61 |
Преваленција симптома астме код деце узраста од 6 до 15 година на територији Републике Српске / Prevalencija simptoma astme kod dece uzrasta od 6 do 15 godina na teritoriji Republike Srpske / Prevalence of asthma symptoms in children aged 6 to 15 years in the territory of Republic of SrpskaDomuz Sanela 27 September 2016 (has links)
<p>Увод: Астма као хронично оболење представља велики здравствени, социјални и економски проблем широм света Ово оболење једно је од најчешћих хроничних оболења код деце и најчешћи узрок повећаног броја хоспитализација код деце млађе од 15 година. Резултати досадашњих студија говоре у прилог пораста преваленције астме и алергијских болести код деце у последњих десетак година. Епидемиолошка испитивања су значајна за разумевање природе астме, као и откривања могућих фактора за тренд пораста учесталости астме код деце. Разлика у географској дистрибуцији учесталости симптома астме унутар исте земље сугерише да фактори средине, више него можда генетски фактори, утичу на дистрибуцију преваленције симптома астме. У литератури се као најзначајнији фактори средине истичу загађење животне средине и климатски фактора. Доступне студије показују да постоји узрочна повезаност између повећане изложености загађењу животне средине и акутних респираторних симптома. Процењено је да је у Европи током 2000. године дошло до губитка 3,6 милиона година живота услед повећања концентрације респирабилних честица. И новије препоруке Светске здравствене организације одлучно предлажу смањење изложености деце загађујућим материјама. Резултати доступних студија сугеришу да ефекти загрејавања и топлотних таласа, као и ниских темепратура, утичу на морбидитет и учесталост хоспитализација деце са астмом. Циљеви истраживања били су одредити преваленцију симптома астме код деце узраста од 6 до 15 година на територији Републике Српске, затим одредити утицај загађујућих материја животне средине и климатских фактора на преваленцију симптома астме код деце узраста од 6 до 15 година на територији Републике Српске. Материјал и методе: Истраживање је проведено у облику студије пресека и обухватало је 3000 деце узраста од 6 до 15 година из 13 основних школа на територији Републике Српске. Преваленција симптома астме код деце узраста од 6 до 15 година одређивала се путем упитника Интернационалне студије за астму и алергије код деце (The International Study of Asthma and Allergies in Childhood – ISAAC). Овај упитник дизајниран је за потребе мултицентричне студије о преваленцији астме, алергијског ринитиса и екцема код деце. Мерење квалитета ваздуха обухватало је следеће параметре: сумпoр диoксид SO2 (μg/m3), угљен мoнoксид CO (mg/m3), азот диоксид NO2 (μg/m3), oзoн O3 (μg/m3) и респирабилне честице PM10 (μg/m3). Континуирана мерења компоненти загађености ваздуха вршила су се на метеоролошком опсерваторију гдје су се континуирано мерили имисионе концентрације стационарним еколошким лабораторијем. Мерења климатских фактора на станицама Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске вршила су се према стандардима Светске метеоролошке организације (WMO). Мерења су се вршила у оквиру метеорoлошког круга који се налази на отвореном простору да би се избегао вештачки утицај околине и у одређеним терминима у зависности од ранга станице. Подаци су анализирани уз помоћ статистичког софтвера IBM SPSS Statistics 21. Резултати: Визинг у последњих 12 месеци имало је 7,9% деце укључене у студију. Дијагнозу астме икада имало је постављено 3,5% испитаника. Статистички значајну учесталост недијагностиковане астме имала су деца са блажим симптомима астме у последњих 12 месеци. Сув кашаљ ноћу био регистрован је код 14,8% испитаника. Код дечака је била значајно виша преваленција визинга у последњих 12 месеци и сувог кашља него код девојчица. Код превремено рођене деце статистички значајно је виша преваленција свих симптома астме. Регистрована је и значајна релација између пушења међу укућанима и појаве визинга у последњих 12 месеци (χ2 (1, N=1956) = 5,13, p=0,02). Код испитаника чији укућани су пушачи била је виша преваленција овог симптома (9,6%) у односу на децу чији укућани не пуше (6,7%). Пушење мајки у трудноћи статистички значајно је утицало на преваленцију свих симптома астме код деце. Концентрација азот оксида и PM10 је статистички значајно повезана са преваленцијом визинга и сувог кашља у последњих 12 месеци, док је повезаност са преваленцијом дијагнозе астме код деце на маргини статистичке значајности. Концентрација сумпор диоксида и озона је статистички значајно повезана са преваленцијом визинга у последњих 12 месеци. Преваленција астме у планинској регији је 7,3%, у умерено-континенталној регији је 8,0% и медитеранској регији 8,4%. Просечна годишња температура даје статистички значајан допринос предвиђању појаве визинга у последњих 12 месеци међу децом која су икада имали визинг у току живота. Са порастом просечне годишње температуре за 1 степен вероватноћа појаве визинга у последњих 12 месеци је 1,98 пута већа међу децом која су икада имала визинг. Пораст максималне просечне дневне температуре статистички значајно утиче на појаву визинга у току живота и сувог кашља у последњих 12 месеци. Постоји статистички значајна повезаност између минималне просечне дневне температуре и појаве визинга толико тешког да дете није у могућности изговорити неколико речи између два удаха. Закључак: Мушки пол, рођење пре термина, изложеност дуванском диму и пушење мајке током трудноће представљају статистички значајане ризике за развој астме код детета. Дечаци, деца млађег узраста, превремено рођена деца и деца храњена млечним формулама у првих 6 месеци живота имају статистичи значајан ризик за развој сувог кашља. Статистички значајну повезаност са преваленцијом астме код деце имају следеће мерене загађујуће материје: SO2, O3, азот оксиди и PM10. Статистички значајну повезаност са преваленцијом астме код деце има пораст просечне годишње температуре и више вредности максималне просечне дневне температуре.