<p>Тема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.</p> / <p>This doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.</p>

<p>U radu je ispitana zastupljenost azotofiksirajućih cijanobakterija, ukupnog broja algi i ukupnog broja bakterija u različitim tipovima zemlji&scaron;ta na jedanaest lokaliteta u Vojvodini, od čega se sedam nalaze u za&scaron;tićenim prirodnim dobrima. Ispitana je brojnost u zavisnosti od dubine pedolo&scaron;kog profila, kao i od godi&scaron;njeg doba. Izvr&scaron;ena je izolacija sojeva azotofiksirajućih cijanobakterija, određena njihova taksonomska pripadnost i osnovne citolo&scaron;ke karakteristike. Ispitana je ultrastruktura vegetativnih ćelija, heterocista i spoljnih struktura na ćelijama fimbrije i pili, transmisionim elektronskim mikroskopom. Izvr&scaron;ena je genetička karakterizacija izolovanih sojeva azotofiksirajućih cijanobakterija PCR metodom analizom STRR fragmenata DNA.<br />Brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija i ukupna brojnost algi je bila znatno veća kod hidromorfnih i halomorfnih zemlji&scaron;ta, nego kod automorfnih zemlji&scaron;ta. Najveća prosečna godi&scaron;nja brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija, u povr&scaron;inskom sloju 0-5cm, je utvrđena kod zemlji&scaron;ta fluvisol u SRP &ldquo;Koviljsko petrovaradinskom ritu&rdquo;, 150864 jedinki po gramu apsolutno suvog zemlji&scaron;ta. Zemlji&scaron;te sa najnižom brojno&scaron;ću azotofiksirajućih cijanobakterija, je gajnjača u NP Fru&scaron;ka gora, 1582 jed./gr zemlji&scaron;ta u povr&scaron;inskom sloju.<br />Kod svih ispitivanih zemlji&scaron;ta brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija je bila najveća u povr&scaron;inskom sloju zemlji&scaron;ta, 0-5 cm dubine, opadala je sa dubinom zemlji&scaron;ta i bila najmanja u najdubljem sloju, 30 - 60 cm. Kod najvećeg broja ispitivanih zemlji&scaron;ta brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija je bila najveća tokom zimskog perioda. Azotofiksirajuće cijanobakterije su dominantne u na&scaron;im zemlji&scaron;tima i zastupljene sa 56.27% u odnosu na druge grupe algi.Izolovano je 30 sojeva azotofiksirajućih cijanobakterija: 19 sojeva Nostoc-a, 4 soja Anabaena, 4 Cylindrospermum, i po jedan soj Calothrix, Tolypothrix i Phormidium. Prosečna zastupljenost heterocista, ćelija koje vr&scaron;e azotofiksaciju, kod roda Nostoc je iznosila 8.28%, Anabaena 4.25%, Cylindrospermum-a 2.93%, Calotrix elenkinii 6.19% i Tolypothrix 7.76%.</p><p>Ultrastrukturnim ispitivanjem, TEM mikroskopom, vegetativnih ćelija azotofiksirajućih cijanobakterija uočili smo inkluzije redovnog pojavljivanja: karboksizome (Cs), cijanoficinkse granule (CG), polifosfatne granule (PG), ribozome (R), lipidne granule (&szlig; &ndash;granule) i tilakoide (T), kao i inkluzije neredovnog pojavljivanja: membranom ograničene kristalne inkluzije.<br />Koristeći TEM i tehniku bojenja ćelija sa RR i ultratankih preseka utvrdili smo prisustvo omotača od fimbrija kod tri soja (A.314, A.azollae i N.302) i tipične fimbrije kod dva soja (N.311 i N.9229). Metodom negativnog bojenja NS PTA uočili smo takođe tipične fimbrije, igličastog-dlakastog izgleda, jasnih granica niti kod tri soja (N.302, N.7901 i N.9229), međutim uočili smo i atipične sluzne fimbrije, koje nemaju jasno izražene granice, ali su veoma moćno ra&scaron;irene oko vegetativnih ćelija, kod tri soja (A.314, A.azollae, N.311).<br />Kod simbiotskih-infektivnih sojeva N.7901 i N.9229 javljaju se samo tipične fimbrije iz prve klase, a kod diazotofnih sojeva i simbiotskog - neinfektivnog soja A.azollae javljaju se atipične-sluzne fimbrije iz druge klase.<br />Za ispitivanje sličnosti cijanobakterija metodom PCR-a pomoću STRR konzervativnih sekvenci DNA genoma kori&scaron;ćeno je 39 sojeva azotofiksirajućih cijanobakterija i kod 38 je utvrđeno njihovo prisustvo. Svi sojevi se mogu podeliti u tri grupe, klastera. Prvi klaster je najveći i obuhvata 24 soja i deli se na dva podklastera: Ia koji obuhvata 12 sojeva gde dominiraju sojevi Nostoc-a (8), i podklaster Ib koji obuhvata takođe 12 sojeva, od čega 6 sojeva pripada rodu Anabaena. Podklaster Ia i podklaster Ib pokazuju različitost od 90%. Sva tri simbiozna, infektivna, soja Nostoc-a se nalaze u klasteru I: N.7901, N.9229 i N. 8001. Svaki simbiozni soj Nostoc-a ima genetske sličnosti sa po jednim diazotrofnim sojem Nostoc-a izolovanim iz zemlji&scaron;ta Vojvodine.