<p>U ovoj disertaciji, izvršena su teorijska i eksperimentalna istraživanja dinamičkog onašanja jezgra visokih zgrada. Model je zasnovan na Vlasovoj teoriji tankozidnih nosača, kao i na metodi prenosnih matrica. Jezgro se tretira kao tankozidni nosač otvorenog poprečnog preseka, koji je na dnu uklješten u temeljnu ploču, dok je na vrhu&nbsp; slobodan.&nbsp; Duž&nbsp; ose&nbsp; smicanja,&nbsp; jezgro&nbsp; je&nbsp; podeljeno&nbsp; na&nbsp; čvorove&nbsp; u&nbsp; nivoima spratova&nbsp; u&nbsp; kojima&nbsp; su&nbsp; redukovane&nbsp; mase.&nbsp; Poseban&nbsp; naglasak&nbsp; je&nbsp; stavljen&nbsp; na&nbsp; analizu uticaja poprečnih greda, međuspratnih ploča, kao i načinu oslanjanja međuspratnih ploča po spoljašnjoj konturi na dinamičke karakteristike jezgra. Razvijeni&nbsp; numerički&nbsp; postupak&nbsp; je&nbsp; primenjen&nbsp; na&nbsp; armiranobetonskom&nbsp; jezgru petnaestospratne zgrade, koja je analizirana ranijeu radovima mnogih autora. U tu svrhu korišćen je računarski program TWBEIG, napisan primenom Visual Fortran programskog jezika. Analize su urađene i MKE, a dobijeni rezultati su upoređeni. Vrednosti sopstvenih frekvencija pokazuju dobro slaganje.<br />Ovaj rad daje detalje i o eksperimentalnoj studiji&nbsp; u kojoj se primenjuje pleksiglas model u cilju pružanja eksperimentalnih podataka zaproveru tačnosti i pouzdanosti numeričkih&nbsp; rezultata.&nbsp; Dobijeni&nbsp; rezultati&nbsp; su&nbsp; takođe&nbsp; upoređeni&nbsp; sa&nbsp; rezultatima dobijenim TWBEIG računarskim programom, kao i MKE.<br />Predstavljeni&nbsp; numerički&nbsp; metod&nbsp; nudi&nbsp; solidnu&nbsp; osnovu&nbsp; za&nbsp; formiranje&nbsp; jednostavnog modela&nbsp; proračuna,&nbsp; a&nbsp; ipak&nbsp; obezbeđuje&nbsp; odgovarajući&nbsp; nivo&nbsp; preciznosti.&nbsp; Predloženi postupak&nbsp; može&nbsp; biti&nbsp; korišćen&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; fazi&nbsp; prethodne&nbsp; analize&nbsp; zgrade,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; fazi konačnog projektovanja.</p> / <p>In this dissertation, a theoretical and experimental study of the dynamic behaviour<br />of&nbsp; the&nbsp; tall&nbsp; buildings&nbsp; core&nbsp; was&nbsp; carried&nbsp; out.&nbsp; The&nbsp; model&nbsp; is&nbsp; based&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; Vlasov&#39;s<br />theory of thin-walled beams and the transfer matrixmethod. The core is treated as<br />a thin&nbsp; wall-walled, open cross section cantilever beam. Along the shear axis the<br />core&nbsp; is&nbsp; divided&nbsp; into&nbsp; nodes,&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; level&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; floors,&nbsp; in&nbsp; which&nbsp; the&nbsp; masses&nbsp; are<br />reduced.&nbsp; Special&nbsp; emphasis&nbsp; was&nbsp; given&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; analysis of&nbsp; the&nbsp; influence,&nbsp; of&nbsp; lintel<br />beams,&nbsp; floor&nbsp; slabs,&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; type&nbsp; of&nbsp; restraints&nbsp; along&nbsp; the&nbsp; outer&nbsp; edge&nbsp; of&nbsp; the<br />floor slabs, on the dynamic characteristics of the core.<br />The&nbsp; developed&nbsp; numerical&nbsp; procedure&nbsp; was&nbsp; applied&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; fifteen-storey&nbsp; reinforced<br />concrete core tall building, analyzed previously inthe papers of many authors. For<br />this&nbsp; purpose,&nbsp; the&nbsp; computer&nbsp; program&nbsp; TWBEIG&nbsp; was&nbsp; used, written&nbsp; using&nbsp; Visual<br />Fortran programming language. The analyses were also performed with FEM and<br />subsequently the results were compared. The values&nbsp; of natural frequencies show<br />significant agreement. This&nbsp; paper&nbsp; presents&nbsp; details&nbsp; about&nbsp; the&nbsp; experimental&nbsp; study&nbsp; which&nbsp; applies&nbsp; the plexiglas model in order to provide experimental data to verify the accuracy and reliability of the numerical results. The results are also compared with the results obtained with the TWBEIG computer program, as well&nbsp; as with FEM. The values of frequencies show reasonable agreement.<br />The proposed numerical&nbsp; method offers a solid base&nbsp; for the creation of a&nbsp; simple<br />calculation model, yet provides the appropriate level of precision. It can be either<br />used for preliminary analysis or for the final design.</p>

<p>U ovoj doktorskoj disertaciji izloženi su rezultati&nbsp;analize eksperimentalno i teorijski dobijene&nbsp;raspodele gustine naelektrisanja dva derivata&nbsp;tiosemikarbazida, 4-metil-3-tiosemikarbazida&nbsp;(MeTSC) i 4-metil-3-tiosemikarbazon 2-piridinformamida (TSC4). &nbsp;Analiza&nbsp;eksperimentalno dobijene gustine naelektrisanja je&nbsp;zasnovana&nbsp; na preciznim &nbsp;podacima dobijenim&nbsp;difrakcijom rendgenskog zračenja visoke&nbsp;rezolucije. Teorijska istraživanja bazirana su na&nbsp;teorijskim strukturnim faktorima dobijenim&nbsp;primenom programa CRYSAL09 polazeći od&nbsp;geometrije&nbsp; molekula određene nakon multipol&nbsp;utačnjavanja eksperimentalno dobijene gustine&nbsp;naelektrisanja. Za opisivanje eksperimentalne i&nbsp;teorijske ukupne elektronske gustine kori&scaron;ćen je&nbsp;Hansen-Coppens-ov multipol-model.&nbsp; Takođe je&nbsp;urađena i topolo&scaron;ka analizahemijskih veza i&nbsp;interakcija &nbsp;i ispitivana su elektrostatička svojstva&nbsp;atoma sumpora.</p><p>Analizom eksperimentalne gustine&nbsp;naelektrisanja kristalnih struktura MeTSC i TSC4&nbsp;uočeno je da deformaciona gustina slobodnih&nbsp;elektronskih parova S atoma ima &nbsp;oblik torusa, da&nbsp;je unutar njega raspodela elektronske gustine&nbsp;nehomogena i da položaj samog torusa može biti&nbsp;ortogonalan (SalTSC) ili pod uglom (MeTSC,&nbsp;<br />TSC4).&nbsp; Na osnovu raspodele deformacione&nbsp;gustine i elektrostatičkog potencijala, kao &nbsp;i na&nbsp;osnovu topolo&scaron;ke analize ukupne eksperimentalne&nbsp;gustine naelektrisanja &rho;_ktv&nbsp; i njenog Laplasijana &nabla;²&rho;_ktv zaključeno je da atom sumpora ima izrazitu&nbsp;fleksibilnost i sposobnost da prilagodi svoju&nbsp;elektronsku gustinu slobodnih elektronskih &nbsp;parova&nbsp;prostornom rasporedu donornih grupa koje&nbsp;učestvuju u interakcijama sa S akceptorom.&nbsp; U&nbsp;kristalnim strukturama MeTSC i TSC4 utvrđeno&nbsp;je da S atom istovremeno gradi četiri, odnosno&nbsp;prosečno &scaron;est međumolekulskih interakcija.</p><p>U cilju upotpunjavanja eksperimentalnih&nbsp;rezultata analizirana je teorijski dobijena gustina&nbsp;naelektrisanja oba molekula, a zatim su ispitivane&nbsp;karakteristike sumpora kao akceptora i to u&nbsp;sistemima različite složensti polazeći od&nbsp;izolovanih monomera, preko izdvojenih dimer do&nbsp;kristalnogokruženja. Ovom analizom je utvrđeno&nbsp;da se simultanim angažovanjem S atoma u vi&scaron;e&nbsp;interakcija ne umanjuje njegova akceptorska&nbsp;sposobnost.</p><p>Vodonične vezekoje uključuju S akceptor su&nbsp;ispitivane sa aspekta &nbsp;energijskih svojstava dimera&nbsp;koji suprisutni u MeTSCi TSC4, kaoi u dodatno&nbsp;konstruisanim&nbsp; sistemima&nbsp; MeTSC/MeOH&nbsp; i&nbsp;aceton/MeOH. Energijske&nbsp; karakteristike&nbsp; su&nbsp;proučavane u pogledu elektrostatičke energije&nbsp;interakcije (E_es) i kohezione energije(E_coh). Za&nbsp;<br />dva odabrana&nbsp; MeTSC/MeOH i aceton/MeOH&nbsp;sistema je primenjena metoda &nbsp;kuplovanih klastera&nbsp;kao&scaron;to&nbsp; je&nbsp;<em> ab initio</em>&nbsp; CCSD(T)&nbsp; metod.&nbsp; Za&nbsp;MeTSC/MeOH sistem je &nbsp;urađena potpuna&nbsp;optimizacija i za tako dobijenu ravnotežnu&nbsp;geometriju je izračunata energija sistema&nbsp;∆E_CCSD(T),CBS.</p> / <p>In this dissertation the analysis of the experimental and theoretically obtained electron &nbsp;density of two derivatives of thiosemicarbasides, 4-methyl-3-thiosemicarbaside (MeTSC) and 4-methyl-3-thiosemikabazone 2-piridinformamide (TSC4) are presented.&nbsp; The analysis of experimentally obtained electron density is based on &nbsp;accurate X-ray diffraction data of high resolution. Theoretically calculated electron densities are obtained from periodic quantum mechanical calculation using CRYSTAL09 and the accurate structural parameters from high resolution X-ray&nbsp;experiment. For the description of the theoretical and experimental electron density the Hansen-Coppens multipol model was used. Further topological analysis of chemical bonds and interactions was performed in order to explain the electrostatic properties of sulfur.</p><p>In this work it has been observed that in the experimentally obtained electron density of the MeTSC and TSC4 crystal structures, the deformational electron density of sulfur free electron pairs forms a toroidal shape. Further, this torus is not homogeneously filled but shows pronounced local accumulations and its position can be either orthogonal (like in SalTSC) or tilted (MeTSC, TSC4). Based on the distribution of the&nbsp;deformational electron&nbsp; density and electrostatic potential, as well as the topological analysis of the total electron density &rho;_ktv and its Laplasian &nabla;²&rho;_ktv&nbsp;it can be concluded that the S atom has a remarkable flexibility and ability to adapt his deformation electron density of free electron pairs into toruses corresponding to the position of donor groups surrounding him. In the crystal structures of MeTSC and TSC4 it was determined that the S atom participates in four and six interactions, respectively.</p><p>In order to supplement&nbsp; the experimentally obtained results a theoretically calculated electron density of both molecules (MeTSC and TSC4) was performed and the properties of the S atom as a hydrogen acceptor have been studied. The analysis was &nbsp;performed on systems of various complexity, starting with isolated monomers, then on &nbsp;dimers and up to the whole crystal packing. From this work it has been concluded that &nbsp;the acceptor capabilities of the S atom are not diminished with the increasing number &nbsp;of interactions.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p><p>The hydrogen bonding involving thioureido S&nbsp;acceptor is also investigated in terms of the energetic properties of the MeTSC and TSC4 dimers existing in the crystal structure, and additional MeTSC/MeOH and acetone/MeOH systems. Energetic features were thoroughly studied through electrostatic interactions energies (E_es) and &nbsp;cohesive energies (E_coh). For two selected MeTSC/MeOH and acetone/MeOH systems an ab initio approach&nbsp;employing the coupled-cluster singles and doubles augmented by a perturbational correction for connected triple excitations (CCSD(T)) method were applied. Finaly, for MeTSC/MeOH system full geometry optimization was &nbsp;performed and for resulting equilibrium geometry the energy of the system (∆E_CCSD(T),CBS) was calculated.</p>

