No description available.

<p>Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste lik žene vladara u srpskoj istorijskoj drami do sredine dvadestog veka. Status ovih dramskih junakinja, bez sumnje je nedovoljno istražena tema. Na osnovu opsežnog korpusa dramskih tekstova, pružiće se jasan pregled likova koji se javljaju u ulozi žene vladara, ustanoviće se kakav su tretman ove junakinje uživale i uspostaviće se primerena tipologija. Istraživanje će posebno biti usmereno ka reprezentativnim primerima, u kojima će se precizno rasvetliti i tumačiti lik žene vladara, sa posebnim osvrtom na autentične istorijske podatke, srednjovekovne literarne spise i usmenu književnost. Disertacijom bi svakako trebalo otvoriti nove mogućnosti proučavanja srpske istorijske drame, kako u naučnom, tako i u nastavnom procesu.</p>

<p>Doktorska teza Dru&scaron;tvena uslovljenost psiholo&scaron;kog profila književnog lika u viktorijanskom i modernističkom romanu, ima za cilj, pojednostavljeno rečeno, otkrivanje bliske povezanosti socioistorijskih prilika, složenih dru&scaron;tvenih konvencija i krutih klasnih odnosa, sa privatnim i javnim bićem književnih likova u romanima iz pomenutih perioda. Kada kažemo &bdquo;privatno&ldquo; i &bdquo;javno&ldquo; biće, mislimo, pre svega, na najče&scaron;će presudne razlike među njima, te na lomove koje književni likovi trpe u nezaustavljivom procesu, u kojem bi jedno ili drugo trebalo da preovlada. Upravo ta stalna unutra&scaron;nja borba, izazvana spolja&scaron;njim sukobima, u ovom istraživanju obezbeđuje rezultate, iako se za same protagoniste ona gotovo nikad ne zavr&scaron;ava. Opisujući dru&scaron;tvene prilike i sistem vrednosti viktorijanskog doba, njihovo uru&scaron;avanje do potpunog sloma, potom uzročno &ndash; posledične veze takvog sloma i moderne misli, te krize svih vrsta koje neminovno prate ovakve dru&scaron;tvene procese, pokazaćemo svu ranjivost pojedinca, na primerima književnih likova iz romana Orkanski visovi, Neslavni Džud, Zaljubljene žene i Džejkobova soba. Orkanski visovi i Neslavni Džud povezuju se na planu borbe na život i smrt, borbe čiji ishod jeste i fizička smrt i smrt du&scaron;e, ali i lekovitost te&scaron;kih iskustava koja uče pra&scaron;tanju, kompromisu i stvaralačkoj ljubavi. Džejkobova soba povezuje se sa Zaljubljenim ženama na nivou simbola, najočiglednija veza je sveprisutna smrt, ali i priroda koja deluje nezavisno od ljudi u oba romana, i sugeri&scaron;e otklon koji su ljudi mehaničkog sveta napravili prema njoj. Mehanika ljudskog bivstvovanja uzrokovana i dru&scaron;tvenim uslovima, dove&scaron;će do ratnog sukoba koji se kod Lorensa ne pominje eksplicitno, ali je prisutan u teskobnom osećanju kraja i uni&scaron;tenja, dok se na kraju Džejkobove sobe ova prigu&scaron;enost i razobličava u smrti glavnog lika i zvucima oružane paljbe. U krajnjem ishodu, ova disertacija pokazuje da dru&scaron;tveni uslovi, konvencije, predodređenosti, deluju unisono, zahtevi su im jednaki, a da obrađeni književni likovi reaguju slično, uprkos različitim miljeima u koje su sme&scaron;teni, te da različite sudbine, pa i različite reakcije, upravo pojačavaju sličnosti, čak i istovetnosti ishoda.</p>