</p> / <p>Uvod: Astma kao hronično obolenje predstavlja veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski problem širom sveta Ovo obolenje jedno je od najčešćih hroničnih obolenja kod dece i najčešći uzrok povećanog broja hospitalizacija kod dece mlađe od 15 godina. Rezultati dosadašnjih studija govore u prilog porasta prevalencije astme i alergijskih bolesti kod dece u poslednjih desetak godina. Epidemiološka ispitivanja su značajna za razumevanje prirode astme, kao i otkrivanja mogućih faktora za trend porasta učestalosti astme kod dece. Razlika u geografskoj distribuciji učestalosti simptoma astme unutar iste zemlje sugeriše da faktori sredine, više nego možda genetski faktori, utiču na distribuciju prevalencije simptoma astme. U literaturi se kao najznačajniji faktori sredine ističu zagađenje životne sredine i klimatski faktora. Dostupne studije pokazuju da postoji uzročna povezanost između povećane izloženosti zagađenju životne sredine i akutnih respiratornih simptoma. Procenjeno je da je u Evropi tokom 2000. godine došlo do gubitka 3,6 miliona godina života usled povećanja koncentracije respirabilnih čestica. I novije preporuke Svetske zdravstvene organizacije odlučno predlažu smanjenje izloženosti dece zagađujućim materijama. Rezultati dostupnih studija sugerišu da efekti zagrejavanja i toplotnih talasa, kao i niskih temepratura, utiču na morbiditet i učestalost hospitalizacija dece sa astmom. Ciljevi istraživanja bili su odrediti prevalenciju simptoma astme kod dece uzrasta od 6 do 15 godina na teritoriji Republike Srpske, zatim odrediti uticaj zagađujućih materija životne sredine i klimatskih faktora na prevalenciju simptoma astme kod dece uzrasta od 6 do 15 godina na teritoriji Republike Srpske. Materijal i metode: Istraživanje je provedeno u obliku studije preseka i obuhvatalo je 3000 dece uzrasta od 6 do 15 godina iz 13 osnovnih škola na teritoriji Republike Srpske. Prevalencija simptoma astme kod dece uzrasta od 6 do 15 godina određivala se putem upitnika Internacionalne studije za astmu i alergije kod dece (The International Study of Asthma and Allergies in Childhood – ISAAC). Ovaj upitnik dizajniran je za potrebe multicentrične studije o prevalenciji astme, alergijskog rinitisa i ekcema kod dece. Merenje kvaliteta vazduha obuhvatalo je sledeće parametre: sumpor dioksid SO2 (μg/m3), ugljen monoksid CO (mg/m3), azot dioksid NO2 (μg/m3), ozon O3 (μg/m3) i respirabilne čestice PM10 (μg/m3). Kontinuirana merenja komponenti zagađenosti vazduha vršila su se na meteorološkom opservatoriju gdje su se kontinuirano merili imisione koncentracije stacionarnim ekološkim laboratorijem. Merenja klimatskih faktora na stanicama Republičkog hidrometeorološkog zavoda Republike Srpske vršila su se prema standardima Svetske meteorološke organizacije (WMO). Merenja su se vršila u okviru meteorološkog kruga koji se nalazi na otvorenom prostoru da bi se izbegao veštački uticaj okoline i u određenim terminima u zavisnosti od ranga stanice. Podaci su analizirani uz pomoć statističkog softvera IBM SPSS Statistics 21. Rezultati: Vizing u poslednjih 12 meseci imalo je 7,9% dece uključene u studiju. Dijagnozu astme ikada imalo je postavljeno 3,5% ispitanika. Statistički značajnu učestalost nedijagnostikovane astme imala su deca sa blažim simptomima astme u poslednjih 12 meseci. Suv kašalj noću bio registrovan je kod 14,8% ispitanika. Kod dečaka je bila značajno viša prevalencija vizinga u poslednjih 12 meseci i suvog kašlja nego kod devojčica. Kod prevremeno rođene dece statistički značajno je viša prevalencija svih simptoma astme. Registrovana je i značajna relacija između pušenja među ukućanima i pojave vizinga u poslednjih 12 meseci (χ2 (1, N=1956) = 5,13, p=0,02). Kod ispitanika čiji ukućani su pušači bila je viša prevalencija ovog simptoma (9,6%) u odnosu na decu čiji ukućani ne puše (6,7%). Pušenje majki u trudnoći statistički značajno je uticalo na prevalenciju svih simptoma astme kod dece. Koncentracija azot oksida i PM10 je statistički značajno povezana sa prevalencijom vizinga i suvog kašlja u poslednjih 12 meseci, dok je povezanost sa prevalencijom dijagnoze astme kod dece na margini statističke značajnosti. Koncentracija sumpor dioksida i ozona je statistički značajno povezana sa prevalencijom vizinga u poslednjih 12 meseci. Prevalencija astme u planinskoj regiji je 7,3%, u umereno-kontinentalnoj regiji je 8,0% i mediteranskoj regiji 8,4%. Prosečna godišnja temperatura daje statistički značajan doprinos predviđanju pojave vizinga u poslednjih 12 meseci među decom koja su ikada imali vizing u toku života. Sa porastom prosečne godišnje temperature za 1 stepen verovatnoća pojave vizinga u poslednjih 12 meseci je 1,98 puta veća među decom koja su ikada imala vizing. Porast maksimalne prosečne dnevne temperature statistički značajno utiče na pojavu vizinga u toku života i suvog kašlja u poslednjih 12 meseci. Postoji statistički značajna povezanost između minimalne prosečne dnevne temperature i pojave vizinga toliko teškog da dete nije u mogućnosti izgovoriti nekoliko reči između dva udaha. Zaključak: Muški pol, rođenje pre termina, izloženost duvanskom dimu i pušenje majke tokom trudnoće predstavljaju statistički značajane rizike za razvoj astme kod deteta. Dečaci, deca mlađeg uzrasta, prevremeno rođena deca i deca hranjena mlečnim formulama u prvih 6 meseci života imaju statističi značajan rizik za razvoj suvog kašlja. Statistički značajnu povezanost sa prevalencijom astme kod dece imaju sledeće merene zagađujuće materije: SO2, O3, azot oksidi i PM10. Statistički značajnu povezanost sa prevalencijom astme kod dece ima porast prosečne godišnje temperature i više vrednosti maksimalne prosečne dnevne temperature.