<p>Агротуризам&nbsp; редставља&nbsp; осебни,&nbsp; селективни&nbsp; вид&nbsp; туризма&nbsp; који&nbsp; обједињује&nbsp; скуп&nbsp; активности&nbsp; на&nbsp;сеоским&nbsp; туристичким&nbsp; домаћинствима&nbsp; и&nbsp; у&nbsp; објектима&nbsp; у&nbsp; домаћој&nbsp; радиности.&nbsp; У&nbsp; раду&nbsp; је&nbsp; дат &nbsp;преглед&nbsp; владајуће&nbsp;литературе&nbsp; о&nbsp; агротуризму&nbsp; у AП&nbsp; Војводини (Србији)&nbsp; и&nbsp; иностраним&nbsp; државама&nbsp; и&nbsp; дефинисане&nbsp; су&nbsp; основне&nbsp; карактеристике&nbsp; овог&nbsp; вида&nbsp; туризма.&nbsp; Приказане&nbsp; су&nbsp; туристичко-географске&nbsp; карактеристике&nbsp; истраживаног&nbsp;ростора,&nbsp; описана&nbsp; је&nbsp; студија&nbsp; случаја&nbsp; стања&nbsp; и&nbsp; развоја&nbsp; агротуризма&nbsp; у&nbsp; Војводини&nbsp; и&nbsp; упоређена&nbsp; са&nbsp; осталим&nbsp;деловима&nbsp; Србије&nbsp; и&nbsp; са &nbsp;примерима&nbsp; из&nbsp; иностранства.&nbsp; У&nbsp; методолошком&nbsp; делу &nbsp;приказани&nbsp; су&nbsp; инструменти, процедура&nbsp; и&nbsp; узорак&nbsp; истраживања,&nbsp; а&nbsp; остављене&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; хипотезе&nbsp; рада.&nbsp; Кроз &nbsp;резултате&nbsp; и&nbsp; дискусију,&nbsp; хипотезе&nbsp;су &nbsp;потврђене,&nbsp; делимично &nbsp;потврђене&nbsp; или&nbsp; оповргнуте,&nbsp; уз &nbsp;помоћ&nbsp; статистичких &nbsp;прорачуна&nbsp; и&nbsp; других&nbsp; метода провере,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; у&nbsp; закључку&nbsp; рада &nbsp;представљени&nbsp; научни&nbsp; и &nbsp;практични&nbsp; допринос&nbsp; теоријског&nbsp; и &nbsp; теренског&nbsp;истраживања,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; ограничења&nbsp; истраживања.&nbsp; У&nbsp; овом&nbsp; сегменту&nbsp; наведени&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; основни &nbsp;проблеми&nbsp;администрације, &nbsp;праксе&nbsp; и&nbsp; теорије&nbsp; о &nbsp;аспектима&nbsp; квалитета&nbsp; агротуризма&nbsp; у&nbsp; Војводини.&nbsp; Такође,&nbsp; изложене&nbsp; су&nbsp;идеје&nbsp; и &nbsp;предлози&nbsp; за&nbsp; будућа&nbsp; истраживања&nbsp; и &nbsp;практични&nbsp; савети&nbsp; који&nbsp; имају&nbsp; за&nbsp; циљ&nbsp; да&nbsp; сугеришу&nbsp; и&nbsp; мотивишу&nbsp;окретање &nbsp;промена&nbsp; које&nbsp; могу&nbsp; довести&nbsp; до &nbsp;побољшања&nbsp; квалитeта&nbsp; агротуристичке &nbsp;понуде&nbsp; у&nbsp; Војводини&nbsp; и&nbsp;читавој Србији.</p> / <p>Agroturizam&nbsp; redstavlja&nbsp; osebni,&nbsp; selektivni&nbsp; vid&nbsp; turizma&nbsp; koji&nbsp; objedinjuje&nbsp; skup&nbsp; aktivnosti&nbsp; na&nbsp;seoskim&nbsp; turističkim&nbsp; domaćinstvima&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; objektima&nbsp; u&nbsp; domaćoj&nbsp; radinosti.&nbsp; U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; dat &nbsp;pregled&nbsp; vladajuće&nbsp;literature&nbsp; o&nbsp; agroturizmu&nbsp; u AP&nbsp; Vojvodini (Srbiji)&nbsp; i&nbsp; inostranim&nbsp; državama&nbsp; i&nbsp; definisane&nbsp; su&nbsp; osnovne&nbsp; karakteristike&nbsp; ovog&nbsp; vida&nbsp; turizma.&nbsp; Prikazane&nbsp; su&nbsp; turističko-geografske&nbsp; karakteristike&nbsp; istraživanog&nbsp;rostora,&nbsp; opisana&nbsp; je&nbsp; studija&nbsp; slučaja&nbsp; stanja&nbsp; i&nbsp; razvoja&nbsp; agroturizma&nbsp; u&nbsp; Vojvodini&nbsp; i&nbsp; upoređena&nbsp; sa&nbsp; ostalim&nbsp;delovima&nbsp; Srbije&nbsp; i&nbsp; sa &nbsp;primerima&nbsp; iz&nbsp; inostranstva.&nbsp; U&nbsp; metodološkom&nbsp; delu &nbsp;prikazani&nbsp; su&nbsp; instrumenti, procedura&nbsp; i&nbsp; uzorak&nbsp; istraživanja,&nbsp; a&nbsp; ostavljene&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; hipoteze&nbsp; rada.&nbsp; Kroz &nbsp;rezultate&nbsp; i&nbsp; diskusiju,&nbsp; hipoteze&nbsp;su &nbsp;potvrđene,&nbsp; delimično &nbsp;potvrđene&nbsp; ili&nbsp; opovrgnute,&nbsp; uz &nbsp;pomoć&nbsp; statističkih &nbsp;proračuna&nbsp; i&nbsp; drugih&nbsp; metoda provere,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; u&nbsp; zaključku&nbsp; rada &nbsp;predstavljeni&nbsp; naučni&nbsp; i &nbsp;praktični&nbsp; doprinos&nbsp; teorijskog&nbsp; i &nbsp; terenskog&nbsp;istraživanja,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; ograničenja&nbsp; istraživanja.&nbsp; U&nbsp; ovom&nbsp; segmentu&nbsp; navedeni&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; osnovni &nbsp;problemi&nbsp;administracije, &nbsp;prakse&nbsp; i&nbsp; teorije&nbsp; o &nbsp;aspektima&nbsp; kvaliteta&nbsp; agroturizma&nbsp; u&nbsp; Vojvodini.&nbsp; Takođe,&nbsp; izložene&nbsp; su&nbsp;ideje&nbsp; i &nbsp;predlozi&nbsp; za&nbsp; buduća&nbsp; istraživanja&nbsp; i &nbsp;praktični&nbsp; saveti&nbsp; koji&nbsp; imaju&nbsp; za&nbsp; cilj&nbsp; da&nbsp; sugerišu&nbsp; i&nbsp; motivišu&nbsp;okretanje &nbsp;promena&nbsp; koje&nbsp; mogu&nbsp; dovesti&nbsp; do &nbsp;poboljšanja&nbsp; kvaliteta&nbsp; agroturističke &nbsp;ponude&nbsp; u&nbsp; Vojvodini&nbsp; i&nbsp;čitavoj Srbiji.</p> / <p>Agritourism is a specific, selective type of tourism that combines a set of activities on farms and in<br />self-service&nbsp; beds&nbsp; (accomodation&nbsp; type)&nbsp; in&nbsp; rural&nbsp; areas.&nbsp; This&nbsp; paper&nbsp; presents&nbsp; a&nbsp; literature&nbsp; review&nbsp; of&nbsp; agritourism&nbsp; in<br />Vojvodina&nbsp; Province&nbsp; (Serbia)&nbsp; and&nbsp; foreign&nbsp; countries&nbsp; and&nbsp; defines&nbsp; the&nbsp; basic&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; type&nbsp; of&nbsp; tourism.&nbsp; A<br />tourist-geographical&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; study&nbsp; area&nbsp; are&nbsp; presented,&nbsp; the&nbsp; case&nbsp; study&nbsp; situation&nbsp; and&nbsp; development&nbsp; of<br />agritourism in Vojvodina are described and comparedwith other parts of Serbia and with examples from abroad. In the<br />methodological&nbsp; part,&nbsp; the&nbsp; tools,&nbsp; procedures,&nbsp; and&nbsp; sample&nbsp; surveys,&nbsp; together&nbsp; with&nbsp; working&nbsp; hypotheses&nbsp; are&nbsp; presented.<br />Throughout the results and discussion, the hypotheses are confirmed, partially confirmed or refuted, using statistical<br />calculations and other methods of testing. On the other hand, in the conclusion of the paper, a scientific and practical<br />contribution to the theory and field studies, as well as the limitations of the research are shown. Inthis segment of<br />paper, the main problems of administration, practices, and theories on quality&rsquo; aspects of agritourismin Vojvodina are<br />listed. Together with these, the ideas and suggestions for future research and practical advices aimedto motivate the<br />initiation of changes in the quality of agritourismin Vojvodina Province and in the Republic Serbia are expressed.</p>

