This thesis analyses the neoliberal reforms in the public procurement field by comparing the Northern and Southern examples, with a particular focus on the enactment of the Turkish Public Procurement Law and the establishment of Turkish Public Procurement Agency in 2001. This thesis argues that despite the depoliticisation claims of neoliberal ideology the reforms in the public procurement field have gone through a highly politicised process in both North and South. The reforms launched in the procurement field have been constructed around different languages. The language of reform has intended to delegitimize any business-state cooperation. This type of language of reform in themSouth, particularly in Turkey, has turned into a strategy to open the state procurement market to the Western foreign firms on equal footing with the national ones. Coming under the pressure of different coalition groups of national and foreign capital owners, the Turkish government of has intervened in the decisions of the Public Procurement Authority, which has been formed as an independent regulatory agency and in the Public Procurement Law, which was initially enacted to guarantee transparency. This thesis has reviewed the processes of the enactment and amendment of the Public Procurement. Eventually it states that the highly technical language of reform in the procurement field is highly political, and aims to redistribute resources between different capital groups.

This thesis makes the comparison of legal frameworks of the two Procurement Laws, the New Public Procurement Law (4734) and the Ex-State Procurement Law (2886) respectively. As a result of this comparison, it is seen that a lot of provisions starting from tender notice time limits to the awarding of contracts, have been changed substantially by the introduction of Turkish Public Procurement Law. Besides this comparison, the related procurement directive on construction works in European Community, namely EEC 93/37 is analyzed through the topics pertinent to the New Public Procurement Law, from which it is observed that there are both similar and different application regarding tender process in this directive when compared with the provisions of Turkish Public Procurement Law on construction works. This thesis study also aims to put forward the conception of Turkish contractors about the New Public Procurement Law by means of a questionnaire containing 15 questions. From the results of questionnaire, it is seen that majority of the contracting companies have a positive attitude towards the New Public Procurement Law although some provisions of the Law do not meet the expectations of the companies.

Avec l'adoption des nouvelles directives marchés publics s'achève un cycle d'une quinzaine d'années au cours duquel l'objectif concurrentiel assigné au droit des marchés publics aura tout à la fois été renforcé par le principe de libre concurrence et concurrencé par des objectifs de politiques publiques. Doublement instrumentalisé par ces deux séries d'objectifs, le droit des marchés publics est ainsi devenu un des outils dont la puissance publique dispose pour, dans une démarche caracté1istique de la régulation instaurer un équilibre économique optimum que le marché n'est pas capable de produire par lui-même. La théorie selon laquelle les collectivités publiques seraient devenues des entités sociales banalisées s''en trouve fortement nuancée. Leur présence dans l'économie ne disparaît pas au profit. du «tout marché » mais emprunte des voies nouvelles. Dans le droit des marchés publics comme dans le droit public économique, la démarche de régulation permet ainsi le dépassement de la concurrence par sa conciliation avec d'autres objectifs d'intérêt général. Autrement dit cette démarche y est porteuse d'un intérêt général pluraliste dont la définition relève par essence du politique. C'est pourquoi, si la conciliation entre concurrence et politiques publiques dans les marchés publics nécessite pour les acheteurs et le juge du contrat l'usage de raisonnements économiques issus du droit public de la concurrence, elle appelle aussi l'instauration d'une gouvernance des marchés publics au service de la définition d'une politique d'achat. / With the adoption of the new EU Public Procurement Directives there ends a cycle of about fifteen years which have seen the competitive objective assigned to the procurement contracts law being both strengthened by the competition principle and completed by public policies objectives. Doubly instrumentalized by these two series of objectives, procurement contracts have become one of the public authorities' tools for establishing an optimal balance between competition and social or environmental objectives in the economy. A balance that the market is not itself able to produce. It follows that the deregulating public service theory is strongly discussed there. The public sector bas not disappeared for the benefit of the private market but follows new paths in order to foster a balance between competition and other objectives of general interest. And finally, finding this balance is a political issue. That is why, if the the coming together of competition and public policies in procurement contracts needs the buyers and the judge the use of economic tools rooted in competition law, it also and maybe principally calls for a new public procurement contracts govemance in order to defi.ne a public procurement policy.