</p> / <p>Introduction: Asthma аs a chronic diseases is a major health, social and economic problem worldwide. It is one of the most common chronic diseases in children and the most common cause of an increased number of hospitalizations in children under the age of 15 years. The results of previous studies show an increase in the prevalence of asthma and allergic diseases in children in the last ten years. Epidemiological studies are important for understanding the nature of asthma, as well as for discovering of possible factors for the increasing trend of the prevalence of asthma in children. The difference in the geographical distribution of the prevalence of asthma symptoms within the same country suggests that environmental factors, rather than genetic factors may influence the distribution of the prevalence of asthma symptoms. Air pollution and climatic factors highlight as the most important environmental factors in the literature. Available studies indicate that there is a causal link between increased exposure to air pollution and acute respiratory symptoms. It is estimated that was a loss of 3.6 million years of life due to increased concentrations of respirable particles in Europe during 2000. year. Also, the recent recommendations of the World Health Organization strongly suggest reducing children's exposure to air pollutants. The results of the available studies suggest that the effects of warming and heat waves, as well as low temperatures, influence on the incidence of morbidity and hospitalization in children with asthma. The aims of this research were to determine the prevalence of asthma symptoms in children aged 6 to 15 years on the territory of Republic of Srpska, to determine the impact of air pollutants and climatic factors on the prevalence of asthma symptoms in children aged 6 to 15 years on the territory of Republic of Srpska. Materials and Methods: The study was conducted in the form of cross-sectional study and included 3,000 children aged 6 to 15 years from 13 primary schools in Republic of Srpska. The prevalence of asthma symptoms in children aged 6 to 15 years is determined through a questionnaire of the International Study of Asthma and Allergies in Children (ISAAC). This questionnaire has been designed for the needs of a multi-center study of the prevalence of asthma, allergic rhinitis and eczema in children. Measuring air quality included the following parameters: sulfur dioxide SO2 (mg/m3), carbon monoxide CO (mg/m3), nitrogen dioxide NO2 (mg/m3), ozone O3 (g/m3) and respirable particles PM10 (mg/m3). Air quality monitoring is performed using the meteorological observatory, where we continuously measured the emission concentration by a stationary ecological laboratory. Measurements of climate factors in stations of the Republic Hydrometeorological Service of Republic of Srpska were done according to the standards of the World Meteorological Organization (WMO). Measurements were made in certain periods depending on the station rank in the space of the meteorological circle which was located in the open space in order to avoid artificially influence the environment. Data were analyzed using statistical software IBM SPSS Statistics 21. Results: The prevalence of wheezing in the past 12 months was 7.9%, while the prevalence of diagnosed asthma ever was 3.5%. Children with symptoms of mild asthma in the past 12 months had statistically significant prevalence of undiagnosed asthma. A dry cough at night was registered in 14.8% of participants. Boys have significantly higher prevalence of wheezing in the past 12 months and a dry cough than girls. Premature infants have significantly higher prevalence of all asthma symptoms. It was registered significant relationship between smoking among family members and the occurrence of wheezing in the past 12 months (χ2 (1, N = 1956) = 5.13, p = 0.02). Prevalence of these symptoms was higher for participants who lived with smokers (9.6%) compared to children whose family members do not smoke (6.7%). Maternal smoking during pregnancy significantly influenced the prevalence of asthma symptoms in children. The concentration of nitrogen oxides and PM10 was significantly associated with the prevalence of wheezing and dry cough in the past 12 months. The concentration of sulfur dioxide and ozone was significantly associated with the prevalence of wheezing in the past 12 months. The prevalence of asthma in the highland climate regions was 7.3%, in the continental regions was 8.0% and 8.4% in the mediterranean regions. The average annual temperature gives a statistically significant contribution to predicting the occurrence of wheezing in the past 12 months among children who have ever had wheezing during their lifetime. The likelihood of wheezing in the past 12 months was 1.98 times higher for each degree of average annual temperature rise among children who ever had wheezing. The increase of average daily maximum temperature significantly affects the occurrence of wheezing ever and dry cough in the past 12 months. There is a statistically significant correlation between the average daily minimum temperature and the occurrence of severe wheezing that the child is not able to say a few words between breaths. Conclusion: Male gender, preterm birth, exposure to environmental tobacco smoke and maternal smoking during pregnancy are a statistically significant risk for the development of asthma in children. Boys, younger children, premature babies and children formulas fed during first 6 months of life have a statistically significant risk for the development of a dry cough. Statistically significant association with the prevalence of asthma in children showed following air pollutants: SO2, O3, nitrogen oxides and PM10. Statistically significant association with the prevalence of asthma in children has rise of the average annual temperature and higher value of the maximum average daily temperature.</p>
|
62 |
Povezanost vremena nastanka multiple skleroze sa karakteristikama kliničke slike, toka bolesti, nalazima nuklearne magnetne rezonance i likvora / The correlation of time beginning Multiple sclerosis with clinical features, disease course, magnetic resonance imaging features,and presence oligoclonal band in cerebrospinal fluidSuknjaja Vesna 21 September 2016 (has links)