<p>Истраживање спроведено у музејима&nbsp; на подручју Војводине&nbsp; имало је за циљ да<br />утврди&nbsp; положај&nbsp; који музеји имају у туристичкој понуди,&nbsp; однос интерних стејкхолдера према туризму, као и мотивисаност посетилаца за посету музејима и њихово задовољство понудом.&nbsp; Резултати&nbsp; су&nbsp; показали да&nbsp; интеррни стејкхолдери имају позитиван став према туризму и туристима, те да се музејско пословање променило у односу на претходне године у смислу већег&nbsp; освртања на&nbsp; туризам&nbsp; и потребе туриста. Такође, показано је да&nbsp; су одређене социо-демографске карактеристике&nbsp; и&nbsp; осећања&nbsp; испитаника,&nbsp; појединачни мотивацијски фактори и фактори задовољства значајни предиктори општег задовољства испитаника посетом.&nbsp; На основу&nbsp; теренског истраживања и&nbsp; добијених&nbsp; емпиријских&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; резултата&nbsp; дати су предлози за унапређење&nbsp; музејске понуде, односно, за интензивније укључивање музеја у понуду културног туризма на подручју Војводине</p> / <p>Istraživanje sprovedeno u muzejima&nbsp; na području Vojvodine&nbsp; imalo je za cilj da<br />utvrdi&nbsp; položaj&nbsp; koji muzeji imaju u turističkoj ponudi,&nbsp; odnos internih stejkholdera prema turizmu, kao i motivisanost posetilaca za posetu muzejima i njihovo zadovoljstvo ponudom.&nbsp; Rezultati&nbsp; su&nbsp; pokazali da&nbsp; interrni stejkholderi imaju pozitivan stav prema turizmu i turistima, te da se muzejsko poslovanje promenilo u odnosu na prethodne godine u smislu većeg&nbsp; osvrtanja na&nbsp; turizam&nbsp; i potrebe turista. Takođe, pokazano je da&nbsp; su određene socio-demografske karakteristike&nbsp; i&nbsp; osećanja&nbsp; ispitanika,&nbsp; pojedinačni motivacijski faktori i faktori zadovoljstva značajni prediktori opšteg zadovoljstva ispitanika posetom.&nbsp; Na osnovu&nbsp; terenskog istraživanja i&nbsp; dobijenih&nbsp; empirijskih&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; rezultata&nbsp; dati su predlozi za unapređenje&nbsp; muzejske ponude, odnosno, za intenzivnije uključivanje muzeja u ponudu kulturnog turizma na području Vojvodine</p> / <p>The aim of the study conducted in Vojvodina&#39;s museums was to&nbsp; identify the role&nbsp; of&nbsp;museums in a tourism offer, internal stakeholders&#39; perception towards tourism, visitors&#39; motivation and satisfaction. The results showed internal stakeholders&#39; positive perception towards tourism and tourists and that the museum practice, based on consideration given &nbsp;to tourism and tourists&#39; needs, is changed over time. Also, it is shown that certain socio-demographic characteristics of respondents, their feeelings about the experience at the museum, certain motivational and satisfaction factors are significant predictors of overall satisfaction of museum visitors. According to field research and the empirical results the suggestions are made in order to improve museum and include them more effectively in cultural tourism offer in Vojvodina.</p>

<p>Korpus književnih tekstova, književna<br />produkcija štampe u periodu od šest godina, njen<br />prikaz u celini, iziskivao je jedan širi<br />istorijski i kulturnoistorijski osvrt na<br />prethodni period. S jedne strane, u velikim crtama<br />su predočeni počeci manjinske mađarske štampe na<br />ovim prostorima u međuratnom razdoblju ,a s druge<br />strane prikazano je osnivanje listova i časopisa u<br />novoj socijalisti-čkoj državi. Predmet proučavanja<br />su činili sledeći listovi: subotički H&iacute;d,<br />pokrenut maja 1934. kao društve-ni, književni i<br />kritički časopis, koji je ponovo pokrenut 1.<br />novembra 1945. Po ugledu na Slobodnu Vojvodinu,<br />24. decembra 1944. pokrenut je prvi mađarski<br />dnevni list Szabad Vajdas&aacute;g, koji se od 27.<br />septembra 1945, objavljuje pod naslovom Magyar Sz&oacute;.<br />Omladinski list Ifjus&aacute;g Szava pojavio se 7. marta<br />1945, a od 17. marta 1951. objavljivan je kao Ifjus&aacute;g.<br />Oktobra 1946. pokrenut je list za žene Vajdas&aacute;gi Dolgoz&oacute; Nő koji posle šest brojeva menja naziv u</p><p>Dolgoz&oacute; Nő. Pored ovih izlazila su još dva<br />nedeljnika: 5. aprila 1946. pokrenut je 7 Nap, a 13.<br />novembra 1947. radnički list Dolgoz&oacute;k.<br />Prva vojvođanska mađarska knjiga iz oblasti<br />književnosti , antologija T&eacute;gl&aacute;k &eacute;s bar&aacute;zd&aacute;k (Cigle<br />i brazde), pojavila se 1947. godine. Mada su knjige<br />na mađarskom jeziku izlazile već od 1945, one su<br />bile mahom društveno-političke brošure u<br />službi aktualne politike i vladajuće ideologije.<br />U vrlo važna izdanja posle 1945. spadaju narodni<br />kalendari koji su štampani uvek krajem godine za<br />narednu godinu, a donosili su obilje književnih<br />priloga: pesme, novele, pripovetke i to u vreme<br />kada jedva da je bilo objavljenih mađarskih<br />književnih tekstova vojvođanskih pisaca. Ove<br />periodične publikacije su objavljivane u vrlo<br />velikom tiražu, (npr. Narodni kalendar za 1948. u<br />75000 primeraka), a često su imale i drugo izdanje,<br />što znači da su dospeli do širokih slojeva<br />čitalačke publike. U korpus tekstova uključeni su<br />i svi književni tekstovi iz kalendara do 1952.<br />godine.<br />U vidu priloga, sastavni deo disertacije<br />čine Bibliografija književnih priloga u<br />periodici i Bibliografija posebnih izdanja. Pored<br />toga, urađen je i Biografski leksikon pisaca koji se<br />spominju u radu.<br />Rezultali istraživanja i proučavanja ukazuju<br />na to da je u periodu 1947-1952 najvažnija<br />pokretačka snaga bila politika i propaganda, i da<br />je od njih zavisila uređivačka koncepcija listova i<br />časopisa. Naime, što je bilo više problema u<br />politici i spoljnoj politici, sve je bilo manje<br />književnih priloga u listovima. Politička<br />propaganda je bila skoro najvažnija, jer je<br />određivala tematiku književnog teksta, da li ona<br />odgovara očekivanoj ili preporučenoj temi. Od<br />stranih pisaca najviše su se objavljivani ruski, i<br />skoro u svakom članku ili kritičkom osvrtu preporučivala se ruska literatura kao uzor koji treba slediti. Znakovi promene modu se primetiti tokom 1951-1952. godine.U poslednje dve godine proučavanog perioda mnogo</p><p>je više književnih priloga u listovaima, teme su<br />raznovrsnije i čini se da je književnost manje<br />izložena dnevnoj politici, ali ona još uvek deluje<br />iz pozadine kao i ranije, a mnogi pisci još uvek su<br />zatočeni na Golom otoku.</p>

