Thesis: Ph. D., Joint Program in Marine Geology and Geophysics (Massachusetts Institute of Technology, Department of Earth, Atmospheric, and Planetary Sciences; and the Woods Hole Oceanographic Institution), 2014. / Cataloged from PDF version of thesis. / Includes bibliographical references. / Here I use a simple numerical model of reef profile evolution to show that the present-day morphology of carbonate islands has developed largely in response to late Pleistocene sea level oscillations in addition to variable vertical motion and reef accretion rates. In particular, large amplitude 'ice-house' sea-level variability resulted in long lagoonal depositional hiatuses, producing the morphology characteristic of modern-day barrier reefs. Reactivation of carbonate factories, transport of coarse reef material and rapid infilling of shallow water accommodation space since deglaciation makes these unique sites for reconstructing Holocene climate. Integration of new tropical cyclone reconstructions from both back-barrier reef (central Pacific) and carbonate bank (the Bahamas) settings with existing storm archives suggests a coordinated pattern of cyclone activity across storm basins since the late Holocene. Seesawing of intense tropical cyclone activity between the western Pacific (-0- 1000 yrs BP) and North Atlantic/Central Pacific (~1000 ~2500 yrs BP) appears closely tied with hydrographic patterns in the tropical Pacific and El Niflo-like variability. Decoupling of North Atlantic (inactive) and South Pacific (active) tropical cyclone patterns during the mid-Holocene suggests precession driven changes in storm season insolation may constrain ocean-atmosphere thermal gradients and therefore cyclone potential intensity on orbital timescales. / by Michael Toomey. / Ph. D.

Late Ordovician (Cincinnatian) strata of the central Appalachians provide an opportunity to study the effects of both tectonics and eustasy within a foreland-basin setting. The Juniata Formation consists of red sandstones, siltstones, and shales that were deposited as part of an extensive siliciclastic basin-fill that resulted from the Taconic Orogeny. This study attempts to resolve some of the questions regarding tectonic and eustatic influences on sedimentation by (1) reconstructing the paleogeographic environment of the Juniata Formation and (2) examining the stratigraphic architecture of the Juniata Formation. A combination of both outcrop and subsurface data was analyzed. Seven facies were identified in this study, including: (1) "proto-vertisols", (2) red shale/mudstone, (3) siltstone/silty mudstone with interbedded sandstones, (4) quartz arenite and sublithic arenite, (5) argillaceous sandstone, (6) hummocky-bedded sandstones and siltstones, and (7) lithic sandstones and conglomerates. These facies are grouped into four facies associations (A–D), which are interpreted to be deposited from the inner shelf to the upper shoreface. Isopach and paleocurrent data suggest the shoreline was oriented NE–SW and detrital sediment was dispersed west and southwest across the basin. Tectonics controlled the 2nd-Order basin-fill pattern, and these patterns vary along the strike of the basin. Eustatic changes are expressed in two 3rd-Order sequences that were identified in the formation, and possibly in the 4th-Order (?) cycles of Facies Association A. The Ordovician–Silurian boundary is expressed as an unconformity throughout the study area, and along-strike variations in the structural setting of the basin were important in its development. / Master of Science

This thesis evaluates the nature, provenance, geometry and morphology of incised valley fills to test assumptions made by valley models using ancient examples from well exposed outcrops, in the late Turonian Ferron Sandstone Member of the Mancos Shale Formation in southeastern Utah. The relevance of this work will have particular significance to long wavelength cycles of fluvial landscapes and valley morphology, non-marine reservoir characterization and significant implications for non-marine response to high frequency allogenic cycles such as climate change and changes in relative sea-level. This study illustrates the stratigraphic complexity of valley fill deposits at three levels of spatial resolution. At channel scale within the lower backwater, facies architecture and paleohydraulic analysis are used to predict the degree of shale drape coverage of point bars in a tidally-influenced incised channel. At channel belt scale the study documents a tidally incised, mudstone prone trunk-tributary valley fill and overlying highstand fluvial succession within a stratigraphic framework of fluvial aggragation cycles. 3D photogrammetry models and a high resolution GPS survey are used to restore the morphology of a trunk-tributary valley floor, revealing a surface of tidal ravinement and tidal drainage morphology. At a regional scale, this study radically revises the paleogeographic mapping of the Ferron trunk system, spanning over 1,600 km2. Provenance analysis reveals Ferron Notom trunk valleys were filled at times by sediment from the Mogollon Highlands of Arizona to the southwest, and alternately by sediment from the Sevier Thrust Front to the northwest. Evidence shows the Ferron trunk rivers, previously hypothesized to be an avulsive axial drainage, to be more analogous to Quaternary examples. / Thesis / Doctor of Philosophy (PhD)