<p>Поглед на јавно-приватно партнерство (у даљем тексту: ЈПП) у савременим условима даје&nbsp;слику о комплексном модерном концепту, економско-правној, али и политичкој&nbsp;категорији, институту који је на први поглед сасвим јасан, а суштински недовољно&nbsp;истражен. ЈПП посматрано под лупом научне и стручне јавности, углавном се описује као&nbsp;пожељан концепт у домену развоја инфраструктуре и пружања јавних услуга. Схватање да&nbsp;се путем ЈПП могу решити сви проблеми који не могу бити ефикасно решени од стране јавног сектора је готово митско. Оно никада неће бити доминантан модел у овој области,&nbsp;због своје комплексности, због чињенице да је за мале пројекте скуп метод, али и због&nbsp;тога што некада захтева коришћење много више ресурса него што је потребно.&nbsp;Успостављањем овог вида сарадње између јавног и приватног партнера може да се сложи<br />финансијска слагалица и реши проблем финансирања одређеног пројекта, поделом&nbsp;трошкова и одговорности јавног и приватног субјекта. Ипак ЈПП не треба приступати&nbsp;само као механизму помоћу ког ће се исправити недостаци на тржишту. Треба имати у&nbsp;виду појединачне предности овог модела и вредности које му се приписују.<br />Први део рада посвећен је истраживачком путу ка проналажењу адекватне дефиниције&nbsp;ЈПП, уз свевремено настојање да се овај концепт разликује од сличних модела. Указано је&nbsp;на основне предности и недостатке ЈПП, представљен историјски развој сарадње јавног и&nbsp;приватног партнера и анализирана су начела ЈПП.<br />Други део рада посвећен је правном оквиру ЈПП. Анализиране су правне норме којима је&nbsp;регулисано ЈПП, прво у Европској унији, а потом и у Републици Србији. Услов за&nbsp;примену ЈПП у свакој држави је доношење одговарајућих правних норми и обезбеђивање&nbsp;начина и средстава за примену ових норми. Када се у улози института који је потребно&nbsp;правно уредити јави хибридна творевина попут ЈПП, намеће се захтев за успостављањем&nbsp;баланса између приватног и јавног права и остваривањем разних циљева, попут&nbsp;економских, социјалних и правних, што комплексној мрежи јавно-приватних односа даје&nbsp;специфичност и универзалну вредност. Због значаја усклађивања националног&nbsp;законодавства са правом Европске уније, истраживачки рад усмерен је на утврђивање&nbsp;резултата досадашње хармонизације правила о ЈПП у домаћем праву са онима која важе у<br />праву Европске уније, у циљу давања закључка о томе у којој мери је овај посао успешно&nbsp;спроведен. У овом делу рада учињен је и кратак осврт на регулаторну делатност&nbsp;UNCITRAL-а и могућност стандардизације јавних уговора.<br />Трећи део рада посвећен је облицима ЈПП, при чему су детаљно анализирани уговорни&nbsp;облици ЈПП, а потом је указано на најзначајније карактеристике институционалног ЈПП.<br />Четврти део посвећен је субјектима ЈПП. Након детаљне анализе правног положаја јавног&nbsp;и приватног партнера, наметнуло се као питање од нарочитог значаја за обраду теме да се&nbsp;утврди које чињенице су утицале на то да локалне самоуправе постану субјект који се&nbsp;најчешће јавља у улози јавног партнера у пројектима ЈПП у Републици Србији, што&nbsp;представља изузетак у пракси која је забележена у Европској унији. У том циљу спроведено је емпиријско истраживање, а резултати истраживања унети су у овај део рада.<br />Због чињенице да се ЈПП смешта у режим јавних набавки када је потребно изабрати&nbsp;приватног партнера, односно доделити концесију, пети део овог рада односи се на право&nbsp;јавних набавки, а посебно се у овом делу рада говори о поступцима јавних набавки,&nbsp;критеријумима за избор приватног партнера, значају самоиницијативног предлога,&nbsp;правилима о заштити конкуренције, а због најуже повезаности са темом поступка доделе&nbsp;јавног уговора, у овом делу указано је на то какву улогу имају надлежне институције у&nbsp;поступку доделе јавног уговора и како се спроводи надзор над реализацијом јавног&nbsp;уговора.<br />Највећи део рада посвећен је јавном уговору о ЈПП, његовом појму, правној природи,&nbsp;садржини, изменама и престанку. Иако се у Републици Србији сматра да успех ЈПП&nbsp;зависи од добро сачињеног јавног уговора, у Европској унији влада став да је кључ успеха&nbsp;у природи односа између учесника, који треба да буде заснован на сарадњи и међусобном&nbsp;поверењу.<br />Уколико поверење изостане и дође до спора, уговорне стране користе неки од механизама&nbsp;за решавање насталог спора, који су анализирани у седмом делу рада. Осми део рада посвећен је закључним разматрањима и попису коришћене литературе.</p> / <p>Pogled na javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP) u savremenim uslovima daje&nbsp;sliku o kompleksnom modernom konceptu, ekonomsko-pravnoj, ali i političkoj&nbsp;kategoriji, institutu koji je na prvi pogled sasvim jasan, a suštinski nedovoljno&nbsp;istražen. JPP posmatrano pod lupom naučne i stručne javnosti, uglavnom se opisuje kao&nbsp;poželjan koncept u domenu razvoja infrastrukture i pružanja javnih usluga. Shvatanje da&nbsp;se putem JPP mogu rešiti svi problemi koji ne mogu biti efikasno rešeni od strane javnog sektora je gotovo mitsko. Ono nikada neće biti dominantan model u ovoj oblasti,&nbsp;zbog svoje kompleksnosti, zbog činjenice da je za male projekte skup metod, ali i zbog&nbsp;toga što nekada zahteva korišćenje mnogo više resursa nego što je potrebno.&nbsp;Uspostavljanjem ovog vida saradnje između javnog i privatnog partnera može da se složi<br />finansijska slagalica i reši problem finansiranja određenog projekta, podelom&nbsp;troškova i odgovornosti javnog i privatnog subjekta. Ipak JPP ne treba pristupati&nbsp;samo kao mehanizmu pomoću kog će se ispraviti nedostaci na tržištu. Treba imati u&nbsp;vidu pojedinačne prednosti ovog modela i vrednosti koje mu se pripisuju.<br />Prvi deo rada posvećen je istraživačkom putu ka pronalaženju adekvatne definicije&nbsp;JPP, uz svevremeno nastojanje da se ovaj koncept razlikuje od sličnih modela. Ukazano je&nbsp;na osnovne prednosti i nedostatke JPP, predstavljen istorijski razvoj saradnje javnog i&nbsp;privatnog partnera i analizirana su načela JPP.<br />Drugi deo rada posvećen je pravnom okviru JPP. Analizirane su pravne norme kojima je&nbsp;regulisano JPP, prvo u Evropskoj uniji, a potom i u Republici Srbiji. Uslov za&nbsp;primenu JPP u svakoj državi je donošenje odgovarajućih pravnih normi i obezbeđivanje&nbsp;načina i sredstava za primenu ovih normi. Kada se u ulozi instituta koji je potrebno&nbsp;pravno urediti javi hibridna tvorevina poput JPP, nameće se zahtev za uspostavljanjem&nbsp;balansa između privatnog i javnog prava i ostvarivanjem raznih ciljeva, poput&nbsp;ekonomskih, socijalnih i pravnih, što kompleksnoj mreži javno-privatnih odnosa daje&nbsp;specifičnost i univerzalnu vrednost. Zbog značaja usklađivanja nacionalnog&nbsp;zakonodavstva sa pravom Evropske unije, istraživački rad usmeren je na utvrđivanje&nbsp;rezultata dosadašnje harmonizacije pravila o JPP u domaćem pravu sa onima koja važe u<br />pravu Evropske unije, u cilju davanja zaključka o tome u kojoj meri je ovaj posao uspešno&nbsp;sproveden. U ovom delu rada učinjen je i kratak osvrt na regulatornu delatnost&nbsp;UNCITRAL-a i mogućnost standardizacije javnih ugovora.