<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>

<p>Лесно-палеоземљишне секвенце на простору Војводине (северна Србија) представљају најзначајније&nbsp;регионалне палеоклиматске и палеоеколошке архиве. Испитивана секвенца Орловат- циглана на Тамишком, као&nbsp;и Дукатар педокомплекс V-S5 на Тителском лесном платоу изграђени су од седимената квартарне старости,&nbsp;формираних током глобалних палеоклиматских промена које &nbsp;су се одиграле током горњег&nbsp; и средњег&nbsp;плеистоцена. Промена боје између леса и палеоземљишта представља једно од најважнијих визуелних обележја&nbsp;ових литолошких чланова. Такође, наведене промене у блиској су вези са степеном развоја земљишта.&nbsp;Најизраженије разлике у боји између леса и палеоземљишта &nbsp;базиране су на заступљености два феромагнетична&nbsp;минерала- хематита и гетита. Поменути гвожђевити минерали имају значајну заступљеност у земљиштима и&nbsp;носиоци су записа о климатским и еколошким променама. &nbsp;Земљишта која садрже само, или готово искључиво&nbsp;гетит имају жуту боју. Када је присутан хематит боја углавном постане црвенкаста, због чињенице да црвени&nbsp;хематит веома успешно маскира жути гетит. Детаљним теренским и лабораторијским истраживањима&nbsp;поменутих лесно-палеоземљишних секвенци добијене су колориметријске вредности и вредности стенског&nbsp;магнетизма презентоване у оквиру ове дисертације. Боја лесно-палеоземљишних &nbsp;седимената у влажном и сувом&nbsp;стању&nbsp; одређена је применом Манселовог каталога боја земљишта,&nbsp; а рефлективност боја лесних и&nbsp;палеоземљишних узорака одређена је инструментално, помоћу тристимулусног колориметра. Колориметријске&nbsp;вредности дате су у&nbsp; CIE&nbsp; L*, a*, b* колорном систему.&nbsp; Боје одређене у влажном и сувом стању&nbsp; (помоћу&nbsp;Манселовог каталога боја) коришћене су за израчунавање вредности рубификације и меланизације, параметара&nbsp;који представљају саставни део индекса развоја земљишта. Као алтернативни показатељ црвенила земљишта&nbsp;(рубификације) и промене&nbsp; у садржају хематита,&nbsp; послужио је&nbsp; индекс црвенила&nbsp; земљишта.&nbsp;Вредновање/рангирањe црвенила земљишта извршено је за изразито рубификовано палеоземљиште V-S5 са&nbsp;профила Дукатар. Такође је извршено и мерење магнетног сусцептибилитета који има широку примену у лесно-палеоземљишним &nbsp;студијама као показатељ интензитета педогенезе. Резултати истраживања &nbsp;представљени у&nbsp;овој студији указују на значај локалитета Орловат, као кључног палеоклиматског и палеоеколошког архива&nbsp;горњег плеистоцена на простору Баната (северна Србија), односно југоисточног дела Карпатског (Панонског)&nbsp;<br />басена. Са друге стране, резултати колориметријско-магнетних истраживања на &nbsp;локалитету Дукатар (V-S5)&nbsp;указују да је испитивано палеоземљиште формирано током периода MIS 13-15&nbsp; (479-640 ka),&nbsp; који се&nbsp;карактерише вишим температурама током летњих месеци и/ или дужим сушним периодима.&nbsp; На основу&nbsp;палеопедолошких интерпретација, добијених колориметријских вредности и вредности индекса развоја&nbsp;земљишта изложених у овој студији, може се констатовати да испитиване лесно-палеоземљишне секвенце&nbsp;указују на сукцесију еколошких услова који се крећу од семи-хумидно суптропских окружења (V-S5) до&nbsp;типичних степских окружења (V-S1). Компарација са другим евроазијским лесно-палеоземљишним записима&nbsp;указује на присутност сличног палеоклиматског тренда. Резултати ове дисертације јасно апострофирају значај&nbsp;примене колориметријских метода у интердисциплинарном приступу приликом процене присутности&nbsp;феромагнетика и одређивања стенског магнетизма лесно-палеоземљишних секвенци средњег и горњег&nbsp;плеистоцена у средњем делу басена Дунава. Такође, овакав приступ значајан је приликом &nbsp;истраживања&nbsp;климатских и еколошких услова и успостављања корелација са другим локалитетима на регионалном нивоу.</p> / <p>Lesno-paleozemljišne sekvence na prostoru Vojvodine (severna Srbija) predstavljaju najznačajnije&nbsp;regionalne paleoklimatske i paleoekološke arhive. Ispitivana sekvenca Orlovat- ciglana na Tamiškom, kao&nbsp;i Dukatar pedokompleks V-S5 na Titelskom lesnom platou izgrađeni su od sedimenata kvartarne starosti,&nbsp;formiranih tokom globalnih paleoklimatskih promena koje &nbsp;su se odigrale tokom gornjeg&nbsp; i srednjeg&nbsp;pleistocena. Promena boje između lesa i paleozemljišta predstavlja jedno od najvažnijih vizuelnih obeležja&nbsp;ovih litoloških članova. Takođe, navedene promene u bliskoj su vezi sa stepenom razvoja zemljišta.&nbsp;Najizraženije razlike u boji između lesa i paleozemljišta &nbsp;bazirane su na zastupljenosti dva feromagnetična&nbsp;minerala- hematita i getita. Pomenuti gvožđeviti minerali imaju značajnu zastupljenost u zemljištima i&nbsp;nosioci su zapisa o klimatskim i ekološkim promenama. &nbsp;Zemljišta koja sadrže samo, ili gotovo isključivo&nbsp;getit imaju žutu boju. Kada je prisutan hematit boja uglavnom postane crvenkasta, zbog činjenice da crveni&nbsp;hematit veoma uspešno maskira žuti getit. Detaljnim terenskim i laboratorijskim istraživanjima&nbsp;pomenutih lesno-paleozemljišnih sekvenci dobijene su kolorimetrijske vrednosti i vrednosti stenskog&nbsp;magnetizma prezentovane u okviru ove disertacije. Boja lesno-paleozemljišnih &nbsp;sedimenata u vlažnom i suvom&nbsp;stanju&nbsp; određena je primenom Manselovog kataloga boja zemljišta,&nbsp; a reflektivnost boja lesnih i&nbsp;paleozemljišnih uzoraka određena je instrumentalno, pomoću tristimulusnog kolorimetra. Kolorimetrijske&nbsp;vrednosti date su u&nbsp; CIE&nbsp; L*, a*, b* kolornom sistemu.