<br />Klaster II obuhvata sedam (7) sojeva među kojima dominiraju sojevi Cylindrospermum-a, dok klaster III obuhvata 7 sojeva od čega 6 pripadaju rodu Nostoc, a jedan rodu Rivularia.Detaljno poznavanje svojstava izolovanih azotofiksirajućih cijanobakterija doprineće njihovoj budućoj primeni kako u proizvodnji ratarskih i povrtarskih kultura, tako i u biotehnolo&scaron;koj proizvodnji</p> / <p>In this study examined is the frequency of nitrogen-fixing cyanobacteria, total number of algae and total number of bacteria in different soil types on eleven localities in the Vojvodina Province. Seven out of those eleven localities are found in protected nature reserves. Actually, studied was the number of the cyanobacteria and algae depending on the depth of pedological characterization as well as on season. First, isolated were the types of nitrogen-fixing cyanobacteria, determined was their taxonomic origin and basic cytological characteristics. Also examined was the ultrastructure of vegetative cells, heterocysts and other outer structures on fimbriae and pili cells using TEM, transmission electron microscope. Finally, performed was the genetic characterization of isolated types of nitrogen-fixing cyanobacteria using the PCR method and analyzing STRR fragments of DNA.<br />The presence of nitrogen-fixing cyanobacteria and total number of algae was significantly higher with hydromorphic and halomorphic soils than with authomorphic ones. Highest annual average number of nitrogen-fixing cyanobacteria in the topsoil (0-5 cm) was reported with fluvisol soil in Special Nature Reserve &bdquo;Koviljsko petrovaradinski rit&rdquo; (Swamp) and there were 150864 units of bacteria per gram of absolutely dry soil. The soil with the lowest presence of nitrogen-fixing cyanobacteria recorded was cambisol in National Park &ldquo;Fruska gora&rdquo; with 1582 units per gram of soil in the topsoil.<br />With all the researched types of soils the number of nitrogen-fixing cyanobacteria was in the topsoil, 0-5 cm of depth and decreased in line with the depth<br />of soil and lowest was at the deepest layer, 30-60cm. The highest frequency of nitrogen-fixing cyanobacteria was found during the winter season with most of the examined soils. Nitrogen-fixing cyanobacteria are the dominant type of bacteria in our soils and are presented with 56, 27% compared to other types of algae.<br />30 strains of nitrogen-fixing cyanobacteria were isolated: 19 types of Nostoc sp., 4 of Anabaena sp. and one in each genus of Calothrix, Tolypothrix and Phormidium.<br />Using ultrastructural examination and TEM microscope when studying vegetative cells of nitrogen-fixing cyanobacteria observed were the inclusions of regular frequency: carboxysomes (Cs), cyanophycin granules (CG) , polyphosphate granules (PG), ribosomes (R), lipid granules (SS -granule ) and thylakoids ( T ) as well as the inclusion of irregular occurrence: a membrane-bound crystal inclusions.<br />Using TEM technique and staining the cells with the RR and ultra thin cross section, we determined the presence of depletion of the fimbriae with three strains (A.314, A.azollae and N.302) and typical fimbriae with the two strains (N.311 and N.9229). Applying the method of negative staining NS PTA also noticed were a typical fimbriae, needle-hairy like looks with clear boundaries with the three strains (N.302, N.7901, N.9229). However, also observed were atypical mucous fimbriae, which do not have clearly expressed borders, but they are very strongly spread around the vegetative cells, with the three strains (A.314, A.azollae, N.311).<br />With symbiotic - infective strains N.7901 and N.9229 only typical fimbriae of first class occurred, and in diazotroph strains and symbiotic &ndash; non infectious strain A. azollae found were atypical mucous fimbriae of second class.<br />To test the similarity of cyanobacteria by PCR method and using a STRR - conservative DNA sequence of the genome used were 39 strains fixing cyanobacteria and with 38 established was their presence. All strains can be divided into three groups of clusters. The first cluster is the largest and covers 24 strains, and is divided into two subclusters: Ia which includes 12 strains,where predominant are Nostoc strains ( 8 ) , and subcluster Ib , which also implies 12 strains , out of which 6 strains belong to the genus Anabaena. Subcluster Ia and Ib show a difference of 90 %. All three symbiotic , infectious Nostoc strains are classified in a cluster I: N.7901, N.9229 and N. 8001. Each symbiotic Nostoc strain has a genetic similarity with one di-nitrogen Nostoc strain isolated from a lot of different soils in Vojvodina.<br />Cluster II includes seven (7) strains , including strains among which the predominant are Cylindrospermum ones , while cluster III includes 7 strains of which 6 belong to the genus Nostoc and one to genus Rivularia.<br />Detailed knowledge of the properties of isolated fixing cyanobacteria could contribute to their future application both in the production of field crops and vegetables, as well as in biotechnological production.</p>