<p>UVOD: Početak multiple skleroze (MS) u dečijem uzrastu je dijagnostički i terapijski izazov. I ako rani početak MS-a uglavnom ukazuje na dobru kratkoročnu prognozu, neka deca razviju tešku onesposobljenost, fizičku ili kognitivnu, a više od 50% obolelih uđe u sekundarno progresivnu formu bolesti pre 30. godine života. Rana dijagnoza je neophodna za uvođenje imunomodulatorne terapije, kojom se obezbeđuje dobra dugoročna prognoza. CILJ: Analiza parametara koji bi omogućili ranu dijagnozu multiple skleroza sa ranim početkom u odnosu na simptome, sprovedene dijagnostičke procedure i tok bolesti. Sagledavanje inicijalnih kliničkih manifestacija multiple skleroze, prisustva ologoklonaliteta, nalaza MRI endokranijuma i njihovih osobenosti u dečijoj populaciji uz komparaciju sa inicijalnim kliničkim manifestacijama kod pacijenata obolelih od multiple skleroze u odraslom dobu. MATERIJALI METODE: Ova retrospektivno/ prospektivna studija obuhvata pacijente lečene na Klinici za neurologiju KCV u Novom Sadu u periodu od dvanaest godina, od januara 2003. godine do januara 2015. godine sa znacima i simptomima inicijalne demijelinacione bolesti CNS. Od ove kohorte izdvojeno je dve grupe pacijenata; prva grupa pacijenata kod kojih je bolest nastala pre 18. godine života, i druga grupa uzrasta od 20-55 godina. Pacijenti su epidemiološki obrađeni prema godinama početka bolesti, polu, porodičnoj istoriji, simptomima na početku bolesti (inicijalni simptom), toku bolesti- pojavi drugog relapsa i vremena do pojave drugog relapsa, nalazu MRI, nalazu evociranih potencijala i prisustvo oligoklonalnih traka u likvoru. Tokom praćenja beleži se vreme do drugog relapsa i tip relapsa. Tražila se korelacija između kliničkih i dijagnostičkih rezultata sa brzinom pojave drugog relapsa. Za testiranje razlika između grupa korišćen je Pirsonov hi-kvadrat test, a za testiranje jačine povezanosti korišćeno je Kramerovo V. Neparametrijski podaci su obrađivani Men-Vitni U testom. REZULTATI: Od ukupnog broja ispitanika, u grupi pacijenata sa ranim početkom MS-a odnos ženskog i muškog pola je bio 1,3:1, a u grupi pacijenata sa uobičajenim početkom MS-a 2,2:1. Iz dobijenih rezultata vidimo da ima manje nego što je očekivano pacijenata rođenih u mesecima decembru 4,6% i januaru (5,9%), a više nego što je očekivanu u mesecima martu (11,3%) i julu (10,6%), što nije statistički značajno (p=0,726). Prema manifestaciji bolesti kod dece 17,6% ima polisimptomatski početak, a kod odraslih 37,6% ima polisimptomatski početak.Polisimptomatski početak statistički je značajno više zastupljen kod odraslih pacijenata (p=0,020).Poremećaj piramidnog sistema (P=0,010) i senzorne smetnje (P=0,006) su zastupljeniji kao inicijalni stimptom u grupi odraslih.Nisu nađene statistički značajne razlike u zastupljenosti optičkog neuritisa (p=0,366 ili p>0,05) i ataksije /stablarne simptomatologije (p= 0,791) u ove dve grupe. Najčešći inicijalni simptom kod dece, gotovo u istoj razmeri su optički neuritis (35,3%) i ataksija (35,3%). U grupi odraslih pacijenata senzorne smetnje (41,6%) su najčešći inicijalni simptom, odmah za njim sledi piramidna simptomatologija (37,6%). Prema nalazu broja lezija na MRI pregledu, u grupi ispitanika sa ranim početkom MS-a više su zastupljeni oni sa manje od 4 lezije, nego što je to slučaj u grupi odraslih. Odnos broja pacijenata sa 4-10 i preko 10 lezija simetričan je u obe grupe. Korelacija između doba početka MS-a i broja lezija viđenih na MRI je statistički značajna i neznatna (P=0,06). Nije nađena statistička značajnost u prisustvu lezija u korpusu kalozumu između ove dve grupe pacijenata ( P=0,920). Primenom Fišerovog dvostranog egzaktnog testa koji je u ovom slučaju statistički značajan (p=0,034), možemo reći da se grupa sa ranim početkom MS-a i ona sa uobičajenim početkom statistički značajno razlikuju, tumefaktivne lezije su prisutnije kod ispitanika sa ranim početkom MS-a. Pozitivni oligoklonali su zastupljeniji u grupi odraslih pacijenata ( P= 0,018). U našoj grupi ispitanika kada smo pratili vreme pojave drugog pogoršanja, najkraće godinu dana, u grupi dece 11 pacijenata (21,6%) nije imalo pogoršanje , dok je 40 pacijenata imalo pogoršanje (78,4%),. Medijana kod grupe dece za pojavu drugog šuba bolesti je 12 meseci. U grupi odraslih 22 pacijenta ( 21,8%) nije imalo drugi relaps tokom perioda praćenja, dok je njih 79 (78,2%) imalo drugi relaps. Prosečno vreme u grupi odraslih pacijenata do drugog relapsa je 9 meseci. U grupi dece ne postoje značajne razlike u odnosu broja lezija viđenih na inicijalnom MRI pregledu i vremenu pojave drugog relapsa ( p=0,884) Kod odraslih postoji značajna razlika u vremenu relapsa između grupe sa manje od 4 lezije i grupe sa 4-10 lezija (p=0,09).Korelirali smo pacijente sa pozitivnim i negativnim ologoklonalnim trakama u likvoru u obe grupe sa vremenom nastanka prvog pogoršanja, pri toj korelaciji nije dobijena statistički značajna razlika ni u grupi dece ( P= 0,598) ni u grupi odraslih (P=0,133). Kod ispitanika sa ranim početkom češća je pozitivna porodična anamneza, u vidu prisustva MS i drugih imunoloških bolesti( P =0,042). ZAKLJUČAK: Polisimptomatski početak je češći kod odraslih, pozitivne oliogoklonalne trake su ređe pozitivne kod dece, kod dece je najčešći inicijalni simptom optički neuritis a kod odraslih senzitivne i motorne smetnje. Manje od 4 lezije se češće javljaju kod dece na inicijalnom MRI pregledu, što je najverovatnije povezano sa vremenom stvarnog početka bolesti i njenom kliničkom manifestacijom. Kod pacijenta sa ranim početkom MS-a duži je period do drugog pogoršanja. U grupi dece ne postoje statistički značajne razlike u odnosu broja lezija viđenih na inicijalnom MRI pregledu i vremenu pojave drugog relapsa. Kod odraslih postoji značajna razlika u vremenu relapsa između grupe sa manje od 4 lezije i grupe sa 4-10 lezija. Inicijalne manifestacije MS-a u dečijem uzrastu ne razlikuje se u mnogome od MS-a kod odraslih po karakteristikama i toku bolesti.