Les systèmes carbonatés lacustres salins présentent un fort potentiel d’enregistrement des changements paléogéographiques et paléoclimatiques. Ce manuscrit présente une méthode d’analyse pluridisciplinaire (sédimentologie, écologie, stratigraphie, paléontologie, géochimie et paléomagnétisme) et multi-échelle (µm au km) appliquée au bassin lacustre d’Alès et des régions limitrophes au cours du Priabonien (–38 à –33,5Ma). Cette approche a permis d’apporter de nouveaux éléments dans les reconstitutions paléoenvironnementales, paléogéographiques et paléoclimatiques du sud–est de la France au Priabonien. De nouveaux concepts sédimentologiques et stratigraphiques transposables à d’autres systèmes lacustres sont mis en avant. Enfin, les observations permettent de reconstituer, dans un cadre temporel bien contraint, l’histoire de la détérioration climatique précédant la limite Eocène–Oligocène qui correspond à la plus grande crise climatique de ces 50 derniers millions d’années. / Lacustrine carbonate systems are of great interest to record the paleogeographic and paleoclimatic changes. This manuscript provides a multi-disciplinary (sedimentology, ecology, stratigraphy, paleontology, geochemistry and paleomagnetism) and a multi-scale (from µm to km) analysis dedicated to the Alès Basin and the neighboring areas during the Priabonian (–38 to –33.5Ma). Such joint approach has already allowed us to bring new elements regarding the paleoecological, paleoenvironmental and paleoclimatic interpretations. New sedimentological ideas and stratigraphic concepts emerge and could be transposed to such saline lacustrine systems as analogues. Finally, the well-defined chronostratigraphic framework can be used to decipher the climatic deterioration recording prior to the Terminal Eocene Event at the Eocene–Oligocene boundary (the most profound climatic change of the past 50 million years.

The Cenozoic was a time of climatic, tectonic and eustatic change in the Southern Hemisphere. Cooling at the pole, glaciation and substantial sea ice formation occurred as latitudinal temperature gradients increased and tectonics altered Southern Hemisphere circulation patterns. During this same time frame, the tectonic regime of the New Zealand continental block transitioned from a passive margin to an active plate boundary, resulting in the reversal of a long-standing transgression and an influx of terrigenous sediment to marine basins. In this transition, depositional basins in the South Island became more localized; however, the influence of oceanographic and tectonic drivers is poorly understood on a local scale. Here we apply sedimentological, biostratigraphic and geochemical analyses to revise understanding of the effects of the changing climatic regime and active tectonics on the development of Oligocene and Miocene rocks in the Northern Canterbury Basin. The Late Oligocene to Middle Miocene sedimentary rocks of the northern Canterbury Basin record oceanographic and tectonic influences on basin formation, sediment supply and deposition. The Palaeocene to Late Eocene Amuri Formation in the basin are micrites and biogenic cherts recording deepwater, terrigenous-starved environments, and do not show any influence of active tectonics. The Early Oligocene development of ice on the Antarctic continent and the associated global sea level response is reflected in this basin as the Marshall Paraconformity, an eroded, glauconitized and phosphatised firm ground and hardground atop the Amuri. Sedimentation above this unconformity resumed in the Late Oligocene-Early Miocene with cleaner, deep-water, bathyal planktic foraminifera packstones and wackestones in eastern areas and Late Oligocene inner shelf volcaniclastic packstones in parts of the western basin. Post-unconformity sedimentation resumed earlier in western areas, as the currents responsible for scouring the sea floor moved progressively to the east. The development of tectonic uplift in terrestrial settings is first seen in the northwestern basin in Lower Miocene fine quartz-rich sandstones, and by the Middle Miocene, bathyal sandstones and quartz-rich wackestones appear in the basin, replacing earlier, more pure carbonates. The uplift caused shallowing to the west, in the form of shelf progradation due to sediment influx. This shallowing is not observed to the east; instead, the palaeoenvironments show a deepening as a result of sea level rise.