<p>Војвођанско Подунавље захвата сам ток Дунава на територији Војводине и шире подручје које практично директно излази на његове обале. За овај део Војводине карактеристичан је висок степен урбанизације. Истраживања спроведена израдом ове студије указују да овај простор има изузетно туристички атрактивне, како природне тако и антропогене потенцијале. У оквиру природних вредности издваја се пре свега Дунав као река међународног значаја, са својим хидрографским обележјима и специфичним током (мноштво рукаваца и меандара)на простору тзв. панонског сектора. Изузетну туристичку вредност имају и биогеографске карактеристике овог простора где се налазе специфичне врсте флоре и фауне. Узимајући у обзир карактеристике природних вредности може се говорити о могућности развитка различитих туристичких кретања од наутичког, спортско-рекреативног, ловног, риболовног, екотуризма и др. Код антропогених потенцијала највећи туристички значај имају манифестационе вредности од којих су многе међународног ранга. Фолклорно наслеђе са типичним војвођанским обележјима (ношња, музика, архитектура)такође имају изузетну туристичку вредност. Стара градска језгра се одликују специфичном архитектуром и обично представљају посебне амбијенталне просторе и представљају атрактивну туристичку вредност, у оквиру градског туризма. Војвођанско Подунавље уз бројне и различите туристичке вредности, са инвестирањем у изградњи материјалне базе може се укључити у савремене токове туризма и наћи своје место на домаћем и страном туристичком тржишту</p> / <p>Vojvođansko Podunavlje zahvata sam tok Dunava na teritoriji Vojvodine i šire područje koje praktično direktno izlazi na njegove obale. Za ovaj deo Vojvodine karakterističan je visok stepen urbanizacije. Istraživanja sprovedena izradom ove studije ukazuju da ovaj prostor ima izuzetno turistički atraktivne, kako prirodne tako i antropogene potencijale. U okviru prirodnih vrednosti izdvaja se pre svega Dunav kao reka međunarodnog značaja, sa svojim hidrografskim obeležjima i specifičnim tokom (mnoštvo rukavaca i meandara)na prostoru tzv. panonskog sektora. Izuzetnu turističku vrednost imaju i biogeografske karakteristike ovog prostora gde se nalaze specifične vrste flore i faune. Uzimajući u obzir karakteristike prirodnih vrednosti može se govoriti o mogućnosti razvitka različitih turističkih kretanja od nautičkog, sportsko-rekreativnog, lovnog, ribolovnog, ekoturizma i dr. Kod antropogenih potencijala najveći turistički značaj imaju manifestacione vrednosti od kojih su mnoge međunarodnog ranga. Folklorno nasleđe sa tipičnim vojvođanskim obeležjima (nošnja, muzika, arhitektura)takođe imaju izuzetnu turističku vrednost. Stara gradska jezgra se odlikuju specifičnom arhitekturom i obično predstavljaju posebne ambijentalne prostore i predstavljaju atraktivnu turističku vrednost, u okviru gradskog turizma. Vojvođansko Podunavlje uz brojne i različite turističke vrednosti, sa investiranjem u izgradnji materijalne baze može se uključiti u savremene tokove turizma i naći svoje mesto na domaćem i stranom turističkom tržištu</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology:</p><p>The Danube basin in Vojvodina includes the stream of the Danube which flows through the territory of Vojvodina together with the wider area that spreads out immediately from the river bank. This part of Vojvodina is characterized by a high level of urbanization.<br />The research has shown that the studied area contains natural and anthropogenic potentials which are very attractive from the touristic point of view.<br />In terms of the natural values of the area, it is the Danube that stands out as a river of international importance with its hydrogeographic properties and specific river stream - the abundance of backwater channels and meanders - in the so-called Pannonian sector.<br />Outstanding touristic values can also be attributed to the biogeographical properties of the area, which is full of particular species of flora and fauna. Considering the properties of natural attractions, we can talk about the possibilities for the development of diverse tourist migrations - from the nautical, recreational and ecotounsm to hunting, fishing and other forms of tourist activities.