This dissertation investigates to use and increase existing vibrancy to revitalize an urban environment. The urban response is to consolidate existing functions within Rua De Bagamoyo, as a night- life precinct through the introduction of gaming as an extension of the existing night- life activity. The architectural response is to focus on a building that houses a casino and facility for prostitutes that challenges the private-public relationships of place by extending the street into the built form and the form into the street through a series of threshold spaces that explore the notions of visual and physical access. / Dissertation (MArch(Prof))--University of Pretoria, 2011. / Architecture / unrestricted

The thesis called The term of Palimpsest and Intertextuality in the Antropological- ethnological analysis of urban space focuses on examination of urban space from the point of view of the metaphorical conception of the term text, intertext and palimpsest. By extending the meaning of the term text from the original concept in literary science to broader layers of reality, it is possible to apply it to urban space, and then read it as an urban text. Due to the fact that the urban environment consists of many layers, it becomes an interesting solution for its complex grasp to use the term palimpsest and intertext. The first theoretical part aims to explain these concepts. The second theoretical part deals with anthropological and ethnological approaches to urban space, while the perspective of the individual who walks through the city and lets it affect becomes essential for this walker. The content of the third, applied part is then the specific space of the Nuselské údolí (Nusle valley) and its immediate surroundings, within which the individual becomes a player in the game between space and his perception. The individual layers of the environment are examined from the perspective of concepts and anthropological-ethnological approaches, which, however, do not provide a complete and exhaustive...

The thesis deals with a vision of future of travel - the transport system hyperloop and aims to support the development of emerging technology. The aim is to further define the current traffic trends and determine the hyperloop system, to find its suitable language and overall integration into the Brno transport system. The Hyperloop station is located within the Brno Triangle, which consists of three interconnected stations - Dolní, Heršpice and Hlavní.

This dissertation examines three novels by the author and critic A.S. Byatt, namely Possession (1990), Babel Tower (1996) and The Biographer’s Tale (2000), using a hermeneutic method of analysis. The investigation pays specific attention to the structure of the novels and how this compares to the structure of the ancient palimpsest. Theoretical information on the palimpsest as model is based on relevant writings by Thomas Carlyle (1830, 1833), Thomas De Quincey (1845) through to Josephine McDonagh (1987), Gérard Genette (1997) and Sarah Dillon (2007). The ensuing argument is that Byatt’s use of postmodernist pseudo-intertextuality and intertextuality cause her novels to have a palimpsestic structure of various layers, with the effect that textual boundaries are transgressed. Ultimately Byatt’s writing strategies result in ontological uncertainty for the reader. / MA (English), North-West University, Potchefstroom Campus, 2014.