</p> / <p>INTRODUCTION: Тhe onset of multiple sclerosis (MS) in childhood poses diagnostic and therapeutic challenges. Althougth the onset of MS in childhood typically predicts a fevoruable short/term prognosis, some children are severy disabled. Etiher physically or cognitively, and more then 50% are predicted to enter the secondary-progressive phase of the disease by the age of 30 years. Immunomodulatory therapies for MS and their safe application in children can improve long-therm prognosis. AIM: We saught to identifay clinical and diagnostic features in children wich inplicate to early diagnosis of MS in children. We aimd to determine the clinical features, cerebro spinal fluid, magnetic resonance imagin (MRI) features of children and their comparation with adult MS patients. METHODS: In this retrospective/prospective study we present data from 152 patients with clinical isolated syndrom (CIS) for the first time, which are obtained throught Clinic of Neurology , Clinical Centre of Vojvodina, Novi Sad from January 2003 to January 2015g. Patients were divided into two grups - in first group patients 51 with early onset of disease before 18 years, and second group patients with adult onset desease (20-55 year). Patients wer observed for a minimum one year. The common presenting symptoms, gender, MRI finding, oligoclonal band (OCB) and Visual evoked potential findings, corse of disease, family history were compared between the two groups and with thime of second relaps. To test the difference between groups was used Chi-square Pearson product moment test, and to test the strength of connection used is a Kramer V. Population data are processed Men-Whitney U test. RESULTS: Of the total number of respondents, in the Group of patients with early beginning MS the ratio of women and men was 1.3:1, and in the group of adult MS patients 2, 2:1. From the results we can see that fewer than expected has patients born in the months December ( 4.6%) and January (5.9%), and higher than expected in a March (11.3%) and July (10.6%), which is not statistically significant (p = 0,726). According to the manifestation of disease in children 17.6% has a polifocal onset, and in adults 37.6% has a polifocal onset. Polifocal beginning is significantly over represented in adult MS patients (p = 0,020). Motor disorder (P = 0,010) and sensory disabilities (P = 0.006) are more present as the initial manifestation illness in the adult. They not found statistically significant differences in the representation of optic neuritis (p = 0,366 or p > 0.05) and ataxia (p = 0.791) in these two groups. The most common initial symptom in children, almost in the same scale are the optical neuritis (35.3%) and ataxia 6 (35.3%). In a group of adult patients sensory disturbances (41.6%) are the most common initial symptom, right behind him follows a motor disturbens (37.6%). According to the number of lesions on the MRI exam, in a group of subjects with early MS more are they less than four lesions, than is the case in the group adults. The ratio of the number of patients with 4-10 and over 10 symmetrical lesions in both groups. Correlation between the time of the beginning of the MS and the number of lesions seen on MRI is statistically significant and insignificant (P = 0.06). There was no statistical significance in the presence of lesions in the corpus callosum indicates between these two groups of patients (P = 0,920). Application of Fisher the exact test case that is in this case a statistically significant (p = 0.034). We can say that the group with the early start of MS and the one with the usual beginning of significantly different, tumefactiv lesions are present in patients with early onset MS, Positive oligoclonal bands are more present in a group with adult MS patients (P = 0.018). In our group of respondents when we track time appear another relapse, minimum one year, 11 children (21,6%) had no deterioration, while the 40 children had worsening (78,4%). The median at groups of children for the appearance of second relapse is 12 months. In the adult these 22 (21,8%) had another relapse for tracking period, while 79 (78.2%) had another relapse. The average amount of time in the adult patients relapse to another is 9 months. In a group of children there are no statistically significant differences in the relative number of lesions seen on the initial MRI examination and time show up another relapse (p = 0,884). In adults there is a significant difference in relapse time between groups with fewer than four lesions and groups with 4-10 lesions (p = 0.09). Pressures are patients with positive and negative ologoclonal bands in the cerebrospinal fluid in both groups with the time of occurrence of the first downturn, when the correlation is not get statistically significant difference in the children (P = 0.598) or in a group of adults (P = 0,133). In patients with early starting stacks is a negative family history, and often the presence of MS and other immunological diseases (P = 0,042). CONCULSIONS: Polisifocal beginning is more common in adults, positive oliogoklonalne bands are less positive in children, with children being the most common initial symptom is optic neuritis, in adult sensitive and motor disturbances. Tumefactiv lesions are present in patients with early onset MS. Less than four lesions are more common in children on the initial MRI examination, which is probably connected with the time of the real onset of the disease and its clinical manifestation n the group of children there are no statistically significant differences in relation to the number of lesions seen on MRI at the initial examination and the timing of another relapse. For adults there is a significant difference in time of relapse between the groups with less than 4 lesions and groups with 4-10 lesions. Children onset MS does not significantly differ from that it has been typically seen in adults in terms of major clinical manifestations and course of disease.</p>
|
63 |
Процена егзекутивних функција и аритметичких вештина ученика са кохлеарним имплантом / Procena egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom / Assessment of executive functions and arithmetical skills of students with cochlear implantsŠkrbić Renata 25 June 2018 (has links)