<p>Типолошке одреднице у проучавању женских ликова епских народних песама показују стварни значај јунакиња и њихову позицију у епском систему. Испитане су функције женских ликова, степен и врста њихових активности у структури песме (од пасивне позиције до изразито активне) и типови односа, нарочито према мушким ликовима и утврђен је велики број позитивних женских ликова у односу на негативне.<br />Епски контекст најчешће одражава реалну позицију жене и оквире у којима се стварају изузетни, велики и свевремени ликови епских јунакиња. Породични, социјални, митски, историјски и психолошки оквири, као и поетика епског песништва, моделују типове јунакиња (тип мајке, љубе, невесте, сестре, ћерке, девојке и виле) преко бинарних опозитних парова и женски ликови у Вуковим епском песмама сагледани су као комплексни и семантички разноврсни типови. Прецизна позиција јунакиње у песми значи откривање смисла њених речи и дејства који су рефлекс правила традиционалне културе. Носећи у себи многе особине несвојствене мушком свету, женски лик открива колико моћи, знања, снаге и храбрости припада женском начелу, када постаје подршка или опасност и зашто је народни певач најјачу одбрану патријархалног устројства поверио управо женским ликовима.</p> / <p>Tipološke odrednice u proučavanju ženskih likova epskih narodnih pesama pokazuju stvarni značaj junakinja i njihovu poziciju u epskom sistemu. Ispitane su funkcije ženskih likova, stepen i vrsta njihovih aktivnosti u strukturi pesme (od pasivne pozicije do izrazito aktivne) i tipovi odnosa, naročito prema muškim likovima i utvrđen je veliki broj pozitivnih ženskih likova u odnosu na negativne.<br />Epski kontekst najčešće odražava realnu poziciju žene i okvire u kojima se stvaraju izuzetni, veliki i svevremeni likovi epskih junakinja. Porodični, socijalni, mitski, istorijski i psihološki okviri, kao i poetika epskog pesništva, modeluju tipove junakinja (tip majke, ljube, neveste, sestre, ćerke, devojke i vile) preko binarnih opozitnih parova i ženski likovi u Vukovim epskom pesmama sagledani su kao kompleksni i semantički raznovrsni tipovi. Precizna pozicija junakinje u pesmi znači otkrivanje smisla njenih reči i dejstva koji su refleks pravila tradicionalne kulture. Noseći u sebi mnoge osobine nesvojstvene muškom svetu, ženski lik otkriva koliko moći, znanja, snage i hrabrosti pripada ženskom načelu, kada postaje podrška ili opasnost i zašto je narodni pevač najjaču odbranu patrijarhalnog ustrojstva poverio upravo ženskim likovima.</p> / <p>Typological distinctions in the study of female characters in Serbianepic poetry show the real importance of heroines and their position in the epic system. We analysed functions of female characters, level and kind of their activities in the structure of a poem (from passive position to an extremely active) as well as types of their relationships, especially with male characters and found out that the number of positive female characters exceeded the one of negative.<br />Epic context usually expresses the real position of a woman and the framework within which exceptional, great and timelesscharacters of epic heroines have beencreated. Family, social, mythical, historical and psychological frames, as well as the epic poetry, model the types of these heroines (type of a mother, beloved one, bride, sister, daughter, girlfriend and fairy) throughbinary opposing pairs and female characters in Vuk<br />Karadžić&rsquo;s epic poems have been perceived as complex and semantically diverse types.The precise position of heroines within a poem means revealing the meaning of her wordsand activities and the effect which is the reflection of the rules of traditional culture. A female character, bearing in itself many features uncharacteristic for the man&rsquo;s world, reveals how much power, knowledge, strength and courage belongs to the female principle, when it becomes a support or a danger and why the strongest defense of the patriarchal systemhas been given to female characters.</p>

The subject of corpses from mass violence is surprisingly unexplored, even though the materiality of the corpse carries strong symbolic capital in conflicts. The aim of my PhD research is to create new knowledge about the implications of unburied corpses that stem from intergroup conflicts, and subsequently to add knowledge concerning how intergroup violence is organised to achieve desired social agendas. In the licentiate thesis presented here, I research the conditions for postmortem agency and how treatment of corpses can be studied in prehistory, specifically through the material remains of unburied corpses from the Sandby borg massacre. The Sandby borg case study is explored through a bioarchaeological perspective. Inside the Iron Age ringfort, the remains of at least 26 individuals have been recovered hitherto. Several of the dead display traces of lethal intergroup violence. By integrating osteology, archaeology, taphonomy and social theories, I show how bioarchaeological research can contribute to the understanding of past postmortem agency in relation to intergroup violence as a social process. The thesis is comprised of four articles.