<p>Предмет истраживања у овом раду представља одређивање чворишних тачака<br />око којих се образује идентитет у поетици Растка Петровића. Циљ је доказивања тезе<br />да његово стваралаштво антиципира савремено схватање и разумевање идентитета<br />као конструкције, која се одвија унутар дискурса моћи, а он настоји да регулише<br />идентификацијске процесе унутар субјекта. Дело Растка Петровића указује на<br />чињеницу да идентитет представља сложену и динамичну мрежу сачињену од<br />идентитетских конституената који се непрекидно укрштају, те се на местима укрштаја<br />образују амбивалентне субјекатске позиције из којих аутор исповеда своју онтолошку<br />стрепњу и свест о конститутивној амбиваленцији. Укључивањем методолошких<br />премиса из области студија културе (маргинализација, трансгресија, лиминалност) у<br />проучавање аутентичних авангардних поетичких стратегија Растка Петровића, указали<br />смо на чињеницу да је аутор трагајући за собом остваривао своје поетско биће. На тај<br />начин образовао се хибридни и лиминални идентитет у динамичком пољу<br />антагонистичких дискурса, који се непрекидно међусобно пресецају.<br />Реч је, дакле, о томе да поетичко-естетско-филозофско исходиште<br />стваралаштва Растка Петровића чини идеја да се биће (оно што јесте), као и<br />конституенти његовог идентитета (пол, род, раса, нација, класна, верска и<br />професионална припадност...) разумевају као процесуалне категорије које су<br />непрекидно изложене променама. Петровић, заправо, отвара пут савременом<br />антиесенцијалном тумачењу бића као флукса (оно што је ток и што се мења) унутар<br />симболичких мрежа, односно дискурзивних пракси. На тај начин, ствара се могућност<br />да се појам, односно концепт идентитета тумачи као стратегијски и позицијски, те је у<br />Петровићевом делу идентитет увек релационо конструисан и изратито обележен не-<br />припадањем. Истовремено, идентитет сугерише истост и подржава неки облик<br />заједништва који варљиво испуњава онтолошку празнину.<br />Овај рад своје методолошко утемељење проналази у претпоставци да је<br />плуралитет у теоријским приступима и критичким праксама нужан, управо због<br />2<br />сложености и амбивалентности појма идентитет, који је интердисциплинаран по своме<br />досегу. Истовремено, овај рад се бави различитим аспектима идентитета са циљем да<br />се сачува и истакне свест о интеракцији између конституената идентитета и теоријско-<br />критичких пракси које се њима баве. У фокусу нашег истраживања налази се културни,<br />родни и наративни идентитет, тачније, модуси њихових конструкција. У том смислу,<br />ова студија доказује да поетика, али и живот Растка Петровића представљају<br />парадигму културолошке и родне лиминалности. Сходно томе, путујући модел<br />егзистенције показује се као пресудан у творби идентитета који се формира као<br />хибридни, услед седиментације различитих култура.<br />Исцрпна анлиза родног идентитета, односно маскулинитета, истиче<br />субверзивни потенцијал Петровићевог дела у односу на патријархалну<br />фалогоцентричну бинарну културолошку матрицу. Растко Петровић несумњиво<br />исказује свест о идеолошком карактеру родне улоге која му је намењена, те је процес<br />&bdquo;постајања&ldquo; мушкарцем изузетно сложен, обележен противуречностима и стрепњом.<br />Посебан комплекс питања која се нужно намећу када је у питању ауторефлексија<br />представља језик, јер је писац принуђен да доказ властитог постојања тражи у језику, у<br />појмовима који су такође производ дискурса који не одобрава алтернативну мушкост.<br />Тумачење наративног иденитета као ипсеитета које смо користили у раду,<br />дакле, упознавање и конституисање себе као метакатегоријалног Другог, маркирало је<br />значај културног дијалога коме је Растко Петровић несумњиво стремио. У питању је<br />дијалог у коме припадници мањинских/маргиналних култура и субкултура постају<br />равноправни саговорници. Истовремено, размена културних дарова обезбеђивала би<br />потенцијал за, из данашње перспективе посматрано, повлашћен статус агенса у<br />стварању сопствене културе, као и активно учешће у мапирању културе у свету.</p> / <p>Predmet istraživanja u ovom radu predstavlja određivanje čvorišnih tačaka<br />oko kojih se obrazuje identitet u poetici Rastka Petrovića. Cilj je dokazivanja teze<br />da njegovo stvaralaštvo anticipira savremeno shvatanje i razumevanje identiteta<br />kao konstrukcije, koja se odvija unutar diskursa moći, a on nastoji da reguliše<br />identifikacijske procese unutar subjekta. Delo Rastka Petrovića ukazuje na<br />činjenicu da identitet predstavlja složenu i dinamičnu mrežu sačinjenu od<br />identitetskih konstituenata koji se neprekidno ukrštaju, te se na mestima ukrštaja<br />obrazuju ambivalentne subjekatske pozicije iz kojih autor ispoveda svoju ontološku<br />strepnju i svest o konstitutivnoj ambivalenciji. Uključivanjem metodoloških<br />premisa iz oblasti studija kulture (marginalizacija, transgresija, liminalnost) u<br />proučavanje autentičnih avangardnih poetičkih strategija Rastka Petrovića, ukazali<br />smo na činjenicu da je autor tragajući za sobom ostvarivao svoje poetsko biće. Na taj<br />način obrazovao se hibridni i liminalni identitet u dinamičkom polju<br />antagonističkih diskursa, koji se neprekidno međusobno presecaju.<br />Reč je, dakle, o tome da poetičko-estetsko-filozofsko ishodište<br />stvaralaštva Rastka Petrovića čini ideja da se biće (ono što jeste), kao i<br />konstituenti njegovog identiteta (pol, rod, rasa, nacija, klasna, verska i<br />profesionalna pripadnost...) razumevaju kao procesualne kategorije koje su<br />neprekidno izložene promenama. Petrović, zapravo, otvara put savremenom<br />antiesencijalnom tumačenju bića kao fluksa (ono što je tok i što se menja) unutar<br />simboličkih mreža, odnosno diskurzivnih praksi. Na taj način, stvara se mogućnost<br />da se pojam, odnosno koncept identiteta tumači kao strategijski i pozicijski, te je u<br />Petrovićevom delu identitet uvek relaciono konstruisan i izratito obeležen ne-<br />pripadanjem. Istovremeno, identitet sugeriše istost i podržava neki oblik<br />zajedništva koji varljivo ispunjava ontološku prazninu.