<br />Treći deo rada posvećen je oblicima JPP, pri čemu su detaljno analizirani ugovorni&nbsp;oblici JPP, a potom je ukazano na najznačajnije karakteristike institucionalnog JPP.<br />Četvrti deo posvećen je subjektima JPP. Nakon detaljne analize pravnog položaja javnog&nbsp;i privatnog partnera, nametnulo se kao pitanje od naročitog značaja za obradu teme da se&nbsp;utvrdi koje činjenice su uticale na to da lokalne samouprave postanu subjekt koji se&nbsp;najčešće javlja u ulozi javnog partnera u projektima JPP u Republici Srbiji, što&nbsp;predstavlja izuzetak u praksi koja je zabeležena u Evropskoj uniji. U tom cilju sprovedeno je empirijsko istraživanje, a rezultati istraživanja uneti su u ovaj deo rada.<br />Zbog činjenice da se JPP smešta u režim javnih nabavki kada je potrebno izabrati&nbsp;privatnog partnera, odnosno dodeliti koncesiju, peti deo ovog rada odnosi se na pravo&nbsp;javnih nabavki, a posebno se u ovom delu rada govori o postupcima javnih nabavki,&nbsp;kriterijumima za izbor privatnog partnera, značaju samoinicijativnog predloga,&nbsp;pravilima o zaštiti konkurencije, a zbog najuže povezanosti sa temom postupka dodele&nbsp;javnog ugovora, u ovom delu ukazano je na to kakvu ulogu imaju nadležne institucije u&nbsp;postupku dodele javnog ugovora i kako se sprovodi nadzor nad realizacijom javnog&nbsp;ugovora.<br />Najveći deo rada posvećen je javnom ugovoru o JPP, njegovom pojmu, pravnoj prirodi,&nbsp;sadržini, izmenama i prestanku. Iako se u Republici Srbiji smatra da uspeh JPP&nbsp;zavisi od dobro sačinjenog javnog ugovora, u Evropskoj uniji vlada stav da je ključ uspeha&nbsp;u prirodi odnosa između učesnika, koji treba da bude zasnovan na saradnji i međusobnom&nbsp;poverenju.<br />Ukoliko poverenje izostane i dođe do spora, ugovorne strane koriste neki od mehanizama&nbsp;za rešavanje nastalog spora, koji su analizirani u sedmom delu rada. Osmi deo rada posvećen je zaključnim razmatranjima i popisu korišćene literature.</p> / <p>The view of public-private partnership (hereinafter: PPP) in contemporary conditions gives an&nbsp;image of a complex modern concept, in an economic-legal, but also a political category. This is&nbsp;an institution that is quite clear at first glance, but essentially inadequately explored. The PPP,&nbsp;viewed by the scientific and professional public, is generally described as a desirable concept in&nbsp;the field of infrastructure development and public service provision. The viewpoint according to which all problems the public sector may fail to solve can be solved through PPP is almost&nbsp;mythical. It will never be a dominant model in this area due to its complexity and the fact that it&nbsp;is expensive for small projects, but also because it sometimes requires the use of much more<br />resources than necessary. By establishing this type of cooperation between the public and private&nbsp;partners, a financial jigsaw puzzle can be made and the problem of financing of a particular&nbsp;project may be solved by the division of costs and responsibilities of the public and private&nbsp;entities. However, PPP should not be regarded only as a mechanism by which the shortcomings&nbsp;in the market will be amended. One should bear in mind the individual advantages of this model&nbsp;and the values attributed to it.<br />The first part of the paper deals with finding an appropriate definition of PPP, while<br />simultaneously trying to distinguish this concept from similar models. This part points out the&nbsp;basic advantages and disadvantages of PPP, presents the historical development of public and&nbsp;private partner cooperation and analyzes the principles of PPP.<br />In the second part of the paper, which is devoted to the legal framework of PPP, there is an&nbsp;analysis of the legal norms regulating the PPP, first in the European Union, and then in the&nbsp;Republic of Serbia. The requirement for the implementation of PPPs in each country is the&nbsp;adoption of appropriate legal norms and the provision of means for the application of these&nbsp;standards. When the role of the institute that needs to be regulated is taken by a hybrid formation&nbsp;such as PPP, then this leads to the demand for establishing a balance between private and public&nbsp;law and achieving various goals, such as economic, social and legal ones, which gives a specific&nbsp;and universal value to the complex network of public-private relations. Due to the importance of&nbsp;aligning the national legislation with the law of the European Union, the research focused on<br />determining the results of the previous harmonization of the rules on PPP in domestic law with&nbsp;the law of the European Union, in order to give a conclusion on the extent to which this work has&nbsp;been successfully implemented. In this part of the paper, there is a short overview of the&nbsp;regulatory activity of UNCITRAL and the possibility of standardizing public contracts.<br />In the third part of the paper, which is the result of the research on the forms of PPP, there is a&nbsp;detailed analysis of the contractual forms of PPP and the most significant characteristics of the&nbsp;institutional PPP.<br />The fourth part of the paper is dedicated to PPP subjects. After a detailed analysis of the legal&nbsp;position of the public and private partners, a question of particular importance for the topic arose&nbsp;and it refers to the necessity to find out which facts influenced the local self-government to&nbsp;become the subject that most often appears as a public partner in PPP projects in the Republic of&nbsp;Serbia, which is an exception in practice seen in the European Union. Hence, the empirical&nbsp;research was conducted and the results of the research are given in this part of the paper.<br />Owing to the fact that PPP is placed in the system of public procurement when it is necessary to&nbsp;choose a private partner, i.e. to grant a concession, the fifth part of this paper deals with the law&nbsp;on public procurement, in particular public procurement procedures, selection criteria for the&nbsp;private partner, the importance of a self-initiative proposal and regulations on protection of&nbsp;competition. Due to the closest connection with the topic of awarding the public contract, in this&nbsp;part there was an emphasis on the role of the competent institutions in the procedure of awarding&nbsp;a public contract and how the supervision over the implementation of the public contract is&nbsp;carried out.<br />The largest part of the paper is devoted to the public contract on PPP, its concept, legal nature,&nbsp;content, changes and termination. Although in the Republic of Serbia it is considered that the&nbsp;success of PPP depends on a well-made public contract, the European Union believes that the&nbsp;key to success lies in the nature of the relationship between the participants, which should be&nbsp;based on cooperation and mutual trust.<br />If the confidence fails and the dispute arises, the contracting parties may use one of the<br />mechanisms for resolving the dispute, which are analyzed in the seventh part of the paper. The eighth part of the paper is devoted to the concluding reviews and the list of references.</p>

