<p>Uvod: Sepsa je jedan od vodećih uzroka smrtnosti u jedinicama intenzivnog lečenja i van njih uprkos implementaciji novih dijagnostičkih i terapijskih protokola &scaron;irom sveta. Multiorganska disfunkcija (MODS), koja predstavlja najtežu formu nepovoljnog toka sepse, je u osnovi svojih patofiziolo&scaron;kih de&scaron;avanja obeležena promenama, koje se de&scaron;avaju na nivou kapilara, pre svega u endotelu. Poremećaji koagulacije koji se javljaju kao posledica ovih promena u endotelu su prepoznati kao jedan od dijagnostičkih kriterijuma prema najnovijim smernicama za dijagnostiku i lečenje sepse, međutim njihov značaj u predviđanju toka i ishoda ovog oboljenja jo&scaron; uvek nije precizno definisan. Cilj istraživanja: Odrediti koncentraciju markera endotelne aktivacije, aktivacije koagulacije, aktivnost prirodnih inhibitora koagulacije i funkcionalnost fibrinolize kod obolelih od sepse u odnosu na njihove vrednosti u zdravoj populaciji. Ispitati mogućnost upotrebe markera endotelne disfunkcije i pokazatelja poremećaja mehanizma hemostaze za postavljanje dijagnoze sepse i predikciju pojave komplikacija. Ispitati mogućnost upotrebe markera endotelne disfunkcije i pokazatelja poremećaja mehanizma hemostaze za procenu ishoda kod obolelih od sepse. Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno analitičkom metodom u formi studije preseka, a obuhvatilo je pacijente lečene na Odeljenju anestezije i reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine i na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, u Novom Sadu. Istraživanje je sprovođeno tokom 2012. i 2013. godine u trajanju od dve godine. U studiju je bilo uključeno 180 ispitanika od kojih je 150 imalo postavljenu dijagnozu sepse,a 30 ispitanika su činili kontrolnu grupu su klinički i biohemijski zdravih ispitanika, dobrovoljni davaoci krvi. Ispitanici su kategorisani u četiri grupe u odnosu na kliničko stanje i laboratorijske nalaze unutar prvih 24 časa od prijema: bolesnici sa sepsom, te&scaron;kom sepsom, septičkim &scaron;okom i multiorganskom disfunkcijom na prijemu. Nakon kategorizacije ispitanika, izračunati su APACHE II i SOFA numerički pokazatelji procene težine bolesti ispitanika. U roku 24 časa od trenutka postavljanja dijagnoze sepse, iz uzoraka krvi ispitanika, izvr&scaron;ene su predviđene laboratorijske analize u cilju praćenja endotelne aktivacije, aktivacije koagulacije i inhibicije antikoagulantnih mehanizama. U toku 48 časova od prijema, bolesnici koji nisu imali MODS na prijemu su intenzivno praćeni u cilju evidentiranja razvoja multiorganske disfunkcije, dok su bolesnici koji su imali MODS praćeni radi evidentiranja perzistiranja ili eventualne rezolucije MODS-a. Zdravstveno stanje bolesnika je praćeno tokom 28 dana od trenutka uključivanja u studiju i nakon tog perioda je evidentiran ishod lečenja u smislu preživljavanja ili smrtnog ishoda. Statistička analiza je izvr&scaron;ena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 20 Statistics. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, a statistička značajnost određivana je na nivou p&lt; 0,05. Rezultati: Vrednosti biolo&scaron;kih markera endotelne aktivacije i aktivacije koagulacije su statistički značajno povi&scaron;ene kod obolelih od sepse u odnosu na njihove vrednosti u zdravoj populaciji, dok su vrednosti prirodnih inhibitora koagulacije statistički značajno snižene kod obolelih od sepse u odnosu na njihove vrednosti u zdravoj populaciji. Vrednosti APTT-a, PT-a, D-dimera, fibrinogena, prirodnih inhibitora koagulacije i markera endotelne aktivacije (endokan i vWF antigena i aktivnosti) imaju značajan i veoma visok dijagnostički potencijal. Vrednosti biomarkera endotelne disfunkcije i pokazatelja poremećaja hemostaznog mehanizma su značajni prediktori komplikacija kod bolesnika sa sepsom. APTT, PT, D-dimer, broj trombocita, vrednosti priorodnih inhibitora koagulacije, trombomodulina, endokana i ETP-a su jednako validni u inicijalnoj proceni toka kliničke slike sepse kao i prediktivni APACHE II i SOFA skorovi. Koncentracija trombomodulina, D-dimera, ETP-a i PC su dobri prediktori nastanka MODS-a u prvih 48 časova u toku sepse. Endokan, PT, APTT, koncentracija fibrinogena, prirodnih inhibitora koagulacije i vrednosti ETP-a su značajni u predikciji mortaliteta kod bolesnika sa sepsom. Zaključci: Ukoliko bi pokazatelji aktivacije endotela i mehanizma hemostaze bili inkorporirani u određeni sistem skorovanja u cilju procene težine bolesti u smislu ishoda kod bolesnika sa sepsom, to bi moglo doneti doprinos boljoj klasifikaciji bolesnika, te primeni pravovremene i adekvatne terapije u cilju postizanja pozitivnog ishoda kod bolesnika sa sepsom. Prilikom interpretacije pokazatelja inflamacije i koagulacije neophodno je steći uvid u celokupnu sliku pro-i antikoagulantnih de&scaron;avanja koja se odvijaju tokom sepse, odnosno adekvatno proceniti pravac toka disbalansa mehanizma hemostaze da bi se eventualnim terapijskim merama mogao postići pozitivan učinak.</p> / <p>Introduction: Sepsis is one of the main causes of death in intensive care units and other hospital wards in spite of implementation of new sepsis treatment guidelines in everyday hospital practice worldwide. Changes that occur in the microvasculature, affecting primarily endothelial cell, are the basis of the pathophysiology of multiorgan dysfunction (MODS) in sepsis. Coagulation abnormalities which occur as a consequence of endothelial changes are recognized as diagnostic criteria for sepsis, but significance of these changes in the outcome prognosis and prediction of the course of sepsis is still not accurately defined. Aims: Evaluation of hemostasis related parameters and endothelial activation biomarkers values in patients with sepsis and healthy volunteers. Determination whether the levels of hemostasis-related parameters and biomarkers of endothelial activation have diagnostic significance and are they associated with MODS development and persistence in the first 48 hours of hospitalization and 28-day mortality in patients with sepsis. Material and methods: This is cross-sectional study conducted in 2012 and 2013 in the Department of Anesthesia and Reanimation at the Emergency Center of the Clinical Center of Vojvodina and in the Clinic of Infectious Disease at the Clinical Center of Vojvodina. 150 patients who fulfilled criteria for diagnosis of sepsis were included in the study. Patients were divided into 4 groups: sepsis, severe sepsis, septic shock and MODS. 30 healthy volunteers, blood donors were the control group. After the categorization of patients, during the first 24 hours of hospitalization, predictive APACHE II and SOFA scores were calculated. Hemostasis related parameters and endothelial activation biomarkers concentrations were determined within the first 24 hours of the onset of the disease. To assess the development of complication of the disease, patients were monitored for 48 hours for MODS development and persistence or resolution and for 28 days from the onset of sepsis for outcome assessment. Data were analyzed using SPSS 20.0 software and are presented in tables and graphs, statistical significance was set at p&lt; 0,05. Results: Biomarkers of endothelial and coagulation activation are significantly higher in patients with sepsis in comparison to their values in healthy volunteers, while concentrations of natural anticoagulants are significantly lower in patients with sepsis than in healthy volunteers. APTT, PT, D-dimer, fibrinogen, natural anticoagulants and biomarkers od endothelial activation (endocan and vWF antigen and activity) have diagnostic significance in patients with sepsis. Hemostasis related parameters and endothelial activation biomarkers are good prognostic factors for complication development in patients with sepsis. APTT, PT, D-dimer, platelet count, natural anticoagulants, thrombomodulin, endocan and ETP are equally valuable in early prediction of sepsis development as APACHE II and SOFA scores. Thrombomodulin, D-dimer, ETP and PC are good predictors of MODS development during the first 48 hours from sepsis onset. Endocan, PT, APTT, fibrinogen concentration, values of natural anticoagulants and ETP values are significant in 28-day mortality prediction in patients with sepsis. Conclusion: A combination of markers of endothelial dysfunction with widely used ICU scores and organ failure assessment could contribute to an early recognition of complication development and consequent death in patients with sepsis. It is necessary to obtain the full insight in pro-and anticoagulant dynamic evaluation while interpreting coagulation and inflammation processes in sepsis development, in order to accurately lead early resuscitation therapy.</p>

<p>Neregularnost prostiranja radio talasa je uobičajeni fenomen koji<br />utiče na kvalitet radio veze u okviru bežične mreže, rezultujući<br />različitim obrascima prostiranja radio talasa. Ova teza daje<br />predlog nekoliko postupaka analize prostiranja radio talasa u cilju<br />bez-senzorskog otkrivanja prisustva i kretanja ljudi unutar postojeće<br />bežične mreže. Indikator primljene snage radio signala predstavlja<br />osnovni element analize, iz kog se izdvajaju informaciono,<br />amplitudsko i frekventno obeležje. Analizom navedenih obeležja<br />moguća je realizacija robusnog postupka bez-senzorske detekcije ljudi<br />koja se može primeniti u različitim rešenjima ambijentalne<br />inteligencije, zahtevajući minimalan broj elemenata fizičke<br />arhitekture, neophodnih za uspostavljanje korisnički svesnog<br />okruženja.</p> / <p>Radio irregularity is a common and non-negligible phenomenon that impacts<br />the connectivity and interference in a wireless network, by introducing<br />disturbances in radio signal&rsquo;s propagation pattern. In order to detect a<br />possible presence of a human subject within the existing radio network<br />sensorlessly, this thesis analyze the irregularity data expressed in a form of<br />received signal strength variation. The received signal strength variation is<br />decomposed into information, amplitude and frequency characteristics. The<br />combination of these three characteristics analysis enables the definition of<br />robust and cost-effective device-free human presence detection method that<br />can be exploited for various ambient intelligence solutions, requiring the<br />minimum hardware add-ons that are necessary for the establishment of a<br />user aware environment.</p>