&nbsp; Boje određene u vlažnom i suvom stanju&nbsp; (pomoću&nbsp;Manselovog kataloga boja) korišćene su za izračunavanje vrednosti rubifikacije i melanizacije, parametara&nbsp;koji predstavljaju sastavni deo indeksa razvoja zemljišta. Kao alternativni pokazatelj crvenila zemljišta&nbsp;(rubifikacije) i promene&nbsp; u sadržaju hematita,&nbsp; poslužio je&nbsp; indeks crvenila&nbsp; zemljišta.&nbsp;Vrednovanje/rangiranje crvenila zemljišta izvršeno je za izrazito rubifikovano paleozemljište V-S5 sa&nbsp;profila Dukatar. Takođe je izvršeno i merenje magnetnog susceptibiliteta koji ima široku primenu u lesno-paleozemljišnim &nbsp;studijama kao pokazatelj intenziteta pedogeneze. Rezultati istraživanja &nbsp;predstavljeni u&nbsp;ovoj studiji ukazuju na značaj lokaliteta Orlovat, kao ključnog paleoklimatskog i paleoekološkog arhiva&nbsp;gornjeg pleistocena na prostoru Banata (severna Srbija), odnosno jugoistočnog dela Karpatskog (Panonskog)&nbsp;<br />basena. Sa druge strane, rezultati kolorimetrijsko-magnetnih istraživanja na &nbsp;lokalitetu Dukatar (V-S5)&nbsp;ukazuju da je ispitivano paleozemljište formirano tokom perioda MIS 13-15&nbsp; (479-640 ka),&nbsp; koji se&nbsp;karakteriše višim temperaturama tokom letnjih meseci i/ ili dužim sušnim periodima.&nbsp; Na osnovu&nbsp;paleopedoloških interpretacija, dobijenih kolorimetrijskih vrednosti i vrednosti indeksa razvoja&nbsp;zemljišta izloženih u ovoj studiji, može se konstatovati da ispitivane lesno-paleozemljišne sekvence&nbsp;ukazuju na sukcesiju ekoloških uslova koji se kreću od semi-humidno suptropskih okruženja (V-S5) do&nbsp;tipičnih stepskih okruženja (V-S1). Komparacija sa drugim evroazijskim lesno-paleozemljišnim zapisima&nbsp;ukazuje na prisutnost sličnog paleoklimatskog trenda. Rezultati ove disertacije jasno apostrofiraju značaj&nbsp;primene kolorimetrijskih metoda u interdisciplinarnom pristupu prilikom procene prisutnosti&nbsp;feromagnetika i određivanja stenskog magnetizma lesno-paleozemljišnih sekvenci srednjeg i gornjeg&nbsp;pleistocena u srednjem delu basena Dunava. Takođe, ovakav pristup značajan je prilikom &nbsp;istraživanja&nbsp;klimatskih i ekoloških uslova i uspostavljanja korelacija sa drugim lokalitetima na regionalnom nivou.</p> / <p>Loess-palaeosol sequences in Vojvodina (North Serbia) represent a significant &nbsp;terrestrial sedimentary archives&nbsp;of climate and environmental changes during Pleistocene. The investigated sequence Orlovat on Tami&scaron;, and Dukatar&nbsp;pedocomplex V-S5 on Titel loess plateau are comprised of quaternary sediments, formed due to global paleoclimatic&nbsp;changes during the Late and Middle Pleistocene. Loess and intercalated paleosols are characterized by significantly&nbsp;different colors. Obvious changes in hues can be interpreted as a consequence of different climate conditions under&nbsp;which pedocomplexes were formed. Goethite and hematite are the main iron oxides in loess and paleosols that strongly&nbsp;influence color differences. Presence of the above mentioned ferrimagnetica represent proxy of climatic and ecological&nbsp;changes. Soils containing only, or almost exclusively, goethite are yellow. When hematite is present, the color usually&nbsp;becomes reddish because the red hematite is very effective in masking the yellow goethite. Sampling and laboratory&nbsp;investigations of the mentioned loess-paleosol sections provided rock magnetic and colorimetric perspective on the Late&nbsp;and Middle Plistocene climate presented in this study. Wet colors were determined using a Munsell soil color chart. Dry&nbsp;colors were observed using the same Munsell soil color notation. Then, the dry samples were ground using mortar and&nbsp;pestle and color reflectance of loess and paleosol samples was determined colorimetrically using a chromameter. Color&nbsp;values &nbsp;as determined by the chromameter are given in the CIE L*, a*, b* color space. Wet and dry colors, determined&nbsp;by Munsell soil color chart were used for calculation of Rubification and Melanization Indices. The Rubification Index&nbsp;and Melanization Index represent common soil development indices. As an alternative proxy for soil reddening&nbsp;(rubification) and changes in the hematite content, the Redness Index was determined as well. The Redness Rating was&nbsp;calculated as average from moist and dry Munsell colors for strongly rubified pedocomplex V-S5 (Dukatar section).&nbsp;Rock magnetic measurements were carried out as well, since this parameter is generally &nbsp;applied as proxy for the&nbsp;exclusively pedogenetically formed fraction of ferrimagnetica (as shown in many loess-paleosol studies). The results&nbsp;presented in this study highlighted the importance of the Orlovat section as a key archive for the Late &nbsp;Pleistocene&nbsp;paleoclimate and paleoenvironment of the Banat region in Serbia, the southeastern part of the Carpathian (Pannonian)&nbsp;Basin. On the other hand, rock magnetic and colorimetric results of the Dukatar (V-S5) pedocomplex shows that&nbsp;<br />investigated paleosol was formed during MIS 13-15 (479-640 ka), a period characterized by increase in summer&nbsp;temperature and/or duration of summer dryness. &nbsp;Due to paleopedological interpretations and measured colorimetric and&nbsp;soil development index values, it can be highlited that investigated loess-paleosol sequences presented in this study&nbsp;indicate a succession of interglacial environmental changes from semi-humid subtropical environments (V-S5) towards&nbsp;landscapes with typical steppe soils (V-S1). Comparison with equivalent Eurasian loess-paleosol records indicate a&nbsp;similar paleoclimatic trend. This study points out the potential of a joined colorimetric or spectrometric analyses and&nbsp;rock magnetic analyses in paleoenvironmental investigations on loess-paleosol sequences and correlation establishment&nbsp;between other sections on regional level.</p>