<br />Within the anthropogenic potentials of the area, the greatest tounstic value should be ascribed to various events, many of which are internationally important. The folkloric heritage contained in the hallmarks typical of Vojvodina - national costume, music, and architecture - also represents another touristic value. The old city centres are characterized by specific architecture and usually have special ambience, therefore representing attractive touristic value of urban tourism.<br />The Danube basin in Vojvodina can be comprised in contemporary touristic trends because of its diverse and numerous touristic values and with the proper development of the material base it will certainly find its place in domestic and international tourist markets.</p>

Der Zerfall des sozialistischen Jugoslawien ließ aus seinen acht föderalen Einheiten sieben neue Staaten ent-stehen. Die einzige bislang unerforschte Ausnahme ist dabei die Autonome Provinz Vojvodina, die weiterhin ein Teil Serbiens bleibt, wenn auch mit einer erheblich eingeschränkten Autonomie. Insbesondere Fragen nach Qualität bzw. Quantität der Autonomie waren Gegenstand heftiger politischer Auseinandersetzungen in der Vojvodina seit Ende der 1980er Jahre. Die politischen Unterschiede zwischen den „Autonomisten“ in der Provinz, die sich auch in den 1990ern für eine breite Autonomie einsetzten, und der Belgrader Zentralregierung, deren Macht auf der Idee eines starken vereinten Serbiens beruhte, wurden von den ersteren zunehmend als historisch vorbestimmte kulturelle Differenzen ausgelegt, die hier als „Phantomgrenzen“ untersucht werden. In Form verschiedener symbolisch verknüpfter Aussagen über die historische Besonderheit der Bevölkerung, Wirtschaft und Kultur der Vojvodina wurden die politischen Forderungen nach mehr Autonomie wiederholt bekräftigt. Diese wiederum wurde auch als Schutz vor dem und Gegenmodell zum erstarkten serbischen Nationalismus der „Ära Milošević“ dargestellt. Im Laufe der inzwischen mehr als zwei Jahrzehnte fügten sich diese Deutungen zu einem neuen Autonomiediskurs zusammen. Wie dieser entstand, d.h. welche Akteure wie und zu welchen Zwecken die Phantomgrenzen der Vojvodina wieder auftauchen ließen, sowie welche Bedeutung die Autonomieidee in der Umbruchszeit der 1990er Jahre im Alltag der Menschen in der Vojvodina erlangte, sind zentrale Forschungsfragen der Fallstudie. Sie bietet damit nicht nur neue empirische Erkenntnisse zur Geschichte des jugoslawischen Staatszerfalls und der postsozialistischen Zeit in Südosteuropa, sondern ermöglicht mit dem verwendeten Modell der „Phantomgrenzen“ auch neue Einblicke in und allgemeine Aussagen über das Wiederauftauchen von Geschichte und historischen Grenzen in Osteuropa nach 1989. / The breakup of socialist Yugoslavia led to the creation of seven new states out of its eight federal units. The only exception, until now unexplored, is the Autonomous Province of Vojvodina, which remains a part of Serbia, although with a substantially restricted autonomy. Notably questions about the quality and quantity of autonomy have been a subject of heavy political conflicts in Vojvodina since the end of the 1980s. Political differences between the „autonomists“ in the province, who also during the 1990s advocated a broad autonomy, and the central government in Belgrade, whose power was based on the idea of a strong unified Serbia, the former increasingly presented as historically predetermined cultural differences, which are explored here as “phantom borders”. The political claims for more autonomy were thus repeatedly reinforced in terms of various symbolically connected statements about the historical distinctiveness of the population, economy and culture of Vojvodina. The autonomy in turn was also represented as an instrument of protection against and alternative model to the growing Serbian nationalism during the “Milošević era”. In the course of meanwhile more than two decades these interpretations merged into a new autonomy discourse. How this emerged, i.e. which agents made how and for what purposes the phantom borders of Vojvodina reappear, as well as what relevance the idea of autonomy gained during the period of radical change in the 1990s in everyday life of the people in Vojvodina are the central research questions of the case study. It hereby offers not only new empirical findings about the history of the breakup of the Yugoslav state and the post-socialist period in Southeastern Europe, but due to the used model of “phantom borders” also permits new insights into and general conclusions about the reappearance of history and historical borders in Eastern Europe after 1989.