Bibliography : leaves 347-364. / xvi, 364, [58] leaves, [15] leaves of plates : ill. (some col.), maps (some col.) ; 30 cm. / Title page, contents and abstract only. The complete thesis in print form is available from the University Library. / A stratigraphically-based study of the nature of the shelf succession and its relationship to surrounding successions of the central Carpentaria Basin and the Great Artesian Basin as a whole. / Thesis (Ph.D.)--University of Adelaide, Dept. of Geology and Geophysics, 1995

Mémoire (M.Sc.T.)--université du Québec à Chicoutimi, 2000. / Document électronique également accessible en format PDF. CaQCU

Submitted by Alison Vanceto (alison-vanceto@hotmail.com) on 2017-01-26T10:20:58Z No. of bitstreams: 1 TeseDTR.pdf: 5686221 bytes, checksum: b836c587b2a3a8ef73d83716fc17704e (MD5) / Approved for entry into archive by Camila Passos (camilapassos@ufscar.br) on 2017-02-07T15:39:53Z (GMT) No. of bitstreams: 1 TeseDTR.pdf: 5686221 bytes, checksum: b836c587b2a3a8ef73d83716fc17704e (MD5) / Approved for entry into archive by Camila Passos (camilapassos@ufscar.br) on 2017-02-07T15:42:54Z (GMT) No. of bitstreams: 1 TeseDTR.pdf: 5686221 bytes, checksum: b836c587b2a3a8ef73d83716fc17704e (MD5) / Made available in DSpace on 2017-02-07T15:43:01Z (GMT). No. of bitstreams: 1 TeseDTR.pdf: 5686221 bytes, checksum: b836c587b2a3a8ef73d83716fc17704e (MD5) Previous issue date: 2013-10-09 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior (CAPES) / The network of South American rivers network has experienced deep changes during Late Miocene through Pleistocene, including major marine transgressions, Andean uplift driving drainage changes, and changes in eustatic level. After a marine transgression during Late Miocene in northwest South America, the ancestor of freshwater stingrays (Potamotrygonidae) adapted to the freshwater environment. Since then, the group has diversified while colonizing new drainage networks, given rise to new phenotypes and diet preferences. There are currently 24 species described, a number that will certainly rise once new species already known are described and new geographical regions are sampled. In the present work, I present a phylogeny for the Potamotrygonidae family based on molecular markers, with estimates of age and statistical tests of changes in rates of diversification while also testing for the occurrence of hybridization among some species of the family. The pattern of diversification in time and space was interpreted in light of major paleogeographical events that shaped drainage networks in South America during the Neogene, Mitochondrial and nuclear data corroborate the hypothesis of family origin in northwest South America around 25 Million years ago (MYA), after a major marine transgression, in a time when the Andes was not a topographic barrier between the Caribbean Sea and coastal regions. After those hydrographic basins were differentially colonized, whereas lineages that given rise to the genera Heliotrygon and Plesiotrygon possibly originated in the Pebas System, the lineage that gave rise to Potamotrygon probably was restricted to the region that is now the upper Negro river/Orinoco/Essequibo. After the inversion of the proto-Amazonas direction from East-West to West-East and reorganization of drainages, the Potamotrygon stingrays colonized both West portions of the Amazon Basin, previously occupied by Pebas megawetlands, and an Eastern portion, previously isolated by the Purus Arch. Contrary to the more accepted hypothesis, the estimated speciation ages suggest that this reorganization occurred around 3 MYA. Alternatively, the inversion of proto- Amazonas may have occurred earlier but the Negro river basin was kept isolated from the Amazon Basin at least as long to prevent stingrays dispersion. Following the reorganization of the drainages, a group of Potamotrygon named spotocellated underwent an increase in speciation rate – a radiation – as