In the present article, the author shows his critical position about the reform of the regulatory framework on public procurement matter.Parting from some relevant aspects of the law, he explains the reason why he considers that this reform seems to lack of motivation and an adequate consideration of the actual status of public procurement in our country, calling into question the fact that we are facing a real reform. / A través del presente artículo, el autor esboza una opinión crítica respecto a la reforma del marco normativo en materia de contrataciones del Estado.Tomando en cuenta algunos aspectos relevantes de la norma, nos explica por qué considera que esta reforma parece carecer de una motivación y una adecuada apreciación del estado de la cuestión de la actual situación de la contratación pública en nuestro país, cuestionado así que se trate de una verdadera reforma.

This article doesn’t pretend to be an exhaustive analysis about the proposals contended in the oncoming regulation of the new Public Procurement Peruvian Law.It begins with a reflection about the importance on trust, and it continues by analyzing inherent issues to the principles that characterize arbitration, and that, in a near future, should be used to ‘arbitralize’ arbitration on public procurement matter. / Este artículo no pretende un análisis exhaustivo sobre las propuestas contenidas en el futuro Reglamento de la Nueva Ley de Contrataciones del Estado.Comienza con una reflexión sobre la importancia de la confianza y prosigue con el análisisde diversos aspectos inherentes a los principios que caracterizan al arbitraje y que; en unfuturo cercano, deberían servir para «arbitrabilizar» el arbitraje en materia de contratación pública.