<br />Ovaj rad svoje metodološko utemeljenje pronalazi u pretpostavci da je<br />pluralitet u teorijskim pristupima i kritičkim praksama nužan, upravo zbog<br />2<br />složenosti i ambivalentnosti pojma identitet, koji je interdisciplinaran po svome<br />dosegu. Istovremeno, ovaj rad se bavi različitim aspektima identiteta sa ciljem da<br />se sačuva i istakne svest o interakciji između konstituenata identiteta i teorijsko-<br />kritičkih praksi koje se njima bave. U fokusu našeg istraživanja nalazi se kulturni,<br />rodni i narativni identitet, tačnije, modusi njihovih konstrukcija. U tom smislu,<br />ova studija dokazuje da poetika, ali i život Rastka Petrovića predstavljaju<br />paradigmu kulturološke i rodne liminalnosti. Shodno tome, putujući model<br />egzistencije pokazuje se kao presudan u tvorbi identiteta koji se formira kao<br />hibridni, usled sedimentacije različitih kultura.<br />Iscrpna anliza rodnog identiteta, odnosno maskuliniteta, ističe<br />subverzivni potencijal Petrovićevog dela u odnosu na patrijarhalnu<br />falogocentričnu binarnu kulturološku matricu. Rastko Petrović nesumnjivo<br />iskazuje svest o ideološkom karakteru rodne uloge koja mu je namenjena, te je proces<br />&bdquo;postajanja&ldquo; muškarcem izuzetno složen, obeležen protivurečnostima i strepnjom.<br />Poseban kompleks pitanja koja se nužno nameću kada je u pitanju autorefleksija<br />predstavlja jezik, jer je pisac prinuđen da dokaz vlastitog postojanja traži u jeziku, u<br />pojmovima koji su takođe proizvod diskursa koji ne odobrava alternativnu muškost.<br />Tumačenje narativnog ideniteta kao ipseiteta koje smo koristili u radu,<br />dakle, upoznavanje i konstituisanje sebe kao metakategorijalnog Drugog, markiralo je<br />značaj kulturnog dijaloga kome je Rastko Petrović nesumnjivo stremio. U pitanju je<br />dijalog u kome pripadnici manjinskih/marginalnih kultura i subkultura postaju<br />ravnopravni sagovornici. Istovremeno, razmena kulturnih darova obezbeđivala bi<br />potencijal za, iz današnje perspektive posmatrano, povlašćen status agensa u<br />stvaranju sopstvene kulture, kao i aktivno učešće u mapiranju kulture u svetu.</p> / <p>This thesis aims to determine the crucial points of identity formation in Rastko<br />Petrović&rsquo;s poetics with the intention to verify the idea that Rastko Petrović&rsquo;s work<br />anticipates the modern understanding of identity as a construct which emerges from the<br />discourse of power with its identificational processes within the subject. Rastko Petrović&rsquo;s<br />oeuvre is an excellent example of the fact that identity represents a complex and dynamic<br />network of identity constituents that constantly intertwine, and, in the places where the<br />contacts happen, they form ambivalent subject positions from which the author narrates his<br />ontological fear and the awareness of the constitutive ambivalence. By including some of<br />the methodological premises from the field of cultural studies (such as marginalization,<br />transgression, liminality) into the research of Petrović&rsquo;s authentic avant-garde poetic<br />strategies, the thesis shows that, while searching for his inner self, Petrović was epitomizing<br />his poetical self, thus forming a hybrid and liminal identity in the dynamic field of<br />antagonistic discourses that constantly intersect.<br />Therefore, we can say that the poetic, philosophical and aesthetic sources of<br />Petrović&rsquo;s work are found in the idea that self (what is), as well as the constituents of his<br />identity (sex, gender, race, nation, class, religious beliefs, professional orientation&hellip;) are<br />understood as processing cathegories constantly exposed to changes. What is more, it can<br />be said that Rastko Petrović clears the path for the modern, antiessetialist interpretations of<br />self as flux (that which is a flow, which changes constantly) within the symbolic network, i.e.<br />discoursive practices. In this way, arises the possiblity of interpretation of the notion, or the<br />idea of identity, as strategic, or positional, meaning that in Petrović&rsquo;s works identity is<br />always relationally constructed and strongly marked by non-belonging. At the same time,<br />identity means sameness and supports at least some kind of unity feebly fulfilling the<br />onthological void.<br />Methodological foundation of this thesis is found in the assumption that the plurality<br />in critical and theoretical approaches is necessary, precisely because of the complexity and<br />ambivalence of identity, the term whose scope and range are interdisciplinary positioned. At<br />the same time, the thesis examines various aspects of identity with the objective to<br />preserve and enhance the awareness about the interaction between the constituents of<br />4<br />identity and theoretical and critical practices that deal with it. Cultural, gender and narrative<br />identities or, more precisely, the modes of their constructions, form the central part of the<br />thesis. In this sense, this thesis shows that the poetics, but also the life of Rastko Petrović,<br />represent a paradigm of cultural and gender liminality, while the life on the constant move<br />proves to be crucial in the creation of identity which is formed as a hybrid one because of<br />many layers coming from various cultures. A detailed analysis of gender identity or, more<br />precisely, masculinity, stresses the subversive potential of Petrović&rsquo;s work when juxtaposed<br />to patriarchal, logocentric, binary cultural matrix. Rastko Petrović expresses an awareness of<br />the ideological character of the gender role he was assigned with; therefore, the process of<br />&ldquo;becoming&rdquo; a man is a highly complex one, marked with contradictions and fear. A separate<br />cluster of questions that inevitably appear with introspection is found in language, since<br />writer is compelled to search for the proofs of his existence in the language and in the<br />notions which are also a product of discourse that does not approve of the alternative<br />masculinity.<br />The interpretation of narrative identity as ipseity, used in this work, as well as the<br />introduction and constitution of self as a meta-categorical Other, marked the importance of<br />cultural dialog which Rastko Petrović undoubtedly strived for. It is a dialog where the<br />members of minority cultures and subcultures are equal participants. At the same time, the<br />exchange of cultural gifts provides the potential for a privileged status of agens in creation<br />of one&rsquo;s own culture, and also in active mapping of the world culture.</p>