<p>Opisane&nbsp; su&nbsp; sinteze&nbsp; novih&nbsp; liganada&nbsp; bis(ftalazin-1hidrazon)-2,6-diacetilpiridna&nbsp; (Hz₂DAP&middot;2HCl),&nbsp; bis(3-hlorpiridazin-6-hidrazon)-2,6-diacetilpiridina (Hp₂DAP),&nbsp; 3-hlorpiridazin-6-hidrazon&nbsp; di(2-piridil) ketona&nbsp; (HpDPK),&nbsp; ftalazin-1-hidrazon&nbsp; di(2-piridil)<br />ketona&nbsp; (HzDPK)&nbsp; i&nbsp; ftalazin-1-hidrazon&nbsp; piridin-2-karbaldehida&nbsp; (HzPY).&nbsp; Zajedničko&nbsp; svojstvo&nbsp; dobijenih liganada&nbsp; je&nbsp; &scaron;to&nbsp; sadrže&nbsp; piridinski&nbsp; i&nbsp; diazinski&nbsp; prsten&nbsp; i sadrže&nbsp; samo&nbsp; donorne&nbsp; atome&nbsp; azota.&nbsp; Tokom&nbsp; nastajanja kompleksa dolazi do deprotonacije liganada. Svi ligandi su&nbsp; okarakterisani&nbsp; elementalnom&nbsp; analizom, termoanalitičkim&nbsp; metodama&nbsp; i&nbsp; metodom&nbsp; IR spektroskopije,&nbsp; dok&nbsp; neki&nbsp; i&nbsp; metodom&nbsp; NMR spektroskopije&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; rendgenskom&nbsp; strukturnom analizom.Za&nbsp; sintezu&nbsp; koordinacionih&nbsp; jedinjenja&nbsp; primenjeni&nbsp; soli Co(II),&nbsp; Ni(II),&nbsp; Cu(II)&nbsp; i&nbsp; Zn(II).&nbsp; Dobijeni&nbsp; kompleksi su okarakterisani&nbsp; elementalnom&nbsp; analizom, konduktomerijskim&nbsp; i&nbsp; magnetnim&nbsp; merenjima,&nbsp; IR spektroskopijom i termoanalitičkim metodama. Barem jedan&nbsp; kompleks&nbsp; iz&nbsp; svake&nbsp; serije&nbsp; je&nbsp; okarakterisan&nbsp; i rendgenskom strukturnom analizom. Urađena&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; ispitivanja&nbsp; antimikrobne&nbsp; aktivnosti odabranih&nbsp; jedinjenja&nbsp; prema&nbsp; predstavnicima&nbsp; grampozitivnih i gram-negativnih bakterija i kulturu kvasca. Pored&nbsp; toga,&nbsp; urađena&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; ispitivanja&nbsp; citotoksične,antiproliferativne&nbsp; i&nbsp; inhibitorne&nbsp; aktivnosti&nbsp; jedinjenja prema&nbsp; roditeljskim&nbsp; i&nbsp; multirezistentnim&nbsp; T-limfomnim ćelijama&nbsp; kancera.&nbsp; Utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; neka&nbsp; jedinjenja pokazuju&nbsp; izrazito&nbsp; mikrobicidno,&nbsp; citotoksično, antiproliferativno i inhibitorno dejstvo.</p> / <p>The synthesis of new ligands dihydrochloride salt of 2,6-diacetylpyridne&nbsp;&nbsp; bis(phthalazine-1hydrazone) (Hz₂DAP&bull;2HCl),&nbsp; 2,6-diacetylpiridine&nbsp; bis(3- chloropyridazine-6-hydrazone)&nbsp; (Hp₂DAP),&nbsp; di(2-pyridyl)ketone&nbsp; 3-chloropyridazine- 6-hydrazone (HpDPK),&nbsp; di(2-pyridyl)ketone&nbsp; phthalazine-1-hydrazone&nbsp; (HzDPK)&nbsp; and&nbsp; &nbsp; pyridine-2-carbaldehide phthalazine-1-hydrazone&nbsp; (HzPY)&nbsp; have&nbsp; been described. All the ligands contain pyridine and diazine core and all of them have only nitrogen donor atoms. During the complex formation the deprotonation of ligands takes&nbsp; places.&nbsp; All&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; ligands&nbsp; have&nbsp; been characterized&nbsp; by&nbsp; elemental&nbsp; analysis,thermoanalytical&nbsp; methods&nbsp; and&nbsp; IR&nbsp; spectroscopy.&nbsp; In some&nbsp; cases&nbsp; also&nbsp; by&nbsp; NMR&nbsp; spectroscopy&nbsp; and&nbsp; X-ray structural analysis.Co(II), Ni(II), Cu(II) and Zn(II) salts were&nbsp; used for the synthesis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; coordinational&nbsp; compounds.&nbsp; The obtained complexes were characterized by elemental analysis,&nbsp; molar&nbsp; conductivity&nbsp; and&nbsp; magnetic measurements,&nbsp; IR&nbsp; spectroscopy&nbsp; and thermoanalytical&nbsp; methods.&nbsp; At&nbsp; least&nbsp; one complex&nbsp; of each&nbsp; series&nbsp; were&nbsp; characterized&nbsp; by&nbsp; X-ray&nbsp; structural analysis.The antimicrobial activity of some of the compounds toward&nbsp; Gram-positive/Gram- negative&nbsp; bacteria furthermore,&nbsp; the&nbsp; cytotoxic,&nbsp; antiproliferative&nbsp; and inhibitory&nbsp; activity&nbsp; toward&nbsp; sensitive&nbsp; parental&nbsp; andmultiresistant&nbsp; T-lymphoma&nbsp; cancer&nbsp; cells&nbsp; have&nbsp; also been carried out. It&nbsp; can&nbsp; be&nbsp; concluded&nbsp; that&nbsp; some&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; compounds exhibit&nbsp; outstanding&nbsp; antimicrobial,&nbsp; cytotoxic, antiproliferative, and inhibitory activity.</p>

<p>Испитивано је хроматографско понашање (хроматографска липофилност) 29 стероидних једињења (триазола и тетразола, толуенсулфонилхидразида, диона, нитрила и динитрила) од потенцијалног биомедицинског значаја, испитивано је помоћу течне хроматографије високих перформанси на обрнутим фазама, применом две стационарне и две мобилне фазе. Липофилност, изражена преко ретенционог параметра logk, моделована је QSRR приступом. Формирани линеарни и нелинеарни модели омогућили су испитивање односа између ретенционих параметара и in silico молекулских дескриптора, који су израчунати на основу структуре испитиваних једињења. Добра предиктивна моћ формираних модела, добијених за калибрациони сет, потврђена је и применом екстерног тест сета и валидационог сета. Предиктивна моћ формираних модела потврђује могућност њиховог коришћења за предвиђање липофилности нових, структурно сличних, једињења. Примењене су и класификационе хемометријске методе (анализа главних компоненти и хијерархијска кластер анализа) како би се уочиле сличности и разлика између једињења. Поред тога, представљена је in vitro анализа антимикробног потенцијала испитиваних стероидних једињења према Staphylococcus aureus, Escherichia coli и Candida albicans. Два једињења, са епоксидном групом у положају 4,5, испољила су бактериостатски ефекат према S. aureus. Такође, приказана је докинг анализа одабраних испитиваних једињења са антипролиферативном активношћу према ћелијама андроген-рецептор негативног канцера простате (AR-нег. PC-3). На основу визуелизације оптималних положаја и анализе постојећих интеракција, идентификовано је једињење са највећим потенцијалом као инхибитор хуманог цитохрома P450 CYP17A1.</p> / <p>Ispitivano je hromatografsko ponašanje (hromatografska lipofilnost) 29 steroidnih jedinjenja (triazola i tetrazola, toluensulfonilhidrazida, diona, nitrila i dinitrila) od potencijalnog biomedicinskog značaja, ispitivano je pomoću tečne hromatografije visokih performansi na obrnutim fazama, primenom dve stacionarne i dve mobilne faze. Lipofilnost, izražena preko retencionog parametra logk, modelovana je QSRR pristupom. Formirani linearni i nelinearni modeli omogućili su ispitivanje odnosa između retencionih parametara i in silico molekulskih deskriptora, koji su izračunati na osnovu strukture ispitivanih jedinjenja. Dobra prediktivna moć formiranih modela, dobijenih za kalibracioni set, potvrđena je i primenom eksternog test seta i validacionog seta. Prediktivna moć formiranih modela potvrđuje mogućnost njihovog korišćenja za predviđanje lipofilnosti novih, strukturno sličnih, jedinjenja. Primenjene su i klasifikacione hemometrijske metode (analiza glavnih komponenti i hijerarhijska klaster analiza) kako bi se uočile sličnosti i razlika između jedinjenja. Pored toga, predstavljena je in vitro analiza antimikrobnog potencijala ispitivanih steroidnih jedinjenja prema Staphylococcus aureus, Escherichia coli i Candida albicans. Dva jedinjenja, sa epoksidnom grupom u položaju 4,5, ispoljila su bakteriostatski efekat prema S. aureus. Takođe, prikazana je doking analiza odabranih ispitivanih jedinjenja sa antiproliferativnom aktivnošću prema ćelijama androgen-receptor negativnog kancera prostate (AR-neg. PC-3). Na osnovu vizuelizacije optimalnih položaja i analize postojećih interakcija, identifikovano je jedinjenje sa najvećim potencijalom kao inhibitor humanog citohroma P450 CYP17A1.</p> / <p>Chromatographic behavior (chromatographic lipophilicity) of 29 steroid compounds (triazole and tetrazole, toluenesulfonylhydrazide, dione, dinitrile and nitrile) with potential biomedical importance was investigated by reversed-phases high-performance liquid chromatography using two stationary and two mobile phases. The lipophilicity expressed through the retention parameter logk was modeled using QSRR approach. Formed linear and non-linear models enabled the study of the relationship between the retention parameters and in silico molecular descriptors calculated from the structure of the investigated compounds. Good predictive power of the established models obtained for the calibration set was confirmed by the application of an external test set and validation set. The predictive power of the established model confirms the possibility of their use for lipophilicity prediction of new, structurally similar compounds. The classification chemometric methods (principal components analysis and hierarchical cluster analysis) were applied in order to recognize the similarities and differences between the compounds. Тhis dissertation presents the in vitro analysis of the antimicrobial potentials of the investigated steroid compounds against Staphylococcus aureus, Escherichia coli and Candida albicans. Two compounds, with epoxy group in the position 4,5, exhibited bacteriostatic effect against S. aureus. The docking analysis of selected test compounds with antiproliferative activity toward cells of androgen receptor-negative prostate cancer (AR-neg. PC-3) is showed. Based on the optimal position visualization and analysis of existing interactions a compound with the most promising potential as human cytochrome P450 CYP17A1 inhibitor is idetified.</p>

<p>Дискурс анализа је интердисциплинарно подручје истраживања које<br />посматра језик као делатност. Она се бави питањима разговора и текста и то тако<br />што је фокус пажње подједнако и на саговорницима, и на контексту, и на<br />вербалној поруци.<br />Њу у домаћу академску заједницу уводи Свенка Савић, најпре у оквиру<br />наставе на основним студијама Одсека за српски језик и лингвистику<br />Филозофског факултета у Новом Саду. За овај предмет на Универзитету у Новом<br />Саду објављује уџбеник под називом Дискурс анализа (1993) и формира, заједно<br />са бројним сарадницама, пројекат &bdquo;Новосадски корпус разговорног српског<br />језика&rdquo;. Осим на Одсеку за српски језик и лингвистику, данас се анализа<br />дискурса као наставни предмет изучава и на Одсеку за журналистику и<br />делимично на Одсеку за англистику.<br />Крајем 20. и почетком 21. века у анализи говорних и писаних облика<br />дискурса јавља се нов приступ проучавања под називом критичка анализа<br />дискурса (КАД). У оквиру критичке анализе дискурса, истраживачи се највише<br />баве приказом демонстрације моћи, контроле и друштвених неједнакости у<br />различитим институцијама, а једну такву институцију представља и суд.<br />Примену у истраживању дискурсних особина разговора у суду значајније<br />видимо у радовима са енглеског говорног подручја, док су друга језичка<br />подручја мање истражена. Предмет проучавања ових радова су различите<br />граматичке и дискурсне какрактеристике разговора у суду, као што су: употреба<br />номинализација, пасива и техничких термина током размена у судском поступку<br />(Gibbons, 1999), доминантан положај судије/пороте у простору суднице као и<br />демонстрацију моћи првенством права говорења током судског поступка<br />(Přidalov&aacute;, 1999), анализа типова питања током судског поступка и њихова улога<br />у усмеравању исказа учесника (Cotterill, 2003).<br />У литератури на српском језику радови који се баве правном и судском<br />проблематиком у фокусу пажње углавном имају текст &ndash; писани облик судског<br />дискурса, који се манифестује кроз законе и разне прописе у којима се закон примењује (Јанићијевић, 2010) или се баве одликама жанра текста судских</p><p>пресуда (Макевић, 2014), а мали је број радова који се баве особинама разговора<br />у суду током судског поступка (Јанковић, 2002).<br />Предмет овог рада јесу особине дискурса разговора у суду (ДРС). Термин<br />дискурс разговора у суду подразумева онај тип разговора у којем се један<br />(раз)говорни догађај остварује просторно у јавној сфери (у судници), у којој<br />учествује више особа са одређеним социјалним и дискурсним улогама. У центру<br />пажње су дискурсне стратегије током размена судије са другим учесницима у<br />судском поступку током судске расправе, са посебним освртом на интеракцију<br />између судије и (оп)туженог.<br />Циљ овог истраживања је да се анализира, опише и објасни дискурс судске<br />праксе у институцији суда у Србији и покажу односи друштвене моћи<br />саговорника укључених у судску расправу.