<p>Кохлеарна имплантација представља интервенцију којом се код деце са глувоћом и тешком до дубоком наглувошћу може обезбедити приступ звуку и сензорним информацијама путем слушног модалитета, у циљу рaзвоjа гoвoрнo-jeзичких и кoгнитивних пoтeнциjaла и укључивања у сoциjaлну срeдину. Услед мождане реорганизације као последице ране слушне депривације, и звучне стимулације путем кохлеарног импланта, која је ограниченог квалитета, значајан број деце са кохлеарним имплантом не успева да сустигне своје вршњаке у говорно-језичком развоју, у когнитивном функционисању, различитим академским областима и социјалним компетенцијама. Циљеви истраживања су да се утврди ниво развијености егзекутивних функција и аритметичких вештина ученика са кохлеарним имплантом узраста у односу на вршњаке очуваног слуха, да се испита међусобна повезаност егзекутивних функција и аритметичких вештина и да ли на њих утичу узраст и дужина коришћења кохлеарног импланта. Истраживање је спроведено као студија пресека током 2016. и 2017. године, у Клиничком центру Војводине, Клиника за болести уха, грла и носа у Новом Саду; Клиничком центру Србије, ОРЛ одсек за аудиолошку рехабилитацију у Београду; две школе за образовање деце са сметњама у развоју и три редовне школе. Узорак је чинило 46 ученика са кохлеарним имплантом, узраста од 9 до 16 година (АС 12;11, СД 2;1) и 114 ученика очуваног слуха (АС 12;9, СД 1;10).<br />У истраживању су примењени: тестови за испитивање егзекутивних функција (Тест прављења трага у боји за децу – Children Color Trail Making Test (CCTT), Распон бројева унапред и уназад, Визуелни распон меморије, Тест вербалне флуентности, Тест пет тачака – Five-Point Test, Шифра, Карте са променом правила) и Упитник за процену егзекутивних функција на основу понашања – Behavior rating inventory of executive function, BRIEF; тестови за процену аритметичких вештина (суптест Рачунање и тест Математичка флуентност), као и општи упитник са социо-демографским, социо-економским карактеристикама и упитник о подацима у вези са глувоћом и уградњом кохлеарног импланта и начином комуникације за ученике са кохлеарним имплантом. Према резултатима у нашем истраживању, код ученика са кохлеарним имплантом су забележена лошија постигнућа у области Вербалних (F = 119,44, p = 0,000) и Невербалних (F = 14,857, p = 0,000) аспекара егзекутивних функција у односу на ученике очуваног слуха. Испитиване групе се нису разликовале у односу на Аспект понашања. У области аритметичких вештина, ученици са кохлеарним имплантом су постигли лошије резултате у односу на ученике очуваног слуха и на суптесту Рачунање (F = 42,172, p = 0,000) и на тесту Математичке флуентности (F = 24,070, p = 0,000). Резултати показују да се сви аспекти егзекутивних функција налазе у позитивној корелацији са аритметичким вештинама ученика са кохлеарним имплантом. Хијерархијском регресионом анализом је утврђено да су егзекутивне функције предиктори нивоа развијености аритметичких вештина, при чему концептуално и процедурално знање из аритметике више предвиђају Вербални аспекти егзекутивних функција, а декларативно знање Невербални аспекти егзекутивних функција. Узраст ученика са кохлеарним имплантом позитивно је повезан са Вербалним и Невербалним аспектима егзекутивних функција, али не и са Аспектом понашања. Узраст ученика такође корелира и са постигнућима из аритметике, док је дужина коришћења кохлеарног импланта, након контролисања узраста, у позитивној корелацији једино са постигнућима на суптесту Рачунање. Нижи ниво развијености егзекутивних функција и аритметичких вештина ученика са кохлеарним имплантом у односу на ученике очуваног слуха, намеће потребу да се поред подршке у говорно-језичком развоју, обезбеди и праћење и подршка како у развоју егзекутивних функција, тако и у академским областима, као што је математика. Успешна рехабилитација и образовање захтевају сагледавање целокупног развоја и функционисања ученика са кохлеарним имплантом, како би им се омогућило да остваре своје максималне потенцијале и искористе све предности које кохлеарни имплант пружа. очуваног слуха, намеће потребу да се поред подршке у говорно-језичком развоју, обезбеди и праћење и подршка како у развоју егзекутивних функција, тако и у академским областима, као што је математика. Успешна рехабилитација и образовање захтевају сагледавање целокупног развоја и функционисања ученика са кохлеарним имплантом, како би им се омогућило да остваре своје максималне потенцијале и искористе све предности које кохлеарни имплант пружа.</p> / <p>Kohlearna implantacija predstavlja intervenciju kojom se kod dece sa gluvoćom i teškom do dubokom nagluvošću može obezbediti pristup zvuku i senzornim informacijama putem slušnog modaliteta, u cilju razvoja govorno-jezičkih i kognitivnih potencijala i uključivanja u socijalnu sredinu. Usled moždane reorganizacije kao posledice rane slušne deprivacije, i zvučne stimulacije putem kohlearnog implanta, koja je ograničenog kvaliteta, značajan broj dece sa kohlearnim implantom ne uspeva da sustigne svoje vršnjake u govorno-jezičkom razvoju, u kognitivnom funkcionisanju, različitim akademskim oblastima i socijalnim kompetencijama. Ciljevi istraživanja su da se utvrdi nivo razvijenosti egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom uzrasta u odnosu na vršnjake očuvanog sluha, da se ispita međusobna povezanost egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština i da li na njih utiču uzrast i dužina korišćenja kohlearnog implanta. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka tokom 2016. i 2017. godine, u Kliničkom centru Vojvodine, Klinika za bolesti uha, grla i nosa u Novom Sadu; Kliničkom centru Srbije, ORL odsek za audiološku rehabilitaciju u Beogradu; dve škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i tri redovne škole. Uzorak je činilo 46 učenika sa kohlearnim implantom, uzrasta od 9 do 16 godina (AS 12;11, SD 2;1) i 114 učenika očuvanog sluha (AS 12;9, SD 1;10).