<p>Мала и средња предузећа су тренутно најважнији покретач свих економских токова у привреди неке земље. Основна тежња у докторској дисертацији била је да се испитају специфичне карактеристике које мала и средња туристичка предузећа у Војводини разликују од великих, а самим тим&nbsp; и&nbsp; потврди значај мале привреде у односу на велике пословне формате у туристичкој привреди.&nbsp; Маркетиншким активностима малих и средњих туристичких предузећа дуго времена се приступало у контексту постојећих традиционалних модела који су се ослањали на маркетинг стратегије и праксе великих компанија. Међутим, специфичности туристичког МСП сектора, као и ограничења која ова предузећа имају у сопственом пословању, указују на потребу развијања нових приступа и маркетинг модела.<br />Истраживање у докторској дисертацији било је мотивисано проблематиком<br />утврђивања примене маркетинга тоталног односа и релација које су њиме<br />дефинисане у пословању малих и средњих туристичких предузећа у Војводини.<br />Основни циљ истраживања је компарација теоријски присутних релација, описаних у литератури, са њиховом присутношћу на туристичком тржишту и у пословању малих и средњих туристичких предузећа. Такође, у докторској дисертацији су најбитније релације маркетинга тоталног односа за пословање ових испитани су ставови запослених о примени 30 маркетинг релација и<br />примени интерног маркетинга, као једног од значајнијих сегмената маркетинга<br />тоталног односа. Сам истраживачки процес, путем квалитативних и<br />квантитативних метода, односно примарних и секундарних истраживања трајао је две године и обухватио је укупно 675 испитаника.<br />Спроведенa истраживања&nbsp; упућују на закључак да мала и средња туристичка<br />предузећа, у зависности од природе посла који обављају и потреба пословања,<br />примењују савремене маркетиншке стратегије. Интензивнија примена би ипак<br />требало да укључи све остале учеснике који се јављају у туристичкој дестинацији.<br />Блиски и дугорочни односи са њима довешће до јачања конкурентности Војводине на туристичком тржишту. Маркетинг тоталног односа требало би да прожима све аспекте пословања малих и средњих туристичких предузећа, као и осталих заинтересованих страна.</p> / <p>Mala i srednja preduzeća su trenutno najvažniji pokretač svih ekonomskih tokova u privredi neke zemlje. Osnovna težnja u doktorskoj disertaciji bila je da se ispitaju specifične karakteristike koje mala i srednja turistička preduzeća u Vojvodini razlikuju od velikih, a samim tim&nbsp; i&nbsp; potvrdi značaj male privrede u odnosu na velike poslovne formate u turističkoj privredi.&nbsp; Marketinškim aktivnostima malih i srednjih turističkih preduzeća dugo vremena se pristupalo u kontekstu postojećih tradicionalnih modela koji su se oslanjali na marketing strategije i prakse velikih kompanija. Međutim, specifičnosti turističkog MSP sektora, kao i ograničenja koja ova preduzeća imaju u sopstvenom poslovanju, ukazuju na potrebu razvijanja novih pristupa i marketing modela.<br />Istraživanje u doktorskoj disertaciji bilo je motivisano problematikom<br />utvrđivanja primene marketinga totalnog odnosa i relacija koje su njime<br />definisane u poslovanju malih i srednjih turističkih preduzeća u Vojvodini.<br />Osnovni cilj istraživanja je komparacija teorijski prisutnih relacija, opisanih u literaturi, sa njihovom prisutnošću na turističkom tržištu i u poslovanju malih i srednjih turističkih preduzeća. Takođe, u doktorskoj disertaciji su najbitnije relacije marketinga totalnog odnosa za poslovanje ovih ispitani su stavovi zaposlenih o primeni 30 marketing relacija i<br />primeni internog marketinga, kao jednog od značajnijih segmenata marketinga<br />totalnog odnosa. Sam istraživački proces, putem kvalitativnih i<br />kvantitativnih metoda, odnosno primarnih i sekundarnih istraživanja trajao je dve godine i obuhvatio je ukupno 675 ispitanika.<br />Sprovedena istraživanja&nbsp; upućuju na zaključak da mala i srednja turistička<br />preduzeća, u zavisnosti od prirode posla koji obavljaju i potreba poslovanja,<br />primenjuju savremene marketinške strategije. Intenzivnija primena bi ipak<br />trebalo da uključi sve ostale učesnike koji se javljaju u turističkoj destinaciji.<br />Bliski i dugoročni odnosi sa njima dovešće do jačanja konkurentnosti Vojvodine na turističkom tržištu. Marketing totalnog odnosa trebalo bi da prožima sve aspekte poslovanja malih i srednjih turističkih preduzeća, kao i ostalih zainteresovanih strana.</p> / <p>Small and medium enterprises are currently the most important driver of every country. Since tourism is representing a fertile ground for the development of small and medium-sized enterprises, it is important to emphasize that the synergy between them will improve comparative advantages and achieve more effective results in tourism industry. The main tendency in this doctoral dissertation was to examine specific characteristics that small and medium tourism enterprises differ from large, and thus confirms the importance of small business in relation to large commercial formats in the tourism industry. Marketing activities of small and medium-sized tourism enterprises for a long time has been approached in the context of the traditional model, which relied on marketing strategies and practices of large companies. However, the specifics of SME tourism sector, as well as the constraints that these companies have in their own operations, point to the need for development of new approaches and marketing models.<br />The research in this doctoral dissertation was motivated by determining the application of the total relationship marketing by small and medium-sized tourism enterprises in Vojvodina as well as the relationships defined by total relationship marketing. The&nbsp; aim of the research is a comparison of the theoretically present relationships described in literature, with their presence in the tourism market and in the operations of small and medium-sized tourism enterprises in Vojvodina. One of the objectives is to determine the most important relationships for small and medium-sized tourism enterprises, as well as the attitudes of employees about the present relationships in enterprises, and the implementation of internal marketing as a significant segment of the total relationship marketing.&nbsp; The research process, through qualitative and quantitative methods, and primary and secondary research, included a total of 675 respondents.<br />Research reports indicate that small and medium-sized tourism enterprises,&nbsp; depending on the nature of their work and the needs of the business, are applying modern marketing strategies. Intensive implementation should still include all t he other participants&nbsp; in the tourist destination. Close and long-term relations with them will strengthen the competitiveness of Vojvodina in the tourist market. Total&nbsp; relationship marketing&nbsp; should permeate all aspects of the business of small and medium-sized tourism enterprises, as well as all other interested parties.</p>