<br />Хипотеза је да ће анализа разговора судије са (оп)туженим бити добар<br />показатељ начина на који се у суду спроводе у праксу законодавне одредбе<br />(о дискриминацији, равноправности и сл.) и како се интерпретира друштвена<br />моћ.<br />Теоријско-методолошки оквир коришћен у овом раду је у сагласности са<br />анализом употребе језика, са језичком делатности, пре свега са учењем<br />холандског лингвисте Тојнa ван Дајка (Van Dijk, 2009) о моћи, и у сагласности с<br />теоријом учтивости Пенелопи Браун и Стивена Левинсона (Brown and Levinson,<br />1987). Обе теорије прати дескриптивни приказ одабраних узорака емпиријског<br />материјала.<br />У раду користим метод прикупљања и анализе материјала устаљен у<br />анализи дискурса (Савић, 1993). Емпиријски материјал представља узорак од 9<br />судских расправа из два временска периода: 4 судске расправе снимљене 1991.<br />године и 5 судских расправа снимљених након 24 године (2015). Укупно је<br />снимљено 180,13 минута разговора, односно 140 страна текста трансркибованог<br />у писану форму припремљену за анализу. Јединице анализе су речи, размене и<br />параграфи (Савић, 1993: 57&ndash;61).<br />Резултати истраживања показују да је у разговору у суду доминантна улога<br />суткиње, која има институционално дату моћ да води судску расправу и доноси<br />решења и пресуде. Из доминантне позиције произлази и њена комуникативна и<br />друштвена моћ коју остварује применом различитих разговорних стратегија као<br />што су: стратегија постављања питања, усмеравања разговора, одређивања<br />понашања других у разговору, започињања и завршавања разговора, употреба<br />професионалне терминологије, стратегија ословљавања, извођења закључка,<br />причања прича, прекидања и преклапања разговора са саговорницима.<br />За разлику од суткиње, (оп)тужени је правни лаик са малим дискурсним<br />учинком. Његова подређена улога огледа се у стратегијама: одговарања на<br />питања, покушају усмеравања разговора, покушају постављања питања,<br />принципу сарадње, ословљавању, понављању и самопонављању, прекидању и<br />преклапању, причању приче и оклевању.<br />На основу резултата анализе судских расправа може се закључити да је<br />дискурс разговора у суду хибридни жанр. У њему се на граматичком, лексичком,<br />семантичком и прагматичком нивоу сједињавају формални писани правни<br />дискурс и неформални разговорни језик свакодневне комуникације.<br />Предлог за непосредну праксу. Потребно је успоставити успешнији модел<br />комуникације у суду током интеракција између правних стручњака (судија, јавних тужилаца, адвоката) и правних лаика: избегавањем непознате</p><p>терминoлогије, употребом једноставних реченица (избегавањем пасивне и<br />безличне конструкције и номинализације), коришћењем учтивих фраза и родно<br />осетљивог језика, како би се језик у службеној употреби у институцији суда</p><p>саобразио говору саговорника који нису део судске хијерархије.&nbsp;</p> / <p>Diskurs analiza je interdisciplinarno područje istraživanja koje<br />posmatra jezik kao delatnost. Ona se bavi pitanjima razgovora i teksta i to tako<br />što je fokus pažnje podjednako i na sagovornicima, i na kontekstu, i na<br />verbalnoj poruci.<br />NJu u domaću akademsku zajednicu uvodi Svenka Savić, najpre u okviru<br />nastave na osnovnim studijama Odseka za srpski jezik i lingvistiku<br />Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Za ovaj predmet na Univerzitetu u Novom<br />Sadu objavljuje udžbenik pod nazivom Diskurs analiza (1993) i formira, zajedno<br />sa brojnim saradnicama, projekat &bdquo;Novosadski korpus razgovornog srpskog<br />jezika&rdquo;. Osim na Odseku za srpski jezik i lingvistiku, danas se analiza<br />diskursa kao nastavni predmet izučava i na Odseku za žurnalistiku i<br />delimično na Odseku za anglistiku.<br />Krajem 20. i početkom 21. veka u analizi govornih i pisanih oblika<br />diskursa javlja se nov pristup proučavanja pod nazivom kritička analiza<br />diskursa (KAD). U okviru kritičke analize diskursa, istraživači se najviše<br />bave prikazom demonstracije moći, kontrole i društvenih nejednakosti u<br />različitim institucijama, a jednu takvu instituciju predstavlja i sud.<br />Primenu u istraživanju diskursnih osobina razgovora u sudu značajnije<br />vidimo u radovima sa engleskog govornog područja, dok su druga jezička<br />područja manje istražena. Predmet proučavanja ovih radova su različite<br />gramatičke i diskursne kakrakteristike razgovora u sudu, kao što su: upotreba<br />nominalizacija, pasiva i tehničkih termina tokom razmena u sudskom postupku<br />(Gibbons, 1999), dominantan položaj sudije/porote u prostoru sudnice kao i<br />demonstraciju moći prvenstvom prava govorenja tokom sudskog postupka<br />(Přidalov&aacute;, 1999), analiza tipova pitanja tokom sudskog postupka i njihova uloga<br />u usmeravanju iskaza učesnika (Cotterill, 2003).<br />U literaturi na srpskom jeziku radovi koji se bave pravnom i sudskom<br />problematikom u fokusu pažnje uglavnom imaju tekst &ndash; pisani oblik sudskog<br />diskursa, koji se manifestuje kroz zakone i razne propise u kojima se zakon primenjuje (Janićijević, 2010) ili se bave odlikama žanra teksta sudskih</p><p>presuda (Makević, 2014), a mali je broj radova koji se bave osobinama razgovora<br />u sudu tokom sudskog postupka (Janković, 2002).<br />Predmet ovog rada jesu osobine diskursa razgovora u sudu (DRS). Termin<br />diskurs razgovora u sudu podrazumeva onaj tip razgovora u kojem se jedan<br />(raz)govorni događaj ostvaruje prostorno u javnoj sferi (u sudnici), u kojoj<br />učestvuje više osoba sa određenim socijalnim i diskursnim ulogama. U centru<br />pažnje su diskursne strategije tokom razmena sudije sa drugim učesnicima u<br />sudskom postupku tokom sudske rasprave, sa posebnim osvrtom na interakciju<br />između sudije i (op)tuženog.<br />Cilj ovog istraživanja je da se analizira, opiše i objasni diskurs sudske<br />prakse u instituciji suda u Srbiji i pokažu odnosi društvene moći<br />sagovornika uključenih u sudsku raspravu.<br />Hipoteza je da će analiza razgovora sudije sa (op)tuženim biti dobar<br />pokazatelj načina na koji se u sudu sprovode u praksu zakonodavne odredbe<br />(o diskriminaciji, ravnopravnosti i sl.) i kako se interpretira društvena<br />moć.<br />Teorijsko-metodološki okvir korišćen u ovom radu je u saglasnosti sa<br />analizom upotrebe jezika, sa jezičkom delatnosti, pre svega sa učenjem<br />holandskog lingviste Tojna van Dajka (Van Dijk, 2009) o moći, i u saglasnosti s<br />teorijom učtivosti Penelopi Braun i Stivena Levinsona (Brown and Levinson,<br />1987). Obe teorije prati deskriptivni prikaz odabranih uzoraka empirijskog<br />materijala.<br />U radu koristim metod prikupljanja i analize materijala ustaljen u<br />analizi diskursa (Savić, 1993). Empirijski materijal predstavlja uzorak od 9<br />sudskih rasprava iz dva vremenska perioda: 4 sudske rasprave snimljene 1991.<br />godine i 5 sudskih rasprava snimljenih nakon 24 godine (2015). Ukupno je<br />snimljeno 180,13 minuta razgovora, odnosno 140 strana teksta transrkibovanog<br />u pisanu formu pripremljenu za analizu. Jedinice analize su reči, razmene i<br />paragrafi (Savić, 1993: 57&ndash;61).<br />Rezultati istraživanja pokazuju da je u razgovoru u sudu dominantna uloga<br />sutkinje, koja ima institucionalno datu moć da vodi sudsku raspravu i donosi<br />rešenja i presude. Iz dominantne pozicije proizlazi i njena komunikativna i<br />društvena moć koju ostvaruje primenom različitih razgovornih strategija kao<br />što su: strategija postavljanja pitanja, usmeravanja razgovora, određivanja<br />ponašanja drugih u razgovoru, započinjanja i završavanja razgovora, upotreba<br />profesionalne terminologije, strategija oslovljavanja, izvođenja zaključka,<br />pričanja priča, prekidanja i preklapanja razgovora sa sagovornicima.<br />Za razliku od sutkinje, (op)tuženi je pravni laik sa malim diskursnim<br />učinkom. NJegova podređena uloga ogleda se u strategijama: odgovaranja na<br />pitanja, pokušaju usmeravanja razgovora, pokušaju postavljanja pitanja,<br />principu saradnje, oslovljavanju, ponavljanju i samoponavljanju, prekidanju i<br />preklapanju, pričanju priče i oklevanju.<br />Na osnovu rezultata analize sudskih rasprava može se zaključiti da je<br />diskurs razgovora u sudu hibridni žanr. U njemu se na gramatičkom, leksičkom,<br />semantičkom i pragmatičkom nivou sjedinjavaju formalni pisani pravni<br />diskurs i neformalni razgovorni jezik svakodnevne komunikacije.<br />Predlog za neposrednu praksu. Potrebno je uspostaviti uspešniji model<br />komunikacije u sudu tokom interakcija između pravnih stručnjaka (sudija, javnih tužilaca, advokata) i pravnih laika: izbegavanjem nepoznate</p><p>terminologije, upotrebom jednostavnih rečenica (izbegavanjem pasivne i<br />bezlične konstrukcije i nominalizacije), korišćenjem učtivih fraza i rodno<br />osetljivog jezika, kako bi se jezik u službenoj upotrebi u instituciji suda</p><p>saobrazio govoru sagovornika koji nisu deo sudske hijerarhije.&nbsp;</p> / <p>Discourse analysis is an interdisciplinary research area which observes language as an activity. It deals with issues of conversation and text focusing its attention evenly on interlocutors, context and verbal message.<br />It was introduced to our academic community by Svenka Savić, firstly as teaching within undergraduate studies at Department of Serbian language and linguistics, at the Faculty of Philosophy in Novi Sad.&nbsp; She published a course book Discourse Analysis (1993) for this subject at the University of Novi Sad and established, with numerous associates, a project &bdquo;The Corpus of Novi Sad conversational Serbian language&rdquo;. Today, apart from Department of Serbian language and linguistics, discourse analysis as a subject is taught at Department of journalism and partly at Department of English language and literature.<br />At the end of the XX and the beginning of the XXI century, a new approach of analysing spoken and written forms of discourse appeared, under the name critical discourse analysis (CDA). Within CDA, the researchers mainly deal with the representation of demonstration of power, control and social inequalities in various institutions, one of which is the court.<br />Its application in the study of discourse aspects in courtroom, CDA has particularly found in the works from Anglosphere, while other language spheres have not been researched enough. The subject matter of these works are different grammatical and discourse features of talk in the courtroom such as the use of nominalization, passive construction and technical terms during judical proceedings (Gibbons, 1999), dominant position of a judge/jury in the courtroom as well as&nbsp; demonstration of power by priority turn-taking during judical proceedings (Přidalov&aacute;, 1999), analysis of types of questions during judical proceedings and their role in guiding the participants&rsquo; statements (Cotterill, 2003).<br />In the literature in Serbian language, the works dealing with legal and judical matters mainly focus on the text- written form of courtroom discourse, which manifests itself through laws and their various regulations (Janićijević, 2010) or deal with the aspects of the genre of the verdict text (Makević, 2014), and very few works deal with the aspects of talk in the courtroom during judical proceedings (Janković, 2002).</p><p>The features of courtroom discourse (CD) are the subject of this work. The term courtroom discourse means the type of talk where one spoken event is realized in spatially public sphere (in a courtroom), where several persons with different social and discourse roles participate. Discourse strategies during interaction of a judge with other participants in judical proceeding during hearing are in the spotlight, with particular reference to the interaction between the judge and the defendant/accused.