<br />U istraživanju su primenjeni: testovi za ispitivanje egzekutivnih funkcija (Test pravljenja traga u boji za decu – Children Color Trail Making Test (CCTT), Raspon brojeva unapred i unazad, Vizuelni raspon memorije, Test verbalne fluentnosti, Test pet tačaka – Five-Point Test, Šifra, Karte sa promenom pravila) i Upitnik za procenu egzekutivnih funkcija na osnovu ponašanja – Behavior rating inventory of executive function, BRIEF; testovi za procenu aritmetičkih veština (suptest Računanje i test Matematička fluentnost), kao i opšti upitnik sa socio-demografskim, socio-ekonomskim karakteristikama i upitnik o podacima u vezi sa gluvoćom i ugradnjom kohlearnog implanta i načinom komunikacije za učenike sa kohlearnim implantom. Prema rezultatima u našem istraživanju, kod učenika sa kohlearnim implantom su zabeležena lošija postignuća u oblasti Verbalnih (F = 119,44, p = 0,000) i Neverbalnih (F = 14,857, p = 0,000) aspekara egzekutivnih funkcija u odnosu na učenike očuvanog sluha. Ispitivane grupe se nisu razlikovale u odnosu na Aspekt ponašanja. U oblasti aritmetičkih veština, učenici sa kohlearnim implantom su postigli lošije rezultate u odnosu na učenike očuvanog sluha i na suptestu Računanje (F = 42,172, p = 0,000) i na testu Matematičke fluentnosti (F = 24,070, p = 0,000). Rezultati pokazuju da se svi aspekti egzekutivnih funkcija nalaze u pozitivnoj korelaciji sa aritmetičkim veštinama učenika sa kohlearnim implantom. Hijerarhijskom regresionom analizom je utvrđeno da su egzekutivne funkcije prediktori nivoa razvijenosti aritmetičkih veština, pri čemu konceptualno i proceduralno znanje iz aritmetike više predviđaju Verbalni aspekti egzekutivnih funkcija, a deklarativno znanje Neverbalni aspekti egzekutivnih funkcija. Uzrast učenika sa kohlearnim implantom pozitivno je povezan sa Verbalnim i Neverbalnim aspektima egzekutivnih funkcija, ali ne i sa Aspektom ponašanja. Uzrast učenika takođe korelira i sa postignućima iz aritmetike, dok je dužina korišćenja kohlearnog implanta, nakon kontrolisanja uzrasta, u pozitivnoj korelaciji jedino sa postignućima na suptestu Računanje. Niži nivo razvijenosti egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom u odnosu na učenike očuvanog sluha, nameće potrebu da se pored podrške u govorno-jezičkom razvoju, obezbedi i praćenje i podrška kako u razvoju egzekutivnih funkcija, tako i u akademskim oblastima, kao što je matematika. Uspešna rehabilitacija i obrazovanje zahtevaju sagledavanje celokupnog razvoja i funkcionisanja učenika sa kohlearnim implantom, kako bi im se omogućilo da ostvare svoje maksimalne potencijale i iskoriste sve prednosti koje kohlearni implant pruža. očuvanog sluha, nameće potrebu da se pored podrške u govorno-jezičkom razvoju, obezbedi i praćenje i podrška kako u razvoju egzekutivnih funkcija, tako i u akademskim oblastima, kao što je matematika. Uspešna rehabilitacija i obrazovanje zahtevaju sagledavanje celokupnog razvoja i funkcionisanja učenika sa kohlearnim implantom, kako bi im se omogućilo da ostvare svoje maksimalne potencijale i iskoriste sve prednosti koje kohlearni implant pruža.</p> / <p>Cochlear implantation is an intervention which enables children with deafness and severe to profound hearing loss an access to sound and sensory information via hearing modality, with the goal of developing speech-language and cognitive potentials and involvement in the social surroundings. Due to neural reorganization as a consequence of early auditory deprivation, and auditory stimulation via cochlear implant, which is of a limited quality, a significant number of children with cochlear implants cannot catch up to their peers in speech-language development, cognitive functioning, different academic areas and social competencies. The goals of the research are establishing the level of development of executive functions and arithmetic skills of students with cochlear implants compared to peers with healthy hearing, inquiring into the mutual connection of executive functions and arithmetic skills and whether age and the duration of use of cochlear implants produce a significant effect. The research was conducted in the form of a cross-sectional study during 2016 and 2017, in the Clinical Centre of Vojvodina, The Otorhinolaryngology Clinic in Novi Sad; Clinical Centre of Serbia, ORL department for audiological rehabilitation in Belgrade; two schools for education of children with developmental difficulties and three regular schools. The sample consisted of 46 students with cochlear implants, aged 3 to 16 years (M=12,11; SD=2,1) and 114 students with healthy hearing (M=12,9; SD= 1,10). For the purpose of the research, the following instruments were used: executive function tests (Children Color Trail Making Test (CCTT), Digits forward and backward, The Spatial Span test, Verbal Fluency test, the Five-Point Test, Code, and the Rule Shift Card Test) and Behavior Rating Inventory Of Executive Function (BRIEF); tests for the assessment of arithmetic skills (subtests Calculation and Mathematical Fluency), as well as a general questionnaire for socio-demographic, socio-economical characteristics and a questionnaire about information in regards to deafness and the implantation of the cochlear implant and modes of communication for students with cochlear implants. According to the results of this research, students with cochlear implants have lower achievement in the area of Verbal (F = 119,44, p = 0,000) and Nonverbal (F = 14,857, p = 0,000) aspects of executive functions compared to students of healthy hearing. The tested groups did not differ in the area of behavioral aspect. When it comes to arithmetic skills, students with cochlear implants had lower achievement compared to that of students with healthy hearing on both the Calculation subtest (F = 42,172, p = 0,000) and the subtest of Mathematical Fluency (F = 24,070, p = 0,000). Results show that all aspects of executive functions correlate positively with arithmetical skills of students with cochlear implants. Hierarchal regression analysis confirmed that executive functions predict