<p>У првом, уводном поглављу представљени су циљеви истраживања, хипотезе и примјењена методологија истраживања. У овом поглављу дат је приказ досадашњих истраживања у сљедећим областима: пројектовање виртуалних машина алатки, савремене методе моделовања и симулације у идентификацији понашања машина алатки примјеном метода коначних елемената, те примјена редукција реда модела у пројектовању машина алатки.<br />У другом поглављу дате су теоријске основе методе редукције реда модела. При анализи система који имају велики број чворова (под велики број чворова се подразумјева 105 - 106 чворова, па и више) вријеме потребно за извођење симулација, али и потребне карактеристике рачунара на ком се изводи анализа могу представљати значајан проблем, поготово првим фазама процеса пројектовања када су честе измјене пројектоване структуре.</p><p>Технике редукције реда, односно редукције броја степени слободе МКЕ модела, подразумјевају да се системи добијени примјеном метода коначних елемената замјене редукованим системима, (системима првог реда), који са довољном тачношћу описује динамичко понашање посматраног система. Након што се систем преведе у простор стања, даље се врши модална редукција, гдје се на бази утврђених критеријума селектује потребан број модова. У овом поглављу за рангирање модова користе се два критеријума: појачање у максимуму и појачање на нултој фреквенцији, односно критеријум балансираних редукција.<br />У оквиру трећег поглавља описана је процедура извођења експерименталне модалне анализе и утврђивања модалних параметара, релативног коефицијента пригушења, сопствених фреквенција осциловања, модалне масе, модалне крутости, вискозног пригушења и облика осциловања. Приказани су принципи аквизиције података при извођењу експерименталне модалне анализе и дат приказ кориштене аквизиционе и мјерне опреме. На примјеру греде константног кружног попречног пресјека приказан је аналитички начин утвррђивања модалних параметара на основу Ојлер &ndash; Бернулијеве теорије греда, те модална анализа у временском домену примјеном АRX директне методе утврђивања модалних параметара, те дато поређење добијених резултата.</p><p>У четвртом поглављу описана је проблематика аналитичког одређивања преносне функције на примјеру греде промјењивог кружног попречног пресјека (тростепеног цилиндра).<br />У петом поглављу анализира се динамичко понашање склопа главног вретена модула радне јединице (јединице пиноле), за које су одређени математички модел динамичког<br />понашања, те потом извршена нумеричка и експериментална верификација добијених резултата.<br />У шестом поглављу приказано је кориштење нумеричких и експериметналних метода у циљу утврђивања сопствених фреквенција и облика осциловања,<br />као и модалних параметара (модалне масе, модалне крутости и модалног пригушења) различитих компоненти хоризонталног обрадног центра за глодање ФМ38.<br />У седмом поглављу дата су закључна разматрања, критички осврт на извршена истраживања и правци и смјернице за даља истраживања.</p> / <p>U prvom, uvodnom poglavlju predstavljeni su ciljevi istraživanja, hipoteze i primjenjena metodologija istraživanja. U ovom poglavlju dat je prikaz dosadašnjih istraživanja u sljedećim oblastima: projektovanje virtualnih mašina alatki, savremene metode modelovanja i simulacije u identifikaciji ponašanja mašina alatki primjenom metoda konačnih elemenata, te primjena redukcija reda modela u projektovanju mašina alatki.<br />U drugom poglavlju date su teorijske osnove metode redukcije reda modela. Pri analizi sistema koji imaju veliki broj čvorova (pod veliki broj čvorova se podrazumjeva 105 - 106 čvorova, pa i više) vrijeme potrebno za izvođenje simulacija, ali i potrebne karakteristike računara na kom se izvodi analiza mogu predstavljati značajan problem, pogotovo prvim fazama procesa projektovanja kada su česte izmjene projektovane strukture.</p><p>Tehnike redukcije reda, odnosno redukcije broja stepeni slobode MKE modela, podrazumjevaju da se sistemi dobijeni primjenom metoda konačnih elemenata zamjene redukovanim sistemima, (sistemima prvog reda), koji sa dovoljnom tačnošću opisuje dinamičko ponašanje posmatranog sistema. Nakon što se sistem prevede u prostor stanja, dalje se vrši modalna redukcija, gdje se na bazi utvrđenih kriterijuma selektuje potreban broj modova. U ovom poglavlju za rangiranje modova koriste se dva kriterijuma: pojačanje u maksimumu i pojačanje na nultoj frekvenciji, odnosno kriterijum balansiranih redukcija.<br />U okviru trećeg poglavlja opisana je procedura izvođenja eksperimentalne modalne analize i utvrđivanja modalnih parametara, relativnog koeficijenta prigušenja, sopstvenih frekvencija oscilovanja, modalne mase, modalne krutosti, viskoznog prigušenja i oblika oscilovanja. Prikazani su principi akvizicije podataka pri izvođenju eksperimentalne modalne analize i dat prikaz korištene akvizicione i mjerne opreme. Na primjeru grede konstantnog kružnog poprečnog presjeka prikazan je analitički način utvrrđivanja modalnih parametara na osnovu Ojler &ndash; Bernulijeve teorije greda, te modalna analiza u vremenskom domenu primjenom ARX direktne metode utvrđivanja modalnih parametara, te dato poređenje dobijenih rezultata.</p><p>U četvrtom poglavlju opisana je problematika analitičkog određivanja prenosne funkcije na primjeru grede promjenjivog kružnog poprečnog presjeka (trostepenog cilindra).<br />U petom poglavlju analizira se dinamičko ponašanje sklopa glavnog vretena modula radne jedinice (jedinice pinole), za koje su određeni matematički model dinamičkog<br />ponašanja, te potom izvršena numerička i eksperimentalna verifikacija dobijenih rezultata.<br />U šestom poglavlju prikazano je korištenje numeričkih i eksperimetnalnih metoda u cilju utvrđivanja sopstvenih frekvencija i oblika oscilovanja,<br />kao i modalnih parametara (modalne mase, modalne krutosti i modalnog prigušenja) različitih komponenti horizontalnog obradnog centra za glodanje FM38.<br />U sedmom poglavlju data su zaključna razmatranja, kritički osvrt na izvršena istraživanja i pravci i smjernice za dalja istraživanja.</p> / <p>The first introduction chapter presents research objectives, hypotheses and applied methodology. This chapter provides an overview of current research in the following areas: design of virtual machine tools, modern methods of modelling and simulation in identifying the behaviour of machine tools using the finite element method, as well as the use of model order reduction in the design of machine tools.<br />The second chapter provides a theoretical bases for model order reduction. In analysing systems that have a large number of nodes (a large number of nodes alludes to 105 - 106 nodes, or more) the following can present significant problem: time required to perform the simulation and necessary characteristics of the computer on which the analysis is performed, especially in the early stages of the process design when changes of designed structure are frequent.</p><p>Model order reduction techniques, i.e. reduction of the number of degrees of FEM model freedom, imply that the systems obtained by using the finite element method are replaced by the one (the first order system) that describes the dynamic behaviour of the observed system with sufficient accuracy. Once the system is converted to state space, modal reduction continues whereby on the basis of established criteria required number of modes are selected. In this chapter the following criteria are used for ranking modes: DC gain / peak gain, and the balanced reduction.<br />Third chapter shows procedures of performing experimental modal analysis and determining the following parameters: relative damping ratio, natural frequencies, modal mass and stiffness and viscous damping coefficient. The principles of data acquisition and equipment used for experimental modal analysis are shown. Analytical model of determining modal parameters based on Euler - Bernoulli beam theory is shown on the sample of constant cross-section beam. For the same model, modal analysis in the time domain using the ARX direct method of determining the modal parameters is performed. The results obtained thereinafter, using both methods, are compared.<br />The fourth chapter describes the analytical determination of the transfer function in the case of beam with changing cross-section (three-stage cylinder).</p><p>The fifth chapter analyses the dynamic behaviour of the main spindle assembly of experimental model. Mathematical model is made, and then gained results are verified numerically, by FEM analysis and experimentally by experimental modal analysis.<br />Sixth chapter shows the usage of different numerical and experimental methods in order to determine the natural frequencies, mode shapes, modal mass and stiffness and damping ratio of the various components of the horizontal machining center FM38.<br />The seventh chapter contains the concluding observation, critical review of research that was carried out and directions for further researches.</p>

<p>UVOD Prenatalna dijagnostika predstavlja skup metoda i postupaka čiji je cilj da potvrde ili isključe postojanje kongenitalnih anomalija ploda. Prenatalni skrining može biti ne invazivni i invazivni. Ne invazivni skrining treba da ima visku senzitivnost i da omogući adekvatnu selekciju trudnica kojima će se predložiti genetsko ispitivanje ploda iz uzoraka dobijenih invazivnim metodama prenatalne dijagnostike. Prenatalni skrining prvog trimestra trudnoće obuhvata ultrazvučni pregled debljine nuhalne translucencije i laboratorijsku analizu dva biohemijska markera od 11 do 14 nedelje trudnoće, Prenatalni skrining drugog trimestra trudnoće koji se zasniva na biohemijskom skriningu i tripl testu iako je jedini koji se primenjuje zbog niske senzitivnosti od 20% do 40%, ne može se smatrati validnim. Integrativni biohemijski test prvog i drugog trimestra imaj veću senzitivnost (od 40 do 60%) ali ni on nije dao očekivane rezultate u adekvatnoj selekciji trudnica za genetsku analizu ploda zbog visoke stope lažno pozitivnih rezultata. Drugi trimestar trudnoće omogućava sonografskim pregledima i biohemijskim analizama dopunski način a u nekim slučajevima i jedini u proceni postojanja rizika Daunovog sindroma ili nekih drugih hromozomskih aberacija ploda Zato je primena integrativnih prenatalnih ne invazivnih metoda prvog i drugog trimestra trudnoće veoma značaja u pobolj&scaron;anju dijagnostičkih vrednosti prenatalnih skrining testova i ima za cilj da smanji procenat invazivnih procedura zbog mogućih komplikacija i ne potrebnih finansijskih tro&scaron;kova. Daunov sindrom(trizomija 21 para hromozoma) je najče&scaron;ća hromozomska numerička aberacija praćena mentalnom retardacijom dece (I.Q&lt;70. ) Deca sa Daunovim sindromom su karakterističnog fenotipskog izgleda i sa čestim kongenitalnim anomailjama koje im onemogućavaju normalan život a često su i uzrok njihove prerane smrtnosti. Kongenitalne anomalije su zastupljene kod 2% do 5% živo rođene dece, predstavljaju 25 % perinatalne smrtnosti, četvrtina su uslovljnene hromozomskim aberacijama ili naslednom osnovom, od čega 0, 2%-0, 4% su sa Daunovim sindromom. CILJEVI Ciljevi četrorogodi&scaron;njeg istraživanja su bili da se pobolj&scaron;a dijagnostička vrednost postojećih prenatalnih testova, da se potvrdi značaj ultrazvučnog skrininga drugog trimestra trudnoće analizom debljine vratne brazde i dužine butne kosti ploda te da se pobolj&scaron;a njegova senzitivnost korporativnom sonografskom analizom cefaličnog indexa, intraorbitalnog rastojanja i dužine fronto-talamične distance. MATERIJAL I METODE Ukupan broj trudnica obuhvaćen četvorogodi&scaron;njim ispitivanjem koje su ultrazvučno pregledane i kojima je savetovano genetsko ispitivanje ploda blio je 4552. Tokom Retrospektivnog dvogodi&scaron;njieg ( 2010.2011)bila je 2169 dok je prospektivnom dvogodi&scaron;njom analizom (2012, 2013)je bilo obuhvaćeno 2383 trudnica. Ispitivana grupa su bile trudnice kod kojih je genetskom analizom otkriven patolo&scaron;ki kariotip ploda, kontrolna grupa je obuhvatila sve ostale trudnice kod je kariotip ploda bio normalan od kojih su 124 trudnice odabrane metodom slučajnog izbora. Retrospektivnom studijom ultrazvučna je pregledana dužina vratne brazde(&gt;6mm i dužina butne kosti&lt;0, 6 od 14 do 22 nedelje trudnoće. Analizirana je cirkulacija fetalne krvi kroz duktus venosus ploda( a talas) i postojanje nosne kosti ploda(+, -). Prospektivnom analizom je ultrazvučnim pregledom ploda dodatno analiziran cefalični index(&gt;85%), i intraorbitalna distanca i duzina fronto-talamične distance(&lt;80%) ploda. Kori&scaron;ćene su metode deskriptivne statističke analize, aritmetička sredina, standardna devijacija, najmanja i najveća vrednost kod parametrijskih obeležja dok su za ne parametrijska postojanje nosne kosti i alfa talasa duktusu venozusu kori&scaron;ćene druge statističke metode, a komparativnim statističkim metodama kod normalnih, patolo&scaron;kih i kariotipova sa Daunovim sindromom ploda. Statistička značajnost je dokazana t testom a definisana nivoom p&lt;0, 05 i p&lt;0, 001 odnosom kod normalnih, patolo&scaron;kih kariotipova i Daunovog sindroma. Multifaktorskom regresivnom logističkom analizom je urađena procena senzitvnosti prenatalnog ultrazvučnog skrininga sa