<br />The aim of this research is to analyse, describe and explain the discourse of case-law in the institution of court in Serbia and to show relations of social power of participants involved in judical proceedings.<br />It is supposed that tha analysis of conversation between the judge and the defendant/accused will be an excellent indicator of the manner in which the court implements legislative provisions (оn discrimination, equality and etc.) and how social power is defined.<br />The theoretical and methodological framework in this study is in compliance with analysis of use of language, with linguistic activity, above all with the approach of Dutch linguist Teun van Dijk (2009) on power, and in accordance with the Politeness theory by Penelope Brown and Stephen Levinson (1987). Both thories are accompanied by descriptive review of selected examples of empirical material.<br />I have used the method of collecting and analysing material rooted in analysis of discourse (Savić, 1993). The empirical material represents nine courtroom hearings from two periods of time: 4 in 1991 and 5 courtroom hearings recorded 24 years later (2015). There are 180.13 minutes of recorded conversation, that is 140 pages of text transcribed into written form prepared for analysis. The units of analysis are words, exchanges and paragraphs (Savić, 1993: 57&ndash;61).<br />The results of the research show that in a courtroom discourse the role of the judge is undoubtedly dominant, having the institutionally given power to lead the hearing and reaches decisions and verdicts. Her communicative as well as social power arises from the domination which she realizes this applying various conversation strategies such as: strategy of posing questions, directing the talk, adjusting behaviour of other interlocutors, starting and ending the talk, use of professional terminology, addresssing strategy, drawing the conclusions, storytelling, interupting and overlapping the interlocutors.<br />Unlike the judge, the defendant/accused is a law layman with small discoursive contribution. Their subordinated role is reflected in the following strategies: question answering, attempting to direct the talk, attempting to pose a question, principle of cooperation, addressing, repeating and self-repeating, interupting and overlapping, storytelling and hesitating.<br />Based on the results of the analysis of the courtroom hearings, we can draw the conclusion that the courtroom discourse is rather hybrid in its genre. It represents, on grammatic, lexic, semantic and pragmatic level, merging of&nbsp; formal written legal discourse and informal spoken language of everday conversation.<br />Suggestion for direct practice. It is essential to establish more successful model of communication in a courtroom during the interaction among law experts (judges, Abstract:</p><p>AB</p><p>Discourse analysis is an interdisciplinary research area which observes language as an activity. It deals with issues of conversation and text focusing its attention evenly on interlocutors, context and verbal message.<br />It was introduced to our academic community by Svenka Savić, firstly as teaching within undergraduate studies at Department of Serbian language and linguistics, at the Faculty of Philosophy in Novi Sad.&nbsp; She published a course book Discourse Analysis (1993) for this subject at the University of Novi Sad and established, with numerous associates, a project &bdquo;The Corpus of Novi Sad conversational Serbian language&rdquo;. Today, apart from Department of Serbian language and linguistics, discourse analysis as a subject is taught at Department of journalism and partly at Department of English language and literature.<br />At the end of the XX and the beginning of the XXI century, a new approach of analysing spoken and written forms of discourse appeared, under the name critical discourse analysis (CDA). Within CDA, the researchers mainly deal with the representation of demonstration of power, control and social inequalities in various institutions, one of which is the court.<br />Its application in the study of discourse aspects in courtroom, CDA has particularly found in the works from Anglosphere, while other language spheres have not been researched enough. The subject matter of these works are different grammatical and discourse features of talk in the courtroom such as the use of nominalization, passive construction and technical terms during judical proceedings (Gibbons, 1999), dominant position of a judge/jury in the courtroom as well as&nbsp; demonstration of power by priority turn-taking during judical proceedings (Přidalov&aacute;, 1999), analysis of types of questions during judical proceedings and their role in guiding the participants&rsquo; statements (Cotterill, 2003).<br />In the literature in Serbian language, the works dealing with legal and judical matters mainly focus on the text- written form of courtroom discourse, which manifests itself through laws and their various regulations (Janićijević, 2010) or deal with the aspects of the genre of the verdict text (Makević, 2014), and very few works deal with the aspects of talk in the courtroom during judical proceedings (Janković, 2002).<br />The features of courtroom discourse (CD) are the subject of this work. The term courtroom discourse means the type of talk where one spoken event is realized in spatially public sphere (in a courtroom), where several persons with different social and discourse roles participate. Discourse strategies during interaction of a judge with other participants in judical proceeding during hearing are in the spotlight, with particular reference to the interaction between the judge and the defendant/accused.<br />The aim of this research is to analyse, describe and explain the discourse of case-law in the institution of court in Serbia and to show relations of social power of participants involved in judical proceedings.<br />It is supposed that tha analysis of conversation between the judge and the defendant/accused will be an excellent indicator of the manner in which the court implements legislative provisions (оn discrimination, equality and etc.) and how social power is defined.<br />The theoretical and methodological framework in this study is in compliance with analysis of use of language, with linguistic activity, above all with the approach of Dutch linguist Teun van Dijk (2009) on power, and in accordance with the Politeness theory by Penelope Brown and Stephen Levinson (1987). Both thories are accompanied by descriptive review of selected examples of empirical material.<br />I have used the method of collecting and analysing material rooted in analysis of discourse (Savić, 1993). The empirical material represents nine courtroom hearings from two periods of time: 4 in 1991 and 5 courtroom hearings recorded 24 years later (2015). There are 180.13 minutes of recorded conversation, that is 140 pages of text transcribed into written form prepared for analysis. The units of analysis are words, exchanges and paragraphs (Savić, 1993: 57&ndash;61).<br />The results of the research show that in a courtroom discourse the role of the judge is undoubtedly dominant, having the institutionally given power to lead the hearing and reaches decisions and verdicts. Her communicative as well as social power arises from the domination which she realizes this applying various conversation strategies such as: strategy of posing questions, directing the talk, adjusting behaviour of other interlocutors, starting and ending the talk, use of professional terminology, addresssing strategy, drawing the conclusions, storytelling, interupting and overlapping the interlocutors.<br />Unlike the judge, the defendant/accused is a law layman with small discoursive contribution. Their subordinated role is reflected in the following strategies: question answering, attempting to direct the talk, attempting to pose a question, principle of cooperation, addressing, repeating and self-repeating, interupting and overlapping, storytelling and hesitating.<br />Based on the results of the analysis of the courtroom hearings, we can draw the conclusion that the courtroom discourse is rather hybrid in its genre. It represents, on grammatic, lexic, semantic and pragmatic level, merging of&nbsp; formal written legal discourse and informal spoken language of everday conversation.<br />Suggestion for direct practice. It is essential to establish more successful model of communication in a courtroom during the interaction among law experts (judges, prosecutors, lawyers) and law laymen: avoiding unfamiliar terms, using simple sentences (avoiding passive and impersonal constructions and nominalizations), using polite and gender-sensitive language, so as to assimilate the use of official institutional language with the speech of interlocutors who are not part of the court hierarchy.</p>

<p>Ispitivani su dvostruki slojeviti hidroksidi, LDH i me&scaron;oviti oksidi nastali njihovom<br />razgradnjom, sa različitim sadržajem Mg-Al-Fe i pro&scaron;irenom supstitucijom aluminijuma.<br />Koprecipitacione metode male i velike prezasićenosti odabrane su za sintezu LDH op&scaron;te<br />formule [Mg1_-xM(III)_x(OH)₂](CO₃)_x/2 &sdot; mH₂O, gde M(III) pretstavlja Al i/ili Fe, a x udeo<br />trovalentnih anjona, x = M(III) / [M(II) + M(III)], variran u intervalu 0,15 &lt; x &lt; 0,7.<br />Katalizatori na bazi me&scaron;ovitih oksida sa gvožđem pogodni za upotrebu u redoks<br />reakcijama, formirani su nakon termičke aktivacije - razlaganja LDH. Izvr&scaron;ena je<br />karakterizacija me&scaron;ovitih oksida nastalih iz LDH, kao i netretiranih LDH, ispitivanjem<br />kristalne strukture (XRD), termičke stabilnosti (TG-DTA), teksture (adsorpcija N₂), redoks<br />(H₂ TPR) i kiselo-baznih karakteristika (NH₃ TPD), a utvrđena je i priroda prisutnih vrsta<br />gvožđa (Moessbauer spektroskopija). Pokazano je kako metoda pripreme i obim<br />supstitucije M(III) jona utiču na strukturne, povr&scaron;inske i redoks karakteristike LDH i<br />njihovih me&scaron;ovitih oksida u korelaciji sa katalitičkim svojstvima u odabranim test<br />reakcijama (razgradnja N₂O i redukcija sa NH₃). Utvrđeno je da na katalitičku aktivnost<br />dominantno utiču redoks karakteristike i priroda vrste gvožđa u me&scaron;ovitom oksidu, ali<br />takođe i strukturne karakteristike polaznog LDH, pri čemu je povr&scaron;inska struktura aktivnih<br />centara intervalentnog Fe²⁺-Fe³⁺gvožđa ključna za redoks procese ispitivanih reakcija.<br />Kod svih me&scaron;ovitih oksida dobijenih iz LDH aktivni centri imaju relativno jednake jačine,<br />dok razlike u katalitičkom pona&scaron;anju potiču od razlika u dostupnosti aktivnih centara.<br />Najbolje performanse u katalitičkim reakcijama pokazali su uzorci sa najmanjom<br />stabilno&scaron;ću inicijalnih LDH kod kojih je količina supstituisanih M(III) jona bila blizu<br />granice za inkorporaciju u LDH matricu (x = 0,5), a naročito uzorak sintetisan metodom<br />velike prezasićenosti sa malom količinom dodatne Al(OH)₃ faze.</p> / <p>Layered double hydroxides (LDHs) and derived mixed oxides with different Mg-Al-Fe content and extended aluminum substitution were investigated. High and low supersaturation precipitation methods were used for the synthesis of LDHs with general formula [Mg1_-x M(III)_x (OH)₂](CO₃)_x/2 &sdot; mH₂O where M(III) presents Al and/or Fe and x the content of trivalent ions, x = M(III) / [M(II) + M(III)], varied between 0.15 &lt; x &lt; 0.7. Iron-containing mixed oxides, suitable as catalysts for redox reactions, were formed after thermal activation - decomposition of LDH. Both, LDHs and derived mixed oxides were characterized with respect to crystalline structure (XRD), thermal stability (TG-DTA), textural (N₂ adsorption), redox (H₂ TPR) and acid-base properties (NH₃ TPD) as well as the nature of the iron species (Moessbauer spectroscopy). It was demonstrated how preparation method and the extent of M(III) substitution influence the structure, surface and redox properties of LDHs and derived mixed oxides in correlation to catalytic properties in chosen test reactions (N₂O decomposition and reduction with NH3). The catalytic behavior is mainly determined by the redox properties and the nature of the iron species in mixed oxides, but also by the structural properties of initial LDHs. It was confirmed that surface structure of intervalent Fe²⁺-Fe³⁺ iron active sites is crucial for the redox processes in chosen reactions. The strength of active sites is similar for all mixed oxides derived from LDH, but the differences in catalytic behavior arise from the differences in active sites accessibility. The best catalytic results were obtained when the stability of the initial LDH matrix was lowest e.g. when the amount of substituted M(III) was near the limit for the incorporation into LDH matrix (x = 0.5), especially for the sample synthesized with high superasaturation method containing a small amount of additional Al(OH)₃ phase.</p>