Biogenic structures can impart important information regarding animal behaviors and depositional conditions at the time of colonization including: sedimentation rate, current velocities, distribution of food resources, oxygenation, salinity, and temperature. This thesis utilizes various ichnological subdisciplines to build upon these underlying ichnological principles. Neoichnology is a newly emerging field that can provide invaluable information about modern and ancient organisms. Burrowing activities of a population of deposit-feeding, freshwater Limnodrilus and Tubifex is found to produce biogenic graded bedding. Similarly, the burrowing activities of Euzonus mucronata are studied in relation to the trace fossil Macaronichnus segregatis, which displays mineralogical segregation between the burrow infill and mantle. The process of grain partitioning was assessed using videographic analyses of ingested and excreted grains by these deposit-feeding polychaetes, which selectively ingest felsic grains through en-masse feeding in felsic-rich locales. Macaronichnus is an important trace in ancient deposits of nearshore settings; however, since its inception, the genus had not been formally diagnosed. Accordingly, a unique approach to classification of these traces was undertaken, using grain sorting and collective morphology as ichnotaxobases, in addition to the diagnosis of a new, related genusHarenaparietis. In the Permian Snapper Point Formation of SE Australia, a new ichnospecies of Piscichnus was diagnosed and interpreted to reflect fish or cephalopod feeding via hydraulic jetting into the substrate in search of infaunal food sources. The delineation of trace fossils through ichnotaxonomy provides a basis for identifying trace fossil suites, which can be interpreted through ichnofacies analysis. Subtle ichnological and sedimentological attributes of deltaic strata in the Viking Formation permits the identification of wave-influenced and mixed river- and wave-influenced deposits in the Hamilton Lake and Wayne-Rosedale-Chain areas of Alberta, Canada, respectively. Facies analysis combined with the identification of palimpsest stratigraphic surfaces led to the identification of transgressively incised shoreface deposits at Hamilton Lake. Examples of palimpsest ichnofossils from the Hamilton Lake area and from other strata are used in an assessment of soft-, stiff- and firmground suites. This study revealed the importance of substrate properties, environment, stratigraphy and processes leading to the formation and expression of allocyclic and autocyclic surfaces.

