nbsp; to 22 stations on the four largest rivers Pannonian Basin&nbsp; (Danube,&nbsp; Sava,&nbsp; Tisa&nbsp; and&nbsp; Drava)&nbsp; for the period&nbsp; 1964-2013.&nbsp; This&nbsp; represents&nbsp; the&nbsp; largest sample&nbsp; in&nbsp; such&nbsp; a&nbsp; large&nbsp; geographical&nbsp; area.&nbsp; The value&nbsp; of&nbsp; Q10&nbsp; was&nbsp; taken&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; threshold&nbsp; for defining&nbsp; the&nbsp; high&nbsp; waters,&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; aim&nbsp; was&nbsp; to analyze the spatial and&nbsp; temporal&nbsp;&nbsp; characteristics of extreme&nbsp; high waters&nbsp; in the&nbsp; largest rivers of the&nbsp; Pannonian&nbsp; Basin.&nbsp; The&nbsp; threshold&nbsp; selection also&nbsp; influenced&nbsp; the&nbsp; selection&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; annual maximum method for statistical analysis of the characteristics of high waters. L-moments were<br />used&nbsp; to&nbsp; determine&nbsp; the&nbsp; parameter&nbsp; of&nbsp; the theoretical&nbsp; distributions,&nbsp; which&nbsp; give&nbsp; more reliable&nbsp; estimates&nbsp; of&nbsp; parameters&nbsp; than&nbsp; ordinary moments.&nbsp; In&nbsp; the&nbsp; previous&nbsp; researches,&nbsp; which analyzed&nbsp; the&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; high&nbsp; waters&nbsp; by the&nbsp; method&nbsp; of&nbsp; annual&nbsp; maximums,&nbsp; the distribution&nbsp; function&nbsp; was&nbsp; selected&nbsp; in&nbsp; advance, and&nbsp; not&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; basis&nbsp; of&nbsp; tests&nbsp; of&nbsp; approval&nbsp; and check&nbsp; of&nbsp; probability&nbsp; graphs,&nbsp; as&nbsp; is&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; this dissertation. In order to&nbsp; check the goodness-offit&nbsp; tests&nbsp; of&nbsp; annual&nbsp; maximum &nbsp; volumes&nbsp; and duration,&nbsp; the&nbsp; tests&nbsp; Kolmogorov-Smirnov&nbsp; and Kramer-Mizes&nbsp; were&nbsp; used,&nbsp; and&nbsp; based&nbsp; on&nbsp; their results&nbsp; representative&nbsp; distribution&nbsp; was&nbsp; chosen for&nbsp; calculation&nbsp; of&nbsp; different&nbsp; return&nbsp; periods&nbsp; of high waters on the stations, and vice versa.&nbsp; The L-moment&nbsp; diagram&nbsp; (L-Cs/L-Ck)&nbsp; determined the homogeneity&nbsp;&nbsp; of the region, in this case the Pannonian&nbsp; basin.&nbsp; L-moments&nbsp; were&nbsp; used&nbsp; for selection&nbsp; of&nbsp; regional&nbsp; distribution&nbsp; (LN)&nbsp; forvolumes&nbsp; and&nbsp; duration&nbsp; of&nbsp; high&nbsp; waters.&nbsp; Cluster analysis&nbsp; was&nbsp; used&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; second&nbsp; method&nbsp; for separating homogeneous regions.&nbsp; Based on this analysis&nbsp; in the Pannonian&nbsp; Basin, three regions have&nbsp; been&nbsp; identified&nbsp; that&nbsp; have&nbsp; the&nbsp; same hydrological characteristics.</p>