ispitivanim obeležjima drugog trimestra trudnoće REZULTATI I DISKUSIJA Od ukupnog broja ultrazvučno pregledaninh trudnica 4552 kojima je savetovano genetska analiza ploda citogenetskom analizom je otkriveno 66 patolo&scaron;kih kariotipova 1, 49%, sa Dunovim sindromom 31 0, 68%. Deskriptivnom statističkom obradom ultrazvučno ispitivanih obeležja od 14 do 22 nedelje trudnoće, uočeno je odstupanje i potvrđen značaj starije životne dobi trudnica, debljine vratne brazde i dužine frontotalamične distance u odnosu na normalne nalaze katiotipova ploda u predikciji Daunovog sindroma.Vrednosti dužine butne kosti, cefaličnog indeksa i intraorbitalnog rastojanja nisu imala veća odstupanja u poređenju pato&scaron;kokih i normalnih nalaza kariotipova.Studentovim t testom je i dokazano p&lt;0, 001 za debljinu vratne brazde i dužinu fronto-talamične distance, dok je za stariju životnu dob trudnice potvrđeno a;0, 001. Senzitivnost prenatalnog skrininga drugog trimestra analizom debljine vratne brazde i dužine butne kosti je veća u odnosu na standardno primenjivan biohemijski skrining drugog trimestra tripl testa (senzitivnost 40%-60) sa velikom stopom lažno pozitivnih rezultata.Dokazan je značaj pobolj&scaron;anja senzitivnosti prenatalnih skrining testova dopunskom analizom tri ultrazvučna parametra, dužine fronto-talamične distance, cefaličnog indeksa i intraorbitalnog rastojanja u predikciji Daunovog sindroma, ali i kod ostalih hromozomskih aberacija ploda u periodu od 14 do 22 nedelje trudnoće primenomi multifaktorske logističke regresivne analize senzitivnost preko 93% sa 7% lažno pozitivnih rezultata. Postojanje korelacije između debljine vratne brazde i dužine fronto-talamične distance ploda pobolj&scaron;avai senzitivnost prenatalnih ultrazvučnog skrininga. Integrativnim pristupom ultrazvučnog i biohemijskog skrininga drugog trimesra trudnoće, tripl testa očekuje se pobolj&scaron;ati dijagnostičkih vrednosti prenatalnog skrininga senzitivnost ne invazivnog skrininga u predikciji Daunovog sindroma i ostalih hromozomskih aberacija ploda. ZAKLJUČCI 1Potvrđen je značaj starije životne dobi trudnice u povećanju rizika Daunovog sindoma, i ostalih hromozomskih aberacija ploda ( p&lt;0, 001) Potvrđen je značaj zadebljanja vratne brazde ploda &gt;6mm(p&lt;0, 001) i skraćenja butne kosti kod Daunovog sindroma ploda od 14 do 22 nedelje trudnoće u prenatalnom otkrivanju Dunovog sindroma i ostalih hromozomskih aberacija ploda i selekciji trudnica kojima će se predložiti genetsko ispitivanje ploda.Potvrđena je hipoteza da skraćenje fronto-talamične distance pobolj&scaron;ava senzitivnost ultrasonografskog skrininga, jer če&scaron;će postoji kod Daunovog sindroma ploda ali i ostalih numeričkih hromozomskih aberacija tipa, nego kod normalnih nalaza kariotipa ploda( p&lt;0, 001).Komparativnom analzom ultrazvučnim pregledom fronto-talamična distance debljine vratne brazde i dužine butne kosti ploda od 14 do 22 nedelje trudnoće može se značajno pobolj&scaron;ati vrednost dijagnostičkih prenatalnih testova u predikciji Daunovog sindroma. Postojanje korelacija između fronto-talamične distance i debljine vratne brazde dopunjuje ultrazvučni skrining i povećava njegovu senzitivnost na preko 90%, &scaron;to je multifaktorskom regresivnom logaritamskom analizom i potvrđeno. Značaj multidisciplinarnog pristupa pogotovo je izražen u predikciji Daunovog sindroma, obzirom na različite specijalnosti koje u njemu učestvuju. Cost &ndash; benefit analiza. Visoka senzitivnost ne invazivnog prenatalnog skrininga u predikciji Daunovog sindroma, smanjuje tro&scaron;kove za pojedince i državu jer je njihova cena i do dest puta manja od cene citogenetskih analiza, a i trudnice se ne izlažu riziku mogućih komplikacija prilikom izvođenja invazivnih metoda</p> / <p>INTRODUCTIONS Prenatal diagnostic procedure represent a set of methods and techniques with the aim to afirmate or eliminate the presence of Down&rsquo;s syndrome and other congenital anomalies Can be non-invasive and invasive methods. Non-invasive methods (laboratory or ultrasonographic) have the aim to make possible the most valid assessment of the risk of presence of an affected fetus in the pregnancy, selected pregnancy for invasive diagnostics procedures and citogenetics analisseskariotipingfoeti. Down&rsquo;s syndrome, aneuploidy with trisomy 21 chromosomal, is the most common chromosomal numerical aberration associated with mental retardation of children (IQ&lt; 70). Children with Down&rsquo;s syndrome have characteristic phenotypic appearance with high frequent congenital anomalies that preclude a normal life and are frequently the cause of their earlier death. AIM The aim of the four year long investigation was to confirm the importance of ultrasound screening by the analyses of the basic ultrasound parameters for the second trimester, the thickness of the nuchal fold and the length of the femur of the fetus in the prediction of Down&rsquo;s syndrome and other chromosomal aberrations of the fetus, as well as to improve other existing ultrasonic screenings of the first and second trimester of pregnancy by ultrasonic examination and analyses of the cephalic index and intraorbital space and the length of the fronto-thalamic distance. MATERIAL AND METODS Retrospective investigation (2010. 2011) and prospective investigation (2012.2013) includes 4655 pregnant women. For all pregnant women the genetic investigation of the fetus was performed. A total of 68 were found with chromosomal aberrations, 38 with Down&rsquo;s syndrome. The method of haphazard choice in retrospective study and in prospective study ultrasound markers are examined. In retrospective analyses of the nuchal fold (&lt;6mm and the length of femur &lt;0.6, that represent basic ultrasound screening of the second trimester and are analyzed as parametric signs of the second trimester, and are analyzed as parametric markers, and analyses of the circulation of fetal blood through ductus venosus of the fetus. In the retrospective study the length of the nuchal fold (&gt;6mm in length, that represent a basic ultrasound screening of the second trimester, and are analyzed as parametric markers in the prediction of Down&rsquo;s syndrome and other chromosomal aberrations. RESULTS AND DISCUSION Cytogenetic analyses revealed 66 (1, 49%) pathologic karyotypes and Down syndrome were present in 31 (0, 68%) cases. All pathologic karyotypes were obtained after ultrasound examinations of 4552 pregnant women. Ultrasound markers for period 14th-22nd GW were analyzed with descriptive statistical methods and importance of pregnancy in older women, thickness of nuchal fold and lengths frontal thalamic distance were proofed in case of Down syndrome. Femoral bone lengths, cephalic index and intraorbital distances were similar for both groups, normal and pathologic karyotypes. Student&rsquo;s t test revealed statistical significance with p&lt;0, 001 values for nuchal fold thickness, frontal thalamic distance and older ages.Three additional ultrasound markers (frontal thalamic distance, cephalic index, intraorbital distance) improve prediction of Down syndrome and other chromosomal aberrations between 14th and 22nd GW as well. Multifactorial logistic regressive analyses revealed 93% sensitivity with 7% false positive results. Corelation between nuchal fold thickness and frontal thalamic distance improve prenatal ultrasound screening sensitivity. Using both ultrasound and biochemical screening (triple test) is way to improve sensitivity of non invasive screening in prediction of Down syndrome and other chromosomal aberrations. CONCLUSIONS Importance of pregnant women ages and higher risk for Down syndrome and other chromosomal aberrations was proofed (p&lt;0, 001).Importance of nuchal fold thickness above 6mm (p&lt;0, 001) and shorter femoral bone marker in period from 14th to 22nd GW in prediction of Down syndrome and other chromosomal aberrations are proofed (p&lt;0, 001). Hypothesses that frontal thalamic distance improve ultrasound screening sensitivity was proofed was proofed (p&lt;0, 001) since it is significantly shorter in Down syndrome and other chromosomal aberrations in comparison with fetuses with normal karyotypes. Comparative analyses of frontothalamic distance, nuchal fold thickness and femoral bone length in period from 14th to 22nd GW can signifi cantly improve prenatal diagnostic testing in Down syndrome prediction. Correlation between frontothalamic distance and nuchal fold thickness improve ultrasound screening sensitivity on 93% that is proofed with multifactorial logistic regressive analyses. Significance of multidisciplinary approach is high in Down syndrome prediction. Cost-benefit: High sensitivity of non invasive prenatal screening in Down syndrome prediction reduces costs for families and government since it costs ten time less than cytogenetic analyses and risk with invasive procedures is avoided.</p>

<p>Određivanje koncentracije etanola u telesnim tečnostima, pre svega u krvi, neophodan je uslov da bi se ustanovio uticaj alkoholemije na psihomotorne sposobnosti. Poznavanje stabilnosti lekova, droga i metabolita u biolo&scaron;kim uzorcima je od ključne važnosti kada se ukaže potreba za ponovljenom analizom i evaluacijom rezultata u sudskom postupku. Osnovni ciljevi ovog rada su da se uz pomoć HS-GC metode (hedspejs gasna hromatografija) ustanovi da li postoji statistički značajna promena koncentracije etanola u uzorcima krvi dobijenih od živih osoba i u biolo&scaron;kim uzorcima uzorcima sa autopsijskog materijala. Na osnovu rezultata potrebno je bilo utvrditi u kojem tipu uzorka uzetog sa le&scaron;nog materijala postoji najmanja promena koncentracije tokom perioda čuvanja uzorka. Istraživanje je bilo otvoreno, randomizirano i prospektivnog tipa. Biolo&scaron;ki uzorci krvi krvi živih osoba i le&scaron;nog materijala (krv, mokraća i staklasto telo) uzimani su metodom slučajnog izbora, u rasponu alkoholemije od 0,1 mg/ml do 5 mg/ml. Nakon inicijalne dvostruke analize, jedan biolo&scaron;ki uzorak čuvan je u trajanju od 180 dana, dok je drugi otvaran i analiziran nakon 60, 120 i 180 dana. Ukupan broj analiza alkoholemije u krvi živih osoba iznosio je 500. Ukupan broj analiza koncentracije etanola u krvi, mokraći i staklastom telu sa le&scaron;eva iznosio je 360. Etanol je u uzorcima krvi živih osoba, kao i u biolo&scaron;kim uzorcima sa autopsijskog materijala određivan metodom HS GC. Tokom čuvanja biolo&scaron;kih uzoraka u periodu od &scaron;est meseci ustanovljeno je da je do&scaron;lo do značajnog smanjenja koncentracije etanola u svim analiziranim uzorcima, nezavisno od njegovog porekla. Promena koncentracije etanola tokom čuvanja u zavisnosti je od tkivne vrste uzorka, inicijalne alkoholemije, dužine čuvanja, integriteta vijala i čepova, temperature, odnosa tečne i gasne faze, prisustva konzervansa i potencijalnog intermitentnog otvaranja radi analiza.</p> / <p>Determination of ethanol concentration in body fluids, especially blood, is a necessary objective to establish the influence of alcohol on psychomotor skills. Knowing the stability of medicines, drugs and metabolites in biological samples is of crucial importance when there is a need for repeated analysis and result evaluation in court. The main objectives of this work were to determine whether there was a statistically significant change in ethanol concentration in blood samples obtained from living subjects and from autopsy material, by using HS-GC method (headspace gas chromatography). Based on the results it was necessary to determine which type of sample collected from autopsy showed the lowest change in concentration during the storage period. The study was open, randomized and prospective. Biological samples of living person&#39;s blood and autopsy biological samples (blood, urine and the vitreous humor) were taken at random, in the level range between 0.1 mg/ml and 5 mg/ml. After an initial duplicate analysis, one biological sample was stored for a period of 180 days, while the other was opened and analyzed after 60, 120 and 180 days. Total number of analysis of living person&#39;s blood samples was 500. The total number of analysis of autopsy biological samples was 360. All concentrations were determined by HS-GC method. During the storage, results showed that there has been a significant decrease in the concentration of ethanol in all of the analyzed samples, regardless of its origin. The level of this change was dependent on the type of tissue sample, initial alcohol concentration, duration of storage, integrity of the vials and stoppers, temperature, ratio of liquid and gas phases, presence of preservatives and intermittent opening for analysis.</p>

