<p>Хванг и сарадници (Hwang et al., 2006) истичу да је већина истраживања градског &nbsp;туризма усмерено&nbsp;ка менаџменту дестинације, док је мало учињено на бихевиоралном приступу, односно на дефинисању&nbsp;образаца понашања туриста при &nbsp;избору градске дестинације као места за одмор. Аутори сматрају да&nbsp;различити фактори условљавају процес доношења одлуке код туриста који одаберу град као место за&nbsp;одмор за разлику од оних који одаберу море и плажу за своје место за одмор. У овој дисертацији&nbsp;покушаће се утврдити и истражити фактори који утичу на туристе и опредељују их да изаберу&nbsp;дестинацију Новог Сада као место за одмор. Поред поменутог додатно се анализирају интерни фактори,&nbsp;односно утицај социо-демографски варијабли на њих. Помоћу специјалне методе временски зависних&nbsp;<br />фази матрица покушаће се утврдити утицај старосног доба на интерне факторе.</p> / <p>Hvang i saradnici (Hwang et al., 2006) ističu da je većina istraživanja gradskog &nbsp;turizma usmereno&nbsp;ka menadžmentu destinacije, dok je malo učinjeno na bihevioralnom pristupu, odnosno na definisanju&nbsp;obrazaca ponašanja turista pri &nbsp;izboru gradske destinacije kao mesta za odmor. Autori smatraju da&nbsp;različiti faktori uslovljavaju proces donošenja odluke kod turista koji odaberu grad kao mesto za&nbsp;odmor za razliku od onih koji odaberu more i plažu za svoje mesto za odmor. U ovoj disertaciji&nbsp;pokušaće se utvrditi i istražiti faktori koji utiču na turiste i opredeljuju ih da izaberu&nbsp;destinaciju Novog Sada kao mesto za odmor. Pored pomenutog dodatno se analiziraju interni faktori,&nbsp;odnosno uticaj socio-demografski varijabli na njih. Pomoću specijalne metode vremenski zavisnih&nbsp;<br />fazi matrica pokušaće se utvrditi uticaj starosnog doba na interne faktore.</p> / <p>As Hwang et al. (2006) point out research on urban tourism focuses mostly on management aspects related&nbsp;to urban destinations, with the integration of behavioural &nbsp;approaches regarding city tourism research being&nbsp;largely ignored. Researchers&rsquo; point out that most factors that influence decision making process are different&nbsp;with tourist who choose city as their vacation place and tourist who choose sea &nbsp;estinationas as their vacation&nbsp;place. This study will try to identify the main factors that influence tourist to choose Novi Sad as their vacation&nbsp;place. In addition it will try to analyze internal factors and influence of different socio-demographic variables&nbsp;on mentioned factors. With use of time dependent fuzzy matrices author will try to analyze what influence age&nbsp;of tourists has on internal factors?</p>

<p>Предмет ове докторске дисертације је едукациони туризам у гравитационој зони Новог Сада, сагледавање стања и могућности развоја. Циљ тезе је истраживање едукационог туризма и обезбеђивање научних сазнања о стању едукационог туризма на основу којих се могу предузимати одређене друштвене мере у области даљег развоја овог вида туризма. У току израде тезе извршена су обимна истраживања пре свега на Универзитету у Новом Саду, као најзначајнијем субјекту едукационог туризма, затим у установама културе Новог Сада и Сремских Карловаца, туристичким организацијама и другим асоцијацијама и удружењеима, државним органима и другим субјектима едукационог туризма, којима су потврђене постављене хипотезе. Сматра се да су резултати истраживања потврдили постављену основну хипотезу да је едукациони туризам у Новом Саду и његовој гравитационој зони недовољно развијен с обзиром на могућности. Истакнута је посебно важна улога Универзитета у Новом Саду, као најзначајнијег субјекта едукационог туризма, који својим квалитетним атрибутима може значајно допринети даљем развоју едукационог туризма на посматраној дестинацији. Део гравитационе зоне Новог Сада, а посебно Сремски Карловци са подунавским делом Фрушке горе представљају значајну основу за развој одређених облика едукационог туризма, као што су едукативно-образовни кампови, а кроз форму неформалног образовања пре свега школске и студентске популације. У раду су дати теоријски и бројни истраживачки аргументи, који потврђују изнете ставове аутора.