the level of arithmetical skills development, where conceptual and procedural knowledge of arithmetic predicts the Verbal aspect of executive functions, while declarative knowledge predicts the Nonverbal aspect of executive functions. The age of students with cochlear implants is positively correlated to Verbal and Nonverbal aspects of executive functions, but not with the Behavioral aspect. The age of students also correlates with achievement in arithmetic, while the duration of use of cochlear implants, after controlling the age variable, is in correlation only with the achievement on the Calculation subtest. A lower level of development of executive functions and arithmetic skills of students with cochlear implants compared to students with healthy hearing emphasizes a need for establishing tracking and support, in addition to support in the speech-language development, for both the development of excutive functions and academic areas, such as mathematics. Successful rehabilitation and education demand an overview of complete development and the functioning of students with cochlear implants in order to enable them to achieve their maximum potential and harvest all the benefits of cochlear implants.</p>
|
64 |
Seelisch gesund von Anfang an : Programm und Abstracts des 26. Symposiums der Fachgruppe Klinische Psychologie und Psychotherapie der Deutschen Gesellschaft für Psychologie, 1. - 3. Mai 2008 in PotsdamJanuary 2008 (has links)
Der Tagungsband enthält das Programm und die Abstracts des 26. Symposiums der Fachgruppe Klinische Psychologie und Psychotherapie der Deutschen Gesellschaft für Psychologie, veranstaltet an der Universität Potsdam vom 1. bis 3. Mai 2008. Etwa 450 Kongressteilnehmer präsentieren den aktuellen Forschungs- und Wissensstand der Klinischen Psychologie und Psychotherapie in Deutschland. Grußworte halten die brandenburgische Ministerin für Arbeit, Soziales, Gesundheit und Familie, Dagmar Ziegler, die Präsidentin der Universität Potsdam, Prof. Dr.-Ing. Dr. Sabine Kunst, sowie Prof. Dr. Michael Linden als Vertreter der Deutschen Gesellschaft für Psychiatrie, Psychotherapie und Nervenheilkunde (DGPPN).
Zu den Themenschwerpunkten des Kongresses gehören Einflussfaktoren auf die psychische Gesundheit Älterer, Impulsivität, Schlaf- und Traumforschung in der Klinischen Psychologie, Behandlung von Essstörungen, Wirksamkeitsstudien psychischer Störungen des Kindes- und Jugendalters, Angst und Depression, Behandlung von Kriegs- und Folteropfern, Risiko- und Schutzfaktoren der Kindesentwicklung sowie Adipositas im Kindes- und Jugendalter. Außer den Vorträgen gibt es eine Präsentation von etwa 150 Postern.
Zum Programm der Tagung gehört ebenso die Verleihung des Klaus-Grawe-Awards for the Advancement of Innovative Research in Clinical Psychology and Psychotherapy an Prof. Dr. Timothy J. Strauman von der Duke University (USA), die Verleihung der Nachwuchswissenschaftler- und Posterpreise sowie ein Pre-conference Workshop für Doktorandinnen und Doktoranden der Klinischen Psychologie zum Thema "Verhaltens- und Molekulargenetik".
|
65 |
Transitional care for adolescents with HIV : characteristics and current practices of the adolescent trials network systems of careGilliam, Patricia. January 2009 (has links)
Dissertation (Ph.D.)--University of South Florida, 2009. / Title from PDF of title page. Document formatted into pages; contains 123 pages. Includes vita. Includes bibliographical references.
|
66 |
Mental Health Treatment for Children and Adolescents: Cost Effectiveness, Dropout, and Recidivism by Presenting Diagnosis and Therapy ModalityFawcett, David 30 November 2012 (has links) (PDF)
As many as one in five children and adolescents may suffer from a mental health disorder, yet there are barriers that often prevent children from receiving optimal treatment. The current study explores the influence of practitioner license type, therapy modality, diagnosis, age, and gender on mental health therapy for children and adolescents. Data was provided by Cigna, a leading health care insurance provider in the United States. Participants include 106,374 boys (53.2%) and 93,753 girls (46.8%) ages 3 to 18 (M = 12.1, SD = 3.9) who were treated in outpatient facilities throughout the United States of America. Results indicate that there are differences in dropout, recidivism, cost, and treatment length by provider license, therapy modality, diagnosis, age, and gender. Specifically, results suggest that marriage and family therapists have the lowest percent recidivism and are among the lowest in terms of dropout and cost effectiveness. The results also suggest that family therapy is more cost effective than individual or mixed therapy and that mixed therapy has a much lower percent dropout than individual or family therapy. Analysis by diagnosis suggests a potential severity scale based on dropout, recidivism, and number of sessions. There are also significant differences in dropout and recidivism by age suggesting that younger children are more likely to dropout of treatment. These results provide valuable information about mental health treatment of children and adolescents. Specifically, utilizing a family based approach may help reduce the total length of treatment while utilizing a mixed mode approach to therapy may help reduce the risk of dropout from treatment. Also, some diagnoses appear to be more difficult to treat, with higher percentages of dropout and requiring more time and money for successful treatment. Limitations and future directions are discussed.
|
67 |
Birth weight and acute childhood leukemia : a meta-analysis of observational studies /Taylor, Jean. January 2005 (has links) (PDF)
Thesis (Ph. D.)--Uniformed Services University of the Health Sciences, 2005. / Typescript (photocopy).
|
68 |
Parental Report of Medication Acceptance Among Youth: Implications for Every Day PracticePolaha, Jodi, Dalton, William T., III, Lancaster, Blake M. 01 November 2008 (has links)
No description available.
|
Page generated in 0.0598 seconds