<p>UVOD: Anestezija je povezana sa promenama ventilacije, koje počinju sa prvim datim lekom, a mogu da traju i danima posle hirur&scaron;ke intervencije. Hipoksemija je najočiglednija posledica ove promene. U anesteziolo&scaron;koj praksi i perioperativnom tretmanu bolesnika kiseonička terapija zauzima značajno mesto. Jo&scaron; uvek ne postoje jasne, na dokazima zasnovane, smernice za upotrebu kiseoničke terapije u postoperativnom periodu. Razlog verovatno leži u činjenici da veliki broj faktora može da utiče na ishod lečenja hirur&scaron;kog bolesnika i zato je te&scaron;ko ispitati njihove pojedinačne uticaje. Kiseonička terapija tretira ili prevenira nastanak hipoksije obezbeđujući inspiratornu koncentraciju kiseonika veću od iste u vazduhu. Kod najvećeg broja pacijenata u postoperativnom periodu ne postoji potreba za strogom kontrolom inspiratorne koncentracije kiseonika, a administracija kiseoničke terapije sprovodi se primenom uređaja niskog protoka i varijabilne performanse, kao &scaron;to su nazalna kanila i kiseonička maska za lice. Brojna istraživanja poslednjih decenija poku&scaron;ala su da daju odgovor na pitanja da li postoji stvarna razlika u primeni ova dva uređaja, posebno u svetlu razvoja hipoksemije u postoperativnom periodu. Prednosti primene nazalne kanile su bolje prihvatanje od strane bolesnika u poređenju sa maskom, obično zbog manje izraženog osećaja klaustrofobije pri upotrebi nazalne kanile. Nazalna kanila, ne zahteva uklanjanje prilikom nege usne duplje ili per os unosa &scaron;to obezbeđuje kontinuitet u isporuci kiseonika. Nedostaci nazalne kanile vezani su za otežanu primenu kod bolesnika sa nazogastričnom sondom ili otežanim disanjem na nos. Pri protocima većim od 4 litre u mnuti može izazvati nelagodnost na nosnoj sluznici bolesnika. Literaturni podaci, ukazuju da se primenom kiseoničke maske ipak postižu veće inspiratorne koncentracije kiseonika, te da se epizode desaturacije i hipoksemije znatno ređe javljaju. Međutim, postoje i istraživanja koja ukazuju na mogućnost ponovnog udisanja vazduha iz mrtvog prostora maske, pri nižim protocima &scaron;to može uticati na parcijalni pritisak ugljen-dioksida u arterijskoj krvi. CILJEVI: Ciljevi istraživanja su da se ispitata učestalost javljanja hipoksemije unutar 48 sati od ekstubacije kod bolesnika u jedinici intezivne terapije, zatima da se ispita pojava desaturacije, da se utvrditi učestalost potrebe za primenom neinvazivne mehaničke ventilacije pozitivnim pritiskom kod bolesnika u jedinici intezivne terapije kod kojih se primenjuje kiseonička terapija putem nazalne kanile, odnosno kiseoničke maske. Takođe, cilj je i da se ispita da li postoji povezanost preoperativnih karakteristika bolesnika sa eventualnim izborom jednog od dva uređaja za primenu kiseoničke terapije u ranom postoperativnom periodu. METODOLOGIJA: Na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Vojvodine sprovedeno je prospektivno istraživanje kojim je obuhvaćeno 160 pacijenata nakon elektivnih hrur&scaron;kih procedura, koji su nakon operativnog zahvata praćeni u jedinici intenzivne terapije. Pacijenti su randomizovani u dve grupe (grupa M &ndash; kiseonička maska i grupa N &ndash; nazalna kanila) u odnosu na uređaj kojim je sprovođena postoperativna kiseonička terapija. Za sve pacijente uključene u studiju evidentirana je pol, starost, telesna masa, telesna visina, izračunat indeks telesne mase. Evidentiran je i ASA status, kao i NYHA status. U istraživanje nisu uključeni pacijenti sa plućnim komorbiditetima. Iz istraživanja su isključeni svi oni bolesnici kod kojih je do&scaron;lo do respiratornih komplikacija u perioperativnom periodu, kao i onih kod kojih je bila prisutna hemodinamska nestabilnost. Postoperativno svi pacijenti su sedirani, na mehaničkoj ventilaciji sme&scaron;teni u jedinicu intenzivne terapije. Nakon prevođenja na spontano disanje i ekstubacije započinjana je primena kiseonika putem kiseoničke maske za lice (6 l/min) odnosno nazalne kanile (4 l/min). Sprovođen je kontinuirani monitoring vitalnih parametara, saturacije hemoglobina kiseonikom, kao i novo ugljen-dioksida na kraju ekspirijuma. Kod svih pacijenata u četiri vremena rađene su gasne analize arterijske krvi. Svi praćeni parametri poređeni su između dve ispitivane grupe pacijenata. Za statističku obradu podataka kori&scaron;ćen je programski paket Statistical Package for Social Sciences - SPSS 21. Numerička obeležja su prikazana putem srednjih vrednosti (aritmetička sredina) i mera varijabiliteta (opseg vrednosti, standardna devijacija), a atributivna obeležja kori&scaron;ćenjem frekvencija i procenata. Komparacija vrednosti numeričkih obeležja između dve grupe vr&scaron;ena je primenom Studentovog t- testa, odnosno neparametrijskog Mann- Whitney testa. Testiranje razlike frekvencija atributivnih obeležja vr&scaron;eno je primenom &chi;2 testa. U cilju ispitivanja povezanosti dva ili vi&scaron;e obeležja, odnosno generisanja adekvatnih statističkih modela, kori&scaron;ćena je multivarijantna regresiona analiza. Statistički značajnim se smatraju vrednosti nivoa značajnosti p&lt;0.05. REZULTATI: U odnosu na preoperativne karakteristike ispitivanih pacijenata nije nađena statistički značajna razlika u distribuciji pacijenata u dve ispitivane grupe u odnosu na pol (2 test; 2=0,378;p=0,539), starost (T test; t=1,958; p=0,053), APACHE II skor na prijemu (Mann-Whitney test; U=1220,500; p=0,837), indeks telesne mase (T test; t=1,380; p=0,171), pu&scaron;ačkim navikama (2 test; 2=0,644;p=0,422), vrednostima preoperativnog hemoglobina (T test; t=0,442; p=0,660), saturacije hemoglobina kiseonikom (T test; t=0,883; p=0,380). Razlike nije bilo ni u pogledu trajanja mehaničke ventilacije (Mann-Whitney test; U=1114,500; p=0,345). Hipoksemija (parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi manji od 65 mmHg) nije registrovana ni kod jednog od pacijenata u obe ispitivane grupe. Vrednsti SpO2 &lt; 92%, registrovane su kod ukupno 24 pacijenta u svim analiziranim vremenima (24%). Najveći broj pacijenata kod kojih je registrovana niska vrednost detektovan je u prvom satu nakon ekstubacije kada je vrednost manja od 92% registrovana kod 5 pacijenata (5%) i to kod 3 pacijenta u grupi M (6%) i 2 pacijenta u grupi N (4%). Između vizita 2. i 3. vrednosti satutracije manje od 92% registrovana je kod 19 pacijenata (19%), kod 8 pacijenata u grupi M (16%) i kod 11 pacijenata u grupi N (22%). U periodu između vizita 3. i 4. vrednosti saturacije niže od 92% registrovane su kod 19 (19%) pacijenata i to kod 10 pacijenata u grupi M (20%) i kod 9 pacijenata u grupi N (18%). Statistički značajna razlika zabeležena je u sve tri vizite (vizita 2, 3, 4) u vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi. Tako su pacijenti u grupi kod kojih je primenjivana maska imali statistički značajno veće vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika. Istovremeno pacijenti kod kojih je kiseonička terapija primenjivana putem maske imali su značajno veće vrednosti saturacije hemoglobina kiseonikom i ova razlika je bila statistički značajna u svim posmatranim vizitama. U prvih 48 sati nakon operacije neinvazivna mehanička ventilacija primenjena je kod 80 pacijenata. Kod svih pacijenata indikacija za primenu je bila pojava desaturacije. U odnosu na distribuciju pacijenata po ispitivanim grupama nije bilo statistički značajne razlike u broju pacijenata koji su zahtevali neinvazivnu mehaničku ventilaciju (2 test; 2=2,250; p=0,134). Pacijenti u grupi N proveli su vi&scaron;e minuta (srednja vrednost 56,85 +/- 19,80 minuta) na neinvazivnoj ventilaciji od pacijenata u grupi M (srednja vrednost 33,14 +/- 10,65 minuta), a ova razlika je statistički značajna (T test; t=2,923; p=0,009). Na osnovu multivarijantne regresione analize, pacijenti koji su kiseoničku terapiju primali putem nazalne kanile, sa porastom indeksa telesne mase imali su niže vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi (r2=0,392). ZAKLJUČCI: Kiseonička maska za lice i nazalna kanila obezbeđuju adekvatnu primenu kiseoničke terapije u smislu prevencije nastanka hipoksemije u ranom postoperativnom periodu. Primenom kiseoničke maske za lice ostvaruju se vi&scaron;e vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi. Epizode desaturacije če&scaron;će se javljaju kod pacijenata kod kojih se u ranom postoperativnom periodu primenjuje kiseonička terapija putem nazalne kanile. Pacijenti kod kojih se primenjuje kiseonička terapija putem maske ostvaruju veće vrednosti saturacije hemoglobina kiseonikom. Pacijenti kod kojih je kiseonička terapija u ranom postoperativnom periodu primenjivana putem nazalne kanile zahtevali su dužu primenu neinvazivne mehaničke ventilacije pluća. Kod pacijenata sa većim vrednostima indeksa telesne mase, za primenu kiseoničke terapije u ranom postoperativnom periodu, kiseonička maska za lice će obezbediti bolju oksigenaciju.</p> / <p>INTRODUCTION: Anesthesiology is associated with vicissitudes in ventilation, which start with application of first medicine and last for days following surgical intervention. Hypoxemia is a most common side effect of vicissitudes in ventilation. Oxygen therapy is important in anesthesiology and post-operative treatment of a patient. There are no clear evidence-based guidelines for application of oxygen therapy in post-operative period. Numerous factors influence patient&rsquo;s treatment outcome and it is difficult to examine each factor&rsquo;s independent impact. Oxygen therapy treats or prevents occurrence of hypoxemia by providing inspiratory concentration of oxygen greater than the amount found in air. Most patients in post-operative period don&rsquo;t require vigilant control of inspiratory concentration of oxygen, and administration of oxygen therapy is implemented with a low flow device with variable performances such as nasal cannula and oxygen face mask. Various research attempts where made in the last decades to discover an evident difference between these two devices, especially in cases where hypoxemia occurred in post-operative period. One advantage to using nasal cannula over oxygen face mask is that its better perceived by a patient as it reduces feeling of claustrophobia. Nasal cannula doesn&rsquo;t need to be removed during oral cavity care or &ldquo;per os&rdquo; intake which ensures continuous oxygen delivery. The drawback to using nasal cannula is that its challenging to insert it in a patient with nasogastric tube or difficult nasal breathing. Also, patient can experience nasal discomfort if the oxygen flow is bigger than four litters per minute. Literature data shows that application of oxygen trough the face mask achieves greater inspiratory concentrations of oxygen, and reduces the occurrence of desaturation and hypoxemia. Still, there is research which points out to the possibility of breathing in from dead space in the mask, in lower flows, which can partially affect pressure of carbon dioxide in artery blood. AIM: Aim of the research is to examine frequency of hypoxemia and non-invasive mechanical ventilation in patients treated