<p>Predmet ove disertacije je analiza potreba kao neophodni &ndash; prvi korak, pre izrade kursa engleskog jezika za oblast tehnolo&scaron;ke i inţenjerske struke. Kako je sa razvojem nastave jezika struke do&scaron;lo do objedinjavanja vi&scaron;e faktora u samom procesu analize potreba &ndash; analize jezika struke, analize ciljne situacije, analize trenutnog nivoa znanja polaznika kao i analize nastavnog konteksta, analiza potreba je u ovoj disertaciji sagledana sa svih pomenutih aspekata, a istraţivanje je obavljeno u dve faze. U prvoj fazi je ispitana analiza trenutnog stanja u vezi sa upotrebom i nastavom engleskog jezika sa aspekta studenata i predavaĉa engleskog jezika na tehnolo&scaron;kim fakultetima u Srbiji. S druge strane, sprovedena je i analiza potreba u vezi sa upotrebom engleskog jezika zaposlenih inţenjera tehnologije. Rezultati, koji su obraĊeni kvantitativnom metodom su pokazali nedovoljnu zastupljenost engleskog jezika struke i sa aspekta studenata i sa aspekta predavaĉa. Kada je u pitanju upotreba engleskog jezika zaposlenih inţenjera, rezultati su ukazali na potrebu za ĉestim kori&scaron;ćenjem engleskog jezika za potrebe svog posla, kao i na vaţnost znanja engleskog jezika radi veće uspe&scaron;nosti u poslu, posebno istiĉući jeziĉke ve&scaron;tine ĉitanja i usmene i pismene komunikacije.<br />Uzimajući u obzir dobijene rezultate analize potreba, pristupilo se izradi kursa engleskog jezika za potrebe studenata tehnologije, koji je trebalo da bude usklaĊeniji sa ispitanim potrebama budućih tehnologa i koji je bio ponuĊen eksperimentalnoj grupi studenata. Provera efikasnosti i svrsishodnosti<br />novog kursa izvr&scaron;ena je u drugom delu istraţivanja, sa jedne strane kvantitativnom metodom, poreĊenjem rezultata testa postignuća izmeĊu studenata iz eksperimentalne i kontrolne grupe, a sa druge strane kvalitativnom metodom iz intervjua sa studentima. Rezultati testa postignuća su pokazali znaĉajno veću uspe&scaron;nost kumulativnog broja poena studenata iz eksperimentalne grupe (ukupna ocena 8,8) u odnosu na kontrolnu grupu studenata (6,77), &scaron;to je potvrĊeno i poreĊenjem pojedinaĉnih kriterijuma gde je u svim sluĉajevima ustanovljena statistiĉki znaĉajna razlika (p&lt;0,0001). Rezultati, dobijeni kvalitativnom metodom, su potvrdili vaţnost jezika struke u nastavi na fakultetu, posebno ukazujući na faktor motivacije, koji je u direktnoj vezi sa zastupljenosti jezika struke. &Scaron;to se tiĉe efikasnosti novog kursa, studenti su ukazali na vaţnost nastavnog materijala koji je neophodno da bude usmeren ka njihovoj budućoj struci, veću uĉestalost provere napretka studenata kao i na vaţnost afektivnih faktora (nastavnik, rad u grupama, atmosfera na ĉasu). Studenti su istakli ulogu nastavnika kao nekoga ko ih vodi kroz gradivo, a da pri tome nema dominantnu ulogu; rad u malim grupama im je omogućio veću slobodu da iznesu svoje mi&scaron;ljenje i uĉestvuju na ĉasu, a poţeljnu atmosferu na ĉasu su opisali kao opu&scaron;tenu a pri tome ipak radnu. Rezultati istraţivanja su pokazali da kursevi koji su bazirani na sprovedenoj analizi potreba daju bolje rezultate na testu i pokazuju veću motivaciju i veće jeziĉke kompetencije kod studenata, &scaron;to je jo&scaron; jedna potvrda teze o neophodnosti analize potreba kao koraka koji prethodi izradi EJS kursa.</p> / <p>This dissertation deals with needs analysis as a<br />necessary, first step before EST course design. Since<br />ESP teaching development covers numerous factors<br />in needs analysis &ndash; target situation analysis, discourse<br />analysis, present situation analysis and teaching<br />context analysis, needs analysis in this dissertation is<br />viewed from all of the mentioned aspects while the<br />research is conducted in two phases.<br />In the first phase, present situation analysis is<br />performed regarding use and teaching process from<br />the point of view of technology students and English<br />teachers. In parallel, needs analysis concerning the<br />English language use is also performed from the<br />employed technology engineers. The results obtained<br />and processed by quantitative methods showed poor<br />frequency of English for specific purposes in the<br />teaching process from the aspect of students and<br />English language teachers. Concerning English<br />language use by the employed technology engineers,<br />the results showed frequent English language use for<br />professional purposes as well as the importance of<br />English language competence for better performance<br />at work, especially emphasizing reading,<br />communicative and writing skills.<br />By taking into account the obtained needs<br />analysis results, a new course is designed for<br />technology students&rsquo; purposes more adapted to the<br />needs of future technologists, which was<br />subsequently offered to experimental group of<br />students. The assessment of the efficiency and<br />purposefulness of a new course is performed in the<br />second phase of the research, first by the quantitative<br />method, comparing the achievement test results of<br />experimental and control group of students, and then<br />by qualitative method from student interviews.<br />The results of the achievement tests showed<br />significant success in cumulative points of students<br />in experimental group (total grade 8,8) in relation to<br />control group (6,77), which was also confirmed by<br />the comparison of individual criteria in which<br />statistical significant difference is obtained<br />(p&lt;0,0001).<br />The results obtained by the qualitative method<br />confirmed the importance of English for specific<br />purposes in the teaching process at the faculty,<br />pointing out a motivation factor in direct relation to<br />frequency of English for specific purposes.<br />Regarding the efficacy of the new course, the<br />students emphasized the importance of teaching<br />material that should necessarily be focused on their<br />future profession, more frequent student achievement<br />tests as well as the importance of affective factors<br />(teacher, group work, class atmosphere). The<br />students also emphasized the teacher&rsquo;s non-dominant<br />role as a facilitator; as well as group work that<br />provides them more freedom to express their opinion,<br />and the preferred class atmosphere relaxed yet also<br />hard-working.<br />The research results showed that the courses<br />based on performed needs analysis give better results<br />at the achievement test, better motivation and higher<br />language competences of students that confirm the<br />thesis of necessary needs analysis as a pre-course<br />procedure.</p>

<p>kursa poslovnog engleskog jezika koji ima za cilj razvoj pragmatičke<br />kompetencije polaznika i unapređenje poslovne komunikacije na engleskom jeziku.<br />Uspostavljanje i održavanje uspe&scaron;ne poslovne komunikacije koja uključuje poslovne<br />ljude kojima je engleski jezik zajedničko sredstvo komunikacije zavisi od njihove<br />sposobnosti da koriste jezik na odgovarajući način u odgovarajućem poslovnom<br />kontekstu.<br />Istraživanje za disertaciju sastojalo se iz dva dela. U uvodnom delu<br />istraživanja učestvovali su predavači poslovnog engleskog jezika, studenti koji slu&scaron;aju<br />kurs poslovnog engleskog jezika i zaposleni polaznici koji pohađaju kurs poslovnog<br />engleskog jezika u &scaron;kolama stranih jezika. Cilj ovog dela istraživanja je bio da se<br />prikupe podaci o nastavi poslovnog engleskog jezika kod nas &ndash; na koji način se ona<br />organizuje i &scaron;ta bi trebalo uključiti u nastavu kako bi polaznici bili &scaron;to uspe&scaron;niji u<br />poslovnoj komunikaciji na engleskom jeziku.<br />Nakon toga usledilo je glavno istraživanje u kome je učestvovalo dvadeset<br />zaposlenih polaznika koji su pohađali kurs poslovnog engleskog jezika. Oni su bili<br />podeljeni u dve grupe, kontrolnu i eksperimentalnu, sa po deset polaznika. Obe grupe<br />su pohađale kurs poslovnog engleskog jezika. Kontrolna grupa je kurs slu&scaron;ala samo<br />na osnovu odabranog udžbenika, a eksperimentalna grupa je pohađala kurs koji je<br />izrađen na osnovu analize potreba i u skladu sa poslovnim situacijama u kojima oni<br />koriste engleski jezik. Pre početka kursa obe grupe su popunile upitnik sa op&scaron;tim<br />podacima o njima i upitnik za analizu potreba, ulazni test op&scaron;teg engleskog jezika i<br />ulazni test poslovnog engleskog jezika. Podaci dobijeni upitnikom za analizu potreba<br />upotpunjeni su pitanjima u prvom intervjuu. Napredak u sposobnosti kori&scaron;ćenja<br />engleskog jezika u poslovnoj komunikaciji obe grupe, posebno u pogledu kori&scaron;ćenja<br />govornih činova, praćen je tokom kursa pomoću pet testova nakon svake obrađene<br />teme.<br />Istraživanjem su dobijeni kvantitativni podaci (pomoću testa i upitnika) i<br />kvalitativni podaci (pomoću upitnika i intervjua) koji su detaljno analizirani. Na<br />osnovu analize svih podataka može se zaključiti da su polaznici iz eksperimentalne<br />grupe ostvarili primetno bolji napredak na testovima koji su pratili kurs, ali i u<br />sposobnosti poslovne komunikacije, &scaron;to je bio i cilj kursa.<br />Značaj ovog istraživanja je vi&scaron;estruk jer ukazuje na potrebu da se veća pažnja<br />posvećuje izradi kurseva poslovnog engleskog jezika za zaposlene polaznike,<br />detaljnoj analizi poslovnog konteksta u kome rade i njihovih stvarnih potreba. Takvi<br />kursevi omogućavaju polaznicima da lak&scaron;e i uspe&scaron;nije razviju svoju pragmatičku<br />kompetenciju i unaprede poslovnu komunikaciju.</p> / <p>This thesis in applied linguistics and language teaching focuses on designing a<br />business English course for the purpose of the development of pragmatic competence<br />of business English learners in order to improve their business communication in the<br />English language. Establishing and maintaining successful business communication<br />involving business people who use English as a common communication language<br />depends on their ability to use the language in an appropriate way in an appropriate<br />business context.