<p>Кулинарска лексика уопште, као и<br />кулинарска лексика Војводине није до сада<br />детаљније са лексичко семантичког и<br />творбеног аспекта обрађивана (осим у<br />појединим приказима наших дијелектолога и<br />лексикографа), али је свакако она (не у<br />потпуности) део српских важнијих<br />дијалекатских речника (Од Вукова до<br />Речника српских говора Војводине) и<br />речника општег типа.<br />У истраживачком раду је примењена у нас<br />одомаћена теорија семантичких поља руског<br />етнолингвисте Никите Толстоја. У лексичко<br />семантичкој и творбеној анализи као и у<br />лексикографској обради примењен је<br />дескриптивни, лингвогеографски и<br />компаративни метод.<br />Обрађено је шеснаест семантичких поља:<br />Намирнице, Оброци, Припремање хране,<br />Зимница, Млеко , млечни производи и јела<br />од млека, Супе и чорбе, Јела од теста,<br />Јела од јаја, Јела од меса, Месне<br />прерађевине, Врсте меса и делови, Умаци,<br />Јела од поврћа, Колачи, слаткиши, Пића,<br />Јела приликом разних светковина.<br />Материјал је и лексикографски уобличен, а<br />потом картографисан.</p> / <p>Kulinarska leksika uopšte, kao i<br />kulinarska leksika Vojvodine nije do sada<br />detaljnije sa leksičko semantičkog i<br />tvorbenog aspekta obrađivana (osim u<br />pojedinim prikazima naših dijelektologa i<br />leksikografa), ali je svakako ona (ne u<br />potpunosti) deo srpskih važnijih<br />dijalekatskih rečnika (Od Vukova do<br />Rečnika srpskih govora Vojvodine) i<br />rečnika opšteg tipa.<br />U istraživačkom radu je primenjena u nas<br />odomaćena teorija semantičkih polja ruskog<br />etnolingviste Nikite Tolstoja. U leksičko<br />semantičkoj i tvorbenoj analizi kao i u<br />leksikografskoj obradi primenjen je<br />deskriptivni, lingvogeografski i<br />komparativni metod.<br />Obrađeno je šesnaest semantičkih polja:<br />Namirnice, Obroci, Pripremanje hrane,<br />Zimnica, Mleko , mlečni proizvodi i jela<br />od mleka, Supe i čorbe, Jela od testa,<br />Jela od jaja, Jela od mesa, Mesne<br />prerađevine, Vrste mesa i delovi, Umaci,<br />Jela od povrća, Kolači, slatkiši, Pića,<br />Jela prilikom raznih svetkovina.<br />Materijal je i leksikografski uobličen, a<br />potom kartografisan.</p> / <p>Culinary lexicon as such, as well as the<br />culinary lexicon of Vojvodina Region has so far<br />not been systematically examined in the lexicosemantic<br />and word-formation aspect (except for<br />some reviews of our dialectologists and lexicographers). However, it is (yet not</p><p>completely) a part of some major Serbian<br />dialect dictionaries (from Rječnik, a dictionary<br />by Vuk Stefanović Karadžić to Dictionary of<br />Serbian Vojvodina Speech) as well as the<br />range of general dictionaries.<br />The research implied the semantic field<br />theory developed by Russian ethno-linguist<br />Nikita Tolstoy, which is commonly applied<br />approach in our region. Lexico-semantic and<br />word-formation analysis as well as<br />lexicographic processing were performed<br />applying descriptive and linguo-geographic<br />methods.<br />Sixteen semantic fields were analyzed:<br />Foodstuffs; Meals; Food Preparation; Winter<br />Stores; Milk; Dairy Products and Dishes; Soups<br />and Stocks; Pasta and Savory Dishes; Egg<br />Dishes; Meat Dishes; Meat Products; Meat<br />Types and Cuts; Sauces; Vegetable Dishes;<br />Cakes, Cookies and Sweets; Drinks and<br />Beverages; Festive Foods. The material was<br />lexicographically edited and cartographed.</p>