with oxygen therapy via nasal cannula or oxygen face mask during the first 48 hours following patient extubating in intensive care unit. Also, aim is to examine correlation between patients&rsquo; pre-operative characteristics and the choice of one of the two devices for oxygen therapy in early postoperative period. METHODOLOGY: Clinic for Anesthesiology and Intensive Therapy at the Clinical Center of Vojvodina conducted this research on 160 patients who underwent elective surgical procedures and received post-operative care in Intensive Care Unit. Patients were randomly assigned to two groups (Group M with oxygen face mask and Group N with nasal cannula) relative to device which was used for post-operative oxygen therapy. Information recorded for all the patients included in the study constituted their gender, age, weight, hight, and body max index. ASA status, as well as NYHA status were also recorded. Research excluded any patient who experienced respiratory complications in post-operative period as well as those who experienced hemodynamic instability. Postoperatively all patients were sedated and on mechanical ventilation therapy in intensive care unit. After transition to spontaneous breathing and extubating, oxygen therapy was applied using oxygen mask (6 l/min) or nasal cannula (4 l/min). Vital parameters were continuously monitored as well as hemoglobin oxygen saturation, and carbon dioxide at the end of the expirium. Gas analysis of artery blood was carried out four times for all participants in the study. All parameters were compared between two examined patient groups. Statistical analysis was carried out using Statistical Package for Social Sciences - SPSS 21. Numerical features are depicted using arithmetic mean and variability rate, and attributive features are depicted with frequency and percentages. Comparison of the values of numerical characteristics between the two groups was performed using Student&#39;s t-test, that is, a non-parametric Mann-Whitney test. The frequency difference in attributive characteristics was tested using &chi;2 test. To generate adequate statistical model, multivariate regression analysis was applied to examine the link between two or more of features. Significant values are determined if level of significance is p&lt;0.05. RESULTS: Preoperative characteristics of the patient showed no significant differences between the two study groups. Characteristics were recorded with respect to gender (2 test; 2 = 0.378; p = 0.539), age (t-test; t = 1,958, p = 0,053 ), APACHE II score on admission (Mann-Whitney test; U = 1220.500; p = 0.837), body mass index (t-test; t = 1.380, p = 0.171), smoking habits (2 test; 2 = 0.644; p = 0.422), the values of the preoperative hemoglobin (t-test; t = 0.442, p = 0.660), and hemoglobin oxygen saturation (t-test; t = 0.883, p = 0.380). Difference was discovered in regards to duration of mechanical ventilation (Mann-Whitney test; U = 1114.500; p = 0.345). Hypoxemia (partial oxygen pressure in the arterial blood of less than 65 mmHg) was not registered in any of the patients in both study groups. Value SpO2&lt; 92%, was registered in 24 patients during every round (24%). Patients who registered value lower than 92% experienced it in the first hour post extubation. This was observed in 5 patients in total (5%) where 3 patients from group M (6%) and 2 from group N (4%). Between 2nd and 3rd rounds, saturation values lower than 92% were recorded in 19 patients (19%): 8 from group M (16%) and 11 from group N (22%). In the period between the 3rd and 4th rounds the value of saturation lower than 92% was detected in 19 (19%) patients: 10 from group M (20%) and 9 from group N (18%). Statistically significant difference was noted in all three rounds (rounds 2, 3, 4) in the values of the partial oxygen pressure in arterial blood. Thus, patients from the group treated with an oxygen face mask had significantly higher values of partial oxygen pressure. In addition patients treated by oxygen face mask had significantly higher levels of oxygen saturated hemoglobin, and this difference was statistically significant in all observed rounds. In the first 48 hours after surgery noninvasive mechanical ventilation was performed in 80 patients. Common indication for oxygen therapy in all patients was desaturation. There were no statistically significant differences in the number of patients who required non-invasive mechanical ventilation in either of the groups (2 test; 2 = 2.250; p = 0.134). Patients in group N received several minutes more (mean value of 56.85 +/- 19.80 minutes) of the non-invasive ventilation than patients in the group M (mean value of 33.14 +/- 10.65 minutes), and this difference was statistically significant (t-test; t = 2,923, p = 0,009). Based on the multivariate regression analysis, the patients who received oxygen therapy via nasal cannula, with the increase in body mass index had lower values of partial oxygen pressure in arterial blood (r2 = 0.392). CONCLUSION: Both face mask and nasal cannula ensure adequate application of oxygen therapy to prevent hypoxemia in the early postoperative period. Oxygen face mask achieves higher value of partial oxygen pressure in arterial blood. Episodes of desaturation more frequently occur in patients who receive oxygen therapy with nasal cannula in early postoperative period. Patients who receive oxygen therapy via oxygen face mask achieve higher hemoglobin oxygen saturation values. Patients who undergo oxygen therapy in the early postoperative period using nasal cannula require longer application of non-invasive mechanical ventilation. Patients with higher body mass index receive better oxygenation in the early postoperative period if facial mask is the device of choice.</p>

<p><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:TrackMoves/> <w:TrackFormatting/> <w:PunctuationKerning/> <w:ValidateAgainstSchemas/> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:DoNotPromoteQF/> <w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther> <w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian> <w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables/> <w:SnapToGridInCell/> <w:WrapTextWithPunct/> <w:UseAsianBreakRules/> <w:DontGrowAutofit/> <w:SplitPgBreakAndParaMark/> <w:DontVertAlignCellWithSp/> <w:DontBreakConstrainedForcedTables/> <w:DontVertAlignInTxbx/> <w:Word11KerningPairs/> <w:CachedColBalance/> </w:Compatibility> <w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> <m:mathPr> <m:mathFont m:val="Cambria Math"/> <m:brkBin m:val="before"/> <m:brkBinSub m:val="&#45;-"/> <m:smallFrac m:val="off"/> <m:dispDef/> <m:lMargin m:val="0"/> <m:rMargin m:val="0"/> <m:defJc m:val="centerGroup"/> <m:wrapIndent m:val="1440"/> <m:intLim m:val="subSup"/> <m:naryLim m:val="undOvr"/> </m:mathPr></w:WordDocument></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true" DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99" LatentStyleCount="267"> <w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/> <w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/> </w:LatentStyles></xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]><style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable{mso-style-name:"Table Normal";mso-tstyle-rowband-size:0;mso-tstyle-colband-size:0;mso-style-noshow:yes;mso-style-priority:99;mso-style-qformat:yes;mso-style-parent:"";mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;mso-para-margin:0in;mso-para-margin-bottom:.0001pt;mso-pagination:widow-orphan;font-size:11.0pt;font-family:"Calibri","sans-serif";mso-ascii-font-family:Calibri;mso-ascii-theme-font:minor-latin;mso-fareast-font-family:"Times New Roman";mso-fareast-theme-font:minor-fareast;mso-hansi-font-family:Calibri;mso-hansi-theme-font:minor-latin;mso-bidi-font-family:"Times New Roman";mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}</style><![endif]--><span style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">The </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:#241A;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">t</span><span style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">hesis investigates development, improvement and evaluation of methods for quantitative characterization of objects from their digital images and similarity measurements between digital images. Methods for quantitative characterization of objects from their digital images are increasingly used in applications in which error can </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:#241A;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">have crtical consequences, </span><span style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">but the traditional methods for shape quantification are of low precision and accuracy. </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:#241A;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">In the thesis is shown </span><span style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">that the </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:#241A;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">coverage of a pixel by a shape can</span><span style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA"> be used to highly improve the accuracy and precision of using digital images to estimate the maximal distance between objects </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-size:9.0pt;font-family:&quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-font-kerning:.5pt;mso-ansi-language:#241A;mso-fareast-language:AR-SA;mso-bidi-language:AR-SA">furthest points measured in a given direction. It is highly desirable that a distance measure between digital images can be related to a certain shape property and morphological operations are used when defining a distance for this purpose. Still, the distances defined in this manner turns out to be insufficiently sensitive to relevant data representing shape properties in images. We show that the idea of adaptive mathematical morphology can be used successfully to overcome problems related to sensitivity of distances defined via morphological operations when comparing objects from their digital image representations.</span></p> / <p>У тези су размотрени развој, побољшање и евалуација метода за квантитативну карактеризацију објеката приказаних дигиталним сликама, као и мере растојања између дигиталних слика. Методе за квантитативну карактеризацију објеката представљених дигиталним сликама се&nbsp; све више користе у применама у којима грешка може имати критичне последице, а традиционалне методе за&nbsp; квантитативну карактеризацију су мале прецизности и тачности. У тези се показује да се коришћењем информације о покривеност пиксела обликом може значајно побољшати прецизност и тачност оцене растојања између две најудаљеније тачке облика мерено у датом правцу. Веома је пожељно да мера растојања између дигиталних слика може да се веже за одређену особину облика и морфолошке операције се користе приликом дефинисања растојања у ту сврху. Ипак, растојања дефинисана на овај начин показују се недовољно осетљива на релевантне податке дигиталних слика који представљају особине облика. У тези се показује да идеја адаптивне математичке морфологије може успешно да се користи да би се превазишао поменути&nbsp; проблем осетљивости растојања дефинисаних користећи морфолошке операције.</p> / <p>U tezi su razmotreni razvoj, poboljšanje i evaluacija metoda za kvantitativnu karakterizaciju objekata prikazanih digitalnim slikama, kao i mere rastojanja između digitalnih slika. Metode za kvantitativnu karakterizaciju objekata predstavljenih digitalnim slikama se&nbsp; sve više koriste u primenama u kojima greška može imati kritične posledice, a tradicionalne metode za&nbsp; kvantitativnu karakterizaciju su male preciznosti i tačnosti. U tezi se pokazuje da se korišćenjem informacije o pokrivenost piksela oblikom može značajno poboljšati preciznost i tačnost ocene rastojanja između dve najudaljenije tačke oblika mereno u datom pravcu. Veoma je poželjno da mera rastojanja između digitalnih slika može da se veže za određenu osobinu oblika i morfološke operacije se koriste prilikom definisanja rastojanja u tu svrhu. Ipak, rastojanja definisana na ovaj način pokazuju se nedovoljno osetljiva na relevantne podatke digitalnih slika koji predstavljaju osobine oblika. U tezi se pokazuje da ideja adaptivne matematičke morfologije može uspešno da se koristi da bi se prevazišao pomenuti&nbsp; problem osetljivosti rastojanja definisanih koristeći morfološke operacije.</p>