new regions were colonized. Upstream colonization of Crystalline Shields probably occurred in periods of higher eustatic level at the end of Pliocene, followed by vicariance after reduction of water levels.The Paraguai-lower Paraná basin was probably colonized at this same time, after headwater capture between Paraguai and Amazon Basins driven by foredeep formation. During the radiation, extensive hybridization took place among species of the spot-ocellated group. / As redes de drenagem da América do Sul passaram por profundas transformações do Mioceno Tardio ao Pleistoceno, incluindo grandes transgressões marinhas, soerguimento dos Andes com consequente mudança nas redes de drenagem, e oscilações no nível eustático. Após transgressão marinha no final do Mioceno no noroeste da América do Sul, os ancestrais das arraias da família Potamotrygonidae adaptaram-se a água doce. Desde então o grupo vem se diversificando à medida que coloniza novas redes de drenagem, com o surgimento de novos fenótipos e adaptações a diferentes ambientes e dieta. Dado o conhecimento taxonômico atual, existem cerca de 24 espécies na família, número esse que certamente será elevado à medida que novas espécies já conhecidas forem descritas, e novas regiões geográficas forem amostradas. Neste trabalho, apresento hipótese filogenética baseada em marcadores moleculares para a família Potamotrygonidae, com estimativa de idade dos eventos cladogenéticos e testes de mudança das taxas de especiação. A ocorrência de hibridação entre algumas espécies da família também foi testada. O padrão geográfico e tempo de diversificação das arraias da família Potamotrygonidae foram interpretados à luz dos principais eventos paleogeográficos que influíram nas mudanças das redes de drenagem da América do Sul durante o Neógeno, eventos esses revisados aqui. Os dados corroboram a hipótese de origem da família no noroeste da América do Sul há aproximadamente 25 milhões de anos atrás, após grande transgressão marinha, época em que os Andes ainda não serviam de barreira topográfica entre o Mar do Caribe e as regiões costeiras dessa região. A partir daí as bacias hidrográficas foram diferencialmente colonizadas, sendo que as linhagens que deram origem aos gêneros Heliotrygon e Plesiotrygon possivelmente se originaram no sistema Pebas, enquanto que a linhagem que deu origem ao gênero Potamotrygon provavelmente ficou restrito à região compreendida hoje pelo alto Rio Negro/Oricono/Essequibo. Após a inversão do sentido do proto-Amazonas de Leste-Oeste para o sentido moderno Oeste-Leste e reorganização das bacias de drenagem que atingiram conformação próxima a atual, as arraias do gênero Potamotrygon colonizaram tanto a região a Oeste da Bacia Amazônica, anteriormente ocupada pelas megawetlands do Sistema Pebas, quanto a região Leste, anteriormente isolada pelo Arco do Purus. Diferentemente da hipótese mais difundida, as idades de especiação estimadas sugerem que essa reorganização ocorreu há aproximadamente 3 milhões de anos atrás. Alternativamente, a inversão do proto-Amazonas pode ter ocorrido antes, mas a bacia do rio Negro teria se mantido isolada da bacia do rio Amazonas, ao menos a ponto de evitar a dispersão das arraias. Seguindo essa reorganização das drenagens, um grupo do gênero Potamotrygon denominado roseta-ocelado sofreu um aumento na taxa de especiação – radiação – à medida que novas regiões foram colonizadas. A colonização sentido rio acima das drenagens dos Escudos Cristalinos provavelmente ocorreu em período de águas mais altas no final do Plioceno, com posterior vicariância devido ao rebaixamento das águas. A Bacia do Paraguai-baixo Paraná provavelmente foi colonizada nessa mesma época, possibilitada pela conexão entre as cabeçeiras do rio Paraguai e Bacia Amazônica, após subsidência do tipo foredeep desencadeada por soerguimento dos Andes. Durante o processo de radiação do grupo roseta-ocelado houve extensiva hibridação entre as espécies do grupo.