Persistent Pasts: Historical Palimpsests in Nineteenth-Century Prose traces Victorian historical discourse with specific attention to the works of Thomas Carlyle and George Eliot and their relation to historicism in earlier works by Sir Walter Scott and James Hogg. I argue that the Victorian response to the tense relation between the materialist Enlightenment and the idealist rhetoric of Romanticism marks a decidedly ethical turn in Victorian historical discourse. The writers introduce the dialectic of enlightened empiricism and romantic idealism to invoke the historical imagination as an ethical response to the call of the past. I read the dialectic and its invitation to ethics through the figure of the palimpsest. Drawing upon theoretical work on the palimpsest from Carlyle and de Quincey through Gérard Genette and Sarah Dillon, I analyze ways in which the materialist and idealist discourses interrupt each other and persist in one another. Central to my argument are concepts drawn from Walter Benjamin, Emmanuel Levinas, Richard Rorty, and Frank Ankersmit that challenge and / or affirm historical materiality.

No description available.

This dissertation examines three novels by the author and critic A.S. Byatt, namely Possession (1990), Babel Tower (1996) and The Biographer’s Tale (2000), using a hermeneutic method of analysis. The investigation pays specific attention to the structure of the novels and how this compares to the structure of the ancient palimpsest. Theoretical information on the palimpsest as model is based on relevant writings by Thomas Carlyle (1830, 1833), Thomas De Quincey (1845) through to Josephine McDonagh (1987), Gérard Genette (1997) and Sarah Dillon (2007). The ensuing argument is that Byatt’s use of postmodernist pseudo-intertextuality and intertextuality cause her novels to have a palimpsestic structure of various layers, with the effect that textual boundaries are transgressed. Ultimately Byatt’s writing strategies result in ontological uncertainty for the reader. / MA (English), North-West University, Potchefstroom Campus, 2014.

À la fois procédé artistico-littéraire et réflexion intellectuelle, la mise en abyme est une des stratégies de création favorites du romancier Umberto Eco. Certains auteurs ont utilisé cette technique uniquement pour de créer de « simples » jeux de miroirs (comme c’est le cas des Nouveaux Romanciers). Chez Umberto Eco, la mise en abyme est destinée à faire saillir aussi bien l’intelligibilité que la structuration de l’oeuvre. Elle est un principe récursif de la génération de figures et de formes narratives fractales : elle est pour ainsi dire le raisonnement servant comme base dans la création d’un univers romanesque par excellence autoréflexif. Selon une représentation très succincte (mais essentielle), la mise en abyme est ce dispositif narratif consistant à insérer un (ou plusieurs) récit(s) dans le Récit, qui, en reproduisant les caractéristiques de ce dernier va (vont) l’illustrer, l’expliquer et mettre en évidence le/les thème(s) de l’oeuvre. / An artistic and literary procedure and, at the same time, an intellectual reflexion, mise en abyme is one of the favorite strategies of creation of the novelist U. Eco. Certain authors have used this technique just to create "simple" games of mirrors (such as the French writers called "Nouveaux Romanciers"). In the case of Umberto Eco, mise en abyme is destined to emphasize both the intelligibility of his work, as well as its being structured in multiple layers of narrativity. We reckon that this is the recursive principle, serving at the generating of fractal shapes and characters: this is therefore the reasoning laying at the foundation of creating a fictional universe self-reflective par excellence. If we want a very concise (but essential) representation, we will say that the mise en abyme is that device consisting of the insertion of one or many more stories into The Story, which, by reproducing the characteristics of the latter, provides us with an explanation and will shed light on the theme / themes of the work.