<p>Крајем XX и почетком XXI века дошло је до интензивне урбанизације и индустријализације које су условиле низ проблема из области заштите животне средине, али и квалитета човековог живота. Довеле су до убрзаног начина живота и мало слободног времена које се обично неквалитетно проводи. Ако се&nbsp; ту дода и економски аспект долази се до поражавајућих резултата. Мир, тишина и одмор &ndash; било активан или не, потребни су сваком људском бићу да би правилно функционисало, насупрот буци, густом саобраћају, пренасељености и сличним одликама савременог друштва које и сам Београд има. Пошто се дата ситуација не може променити, ваљано је прилагодити се и променити поједине навике на опште задовољство. Ту ступа на сцену излетничко-рекреативни&nbsp; туризам. Овај вид туризма сваки становник Београда може себи приуштити пошто не захтева много времена и финансијских средстава.</p><p>У самом граду су познате парк-шуме &nbsp;Топчидер и Кошутњак које пружају одличан простор за брзо склањање у мирну оазу, иако сте у самом граду. Реке Дунав и Сава, имају одличне шеталишне стазе, а Ада Циганлија са богатим излетничко- рекреативним програмима у моменту ће омогућити да се заборави да смо били у градској вреви. Не треба заборавити и Велико ратно острво са богатом орнитофауном. Са мало више времена треба да се располаже уколико се жели отићи до Авале, надомак Београда. Она пружа пун доживљај одласка из града, јер ће се шетњом кроз шуму, утабаним стазама полако стићи и доживети ова ниска планина, и брзо стићи до врха јер стазе нису превише захтевне. Уз доживљај Авалског торња и Споменика Незнаном јунаку дан ће бити испуњен. Космај се мора волети због дугих уређених стаза.&nbsp;Фрушка гора је посебна на свој начин и у односу на друге обрађене планина&nbsp; пружа највише могућности за реализацију више различитих видова туризма. Дуге шеталишне стазе, бициклизам, маратони и незаобилазне манастирске туре само су део доживљаја шта ова планина може да пружи. Вршачке планине на граници са Румунијом и специфичним климатским карактеристика, а Дивчибаре, са&nbsp; дивљином може да прикаже праве природне пејзаже. Све ове излетничко- рекреативне дестинације осим природних пружају и разноврсна културно-историјска богатства. У близини Београда је Обедска бара, а нешто даље, поред Зрењанина Царска бара. Оне су посебно интересантне за ученике основних и средњих школа. У град Суботицу треба свратити јер је надомак Палићког комплекса који је и један од омиљених дестинација на листи туристичких&nbsp; агенција. У Ваљево треба отићи да би се доживело старо градско језгро Тешњар, као што треба обићи и његову околину која зрачи културно-историјским духом. На нешто већој удаљености, али исто надомак су и Ђердап и Сребрно језеро. Ђердап са непоновљивим природним пределом, а на Сребрно језеро лети на купање, а у свим осталим годишњим добима за задовољење излетничко-рекреативних потреба.</p> / <p>Krajem XX i početkom XXI veka došlo je do intenzivne urbanizacije i industrijalizacije koje su uslovile niz problema iz oblasti zaštite životne sredine, ali i kvaliteta čovekovog života. Dovele su do ubrzanog načina života i malo slobodnog vremena koje se obično nekvalitetno provodi. Ako se&nbsp; tu doda i ekonomski aspekt dolazi se do poražavajućih rezultata. Mir, tišina i odmor &ndash; bilo aktivan ili ne, potrebni su svakom ljudskom biću da bi pravilno funkcionisalo, nasuprot buci, gustom saobraćaju, prenaseljenosti i sličnim odlikama savremenog društva koje i sam Beograd ima. Pošto se data situacija ne može promeniti, valjano je prilagoditi se i promeniti pojedine navike na opšte zadovoljstvo. Tu stupa na scenu izletničko-rekreativni&nbsp; turizam. Ovaj vid turizma svaki stanovnik Beograda može sebi priuštiti pošto ne zahteva mnogo vremena i finansijskih sredstava.</p><p>U samom gradu su poznate park-šume &nbsp;Topčider i Košutnjak koje pružaju odličan prostor za brzo sklanjanje u mirnu oazu, iako ste u samom gradu. Reke Dunav i Sava, imaju odlične šetališne staze, a Ada Ciganlija sa bogatim izletničko- rekreativnim programima u momentu će omogućiti da se zaboravi da smo bili u gradskoj vrevi. Ne treba zaboraviti i Veliko ratno ostrvo sa bogatom ornitofaunom. Sa malo više vremena treba da se raspolaže ukoliko se želi otići do Avale, nadomak Beograda. Ona pruža pun doživljaj odlaska iz grada, jer će se šetnjom kroz šumu, utabanim stazama polako stići i doživeti ova niska planina, i brzo stići do vrha jer staze nisu previše zahtevne. Uz doživljaj Avalskog tornja i Spomenika Neznanom junaku dan će biti ispunjen. Kosmaj se mora voleti zbog dugih uređenih staza.&nbsp;Fruška gora je posebna na svoj način i u odnosu na druge obrađene planina&nbsp; pruža najviše mogućnosti za realizaciju više različitih vidova turizma. Duge šetališne staze, biciklizam, maratoni i nezaobilazne manastirske ture samo su deo doživljaja šta ova planina može da pruži. Vršačke planine na granici sa Rumunijom i specifičnim klimatskim karakteristika, a Divčibare, sa&nbsp; divljinom može da prikaže prave prirodne pejzaže. Sve ove izletničko- rekreativne destinacije osim prirodnih pružaju i raznovrsna kulturno-istorijska bogatstva. U blizini Beograda je Obedska bara, a nešto dalje, pored Zrenjanina Carska bara. One su posebno interesantne za učenike osnovnih i srednjih škola. U grad Suboticu treba svratiti jer je nadomak Palićkog kompleksa koji je i jedan od omiljenih destinacija na listi turističkih&nbsp; agencija. U Valjevo treba otići da bi se doživelo staro gradsko jezgro Tešnjar, kao što treba obići i njegovu okolinu koja zrači kulturno-istorijskim duhom. Na nešto većoj udaljenosti, ali isto nadomak su i Đerdap i Srebrno jezero. Đerdap sa neponovljivim prirodnim predelom, a na Srebrno jezero leti na kupanje, a u svim ostalim godišnjim dobima za zadovoljenje izletničko-rekreativnih potreba.