<p>Апстракт је обрађен технологијом за оптичко препознавање текста ОЦР.</p><p>Нa ocнову општих карактеристика одвијања природних процеса издвојили смо пет палеогеографских етапа квартарног периода Војводине: Језерску која одговара периоду раног плеистоцена, доње плеистоцену језерско-речну и средње плеистоцену Језерско-барску, горње плеистоцену старију речну и холоцену млађу речну фазу. Приказ наведених палеогеографских етапа cacтojao се од следећих сегмената: прегледа и распрострањење фација, реконструкције особина копнених палеоекосистема, реконструкције особина водених палеоекосистема и палеоклиматске реконструкције. Тако систематизовани палеогеографски подаци пружају могућност поузданог дефинисања природних процеса током сваке од развојних етапа квартара Војводине. Ha овај начин je креиран јасан хронолошки, просторно и терминолошки одређен палеогеографски модел који усаглашава сва досадашња знања о периоду леденог доба на простору jугоисточног дела Панонског басена. Палеогеографска слика квартарног периода Војводине изнета у овој студији се у значајном броју констатација подудара са досада општеприхваћеним схватањима југословенских квартаролога. Tу пре свега треба истаћи јасно уочљив тренд сукцесивног и временом све снажније испољеног плеистоценог захлаћења. Овај карактеристичан палеогеографски процес најјасније документују палеонтолошки и палеопедолошки подаци испољени у виду изразитих смена доминантних флорних и фаунистичких елемената, односно поступна смена субтропских, шумских и степских палеоземљишта. Уважавањем актуелних трендова проучавања квартара у свету и коришћењем нових метода истраживања. изведени закључци се критички односе, па чак и у потпуности ревидирају нека од до сада опште прихваћених схватања о палеогеографији леденог доба Војводине. У овој студији cу изнети резултати истраживања (мерење палеомагнетског поларитета, магнетног сусцептибилитета, одређивање гранулометријских индекса, израчунавање временских скала и др.) која су по први пут вршена на овом пpocтopу. Примена поменутих метода истраживања je омогућила ревизију досадашњих хроностратиграфских схватања и могућност поређења са одговарајућим резултатима истраживања у другим деловима света.<br />Ранији резултати истраживања лесно-палеоземљишних секвенци на простору Војводине су указали на регионални значај неколико наших профила (Стари Сланкамен, Нештин и Мошорин). Tу се нарочито издвајају радови Бронгера и сарадника, чији су се закључци постепено мењали у сагласности са усавршавањем квартарних проучавања. Наговештаји њихових нових хроностратиграфских схватања су потврђени резултатима наших истраживања. Показало се да су палеоклиматске прилике кoje су владале на простору Војводине условиле формирање наизменичних лесних и палеопедолошких хоризоната по моделу 1:1. што значи да je током сваког интерглацијалног периода настало одговарајуће палеоземљиште, док се навејавање лесних cepиja одигравало у време глацијалних фаза. To je условило изостанак палеоземљшта насталих током топлијих делова глацијалних периода и полифазност интерглацијалних педохоризоната уочених на локалитетима v другим деловима Панонског басена, средњој и западној Европи, централној Азији и Кини. Квантитативни показатељи омoгућују врло прецизну корелацију са хроностратиграфским системима поменутих области. Из тих разлога je у раду коришћена нова стратиграфска номенклатура лесно-палеоземљишних секвенци Војводине, идентична кинеској, у којој ознака L одговара глацијалној, a S интерглацијалној фази уз додавање префикса SL који указује на реперни профил у Старом Сланкамену.<br />Након дужег времена погрешног тумачења и коришћења алпске и северноевропске стратиграфске терминологије, из нашпх резултата јасно произилази да је једина могућност за успешно и поуздано међурегионално корелирање квартарних седимената прихватање глобалног хроностратиграфског модела креираног на основу проучавања континуираних серија као што су дубокоморски седименти и неизмењене лесно-палеоземљишне секвенце. Планетарни пулс астрономски предиспонираних паелоклиматских циклуса, утврђен нашим истраживањима лесно-палеоземљишних секвенци профила Чот у Старом Сланкамену, потврђује исправност примене усавршеног Миланковићевог календара v решавању