<br />The research for this thesis consisted of two parts. The first part of the research<br />involved teachers of business English, students who attended business English<br />courses and employed learners who attended business English courses in private<br />language schools. The purpose of this part of the research was to collect the data on<br />business English language teaching, the way the courses are organized and what<br />should be included in the courses so that the learners are able to participate in<br />business communication in the English language.<br />This was followed by the main part of the research, which involved twenty<br />professionals attending a business English course. They were divided into two groups,<br />control and experimental, with ten learners in each group. Both groups attended a<br />business English course, however, the control group had a course based only on the<br />selected course book, and the experimental group had a course designed on the basis<br />of needs analysis and in accordance with the business situations in which they use<br />English language daily. Prior to the course learners in both groups completed a<br />general data questionnaire, a needs analysis questionnaire, general and business<br />English language entrance tests. The data gathered by the needs analysis questionnaire<br />were additionally clarified by the answers in the first interview. The learners&#39; progress<br />in using English in business communication in both groups, especially regarding the<br />use of speech acts, was monitored by five tests, one after each of the topics covered<br />during the course.<br />The data collected in the research, both quantitative (collected by tests and<br />questionnaires) and qualitative (collected by questionnaires and interviews), were<br />thoroughly analyzed. The analysis led to a conclusion that learners from the<br />experimental group showed substantially better improvement in tests and their overall<br />ability to communicate in business related contexts.<br />The significance of this research is manifold and suggests that greater attention<br />should be paid to designing business English courses for professionals and to a<br />thorough needs and business context analysis. Such courses would enable learners to<br />develop their pragmatic competence more successfully and, consequently, improve<br />their business communication.</p>

<p>Увод: мултипла склероза (МС) је хронична, неуродегенеративна и аутоимуна болест у чијем дијагностиковању прегlед магнетном резонанцом (МР) има важну улогу.Утврђено је да МР параметри (повећање броја активних плакова и повећање укупном волумена Т2W лезија) дају само ограничене информације о природи и степену промена захваћеног ткива ЦНС, те не могу бити поуздани предиктори у процени развоја болести и клиничког исхода. Циљ: утврђивање применом PD секвенце, МР морфолошке параметре иницијално детектованих акутних плакова МС. Процена постојања разлике утврђених МР&nbsp; морфолошких параметара акутних плакова између испитаника са позитивним клиничким исходом болести у односу на испитанике са негативним клиничким исходом болести. Утврђивање применом PD секвенце, на сукцесивним МР праћењима у току краткорочног и дугорочног МР праћења, промене МР морфолошких параметара. Процена постојања разлике у промени МР морфологије акутних плакова МС у току краткорочног и дугорочног МР праћења између испитаника са позитивним клиничким исходом болести у односу на испитанике са негативним клиничким исходом болести. Материјал и методе: истраживање је било организовано као ретроспективно-проспективна студија и њиме је било обухваћено 29 испитаника ( 21 особа женског пола, 8 особа мушког пола; просечне старости 38.86 година; просечнедужине трајања болести 5.75 година) са РРМС, дијагностикованих и лечених униформним&nbsp; имуномодулаторним протоколом у трајању од 24 месеца почевши од иницијалног прегледа, у периоду од 2011. до 2016. Године. Свим испитаницима, непосредно по неуролошком прегледу, начињена су стандардна МР снимања главе апаратом јачине магнетног поља 3Т (General Electric, Signa HDxt 3Т, Милвоки, САД) коришћењем 8HR BRAIN калема за главу и применом стандардизованог МР протокола за снимање ендокранијума оболелих од МС. Сваки испитаник је урадио најмање три контролна прегледа поред иницијалног ). Проспективни део студије је обављен током 2016. године, упућивањем испитаника на завршну клиничко-радиолошку процену (неуролошки преглед и МР снимање главе). Испитивану групу сачињавало је 249 акутних плакова демијелинизације детектованих на МР снимцима начињеним у ретроспективном делу студије. Анализом PD секвенцe код испитаника евидентирано је присуство хиперинтензних демијелинационих лезија, након чега су на основу постојања интралезионог постконтрастног појачања интензитета сигнала означене лезије са знацима акутне инфламације. Мануелним путем су одређивани анатомски параметри лезија (локализација, артеријски и венски слив) као и морфолошки параметри лезија (димензије, површина и интензитет сигнала) на аксијалним пре и постконтрастним T1W скенограмима и PD скенограмима. У зависности од типа постконтрастног појачања интензитета сигнала (ПКПС) акутни плакови су груписани у три групе: а) акутни плакови са тачкастим-ексцентричним ПКПС б) акутни плакови са хомогеним ПКПС, и в) акутни плакови са прстенастим типом ПКПС. За сваку од њих евалуирана је морфологија на PD секвенцама: облик плака, дијаметри, површина, хомогеност лезије и интензитет сигнала. Поређењем морфолошких карактеристика на сукцесивним контролним МР снимањима испитивана је динамика промене МР одлика све три дефинисане групе плакова на Т1 преконтрастном и постконтрастном секвенцом као и на PD секвенци. Добијене морфолошке МР карактеристике и динамика њихове промене у времену праћења упоређивани су са клинички детерминисаним параметрима неуролошког исхода (степеном функционалне онеспособљености изражене ЕDSS скалом и брзином прогресије болести изражене МSSS скором). Испитаницима са повољним клиничким исходом болести сматрали су се они којима је вредност EDSS и MSSS у време завршног МР прегледа била иста или мања у односу на иницијални преглед, односно испитаницима са неповољним клиничким исходом болести сматрали су се они код којих су вредности EDSS и MSSS биле веће на завршном прегледу у односу на иницијални преглед. Резултати: од укупног броја приказаних акутних лезија половна је имала хомоген, 30% тачкасто-ексцентрични, а 20% прстенаст облик. Највеће дијаметре и површину на аксијалним PD скенграмима имале су прстенасте, а најмање хомогене лезије. Између свих група лезија постоји статистички значајна разлика. Такође, поређењем интензитета сигнала лезија утврђено је да највећу вредност имају прстенасти, а најмању тачкасто-ексцентрични плакови. Статистички значајна разлика по интензитету сигнала постоји између прстенастих плакова и остале две групе, а између тачкасто-ексцентричних и хомогених облика плакова разлика није&nbsp; статистички значајна. Анализом МР параметара иницијално детектованих акутних плакова код испитаника са позитивним и негативним клиничким током болести, нисмо добили статистички значајне разлике нити у јединственом узорку лезија нити између дефинисаних група лезија. Праћењем промена МР параметара током времена уочено је да се поједине лезије не прате до краја истраживања (нестају) и да је њихов проценат скоро једнак и у укупном броју лезија и у оквиру група облика и износи око 21%. Утврђено је и да постоји статистички значајна разлика у вредности површине нестајућих лезија у односу на перманентне. У групи перманентних плакова значајно више вредности ИС имају&nbsp; прстенасте лезије у односу на остала два облика као и у односу на сва три облика нестајућих плакова. Такође, у групи перманентних плакова, вредности површине су статистички значајне између сва три облика лезија, док у групи нестајућих плакова прстенасте лезије показују значајно већу површину у односу на остала два облика. Током времена долази до промене облика самих плакова као и флуктуација вредности МР параметара (површине и интензитета сигнала) на PD скенограмима. Праћењем промена на нативним Т1W скенограмима утврђена статистички значајна разлика између облика по настајању акутних и хроничних &bdquo;црних рупа&ldquo;. Статистичка анализа је показала да је промена вредности ИС плакова, на PD секвенци, током времена предиктор клиничког тока болести. Такође, анализа повезаности промена морфолошких параметара група акутних плакова према облику добијених применом PD секвенце током времена са клиничким параметрима болести показала је постојање статистички значајне разлике по интензитету сигнала за хомогене плакове током целог периода праћења за обаклиничка параметра, док је статистички значајна разлика по површини утврђена за хомогене плакове за период од 24 месеца код испитаника чији је исход тока болести одређен применом MSSS скора. Закључак: акутни плакови су у 91% локализовани супратенторијално, a у 9% случајева инфратенторијално. Супратенторијални плакови су скоро подједнако локализовани перивентрикуларно, субкортикално и у дубокој белој можданој маси. Највећи број сва три облика плака (54-60%) локализован је у територији коју иригира средња церебрална артерија (лат. arteria cerebri media, ACM). Истовремено, сва три облика акутног плака се у високом проценту (58-69%) налазе у регији која припада дубоком (медуларном) венском систему. Највеће просечне вредности дијаметара и површине има прстенаст, а најмање хомоген облик акутног плака. Између свих група облика постоји статистички значајна разлика. Такође, највећу просечну вредност интензитета сигнала на PD аксијалним скенограмима има прстенасти облик плакова и разлика је статистички значајна између прстенастих и остале две групе лезија. Проценат плакова који нестају током времена приближно је исти за све три групе облика плакова и креће се у распону од 20.5 до 23.9, просечно 21.3 процента за укупни број свих лезија. Површина нестајућих лезија статистички је значајно мања у односу на површину перманентних лезија, али без статистички значајне разлике у вредностима ИС. Вредности површине и ИС утичу на облик акутног плака. У групи перманентних плакова, вредности површине су статистички значајне између сва три облика лезија, док у групи нестајућих плакова прстенасте лезије показују значајно већу површину у односу на остала два облика.Током времена долази до промене облика самих плакова на PD скенограмима. Прстенасти плак има за 4,086 пута већу вероватноћу настанка акутне &bdquo;црне рупе&ldquo; у односу на хомогени плак, а тачкасто-ексцентрични за 1,49 пута у односу на такође хомогени плак. Акутни плакови вишег ИС и веће површине имају већу склоност ка настанку акутних &bdquo;црних рупа&ldquo; а касније и хроничних &bdquo;црних рупа&ldquo; при чему је вредност ИС предиктор настанка &bdquo;црних рупа&ldquo;. Анализом промене ИС јединственог узорка плакова у односу на позитиван и негативан клинички ток болести утврђен помоћу оба клиничка параметра посебно, утврдили смо да је смањење његове вредности током времена праћења предиктор позитивног тока болести за оба клиничка параметра. Мања вредност ИС код хомогеног плака може бити предиктор позитивног клиничког тока по оба клиничка параметра, док мања вредност површине хомогеног плака може бити предиктор позитивног клиничког тока одређен применом MSSS скора за период од 24 месеца у односу на иницијални преглед.