</p> / <p>At the end of XX and beginning of XXI century there has been intense urbanization and industrialization, which caused a number of problems in the field of environmental protection, but also the quality of human life. Led to a rapid way of life and a bit of free time that are usually poorly implemented. If there are added and economic aspects leads to devastating results. Peace, quiet and relaxation - whether active or not, are required every human being in order to function properly, as opposed to noise, heavy traffic, overpopulation and similar characteristics of modern society, which itself has Beograd. Since the data can&rsquo;t change the situation, rolled it up and adapt to change certain habits to general satisfaction. Here comes in the excursion and recreational tourism. This type of tourism every citizen of Belgrade can afford as it does not require much time and financial resources.</p><p>In the city known forest park Topcider and&nbsp; Kosutnjak that provide an excellent place for a quick removal of the peaceful oasis, even though you are in the city. The rivers Danube and Sava, have excellent pedestrian&nbsp; paths, and Ada Ciganlija with rich excursion and recreational programs at the moment will allow you to forget that we were in the bustle. We should not forget the Great War Island with rich ornithofauna. With a little more time to be available if they want to go to Avala, near Belgrade. It provides a full experience of leaving the city, because it will be a walk through the woods, trodden paths, and slowly get to experience this low mountains, and quickly get to the top because the trails are not too demanding. With the experience of the Avala Tower and the Monument to the Unknown&nbsp; Soldier Day will be filled. Kosmaj must love me for long groomed trails. Fruska gora is special in its own way and in relation to other processed mountain offers the most features for the realization of a number of different types of tourism. Long pedestrian paths, cycling, marathons and unavoidable monastery tours are just part of the experience of what this mountain has to offer. Vrsac mountains on the border with Romania and specific climatic characteristics, Divcibare, with the wilderness can display real natural landscapes. All of this excursion and recreational destination other than natural and provide a variety of cultural and historical wealth. Near Belgrade Obedska bar, a little further, near Zrenjanin Imperial bar. They are particularly interesting for elementary and secondary schools. The city of Subotica need to stop because it is close to Palic complex that is one of the favorite destinations on the list of travel agencies. In Valjevo need to go to the old town center suffered Tesnjar, as it needs to take a tour of the surrounding area that radiates cultural and historical spirit. On a somewhat greater&nbsp; distance, but they are also close to the Iron Gates and Silver Lake. Djerdap with unique natural zones, and at Silver Lake flying to swimming, and in all other seasons to enjoy the excursion and recreational needs.</p>

Cette thèse explore l'impact du contexte historique (culturel, politique, démographique) et des politiques européennes sur l’éducation dans les langues des minorités nationales dans la Province autonome de Voïvodine de la République de Serbie au cours de la période 2001-2012.Nous avons analysé en détail les politiques et pratiques éducatives relatives aux minorités nationales en Voïvodine, du niveau primaire au niveau supérieur : les modèles d’enseignement, le réseau scolaire et la participation des élèves, l’accès des minorités nationales à l'enseignement supérieur et la formation des enseignants dans les langues minoritaires, la mise en oeuvre de l’autonomie culturelle dans le domaine de l’enseignement par les conseils nationaux des minorités nationales, et, enfin, la promotion du plurilinguisme au sein du système éducatif.Une étude empirique, conduite principalement à l’aide d’entretiens auprès des acteurs de terrain, démontre que malgré la diminution du nombre des personnes appartenant aux minorités nationales depuis la fin de la Deuxième Guerre mondiale, le système éducatif en Voïvodine est fondé sur le respect des droits linguistiques des minorités nationales tel que défini au niveau européen et international. L’approche historique de notre recherche nous a permis d’identifier les traditions historiques comme un facteur clé des évolutions récentes de l’éducation dans les langues des minorités nationales.Si l'Union européenne ne dispose pas d'un modèle de référence pour l’évaluation du droit des minorités nationales à l’enseignement dans la langue maternelle, elle a néanmoins joué, à travers sa politique d’élargissement, un rôle important dans la mise en place d’une autonomie culturelle dans le domaine de l’éducation dans la langue maternelle des minorités nationales. / This thesis explores the impact of historical context (cultural, political, demographic) and of European policies on education in the languages of national minorities in the Autonomous Province of Vojvodina of the Republic of Serbia during the period 2001-2012.We analyzed in detail the educational policies and practices relating to national minorities in Vojvodina, from primary to higher education: teaching models, the school network and the participation of pupils, the national minorities' access to higher education and training of teachers in minority languages, the implementation of cultural autonomy in the field of education by the national councils of national minorities, and finally, the promotion of plurilingualism in the education system.An empirical study, based mainly on interviews with actors in the field, shows that despite the decrease in the number of persons belonging to national minorities since the end of World War II, the education system in Vojvodina is based on respect for language rights of national minorities as defined at European and international level. The historical approach to our research has allowed us to identify historical traditions as a key factor in the recent developments in education in the languages of national minorities.Although the European Union does not have a reference model for evaluating the right to education of national minorities in their mother tongue, through its enlargement policy, it nevertheless played an important role in the establishment of cultural autonomy in the field of education in mother tongue of national minorities.