хронологије леденог доба на нашим просторима. Hajвећи значај ових истраживања управо и проистиче из временског дефинисања бурних квартарних палеогеографских промена кoje илуструју велике контрасте у карактеру одвијања природних процеса током релативно кратких временских секвенци. Временски jacно одрећене изразите климатске флуктуације пружају основу за прецизну просторну реконструкцију великих једновремених миграција различитих зоналних животних заједнииа У просторно и временски одређеним пулсирајућим плеистоценим биоклиматским зонама много је лакше праћење и разумевање убрзаних механизама плеистоцене еволуције живог света. Бројне врсте биљака и животиња нису успеле да се адаптирају новонасталим условима. Њихово место у плеистоценим палеоекосистемима заузимале су нове прилагођеније врсте. Тако су се и наши човеколики преци, истерани из &quot;плиоценог paja&quot;, сукобили са искушењима и изазовима леденог доба и тако отпочели ceoje непрестано усавршавање кoje je условило појаву разумног бића свесног себе и cвoje околине. Ha тај начин je отпочело преплитање геолошког и археолошког времена као различитих варијетета планетарног трајања. Успешна реконструкција различитих плеистоцених и холоцених збивања нам пружа прилику да померамо временске границе и у супротном cмepу, jep нас доводи у могућност да предвиђамо развој природних процеса у будућности Повратак у квартарну геолошку прошлост нас тако упознаје са бурним палеогеографским збивањима, олакшава нам разумевање савремених, на први поглед, неразумљивих пojaвa и пружа прилику да унапред симулирамо предстојеће физичкогеографске прилике. Како je моћ људи развојем савремених технологија драматично нарасла, ова истраживања су драгоцена и за сагледавање стварних размера утицаја антропогених активности на одвијање савремених глобалних процеса.</p> / <p>Apstrakt je obrađen tehnologijom za optičko prepoznavanje teksta OCR.</p><p>Na ocnovu opštih karakteristika odvijanja prirodnih procesa izdvojili smo pet paleogeografskih etapa kvartarnog perioda Vojvodine: Jezersku koja odgovara periodu ranog pleistocena, donje pleistocenu jezersko-rečnu i srednje pleistocenu Jezersko-barsku, gornje pleistocenu stariju rečnu i holocenu mlađu rečnu fazu. Prikaz navedenih paleogeografskih etapa cactojao se od sledećih segmenata: pregleda i rasprostranjenje facija, rekonstrukcije osobina kopnenih paleoekosistema, rekonstrukcije osobina vodenih paleoekosistema i paleoklimatske rekonstrukcije. Tako sistematizovani paleogeografski podaci pružaju mogućnost pouzdanog definisanja prirodnih procesa tokom svake od razvojnih etapa kvartara Vojvodine. Ha ovaj način je kreiran jasan hronološki, prostorno i terminološki određen paleogeografski model koji usaglašava sva dosadašnja znanja o periodu ledenog doba na prostoru jugoistočnog dela Panonskog basena. Paleogeografska slika kvartarnog perioda Vojvodine izneta u ovoj studiji se u značajnom broju konstatacija podudara sa dosada opšteprihvaćenim shvatanjima jugoslovenskih kvartarologa. Tu pre svega treba istaći jasno uočljiv trend sukcesivnog i vremenom sve snažnije ispoljenog pleistocenog zahlaćenja. Ovaj karakterističan paleogeografski proces najjasnije dokumentuju paleontološki i paleopedološki podaci ispoljeni u vidu izrazitih smena dominantnih flornih i faunističkih elemenata, odnosno postupna smena subtropskih, šumskih i stepskih paleozemljišta. Uvažavanjem aktuelnih trendova proučavanja kvartara u svetu i korišćenjem novih metoda istraživanja. izvedeni zaključci se kritički odnose, pa čak i u potpunosti revidiraju neka od do sada opšte prihvaćenih shvatanja o paleogeografiji ledenog doba Vojvodine. U ovoj studiji cu izneti rezultati istraživanja (merenje paleomagnetskog polariteta, magnetnog susceptibiliteta, određivanje granulometrijskih indeksa, izračunavanje vremenskih skala i dr.) koja su po prvi put vršena na ovom ppoctopu. Primena pomenutih metoda istraživanja je omogućila reviziju dosadašnjih hronostratigrafskih shvatanja i mogućnost poređenja sa odgovarajućim rezultatima istraživanja u drugim delovima sveta.