</p> / <p>Uvod: multipla skleroza (MS) je hronična, neurodegenerativna i autoimuna bolest u čijem dijagnostikovanju pregled magnetnom rezonancom (MR) ima važnu ulogu.Utvrđeno je da MR parametri (povećanje broja aktivnih plakova i povećanje ukupnom volumena T2W lezija) daju samo ograničene informacije o prirodi i stepenu promena zahvaćenog tkiva CNS, te ne mogu biti pouzdani prediktori u proceni razvoja bolesti i kliničkog ishoda. Cilj: utvrđivanje primenom PD sekvence, MR morfološke parametre inicijalno detektovanih akutnih plakova MS. Procena postojanja razlike utvrđenih MR&nbsp; morfoloških parametara akutnih plakova između ispitanika sa pozitivnim kliničkim ishodom bolesti u odnosu na ispitanike sa negativnim kliničkim ishodom bolesti. Utvrđivanje primenom PD sekvence, na sukcesivnim MR praćenjima u toku kratkoročnog i dugoročnog MR praćenja, promene MR morfoloških parametara. Procena postojanja razlike u promeni MR morfologije akutnih plakova MS u toku kratkoročnog i dugoročnog MR praćenja između ispitanika sa pozitivnim kliničkim ishodom bolesti u odnosu na ispitanike sa negativnim kliničkim ishodom bolesti. Materijal i metode: istraživanje je bilo organizovano kao retrospektivno-prospektivna studija i njime je bilo obuhvaćeno 29 ispitanika ( 21 osoba ženskog pola, 8 osoba muškog pola; prosečne starosti 38.86 godina; prosečnedužine trajanja bolesti 5.75 godina) sa RRMS, dijagnostikovanih i lečenih uniformnim&nbsp; imunomodulatornim protokolom u trajanju od 24 meseca počevši od inicijalnog pregleda, u periodu od 2011. do 2016. Godine. Svim ispitanicima, neposredno po neurološkom pregledu, načinjena su standardna MR snimanja glave aparatom jačine magnetnog polja 3T (General Electric, Signa HDxt 3T, Milvoki, SAD) korišćenjem 8HR BRAIN kalema za glavu i primenom standardizovanog MR protokola za snimanje endokranijuma obolelih od MS. Svaki ispitanik je uradio najmanje tri kontrolna pregleda pored inicijalnog ). Prospektivni deo studije je obavljen tokom 2016. godine, upućivanjem ispitanika na završnu kliničko-radiološku procenu (neurološki pregled i MR snimanje glave). Ispitivanu grupu sačinjavalo je 249 akutnih plakova demijelinizacije detektovanih na MR snimcima načinjenim u retrospektivnom delu studije. Analizom PD sekvence kod ispitanika evidentirano je prisustvo hiperintenznih demijelinacionih lezija, nakon čega su na osnovu postojanja intralezionog postkontrastnog pojačanja intenziteta signala označene lezije sa znacima akutne inflamacije. Manuelnim putem su određivani anatomski parametri lezija (lokalizacija, arterijski i venski sliv) kao i morfološki parametri lezija (dimenzije, površina i intenzitet signala) na aksijalnim pre i postkontrastnim T1W skenogramima i PD skenogramima. U zavisnosti od tipa postkontrastnog pojačanja intenziteta signala (PKPS) akutni plakovi su grupisani u tri grupe: a) akutni plakovi sa tačkastim-ekscentričnim PKPS b) akutni plakovi sa homogenim PKPS, i v) akutni plakovi sa prstenastim tipom PKPS. Za svaku od njih evaluirana je morfologija na PD sekvencama: oblik plaka, dijametri, površina, homogenost lezije i intenzitet signala. Poređenjem morfoloških karakteristika na sukcesivnim kontrolnim MR snimanjima ispitivana je dinamika promene MR odlika sve tri definisane grupe plakova na T1 prekontrastnom i postkontrastnom sekvencom kao i na PD sekvenci. Dobijene morfološke MR karakteristike i dinamika njihove promene u vremenu praćenja upoređivani su sa klinički determinisanim parametrima neurološkog ishoda (stepenom funkcionalne onesposobljenosti izražene EDSS skalom i brzinom progresije bolesti izražene MSSS skorom). Ispitanicima sa povoljnim kliničkim ishodom bolesti smatrali su se oni kojima je vrednost EDSS i MSSS u vreme završnog MR pregleda bila ista ili manja u odnosu na inicijalni pregled, odnosno ispitanicima sa nepovoljnim kliničkim ishodom bolesti smatrali su se oni kod kojih su vrednosti EDSS i MSSS bile veće na završnom pregledu u odnosu na inicijalni pregled. Rezultati: od ukupnog broja prikazanih akutnih lezija polovna je imala homogen, 30% tačkasto-ekscentrični, a 20% prstenast oblik. Najveće dijametre i površinu na aksijalnim PD skengramima imale su prstenaste, a najmanje homogene lezije. Između svih grupa lezija postoji statistički značajna razlika. Takođe, poređenjem intenziteta signala lezija utvrđeno je da najveću vrednost imaju prstenasti, a najmanju tačkasto-ekscentrični plakovi. Statistički značajna razlika po intenzitetu signala postoji između prstenastih plakova i ostale dve grupe, a između tačkasto-ekscentričnih i homogenih oblika plakova razlika nije&nbsp; statistički značajna. Analizom MR parametara inicijalno detektovanih akutnih plakova kod ispitanika sa pozitivnim i negativnim kliničkim tokom bolesti, nismo dobili statistički značajne razlike niti u jedinstvenom uzorku lezija niti između definisanih grupa lezija. Praćenjem promena MR parametara tokom vremena uočeno je da se pojedine lezije ne prate do kraja istraživanja (nestaju) i da je njihov procenat skoro jednak i u ukupnom broju lezija i u okviru grupa oblika i iznosi oko 21%. Utvrđeno je i da postoji statistički značajna razlika u vrednosti površine nestajućih lezija u odnosu na permanentne. U grupi permanentnih plakova značajno više vrednosti IS imaju&nbsp; prstenaste lezije u odnosu na ostala dva oblika kao i u odnosu na sva tri oblika nestajućih plakova. Takođe, u grupi permanentnih plakova, vrednosti površine su statistički značajne između sva tri oblika lezija, dok u grupi nestajućih plakova prstenaste lezije pokazuju značajno veću površinu u odnosu na ostala dva oblika. Tokom vremena dolazi do promene oblika samih plakova kao i fluktuacija vrednosti MR parametara (površine i intenziteta signala) na PD skenogramima. Praćenjem promena na nativnim T1W skenogramima utvrđena statistički značajna razlika između oblika po nastajanju akutnih i hroničnih &bdquo;crnih rupa&ldquo;. Statistička analiza je pokazala da je promena vrednosti IS plakova, na PD sekvenci, tokom vremena prediktor kliničkog toka bolesti. Takođe, analiza povezanosti promena morfoloških parametara grupa akutnih plakova prema obliku dobijenih primenom PD sekvence tokom vremena sa kliničkim parametrima bolesti pokazala je postojanje statistički značajne razlike po intenzitetu signala za homogene plakove tokom celog perioda praćenja za obaklinička parametra, dok je statistički značajna razlika po površini utvrđena za homogene plakove za period od 24 meseca kod ispitanika čiji je ishod toka bolesti određen primenom MSSS skora. Zaključak: akutni plakovi su u 91% lokalizovani supratentorijalno, a u 9% slučajeva infratentorijalno. Supratentorijalni plakovi su skoro podjednako lokalizovani periventrikularno, subkortikalno i u dubokoj beloj moždanoj masi. Najveći broj sva tri oblika plaka (54-60%) lokalizovan je u teritoriji koju irigira srednja cerebralna arterija (lat. arteria cerebri media, ACM). Istovremeno, sva tri oblika akutnog plaka se u visokom procentu (58-69%) nalaze u regiji koja pripada dubokom (medularnom) venskom sistemu. Najveće prosečne vrednosti dijametara i površine ima prstenast, a najmanje homogen oblik akutnog plaka. Između svih grupa oblika postoji statistički značajna razlika. Takođe, najveću prosečnu vrednost intenziteta signala na PD aksijalnim skenogramima ima prstenasti oblik plakova i razlika je statistički značajna između prstenastih i ostale dve grupe lezija. Procenat plakova koji nestaju tokom vremena približno je isti za sve tri grupe oblika plakova i kreće se u rasponu od 20.5 do 23.9, prosečno 21.3 procenta za ukupni broj svih lezija. Površina nestajućih lezija statistički je značajno manja u odnosu na površinu permanentnih lezija, ali bez statistički značajne razlike u vrednostima IS. Vrednosti površine i IS utiču na oblik akutnog plaka. U grupi permanentnih plakova, vrednosti površine su statistički značajne između sva tri oblika lezija, dok u grupi nestajućih plakova prstenaste lezije pokazuju značajno veću površinu u odnosu na ostala dva oblika.Tokom vremena dolazi do promene oblika samih plakova na PD skenogramima. Prstenasti plak ima za 4,086 puta veću verovatnoću nastanka akutne &bdquo;crne rupe&ldquo; u odnosu na homogeni plak, a tačkasto-ekscentrični za 1,49 puta u odnosu na takođe homogeni plak. Akutni plakovi višeg IS i veće površine imaju veću sklonost ka nastanku akutnih &bdquo;crnih rupa&ldquo; a kasnije i hroničnih &bdquo;crnih rupa&ldquo; pri čemu je vrednost IS prediktor nastanka &bdquo;crnih rupa&ldquo;. Analizom promene IS jedinstvenog uzorka plakova u odnosu na pozitivan i negativan klinički tok bolesti utvrđen pomoću oba klinička parametra posebno, utvrdili smo da je smanjenje njegove vrednosti tokom vremena praćenja prediktor pozitivnog toka bolesti za oba klinička parametra. Manja vrednost IS kod homogenog plaka može biti prediktor pozitivnog kliničkog toka po oba klinička parametra, dok manja vrednost površine homogenog plaka može biti prediktor pozitivnog kliničkog toka određen primenom MSSS skora za period od 24 meseca u odnosu na inicijalni pregled.</p> / <p>Introduction: multiple sclerosis (MS) is a chronic, neurodegenerative and autoimmune disease. Magnetic resonance (MR) has an important role in its diagnosis. It was found that MR parameters (increase in the number of active plaques and increase of the total volume of T2W lesions) provide only limited information about the nature and degree of change in the affected tissues of the CNS, and cannot be reliable predictors in assessing the development of the disease and clinical outcome. Objectives: determining the MR morphological parameters of initially detected acute MS plaques using the PDsequence. Assessing the differences of identified MR morphological parameters of acute plaques in patients with positive clinical outcome of the disease compared to those with a negative clinical outcome of the disease. Determining the changes in MR morphological parameters using PD sequence in successive MR during the short and long-term monitoring. Evaluating the differences in the change of MR morphology of acute MS plaques in the short and long-term MR monitoring in patients with positive clinical outcome of the disease compared to those with a negative clinical outcome of the disease. Material and methods: the survey was organized as a retrospective prospective study and it covered 29 subjects with RRMS (21 females, 8 males; average age 38.86 years; average disease duration 5.75 years), diagnosed and treated with uniform immunomodulatory protocol for 24 months starting from the initial check up, from 2011 to 2016. Immediately after neurological&nbsp; examination all patients were subjected to standard head MRI using a machine with magnetic field strength 3T (General Electric Signa HDxT 3T, Milwaukee, USA) with 8GB BRAIN head coil, under the standardized MRI protocol for endocranial recording of MS patients. Each patient was subjected to at least three control checkups after the initial one). The prospective part of the study was conducted during 2016. Patients were sent to the final clinical and radiological assessment (neurological examination and MRI of the head). The study group consisted of 249 acute demyelinating plaques detected on MR images obtained in the retrospective part of the&nbsp; study. Analysis of PD sequences in subjects showed the presence of hyperintense demyelinating lesions. After that lesions with the signs of acute inflammation were marked on the basis of the existence of intralesional post contrast signal intensity enhancement. Anatomical lesion parameters (localization, arterial and venous confluence) as well as morphological lesion parameters (dimensions, area and intensity of the signal) were determined manually using the axial pre and post contrast T1W scans and PD scans. Depending on the post contrast signal intensity enhancement type (PKPS) acute plaques were grouped into three groups: a) acute plaques with patchy-eccentric PKPS, b) acute plaques with homogeneous PKPS, and c) acute plaques with ring shaped PKPS. For each of them morphology was evaluated on PD sequences: plaque shape, diameters, size, lesion homogeneity and signal intensity. Comparing