<p>Grupno-strukturna analiza naftnih kiselina izolovanih iz srednjih uljnih&nbsp;komercijalnih frakcija vojvođanske nafte &bdquo;Velebit&rdquo; rađena je analizom IR-,&nbsp;¹H- i&nbsp;¹³C NMR- i ESI-MS spektara niske rezolucije. Određeno je &scaron;est klasa&nbsp;karboksilnih kiselina op&scaron;te molekulske formule C_nH_2n-ZO₂. To su karboksilne&nbsp;kiseline u opsegu masa 240-466 sa 15-31 C atoma u molekulu koje su&nbsp;grupisane u pet cikloalkil Z-serija: monociklična- (C_nH_2n-2O₂, 14.72%),&nbsp;biciklična- (C_nH_2n-4O₂, 34.63%), triciklična- (C_nH_2n-6O₂, 25.03%), tetraciklična- (C_nH_2n-8O₂, 10.04%), pentaciklična klasa karboksilnih kiselina (C_nH_2n-10O₂, 4.99%) i jedna alkanska klasa kiselina sa alkil grupama otvorenog niza (C_nH_2nO₂, 10.57%).</p><p>Razdvajanjem na bazi različite kiselosti i njihove rastvorljivosti u vodi na&nbsp;određenim pH vrednostima u rasponu od pH 2-10 dobijeno je devet užih&nbsp;frakcija kiselina. Ekstrakcijom sa etrom u vodi nerastvornih kiselina u rasponu&nbsp;od po jedne pH jedinice dobijena je sledeća distribucija masa: 9.57% (pH 10),&nbsp;12.69% (pH 9), 5.91% (pH 8), 4.85% (pH 7), 2.44% (pH 6), 11.71% (pH 5),&nbsp;23.94% (pH 4), 16.76% (pH 3) i 10.12% (pH 2). Razdvajanjem kiselina na bazi&nbsp;njihove kiselosti oko 50% mase kiselina ekstrahovano je od pH 2-4, znači u&nbsp;grupi jačih kiselina. Masenom spektrometrijom niske rezolucije ESI-MS na&nbsp;pH 4 vidi se da su u sme&scaron;i kiselina skoncentrisane kiseline sa vi&scaron;e prstenova u&nbsp;alkilnom delu sa maksimumom na tricikličnim kiselinama (36.50%), dok su&nbsp;pojedinačno najzastupljenije tetraciklične strukture kiselina C₂₀H₃₂O₂(4.43%) i&nbsp;C₂₁H₃₄O₂(4.56%). Na pH 8 biciklične- i triciklične strukture su zastupljene&nbsp;ukupno sa 65.02% sa maksimalno zastupljenim kiselinama sa 20-26 C atoma&nbsp;u molekulu, a izdvajaju se C₂₂H₃₈O₂ (5.26%)&nbsp;biciklične- i C₂₄H₄₂O₂(7.01%)&nbsp;triciklične strukure, a od tetracikličnih struktura kiselina izdvaja se C₂₄H₄₀O_2&nbsp;(4.77%). Na pH 10 najzastupljenije izolovane kiseline su aciklične, odnosno&nbsp;masne kiseline zastupljene sa 25.28%, a najdominantnije su strukture&nbsp;C₂₁H₄₂O₂ (4.83%), dok su ostale klase kiselina ujednačene po svom masenom&nbsp;udelu u odnosu na sastav u ukupnoj polaznoj sme&scaron;i kiselina.&nbsp;Drugi deo rada obuvata derivatizaciju izolovanih prirodnih naftnih kiselina.&nbsp;Sintetizovani su funkcionalni kiseonični metil-, etil-, n-butil-,&nbsp; terc-butil- i&nbsp;benzil-derivati naftnih kiselina kao i funkcionalni azotni derivati: amidi i anilidi&nbsp;naftnih kiselina. Sinteze navedenih estara rađene su klasičnim postupcima i&nbsp;modifikovanom metodom esterifikacije u kiselo-katalizovanim uslovima&nbsp;upotrebom mikrotalasa kao ko-katalizatora, &scaron;to je imalo za cilj skraćenje&nbsp;reakciong vremena i pobolj&scaron;anje ekolo&scaron;kih sintetskih uslova.<br />Modifikacijom sinteze metilnaftenata MT-zagrevanjem 48 puta je skraćeno&nbsp;vreme trajanja sinteze, prinosi ni promenom reakcionih parametara (vreme,&nbsp;snaga MT) nisu bitno promenjeni. Strukturnom analizom ESI-MS spektra&nbsp;polaznih kiselina i metilnaftenata dobijenih metilovanjem naftnih kiselina&nbsp;utvrđeno je da je odnos klasa u dobroj podudarnosti. Prinos estara u ovoj&nbsp;sintezi je 95.47%. Esterifikacija naftnih kiselina etil alkoholom rađena je u&nbsp;uslovima kisele katalize uz konvencionalno zagrevanje (91.76%), a&nbsp;modifikacijom metode MT-zagrevanjem (150 W) reakciono vreme je skaćeno&nbsp;96 puta (92.19%). Esterifikacija naftnih kiselina n-butil alkoholom rađena je uz&nbsp;sumpornu kiselinu kao katalizator i uz konvencionalno zagrevanje (94.24%), a&nbsp;u uslovima MT-zagrevanja (150 W) 72 puta je skraćeno reakciono vreme&nbsp;(61.15%). Sinteza terc-butilnaftenata rađena je prevođenjem naftnih kiselina u&nbsp;hloride a zatim reakcijom sa terc-butil alkoholom nastaju terc-butilnaftenati&nbsp;(80.17%). Modifikovanom metodom klasične reakcije esterifikacije naftnih&nbsp;kiselina terc-butil alkoholom katalizovanom sumpornom kiselinom u uslovima&nbsp;MT-zagrevanja (150 W) ostvaren je prinos od 85.49% a vreme trajanja reakcije&nbsp;je 5 minuta. Sinteza benzilnaftenata rađena je prevođenjem naftnih kiselina u&nbsp;hloride a zatim reakcijom sa benzil alkoholom nastaju benzilnaftenati&nbsp;(84.43%), a modifikovanom metodom klasične kiselo-katalizovane&nbsp;esterifikacije naftnih kiselina benzil alkoholom u uslovima MT-zagrevanja&nbsp;(150 W) ostvaren je prinos od 85.49% uz reakciono vreme od 5 minuta.&nbsp;Sinteza amida naftnih kiselina rađena je iz hlorida reakcijom sa amonijakom.&nbsp;Prinos čistih amida je 65.74%, a reakcija amidacije sa amonijakom trajala je&nbsp;15 minuta. Strukturnom analizom ESI-MS spektra amida naftnih kiselina&nbsp;utvrđen je grupno-strukturni sastav amida. Među strukturama amida naftenskih&nbsp;kiselina takođe su dominantne biciklične- i triciklične strukture, kao i u sme&scaron;i&nbsp;slobodnih kiselina. Sinteza anilida naftnih kiselina rađena je iz hlorida reakcijom sa anilinom. Prinos čistih anilida je 96.48%, a reakcija amidacije anilinom trajala je 30 minuta. Strukturnom analizom ESI-MS spektra anilida naftnih kiselina utvrđen je grupno-strukturni sastav proizvoda, anilida. Među strukturama anilida naftenskih kiselina takođe su dominantne biciklične- i triciklične strukture kao i u sme&scaron;i slobodnih kiselina.</p><p>U trećem delu ovog rada ispitivana je biolo&scaron;ka aktivnost naftnih kiselina&nbsp;auksinskog i giberelinskog tipa, njihov uticaj na ožiljavanje reznica,&nbsp;ukorenjivanje bočnih grana i mikroizdanaka biljaka, na aktivnost biljnih&nbsp;hormona, kao i na usvajanje metalnih jona kod biljaka.&nbsp;</p><p>Aktivnost naftenskih kiselina utvrđena je pomoću tri in vitro&nbsp; biolo&scaron;ka testa.&nbsp;&bdquo;Koleoptil test&rdquo;, rađen je na dva supstrata, odnosno na semenu ozime p&scaron;enice&nbsp;novosadske sorte Partizankai jare p&scaron;enice takođe novosadske sorte Venera.&nbsp;Referentna aktivnost u testu rađena je sa -naftilsirćetnom 3-indolsirćetnom&nbsp;kiselinom. U oba testa ustanovljen je približno isti odnos aktivnosti rastvora&nbsp;naftenskih kiselina i aktivnosti standardnih biljnih hormona. &bdquo;Test inhibicije&nbsp;klijanja&rdquo; semena rađen je sa semenom crne slačice, Brasscia nigra. Najveći&nbsp;uticaj naftenskih kiselina na inhibiciju klijanja postignut je u rasponu&nbsp;koncentracija kiselina od 10^-7&nbsp;-10^-8&nbsp;mol/L (0.05-0.01 mg/L). Testovi za &scaron;est užih&nbsp;frakcija dobijenih iz sme&scaron;e ukupnih kiselina razdvajanjem na bazi različite&nbsp;rastvorljivosti pri različitim pH vrednostima pokazuju istu aktivnost kao&nbsp;3-indolsirćetna kiselina (0.5 mg/L), a da je frakcija izdvojena iz vodenog&nbsp;rastvora na pH 7 takođe aktivna ali u poređenju sa 3-indolsirćetnom kiselinom&nbsp;to je 10 puta niža aktivnost. Hormonska aktivnost giberelenskog tipa ispitivanih&nbsp;kalijumovih soli naftenskih kiselina utvrđena je &bdquo;Endosperm testom&rdquo;, u kojem je&nbsp;određivana aktivnost amilaze spektrofotometrijskim praćenjem povećanja&nbsp;koncentracije redukujućih &scaron;ećera u endospermu semena tretiranog ječma i&nbsp;poređena sa aktivno&scaron;ću rastvora giberelinske kiseline (GA3). Rezultati ovih&nbsp;testova pokazuju da delovanjem vodenih rastvora užih frakcija naftenskih&nbsp;kiselina u koncentraciji 1.0 mg/L (3.5 x 10^-6mol/L)frakcija izolovana pri pH 8&nbsp;ima aktivnost koja je približno u opsegu aktivnosti giberelina koncentracije&nbsp;10^-2-10^-3&nbsp;mg/L.&nbsp;</p><p>Natrijum-naftenati u koncentraciji od 10^-6&nbsp;<br />do 10^-8&nbsp;mol/L stimuli&scaron;u formiranje&nbsp;adventivnih korenova kod reznica suncokreta pa je broj korenova po biljci 40&nbsp;puta veći kod biljaka koje su bile potopljene u rastvor natrijum-naftenata u&nbsp;odnosu na one koje su bile potopljene u vodu, a sličan efekat utvrđen je i pri&nbsp;tretiranju bočnih grana suncokreta.&nbsp;</p><p>Ožiljavanje drvenastih biljaka rađeno je na reznicama bele topole (Populus&nbsp;alba) i reznicama američke crne topole (Populus deltoides). Uočen je jasan&nbsp;inhibitomi efekat na rast korenčića i izbojka u vodenom medijumu sa 10^-4&nbsp;mol/L&nbsp;naftenskih kiselina, dok je tretman od 24 časa doprineo većem broju korenčića&nbsp;na donjih 5 cm reznice, kao i ukupnog broja korenčića nego kod kontrole.&nbsp;</p><p>U testu ukorenjivanja mikroizdanaka kod hrizantema najveći broj korenova&nbsp;dobijen je nakon tretmana sa rastvorom koji sadrži 10 &micro;mol/L ukupnih naftenata&nbsp;i tretmanom sa 50 &micro;mol/Lfrakcijom kiselina izolovanom pri pH 7. Oba rezultata&nbsp;su na nivou aktivnosti 3-indolbuterne kiseline koncentracije 10 &micro;mol/L&scaron;to znači&nbsp;da u ovom slučaju frakcionacija nije neophodna.&nbsp;</p><p>Efekti natrijum-naftenata na ukorenjivanje praćeni su merenjem nivoa totalnih&nbsp;peroksidaza i amilaze, &nbsp;kao i sadržaja redukujućih &scaron;ećera i ukupnih proteina u&nbsp;bazalnim delovima reznica bagrema(Rozaszin-AC).&nbsp; Nakon 1; 3 i 6 dana&nbsp;reznice su uzete za biohemijske analize. U svakom slučaju, aktivnosti&nbsp;IAA-oksidaze i amilaze su se povećavale do trećeg dana, &nbsp;a zatim smanjuje.&nbsp;Efekat je bio jače izražen posle tročasovnog tretmana sa natrijum-naftenatima&nbsp;u poređenju sa &scaron;estočasovnim tretmanom i kontrolom. Sadržaj rastvornih&nbsp;proteina je bio povećan jedan dan posle tretmana, smanjen trećeg i ponovo povećan &scaron;estog dana, osim za &scaron;estočasovni tretman natrijum-naftenatima, kada je efekat bio sasvim suprotan.</p><p>Test uticaja naftnih kiselina na nivo kadmijuma u biljkama pokazuje fiziolo&scaron;ko delovanje naftnih kiselina na snižavanje nivoa te&scaron;kih metala u biljci, u ovom slučaju kadmijuma. Ispitivan je efekat niske koncentracije natrijum-naftenata (10^-7&nbsp;mol/L) na ukupan sadržaj Cd u pojedinim frakcijama interćelijskog prostora kao i unutar ćelija, kao i na neke fiziolo&scaron;ke i biohemijske parametre kod mladih biljaka soje koje su uzgajane u prisustvu kadmijum-hlorida koncentracije 1 mmol/L. Prisustvo naftenata smanjuje sadržaj ukupnog kadmijuma kako u korenu tako i u stablu i listovima u proseku za oko 40% i ublažava &scaron;tetne efekte kadmijuma na aktivnost nitrat-reduktaze kao i na sadržaje fotosintetskih pigmenata.</p><p>Tretman biljaka niskim koncentracijama natrijum-naftenata utiče na&nbsp;akumulaciju nekih esencijalnih elemenata kod mladih biljaka soje. Prisustvo&nbsp;naftenata (10^{-7 &nbsp;}mol/L) značajno povećava sadržaj Mn, Fe, Zn i Ni u korenu, ali&nbsp;u stabljici i listovima samo sadržaj Fe i Mn. U korenu, sadržaj Mn je četiri puta&nbsp;veći a sadržaji Fe, Zn i Ni su povećani 17%, 60% i 68%, respektivno.&nbsp;</p><p>Ispitivanja na celeru i mrkvi su potvrdila da uticaj naftenata na mineralnu&nbsp;ishranu zavisi od primenjenog elementa i da je način preuzimanja određenih&nbsp;jona različit, &scaron;to ima za posledicu ili povećanje ili smanjenje sadržaja pojedinih&nbsp;jona u nekim delovima biljaka. Mlade biljke celera i mrkve, gajene u hranljivom&nbsp;medijumu, tretirane su natrijumovim solima naftenskih kiselina (10^-7&nbsp;mol/L)&nbsp;folijarno ili prisustvom u hranljivom medijumu. Jedino je tretman putem&nbsp;prisustva naftenata u hranljivom medijumu smanjio svežu masu korena i&nbsp;nadzemnog dela oko 20% kod obe biljke.Oba tretmana uticala su na sadržaj&nbsp;Fe, Cu, Mn, Mg i Ca kod biljaka celera i Fe, Mn, Zn i Na kod biljaka mrkve.