<br />Raniji rezultati istraživanja lesno-paleozemljišnih sekvenci na prostoru Vojvodine su ukazali na regionalni značaj nekoliko naših profila (Stari Slankamen, Neštin i Mošorin). Tu se naročito izdvajaju radovi Brongera i saradnika, čiji su se zaključci postepeno menjali u saglasnosti sa usavršavanjem kvartarnih proučavanja. Nagoveštaji njihovih novih hronostratigrafskih shvatanja su potvrđeni rezultatima naših istraživanja. Pokazalo se da su paleoklimatske prilike koje su vladale na prostoru Vojvodine uslovile formiranje naizmeničnih lesnih i paleopedoloških horizonata po modelu 1:1. što znači da je tokom svakog interglacijalnog perioda nastalo odgovarajuće paleozemljište, dok se navejavanje lesnih cepija odigravalo u vreme glacijalnih faza. To je uslovilo izostanak paleozemljšta nastalih tokom toplijih delova glacijalnih perioda i polifaznost interglacijalnih pedohorizonata uočenih na lokalitetima v drugim delovima Panonskog basena, srednjoj i zapadnoj Evropi, centralnoj Aziji i Kini. Kvantitativni pokazatelji omogućuju vrlo preciznu korelaciju sa hronostratigrafskim sistemima pomenutih oblasti. Iz tih razloga je u radu korišćena nova stratigrafska nomenklatura lesno-paleozemljišnih sekvenci Vojvodine, identična kineskoj, u kojoj oznaka L odgovara glacijalnoj, a S interglacijalnoj fazi uz dodavanje prefiksa SL koji ukazuje na reperni profil u Starom Slankamenu.<br />Nakon dužeg vremena pogrešnog tumačenja i korišćenja alpske i severnoevropske stratigrafske terminologije, iz našph rezultata jasno proizilazi da je jedina mogućnost za uspešno i pouzdano međuregionalno koreliranje kvartarnih sedimenata prihvatanje globalnog hronostratigrafskog modela kreiranog na osnovu proučavanja kontinuiranih serija kao što su dubokomorski sedimenti i neizmenjene lesno-paleozemljišne sekvence. Planetarni puls astronomski predisponiranih paeloklimatskih ciklusa, utvrđen našim istraživanjima lesno-paleozemljišnih sekvenci profila Čot u Starom Slankamenu, potvrđuje ispravnost primene usavršenog Milankovićevog kalendara v rešavanju hronologije ledenog doba na našim prostorima. Hajveći značaj ovih istraživanja upravo i proističe iz vremenskog definisanja burnih kvartarnih paleogeografskih promena koje ilustruju velike kontraste u karakteru odvijanja prirodnih procesa tokom relativno kratkih vremenskih sekvenci. Vremenski jacno odrećene izrazite klimatske fluktuacije pružaju osnovu za preciznu prostornu rekonstrukciju velikih jednovremenih migracija različitih zonalnih životnih zajedniia U prostorno i vremenski određenim pulsirajućim pleistocenim bioklimatskim zonama mnogo je lakše praćenje i razumevanje ubrzanih mehanizama pleistocene evolucije živog sveta. Brojne vrste biljaka i životinja nisu uspele da se adaptiraju novonastalim uslovima. NJihovo mesto u pleistocenim paleoekosistemima zauzimale su nove prilagođenije vrste. Tako su se i naši čovekoliki preci, isterani iz &quot;pliocenog paja&quot;, sukobili sa iskušenjima i izazovima ledenog doba i tako otpočeli ceoje neprestano usavršavanje koje je uslovilo pojavu razumnog bića svesnog sebe i cvoje okoline. Ha taj način je otpočelo preplitanje geološkog i arheološkog vremena kao različitih varijeteta planetarnog trajanja. Uspešna rekonstrukcija različitih pleistocenih i holocenih zbivanja nam pruža priliku da pomeramo vremenske granice i u suprotnom cmepu, jep nas dovodi u mogućnost da predviđamo razvoj prirodnih procesa u budućnosti Povratak u kvartarnu geološku prošlost nas tako upoznaje sa burnim paleogeografskim zbivanjima, olakšava nam razumevanje savremenih, na prvi pogled, nerazumljivih pojava i pruža priliku da unapred simuliramo predstojeće fizičkogeografske prilike. Kako je moć ljudi razvojem savremenih tehnologija dramatično narasla, ova istraživanja su dragocena i za sagledavanje stvarnih razmera uticaja antropogenih aktivnosti na odvijanje savremenih globalnih procesa.</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.</p><p>According to our investigation there are five paleogeographic phases characteristic for Quaternary pe&not;riod in Vojvodina: lake phase corresponding with early Pleistocene stage; lower Pleistocene lake-riser and middle Pleistocene lake-swamp phases; upper Pleistocene older river phase and Holocene younger river phase.<br />The loess-paleosol sediments examination presented in this thesis ipaleomagnetic polarity and mag&not;netic susceptibility measurements, granulometric index detection, time scale calculation) have been car&not;ried out for the first time in Yugoslavia.