<p>U radu se proučava nastanak i razvitak televizije u svetu i u Jugoslaviji i osnivanje Televizije Novi Sad. Prve godine rada Televizije Novi Sad (1970 -1980) izučavane su kroz prizmu razvoja programa i auditorijuma, informativnu, kulturnu i obrazovnu funkciju, kao i kroz emisije zabavnog i sportskog karaktera. U radu su predstavljeni i svi faktori od značaja za osnivanje i razvoj Televizije Novi Sad: inicijativa za osnivanje, neizostavno tada&scaron;nja politička situacija, povoljne okolnosti za napredak inicijative, kao i raspoložive frekvencije za emitovanje programa u Vojvodini.<br />Ciljevi ovog istraživanja su da se ukaže na značaj osnivanja Televizije Novi Sad i njenu ulogu u razvoju medijske situacije u AP Vojvodini, kao i da se izvr&scaron;i analiza problema i prioriteta razvoja Televizije Novi Sad, odnosno političkih, dru&scaron;tvenih, kulturnih i informativnih razloga za osnivanje Televizije Novi Sad. Na ovaj način podaci koji su obrađeni, ostaju kao trajni istorijski presek, koji može poslužiti kao osnova nekih daljih istraživanja medijskog života u Pokrajini.<br />U istraživanju su analizirani ne samo razlozi za pokretanje i materijalna osnova i finansijska pomoć dru&scaron;tvenopolitičke zajednice Televizije Novi Sad i njena funkcija, koncepcija i fizionomija programa, već i &scaron;iroke političke konsultacije, informativne i komunikacijske obaveze dru&scaron;tvenopolitičke zajednice prema svom stanovni&scaron;tvu i politički, privredni i kulturni život u Pokrajini. Struktura gledalaca u Pokrajini, kulturni afiniteti i specifičnosti, ustavne promene u položaju, statusu i funkciji socijalističke AP Vojvodine, kao bitni faktori, takođe imaju svoje mesto u istraživanju.<br />Kori&scaron;ćeni su podaci iz zvaničnih i ličnih arhiva, kao i istraživanja i iskustva Centra za istraživanja javnog mnjenja, programa i auditorijuma, statut Televizije Novi Sad i konkretni primeri iz prakse kroz novinske članke objavljane u dnevnom listu &bdquo;Dnevnik&ldquo;.<br />Ovaj rad ima značaj u kontekstu razumevanja dana&scaron;njih uslova i stanja u kojem se medijski svet u AP Vojvodini nalazi. Značajno je i to &scaron;to su sublimirani upravo oni podaci, dokumenta i zabeležena iskustva o Televiziji Novi Sad koji bi u najvećoj meri bili izgubljeni ili prepu&scaron;teni zaboravu i uni&scaron;tenju.</p> / <p>In this dissertation the origin and progress of television in the world and in the former Yugoslavia, respectively the foundation of the Television of Novi Sad are examined. The first years of broadcasting of the Television of Novi Sad (1970-1980) are analysed through the prism of its informative, cultural and educative function; the progress of programmes&nbsp; and audiences as well as through entertaining and sports shows. Besides, all the factors are presented in this thesis which are significant for the foundation and progress of the Television of Novi Sad : the initiative for the foundation, the political situation of the time, adequate circumstances for the advancement of the initiative and the available broadcasting frequencies in the Autonomous Province of Vojvodina.<br />The aims of this research are to draw attention to the importance of the establishment of the Television of Novi Sad as playing a great part in the improvement of the situation regarding the media in the Autonomous Province of Vojvodina, moreover to analyse the problems and priorities of the progress of the Television of Novi Sad, respectively the political, social, cultural and informative reasons for its foundation. Thus, the processed data represent a permanent historical review , which may serve as a basis for further researches on the media of the Autonomous Province of Vojvodina.<br />During this research, beside the reasons for its launching, it was not only the financial basis and function of the Television of Novi Sad or the conception and physiognomy of its programmes that was analysed but also the wide political consultations, the informative and communicational duties of socio-political societies towards the civilian population, and the political, cultural and agricultural life in the Autonomous Province of Vojvodina. The structure of viewers, the cultural specificity and affinities, the constitutional changes in the status and function of the socialist Vojvodina as significant factors are as well part of this research.<br />The data and information was collected and used from various sources, such as: official and personal archives; researches and experience of the Centre for Public-Opinion Poll, Programmes and Audiences; the statutes of the Television of Novi Sad, furthermore particular examples from practice extracted from articles published in the daily paper &lsquo;Dnevnik&rsquo;.<br />This dissertation is of considerable importance in the context of understanding the status of the media in the Autonomous Province of Vojvodina today. Moreover, it is also a significant fact that exactly those data, documents and recorded experience are gathered here, which would all the way fall into oblivion or decay.</p>

The diploma thesis deals with the position of the Hungarian minority in Serbian Vojvodina and Romanian Transylvania using the comparative method. Hungarians in Serbia and Romania represent a very large national minority and they became an integral part of the local culture and society. The level of Hungarian minority rights in the host countries is compared in four areas: legislation, political representation and institutionalization of the minority, mother tongue education opportunities and the Hungarian minority media. Apart from a brief outline of the historical context, the work focuses exclusively on the period after the fall of communism in both states to the present. During these years, there has been the biggest shift in the area of minority rights. The concept of ethnic parallelism is applied to all researched areas. Related to this, the so-called ethnolinguistic vitality approach is used, which deals with the conditions for the preservation of minority languages in the majority society. Special attention is paid to the influence of the Hungarian government under Primer Minister Viktor Orbán on the life of Hungarians abroad, which is significantly growing.