&nbsp;Kod biljaka celera do&scaron;lo je do smanjenja sadržaja navedenih nutrienata dok je&nbsp;u korenu biljaka mrkve do&scaron;lo do povećanja sadržaja Fe za 45%, Mn za 70% i&nbsp;Zn za 37%. Kod ovih biljaka prisustvo naftenata u hranljivom medijumu dovelo&nbsp;do smanjenja mase korenova i nadzemnih delova, &scaron;to je potpuno suprotno od&nbsp;rezultata dobijenih kod biljaka soje.&nbsp; Folijarnim tretmanom je značajno<br />povećana masa nadzemnog samo kod celera.</p> / <p>Group-structural analysis of naphthenic acids isolated from middle&nbsp;commercial fractions of Vojvodina oil &bdquo;Velebit&rdquo; was performed with the&nbsp;analysis of IR-,<br />¹H- and&nbsp;¹³C NMR- and ESI-MS low resolution spectrums.&nbsp;Six classes of carboxylic acids of the general molecular formula C_nH_2n-ZO_2&nbsp;were determined. These are carboxylic acids with mass range of 240-466&nbsp;with 15-31 C atoms in molecule which are grouped in five cycloalkyl&nbsp;<span style="font-size: 12px;">Z-series: monocyclic- (C_nH_2n-2O₂, 14.72%), bicyclic- (C_nH_2n-4O₂, 34.63%),&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">tricyclic- (C_nH_2n-6O₂, 25.03%), tetracyclic- (C_nH_2n-8O₂, &nbsp;10.04%), pentacyclic&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">class of carboxylic acids (C_nH_2n-10O₂, 4.99%) and one alyphatic class of&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">acids with open chain alkyl groups (C_nH_2nO₂, 10.57%).</span></p><p>By fractioning on the basis of different levels of acidity and their solubility in&nbsp;water with pH values ranging from pH 2-10 nine subfractions of acids were&nbsp;obtained. By extraction with ether in water undissolved acids in the range of&nbsp;one pH unit the following distribution of mass was performed: 9.57%&nbsp;(pH 10), 12.69% (pH 9), 5.91% (pH 8), 4.85% (pH 7), 2.44% (pH 6), 11.71%&nbsp;(pH 5), 23.94% (pH 4), 16.76% (pH 3) and 10.12% (pH 2). By fractioning&nbsp;acids on the basis of their acidity about 50% of acid &nbsp;mass was extracted at&nbsp;pH 2-4, i.e., in the group of stronger acids. Low resolution mass&nbsp;spectrometry ESI-MS shows that at pH 4 acids with more rings in the alkyl&nbsp;<br />section were concentrated in the mixture with maximum at tricyclic acids&nbsp;(36.50%), while individually tetracyclic acid structures C₂₀H₃₂O₂ (4.43%) and&nbsp;C₂₁H₃₄O_2&nbsp;(4.56%) were most prominent. At pH 8 bicyclic- and tricyclic&nbsp;structures are represented &nbsp;together by 65.02% with acids with 20-26 C&nbsp;atoms in molecule being represented the most, and C₂₂H₃₈O₂&nbsp; (5.26%)&nbsp;bicyclic- and C₂₄H₄₂O₂(7.01%) tricyclic structures stand &nbsp;out, while with&nbsp;tertacyclic acid structures C₂₄H₄₀O₂ (4.77%) stands out. At pH 10 most&nbsp;represented isolated acids are acyclic, i.e., fatty acids which are&nbsp;represented by 25.28%, with the most dominant C₂₁H₄₂O_2&nbsp;structures&nbsp;(4.83%), while the other classes &nbsp;of acids are well balanced in their mass&nbsp;share in relation to the composition of the overall initial acid mixture.</p><p>The second part of this work deals with derivatization of the isolated natural&nbsp;naphthenic acids. Functional oxygen methyl-, ethyl-, n-butyl-, tert-butyl and&nbsp;benzyl-derivatives of naphthenic acids as well as functional nitrogen&nbsp;derivatives: amides and anilides of naphthenic acids were synthesized. The&nbsp;syntheses of the above mentioned esters were performed by conventional&nbsp;methods and by a modified method of esterification in acid-catalyzed&nbsp;conditions using microwaves as a co-catalyst with the aim of shortening the&nbsp;reaction time and improving the ecological synthetic conditions.&nbsp;</p><p>By modification of methyl naphthenates synthesis using MT-heating the&nbsp;time period for synthesis is reduced 48 times and the yield does not&nbsp;significantly change even after the reaction parameters (time, MT power)&nbsp;have been altered. Using structural analysis of ESI-MS spectrum of initial&nbsp;carboxylic acids and the methyl naphthenates obtained through methylation&nbsp;of naphthenic acids it was establishedthat the class ratio shows great&nbsp;compatibility. The esters yield in this synthesis is 95.47%. The esterification&nbsp;of naphthenic acids with ethyl alcohol done under the conditions of acid&nbsp;catalysis with conventional heating (91.76%), and with the modified method&nbsp;MT-heating (150 W) the reaction time is reduced 96 times (92.19%). The&nbsp;esterification of naphthenic acids with n-butyl alcohol was performed using&nbsp;sulphuric acid as a catalyst with conventional heating (94.24%), and under&nbsp;MT-heating conditions (150 W) reaction time was 72 times&nbsp; shorter&nbsp;(61.15%). The synthesis of&nbsp; tert-butyl naphthenates was performed by&nbsp;conversion of naphthenic acids into chlorides, followed by the reaction with&nbsp;tert-butyl alcohol which resulted in tert-butyl naphthenates (80.17%). By the&nbsp;modified method of conventional reaction of esterification of naphthenic&nbsp;acids using tert-butyl alcohol catalysed with sulphuric acid in MT-heating&nbsp;conditions (150 W) the yield was 85.49% and reaction time was 5 minutes.&nbsp;The synthesis of benzyl naphthenates was performed by conversion of&nbsp;naphthenic acids into chlorides, followed by a reaction with benzyl alcohol&nbsp;which produces benzyl naphthenates (84.43%), whereas the modified&nbsp;method of conventional acid-catalysed esterification of naphthenic acids&nbsp;using benzyl alcohol under MT-heating (150 W) conditions the yield was&nbsp;85.49% with the reaction time of 5 minutes.&nbsp;</p><p>The synthesis of naphthenic acid amides was done from chlorides by&nbsp;reaction with ammonia. The yield of pure amides was 65.74%, and the&nbsp;reaction of amidation with ammonia lasted for 15 minutes. The structural&nbsp;analysis of ESI-MS spectrum of naphthenic acid amides determined the&nbsp;group-structural composition of amides. With the structures of amides of&nbsp;naphthenic acids bicyclic- and tricyclic structures are also dominant, as in&nbsp;the mixture of free acids. The synthesis of naphthenic acid anilides were&nbsp;performed from chloride by reacting with aniline. The yield of pure anilides&nbsp;<br />was 96.48%, and the reaction of amidatation lasted for 30 minutes. The&nbsp;structural analysis of ESI-MS spectrum of naphthenic acid anilides&nbsp;determined the group-structural composition of anilide products. With the&nbsp;structures of anilides of naphthenic &nbsp;acids bicyclic- and tricyclic structures&nbsp;are also dominant, as in the mixture of free acids.</p><p>The third part of this work tests the biological activity of naphthenic acids of&nbsp;auxine and gibberellinic type, their influence on the rooting of cuttings,&nbsp;lateral branches and microshoots of plants, on the activity of plant&nbsp;hormones as well as on the metal ions uptake by plants.&nbsp;</p><p>The activity of naphthenic acids was determined using three in vitro&nbsp;biological tests. &bdquo;Koleoptil test&rdquo;, was done on two substrates, namely the&nbsp;seed of winter wheat of the Partizankasort and the spring wheat of the&nbsp;Venerasort. The referential activity in the test was performed with&nbsp;&alpha;-naphthylacetic- and 3-indolacetic acid. Both tests showed approximately&nbsp;the same ratio of activity of naphthenic acid solutions and standard plant&nbsp;hormones. &bdquo;Germination Inhibition Test&rdquo; of the seed was performed using&nbsp;<br />Brasscia nigraseed. The greatest influence of naphthenic acids to&nbsp;germination inhibition was achieved in the acid concentration ranging from&nbsp;10^-7-10^-8&nbsp;mol/L (0.05-0.01 mg/L). The tests for six narrow fractions obtained&nbsp;from the overall mixture of acids through fractioning on the basis of different&nbsp;solubility at different pH values show the same activity as 3-indolacetic acid&nbsp;(0.5 mg/L), with the fraction isolated from the aqueous solution at pH 7 also&nbsp;active but in comparison to 3-indolacetic acid this activity was 10 times&nbsp;lower. Hormone activity of gibberellinic type of the potassium salts of&nbsp;naphthenic acids was determined using &ldquo;Endosperm Test&rdquo; where amylase&nbsp;<br />activity was determined by spectrophotometric measuring of the increase of&nbsp;the concentration of reducing sugars in endosperm in the treated barley&nbsp;seed which was then compared to the activity of the gibberellic acid solution&nbsp;(GA3).&nbsp; The results of these tests indicate that the activity of aqueous&nbsp;solutions of narrow fractions of naphthenic acids in the concentration of&nbsp;1.0 mg/L (3.5 x 10^-6&nbsp;mol/L)the fraction isolated &nbsp;at pH 8 has the activity&nbsp;which is approximately within the range of activities of gibberellin of the&nbsp;concentration of 10^-2-10^-3&nbsp;mg/L.&nbsp;</p><p>Sodium salts of naphthenic acids in concentrations of 10^-6&nbsp;do 10^-8&nbsp;mol/L&nbsp;stimulated formation of adventitious roots in&nbsp;<span style="font-size: 12px;">sunflower cuttings even by a&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">factor of 40 compared with control, the effect being also observed lateral&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">branches of interspecies sunflower hybrids. The obtained results suggest&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">the possibility of using naphthenic acids as a means for rooting of plant&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">cuttings.</span></p><p>Rooting of hardwood plants was investigated on the cuttings of white poplar&nbsp;(Populus alba) and black poplar (Populus deltoides). The distinct inhibitory&nbsp;effect on the root and shoot growth in water culture was detected in the&nbsp;concentration of naphtenic acids 10^-4&nbsp;mol/L, but 24-hour treatment raised&nbsp;the number roots on undermost 5 cm of the cutting, as well as the total&nbsp;number of roots, comparing to the control.</p><p>In the test of rooting microshoots ofchrysanthemum the highest number of&nbsp;<span style="font-size: 12px;">roots was achieved after the treatment with solution containing 10 &micro;mol/L of&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">total napthenates, as &nbsp;well as after the treatment with fraction of naphthenic&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">acids which was isolated at pH &nbsp;7 in concentration of 50 &micro;mol/L. Both results&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">are on the level of activity of 3-ndolbutyric acid in concentration of 10 &micro;mol/L&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">which suggests that in this case ractionation is not necessary.</span></p><p>The effects of sodium naphthenates on rooting were investigated by&nbsp;measuring the level of total peroxidases and amylase, along with the&nbsp;contents of reducing sugars and total proteins in basal parts of cuttings of&nbsp;black locust (Rozaszin-AC). After 1; 3 and 6 days cuttings were taken for&nbsp;biochemical analysis. In all cases, the activities of IAA-oxidase and amylase&nbsp;increased to the third day and showed a decrease afterwards. The effect&nbsp;was more pronounced after the three-hour treatment with sodium&nbsp;naphthenates, compared to the six-hour treatment and control. The content&nbsp;of soluble proteins increased one dayafter the treatment and decreased to&nbsp;the third and again increased to the sixth day, an exception being the&nbsp;six-hour treatment with sodium naphthenate, when the effect was&nbsp;completely opposite.