the morphological characteristics on the successive control MR recordings we investigated the dynamics of change in MR characteristics of the three plaque groups using pre and post contrast T1 sequence as well as the PD sequence. Morphological MR characteristics and dynamics of their changes obtained in the monitoring period were compared with clinical parameters of neurological outcomes (degree of functional disability expressed with EDSS scale and rate of disease progression expressed with MSSS score). Subjects with a positive clinical outcome of the disease were considered those whose EDSS and MSSS values during the final MR examination were the same or lower than during the initial checkup, and subjects with a negative clinical&nbsp; outcome of the disease were those whose EDSS and MSSS values were higher in the final examination compared to the initial checkup. Results: out of the total number of the presented acute lesions one half was homogeneous, 30% patchy-eccentric, and 20% ring shaped. On the axial PD scans the largest in diameter and the surface were the ring shaped, and the smallest were the homogeneous lesions. Among all groups of lesions there is a statistically significant difference. Likewise, when comparing the signal intensity it was found that the highest volumes have ring shaped lesions, and the lowest patchy-eccentric plaques. There is a statistically significant difference in the signal intensity between ring shaped plaques and the other two groups, but there is no statistically significant difference between patchy-eccentric and homogeneous plaques. The analysis of MR parameters of initially detected acute plaques in patients with positive and negative clinical course of the disease did not result in statistically significant differences either in a lesion sample or among the groups of lesions. Monitoring the changes in MR parameters over time it was observed that some lesions are not monitored to the end of the study (they disappear). Also, their percentage is almost the same, in the total number of lesions as well as within form groups and is about 21%. It has been found that there is a statistically significant difference in the value of the area of diminishing lesions compared to the permanent ones. In the group of permanent plaques ring shaped lesions have significantly higher IS values in comparison to the other two forms, as well as in comparison to all three forms of diminishing plaques. Also, in the group of permanent plaques, the area values are statistically significant among all three types of lesions, and in the group of diminishing plaques ring shaped lesions show a significantly larger area compared to the other two forms. Over time there is a change in the plaque form as well as the fluctuation of the MR parameter values (area and signal intensity) on PD scans. Monitoring the changes on the native T1W scans we detected a statistically significant difference among the shapes in formation of acute and chronic &quot;black holes&quot;. A statistical analysis showed that the change in the IS plaque values, on the PD sequence, over time represents a predictor of a clinical course of the disease. Also, analysis of the connection of the changes in morphological parameters of the acute plaque groups according to shape obtained by PD sequence over time with clinical parameters of the disease showed a statistically significant difference in the signal intensity for homogeneous plaques throughout the entire period of monitoring for both clinical parameters. A statistically significant difference in the area was determined for homogeneous plaques for a period of 24 months in subjects whose outcome of the disease was determined by the MSSS score. Conclusion: in 91% of the cases acute plaques are supratentorial, and in 9% they are infratentorial. Supratentorial plaques are almost equally periventricular, subcortical and deep in the white brain mass. The largest number of all three plaque forms (54-60%) is localized in the territory irrigated by medium cerebral artery (lat. Arteria cerebri media, ACM). At the same time, all three forms of acute plaques are, in high percentage (58-69%), located in the area of deep (medullary) vein system. Ring shaped acute plaque has the highest average diameter and area values, and the homogeneous one has the lowest values. There is a statistically significant difference among all form groups. Also, ring shaped plaques have the highest average value of the signal intensity on PD axial scans and there is a statistically significant difference between the ring shaped and the other two groups of&nbsp; lesions. The percentage of plaques that diminish over time is about the same for all three plaque form groups and it ranges from 20.5 to 23.9, in average 21.3 percent for the total number of lesions. The area of diminishing lesions is statistically significantly smaller compared to the area of permanent lesions, but there are no statistically significant differences in the values of IS. The area and IS values affect the acute plaque shape, but do not affect the process of the plaque diminishing. In the group of permanent plaques, the area values are statistically significant for all three types of lesions. In the group of diminishing plaques ring shaped lesions show a significantly larger area than the other two forms. Over time there is a change in the form of plaques on PD scans. There is a 4,086 times greater expectancy of acute &quot;black hole&quot; occurrence in the ring shaped plaque in comparison to the homogeneous one, and in the patchy-eccentric plaque 1.49 times compared to the homogeneous one. Acute plaques with higher IS and larger areas have a greater tendency to occurrence of acute &quot;black holes&quot; and later chronic &quot;black holes&quot; and the IS value is a predictor of the &quot;black hole&quot; occurrence. Analyzing the changes in IS in a plaque sample in connection to positive and negative clinical course of the disease determined by both clinical parameters, we have found that the reduction of its value during the monitoring period represents a predictor for a positive disease course for both clinical parameters. The lower IS value of homogeneous plaque can be a predictor of positive clinical course by both clinical parameters, and a lower area value of a homogeneous plaque can be a predictor of positive clinical course determined by MSSS score for a period of 24 months from the initial checkup.</p>

<p>Идеја рада је да се, релативно новом методом операционих истраживања, односно, методом Анализе обавијања података или ДЕА методом одреди ефикасност државних средњих машинских техничких школа (ДСМТШ). С тим у вези су објашњени основни појмови који се односе на: организацију, структуру организације, менаџмент знања, мерење ефикасности и ефективности организационих система, затим појам непрофитних организацијa, где је акценат стављен на школе и начин њиховог функционисања. Промене у било којој сфери људског деловања носе са собом одређене ризике али и побољшања и унапређења. Промене у образовном систему су посебно осетљиве, јер се евентуалне грешке у образовању рефлектују са извесним закашњењима која могу бити крајње непожељна, пошто је потребно одређено време да образовани кадрови заузму своје место у привреди и друштву једне земље. Општепозната је ствар да се богатство једне нације, између осталог, цени и кроз образовне ресурсе којима та земља располаже. Настојање у раду је било да се употребом ДЕА методе пронађу решења која би унапредила рад и ефикасност средњих школа, како машинских (и осталих стручних школа) тако и гимназија. ДЕА метода за неефикасне јединице (школе) идентификује узорне јединице (школе), које би са улазима/излазима посматране јединице (школе) биле ефикасне. ДЕА метода<br />проналази начине како да неефикасне школе постану ефикасне а ефикасне школе<br />како да постану још ефикасније. Респектујући сазнања која се односе на област<br />операционих истраживања, нарочито у подручју деловања непрофитних организација као што су школе, може се закључити да је у истраживањима 1994/1998. године и 2004/2008. године дошло до значајног напретка у постигнућима ученика у учењу.<br />&nbsp;</p> / <p>Ideja rada je da se, relativno novom metodom operacionih istraživanja, odnosno, metodom Analize obavijanja podataka ili DEA metodom odredi efikasnost državnih srednjih mašinskih tehničkih škola (DSMTŠ). S tim u vezi su objašnjeni osnovni pojmovi koji se odnose na: organizaciju, strukturu organizacije, menadžment znanja, merenje efikasnosti i efektivnosti organizacionih sistema, zatim pojam neprofitnih organizacija, gde je akcenat stavljen na škole i način njihovog funkcionisanja. Promene u bilo kojoj sferi ljudskog delovanja nose sa sobom određene rizike ali i poboljšanja i unapređenja. Promene u obrazovnom sistemu su posebno osetljive, jer se eventualne greške u obrazovanju reflektuju sa izvesnim zakašnjenjima koja mogu biti krajnje nepoželjna, pošto je potrebno određeno vreme da obrazovani kadrovi zauzmu svoje mesto u privredi i društvu jedne zemlje. Opštepoznata je stvar da se bogatstvo jedne nacije, između ostalog, ceni i kroz obrazovne resurse kojima ta zemlja raspolaže. Nastojanje u radu je bilo da se upotrebom DEA metode pronađu rešenja koja bi unapredila rad i efikasnost srednjih škola, kako mašinskih (i ostalih stručnih škola) tako i gimnazija. DEA metoda za neefikasne jedinice (škole) identifikuje uzorne jedinice (škole), koje bi sa ulazima/izlazima posmatrane jedinice (škole) bile efikasne. DEA metoda<br />pronalazi načine kako da neefikasne škole postanu efikasne a efikasne škole<br />kako da postanu još efikasnije. Respektujući saznanja koja se odnose na oblast<br />operacionih istraživanja, naročito u području delovanja neprofitnih organizacija kao što su škole, može se zaključiti da je u istraživanjima 1994/1998. godine i 2004/2008. godine došlo do značajnog napretka u postignućima učenika u učenju.<br />&nbsp;</p> / <p>The idea of the thesis is to determine the effectiveness of state technical schools using a relatively new research method called Data Envelopment Analysis Method or DEA. In relation to that are explained the basic terms connected with: organization, organization structure, management of knowledge, measuring of efficacy and effectiveness of organization systems, then the term of non &ndash; profit organizations, where schools and the way they function are stressed. Changes in any sphere of human activity carry with them certain risks but also improvement and promotion. Changes in the educational systems are specifically delicate because possible mistakes in education are reflected with certain delay which can be extremely undesirable since a certain amount of time is necessary for the trained stuff to occupy their place in the economy and society of a country. It is universally acknowledged that the wealth of a nation is, among other thing, valued trough its educational resources. The purpose of this thesis is to, using the DEA method, find solutions which will improve the work and effectiveness of secondary schools, technical as well as others, and grammar schools. DEA method helps inefficient units (schools) identify exemplary unit (school) which will provide them with the necessary inputs/outputs to make them efficient. DEA method finds ways to make ineffective school effective and effective schools even more effective. Acknowledging the information on operation<br />research, especially in the field of the activities of non &ndash; profit organizations such as<br />schools, it can be concluded that the research conducted from 1994 till 1998 and from 2004 till 2008 show a considerable progress in the student achievement in learning.</p>