<br />It has been shown that dominant paleoclimatic circumstances had induced genesis of alternating loess and paleopedologic horizons on the basis of 1:1 model, which means that corresponding paleosol ap&not;peared during the each interglacial and loess series have been arised during the glacial phases.<br />The usage and explanation of Alpine and North Europe stratigraphic terminology showed to be wrong for a long time. According to our results, introduction of global chronostratigraphic model created on the basis of continuous series (such as deep-sea sediments and alternating loess-paleosol sequences) and modified Milankovitch ice age calendar is the only one correct and proper interpretation and interregional correlation of Quaternary sediments.</p>

A dissertation submitted to the Faculty of Science, University of the Witwatersrand, Johannesburg, in fulfilment of requirements for the degree of Master of Science. Johannesburg, 2014. / The Karasburg Basin is situated in southern Namibia and preserves a heterogeneous succession of Karoo Supergroup strata up to 1000m thick. The uppermost preserved succession in this basin is the Amibberg Formation which is 250m thick and consists of intervals of sandstone, siltstone and mudstone. This study uses facies analysis, sequence stratigraphy and petrography to determine the palaeogeography and provenance for the Amibberg Formation. This is then used to establish environmental variability across the Karasburg – Aranos – Main Karoo basins and to define an equivalent of the Amibberg Formation in the Main Karoo Basin. Detailed stratigraphic logging of five outcrop localities has led to the identification of seven distinct lithofacies and two dominant ichnofacies (Cruziana and Skolithos). These lithofacies include: 1) Massive, laminated and bioturbated mudstones interpreted as offshore deposits (OS); 2) Bioturbated siltstones and sandstones which are representative of offshore-transitional environments (OST); 3) Interbedded sandstones and siltstones also interpreted as offshore-transitional deposits (OST) and generated by river-fed hyperpycnal plumes; 4) Sharp based, massive sandstones interpreted as being deposited on the distal lower shoreface (dLSF); 5) Non-amalgamated hummocky cross-stratified (HCS) and wave rippled sandstones interpreted as distal lower shoreface deposits (dLSF); 6) Amalgamated HCS and wave rippled sandstones interpreted as proximal lower shoreface deposits (pLSF); and 7) Soft-sediment deformed (SSD) sandstones and siltstones occurring in close juxtaposition with dLSF and pLSF deposits. The vertical arrangement of these lithofacies shows a general coarsening and shallowing upward trend. Overall the rocks of the Amibberg Formation consist of wave-dominated shoreface deposits with significant influence by tidal processes. Petrographically, the sandstone samples fall into the class of quartz and feldspathic wackes and are sourced from craton interior provenances. Geochemical analysis of mudstones and nodules indicate high levels of microbial activity under predominantly oxic conditions during the deposition of the Amibberg Formation. Five poorly defined 4th order T-R cycles are observable within the strata of the Amibberg Formation. Large regressive intervals are capped by thin transgressive tracts and these cycles are interpreted to have formed due to eustatic processes. Overall, the Amibberg Formation represents a regressive shoreline. iii Based on the mean palaeocurrent vectors a NNE-SSW palaeoshoreline orientation is deduced and the shoreface must have occupied a palaeohigh on the northern side of the western Cargonian Highlands. This emergent highland acted as an extensive headland and assisted in the connectivity of the Karasburg and Aranos basins, with partial connectivity with the Main Karoo Basin during the Early Permian. Based on this study, the Amibberg Formation is considered an equivalent of the Waterford Formation in the Main Karoo Basin based on similar: stratigraphic position; thickness; sedimentary structures; trace fossil assemblages and stacking patterns.