</p><p>The test of naphthenic acids influence on the level of cadmium in plants&nbsp;showed physiological activity of naphthenic acids on the decrease of the&nbsp;level of heavy metals, &nbsp;in this case cadmium, in the plant. The effect of low&nbsp;concentrations (10^-7&nbsp;mol/L) of sodium naphthenate on total content of Cd in&nbsp;the intercellular space and inside cells, as &nbsp;well as on some physiological&nbsp;and biochemical parameters of young soybean plants grown in the&nbsp;presence of 1 mmol/L solution of cadmium chloride was investigated.&nbsp;Presence of naphthenate reduced in average by 40 % content of total and&nbsp;intracellular Cd in root, stem and leaves and alleviated the harmful effect of&nbsp;<br />Cd on activity of nitrate reductase and content of photosynthetic pigments.</p><p>Treatment of soybean plants with low concentrations of sodium&nbsp;naphthenate influenced the accumulation ofsome essential elements by the&nbsp;young plants. The presence of naphthenates (10^-7&nbsp;mol/L) significantly&nbsp;increased content of Mn, Fe, Zn and Ni in root, but in stem and leaves&nbsp;increased only contents of Fe and Mn. Inroot, the content of Mn increased&nbsp;four times while contents of Fe, Zn and Ni increased by 17%, &nbsp;60% and 68%&nbsp;respectively compared to the control.</p><p>Investigations on celery and carrot&nbsp; confirmed that the influence of&nbsp;naphthenates on mineral nutrition depends on the applied element and that&nbsp;the way of uptake of certain ions is different, which results in either increase&nbsp;or decrease of the contents of some ions in certain parts of plants. Young&nbsp;plants of celery and carrot, were grown in the nutrient medium and treated&nbsp;with sodium salts of naphthenic acids (10^-7&nbsp;mol/L) over the leaves or with its&nbsp;presence in the nutrient medium. Only the treatment based on the &nbsp;presence&nbsp;of naphthenates in the nutrient medium resulted in the decrease of the fresh&nbsp;mass of root and aboveground part by about 20% for both plants. Both&nbsp;treatments had influence on the content of Fe, Cu, Mn, Mg and Ca in the&nbsp;plants of celery and Fe, Mn, Zn and Na in the plants of carrots. In the plants&nbsp;of celery the content of the mentioned nutrients was decreased, while in the&nbsp;root of plants of carrot &nbsp;the content was increased, Fe by 45%, Mn by 70%&nbsp;and Zn by 37%. With these plants &nbsp;the presence of naphthenates in the&nbsp;nutrient medium caused the reducing roots and aboveground parts, which is&nbsp;completely opposite from the results obtained with soybean plants. The&nbsp;treatment by leaves significantly increased the mass of aboveground part&nbsp;only with celery.</p>

<p>Sprovedena studija po prvi put izve&scaron;tava o prisustvu patulina, sekundarnog metabolita određenih vrsta plesni, u proizvodima od jabuka, kao i proceni rizika usled unosa patulina od strane odojčadi, dece, adolescenata i odrasle populacije u Republici Srbiji. Ukupno 356 uzoraka sokova i ka&scaron;ica za odojčad i malu decu (48 i 66, redom), sokova za decu (mala pakovanja sa cevčicom, 100) i sokova u porodičnom pakovanju (142), sakupljeno je sa trži&scaron;ta tokom tri godine i analizirano primenom tečne hromatografije sa ultraljubičastom detekcijom, metodom koja je predhodno validirana. Prisustvo patulina je detektovano u 44% i 17% uzoraka sokova i ka&scaron;ica za odojčad i malu decu, redom, u količinama nižim od zakonskog ograničenja od 10 &mu;g/kg (maksimalno 8,3 i 7,7 &mu;g/kg, redom). Udeo kontaminiranih uzoraka među sokovima za decu iznosio je 43%, sa najvi&scaron;om koncentracijom patulina od 30,2 &mu;g/kg ispod maksimalno dozvoljenog nivoa od 50 &mu;g/kg. Patulin je detektovan u 51% sokova u porodičnom pakovanju, sa 0,7% uzoraka iznad zakonske granice od 50 &mu;g/kg (prosečna koncentracija 4,3 &mu;g/kg). Sokovi od jabuka su pokazali značajno vi&scaron;i udeo kontaminiranih uzoraka (74% u odnosu na 28%), kao i vi&scaron;i prosečni sadržaj patulina (6,4 u odnosu na 2,1 &mu;g/kg) u poređenju sa sokovima od me&scaron;anog voća. Procena rizika usled unosa patulina od strane odojčadi, dece, adolescenata i odrasle populacije u Republici Srbiji, sprovedena primenom determinističkog i probabilističkog pristupa, uključujući rezultate biodostupnosti patulina, pokazala je da je odnos između procenjenog dnevnog unosa i toksikolo&scaron;ke referentne doze za patulin od 0,4 &mu;g/kg telesne mase, koji se označava kao &ldquo;hazard quotient&rdquo;, znatno ispod 1, &scaron;to ukazuje na tolerantan nivo izloženosti i nepostojanje razloga za zabrinutost za zdravlje populacije. Dodatno, analiza ostataka pesticida i toksičnih metala potvrdila je bezbednost proizvoda od jabuka na trži&scaron;tu. Međutim, identifikacija vi&scaron;estrukih ostataka pesticida je razlog za aktivan pristup i pažljivo planiranje i sprovođenje monitoringa bezbednosti hrane, posebno hrane za odojčad i malu decu, kao najosetljivije populacione grupe.</p> / <p>This study reports for the first time the occurrence of patulin, a secondary metabolite of certain fungi, in apple-based food, as well as risk assessment related to patulin intake by infants, children, adolescents and adults in Serbia. In total, 356 samples of infant fruit juices (48), infant pur&eacute;e (66), juices for children (small package with straw, 100), and juices in family package (142) were collected from the market over three years (2013&ndash;15) and analysed using validated method based on liquid chromatography with ultraviolet detection. Patulin was found in 44% of infant juices and 17% of infant pur&eacute;e, with all values below the legal limit of 10 &mu;g/kg (maximum 8.3 and 7.7 &mu;g/kg, respectively). The proportion of contaminated samples among fruit juices for children was 43%, with the highest patulin concentration at 30.2 &mu;g/kg, not exceeding the maximum allowed level of 50 &mu;g/kg. Patulin was found in 51% of juices in family package, with 0.7% of the samples in excess of the legal limit of 50 &mu;g/kg (mean 4.3 &mu;g/kg). Apple juices showed significantly higher percentage of contaminated samples (74% versus 28%), as well as higher mean patulin content (6.4 versus 2.1 &mu;g/kg) when compared with the multifruit ones. Risk assessment of patulin intake by Serbian infants, children, adolescents and adults, conducted by deterministic and probabilistic approaches and including the bioaccessibility results, revealed a ratio between exposure and toxicological reference dose for patulin of 0,4 &mu;g/kg body weigth, called hazard quotients, well below 1, indicating a tolerable exposure level and no health concern. Furthermore, analysis of pesticide residues and toxic metals confirmed safety of apple products on the market. However, identification of multiple pesticide residues is a reason for an active attitude and carefully planned and conducted monitoring of food safety, expecialy in the case of food for infants and young children, as they are the most susceptible population group.</p>

<p>Основни циљ истраживања у раду представља утврђивање функционалности бонитета у одређивању тржишних цена акција емитената пољопривредног-прехрамбеног сектора у Србији који су укључени на одређен сегмент тржишта Београдске берзе а.д. Београд. Превасходни циљ истраживања је да се утврди каква је међузависност бонитета и метода фундаменталне и техничке анализе цена акција пољопривредно-прехрамбеног сектора у Републици Србији, да се критички сагледају, утврде слабости и предности и да се на основу тога предложе одговарајућа решења, пре свега у смислу како бонитет утиче на тржишне цене акција. Наведено истраживање треба да представља основу за доношење правилних одлука, приликом инвестирања у акције емитената пољопривредно-прехрамбеног сектора. Полазне основе у истраживању представљају финансијски извештаји и показатељи емитената пољоприведно прехрамбеног сектора.<br />Утицај бонитета на тржишне цене акција емитената пољопривредно прехрамбеног сектора утврђена је применом дескриптивне статистике и логистичке регресије. На основу добијених резултата дескриптивне статистике и логистичке регресије за факторе на нивоу значајности 0,05 и 0,01, установљено је да бонитет нема пресудан утицај у одређивању тржишних цена акција, што указује на то да остварени финансијски показатељи и резултати немају утицај на тржишне цене акција. Наведено указује да велики утицај на тржишне цене акција имају макро фактори економског, политичког и друштвеног окружења. Са друге стране добијени резултати указује да бонитет предузећа може да пружи значајне информације приликом предвиђања пада или стагнације цена акција.</p> / <p>Osnovni cilj istraživanja u radu predstavlja utvrđivanje funkcionalnosti boniteta u određivanju tržišnih cena akcija emitenata poljoprivrednog-prehrambenog sektora u Srbiji koji su uključeni na određen segment tržišta Beogradske berze a.d. Beograd. Prevashodni cilj istraživanja je da se utvrdi kakva je međuzavisnost boniteta i metoda fundamentalne i tehničke analize cena akcija poljoprivredno-prehrambenog sektora u Republici Srbiji, da se kritički sagledaju, utvrde slabosti i prednosti i da se na osnovu toga predlože odgovarajuća rešenja, pre svega u smislu kako bonitet utiče na tržišne cene akcija. Navedeno istraživanje treba da predstavlja osnovu za donošenje pravilnih odluka, prilikom investiranja u akcije emitenata poljoprivredno-prehrambenog sektora. Polazne osnove u istraživanju predstavljaju finansijski izveštaji i pokazatelji emitenata poljoprivedno prehrambenog sektora.<br />Uticaj boniteta na tržišne cene akcija emitenata poljoprivredno prehrambenog sektora utvrđena je primenom deskriptivne statistike i logističke regresije. Na osnovu dobijenih rezultata deskriptivne statistike i logističke regresije za faktore na nivou značajnosti 0,05 i 0,01, ustanovljeno je da bonitet nema presudan uticaj u određivanju tržišnih cena akcija, što ukazuje na to da ostvareni finansijski pokazatelji i rezultati nemaju uticaj na tržišne cene akcija. Navedeno ukazuje da veliki uticaj na tržišne cene akcija imaju makro faktori ekonomskog, političkog i društvenog okruženja. Sa druge strane dobijeni rezultati ukazuje da bonitet preduzeća može da pruži značajne informacije prilikom predviđanja pada ili stagnacije cena akcija.</p> / <p>The main objective of the research work is determining the functionality of solvency in determining the market price of shares of the issuers of the agricultural and food sector in Serbia who are involved in a particular segment of the market of the Belgrade Stock Exchange ad Belgrade. The primary goal of the research is to determine what is the interdependence of solvency and methods of fundamental and technical analysis of share prices of agri-food sector in the Republic of Serbia, to critically analyze, identify weaknesses and strengths and that on that basis propose appropriate solutions, especially in terms of how worthiness affects the market price of the shares. The study should be the basis for making the right decisions when investing in shares of issuers agri-food sector. Baseline research are the financial statements of issuers and indicators for agricultural production and food sectors.<br />Influence of solvency on the market price of shares of issuers agri-food sector was assessed by descriptive statistics and logistic regression. Based on the results of descriptive statistics and logistic regression for factors at the significance level of 0.05 and 0.01, it was found that creditworthiness has no influence in determining the market price of shares, indicating that achieved financial indicators and results have uicaj the market price of shares. The above indicates that a large impact on the market price of shares have the macro factors of economic, political and social environment. On the other hand, the results indicate that the creditworthiness of companies may provide important information in predicting the decline or stagnation of share prices.</p>