The present article, the author treats some of the most relevant modifications on the new public procurement law.On that basis, he will explain us the vision that inspires this reform and the vision that this reform tries to implement on the entities that are in charge of this matter. / En el presente artículo, el autor aborda algunas de las modificaciones más relevantes en la nueva normativa de contrataciones del Estado. A partir de ello, nos explica la visión a la que apunta esta reforma y la visión que se procura implementar en las entidades encargadas de dicho rol.

In the present paper, the author analyses some problems that he considers relevant on the field of the public procurement on Peru and Latin America. Parting from the problems on the application of the Public Procurement Law in Peru, he proposes the installation of a new instance that watches for the right behavior of supervisor entities of public procurement. / En la presente ponencia, el autor analiza algunos de los problemas que considera más relevantes en la situación actual de la contratación pública en el Perú y en Latinoamérica. A partir de los defectos que presenta la aplicación de Ley de Contrataciones del Estado en el Perú, propone la creación de una nueva instancia que vigile el correcto actuar de las entidades supervisoras de dichas contrataciones.

The aim of this study is to provide a comprehensive analysis of the applicability of the exceptions of vertical (in-house) and horizontal cooperation among contracting authorities within the framework of public procurement law. For this purpose is in the thesis used descriptively analytic approach, which included the valid legislation of public procurement Czech Republic, as well as the relevant directives of European Union, although the focus of the thesis was based on the jurisprudence of the Court of Justice of the European Union. The thesis is structured into five chapters. The first chapter discusses the legislative framework of the European Union and the Czech Republic. The second chapter focuses on the basic principles of public procurement law. The third chapter deals with basic concepts and terminology of public procurement law.. The fourth chapter is divided into two major parts. The first part focuses on various factors related to the use of the exemption of vertical cooperation between contracting authorities (participation of private capital in the person of the supplier and contracting authority; the fulfillment of the control criterion and activity criterion; various forms of this exception). The second part is concentrated on the use of exception of horizontal cooperation between contracting...

The diploma thesis deals with the topic of Optimization of Public Procurement Process from the Perspective of Specific Contracting Authority. The thesis introduces the main contracting authority problems based on the analysis of concrete public procurement and an interview with Town Hall staff. Next there are described the main differences between the current and previous Public Procurement Law and the method Design - Build is presented.