</p> / <p>Predmet ove doktorske disertacije je edukacioni turizam u gravitacionoj zoni Novog Sada, sagledavanje stanja i mogućnosti razvoja. Cilj teze je istraživanje edukacionog turizma i obezbeđivanje naučnih saznanja o stanju edukacionog turizma na osnovu kojih se mogu preduzimati određene društvene mere u oblasti daljeg razvoja ovog vida turizma. U toku izrade teze izvršena su obimna istraživanja pre svega na Univerzitetu u Novom Sadu, kao najznačajnijem subjektu edukacionog turizma, zatim u ustanovama kulture Novog Sada i Sremskih Karlovaca, turističkim organizacijama i drugim asocijacijama i udruženjeima, državnim organima i drugim subjektima edukacionog turizma, kojima su potvrđene postavljene hipoteze. Smatra se da su rezultati istraživanja potvrdili postavljenu osnovnu hipotezu da je edukacioni turizam u Novom Sadu i njegovoj gravitacionoj zoni nedovoljno razvijen s obzirom na mogućnosti. Istaknuta je posebno važna uloga Univerziteta u Novom Sadu, kao najznačajnijeg subjekta edukacionog turizma, koji svojim kvalitetnim atributima može značajno doprineti daljem razvoju edukacionog turizma na posmatranoj destinaciji. Deo gravitacione zone Novog Sada, a posebno Sremski Karlovci sa podunavskim delom Fruške gore predstavljaju značajnu osnovu za razvoj određenih oblika edukacionog turizma, kao što su edukativno-obrazovni kampovi, a kroz formu neformalnog obrazovanja pre svega školske i studentske populacije. U radu su dati teorijski i brojni istraživački argumenti, koji potvrđuju iznete stavove autora.</p> / <p>The researched area of this thesis is educational tourism in gravitation area of Novi Sad, it&rsquo;s current situation and development possibilities. Objective of the thesis is providing scientific facts about current situation in educational tourism that can serve as a data base for actions benefiting further development of this form of tourism. Extensive research has been conducted at University of Novi Sad as the most important factor in educational tourism, as well as at cultural institutions in Novi Sad and Sremski Karlovci. Also, research has been done at number of tourist organizations, associations, government bodies and non governmental organizations who are regarded as key factors in educational tourism, in order to confirm hypothesis. Results of research confirmed the hypothesis that educational tourism in Novi Sad and it&rsquo;s gravitational area is underdeveloped, bearing in mind it&rsquo;s potential. The key role of University of Novi Sad as development factor has been determined. With it&rsquo;s quality attributes it can contribute significantly to educational tourism development at the given destination. Sremski Karlovci and riparian area of the Danube as part of Novi Sad gravitation area, represent significant base for developing certain forms of educational tourism, such as educational camps as a forn of informal education for student population. In the thesis number of theoretical and empirical facts are presented that confirm the hypothesis.</p>

<p>Kvalitet vazduha u urbanim sredinama predstavlja jedan od glavnih uzroka zdravstvenih problema. Prema podacima SZO u svetu se godi&scaron;nje usled zagađenja vazduha u urbanim sredinama dogodi preko 2,7 miliona smrtnih slučajeva. Procenjuje se da najbolji indikator za procenu veličine zdravstvenog rizika od zagađenja vazduha jeste koncentracija suspendovanih čestica PM2,5 u vazduhu životne sredine. Cilj: Proceniti uticaj suspendovanih čestica PM2,5 iz vazduha životne sredine na ukupan mortalitet, kardiovaskularni i respiratorni bolnički morbiditet odraslog stanovni&scaron;tva Grada Novog Sada. Takođe, cilj istraživanja je bio da se i utvrdi koncentracija i hemijski sastav suspendovanih čestica PM2,5 u vazduhu životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada, na dnevnom i godi&scaron;njem nivou, uzimajući u obzir i uticaj meteorolo&scaron;kih parametara. Metod: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija vremenske serije podataka o kvalitetu vazduha, meteorolo&scaron;kim parametrima i zdravstvenim ishodima, u intervalima od najmanje 30 dana tokom sva četiri godi&scaron;nja doba 2017. godine. Uzorkovanje i određivanje koncentracije i hemijskog sastava čestica PM2,5 u skladu sa propisanim standardnim metodama, je obavljeno na mernim mestima u životnoj sredini Grada Novog Sada, koja reprezentuju uticaj saobraćaja i urbanog pozadinskog područja na zagađenje vazduha životne sredine. Primenjen je Lenschow pristup za kvantifikaciju veličine doprinosa saobraćaja porastu koncentracije suspendovanih čestica PM2,5 u vazduhu životne sredine. Podaci o meteorolo&scaron;kim parametrima (temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i brzina vetra), su preuzeti od Republičkog hidrometeorolo&scaron;kog zavoda Srbije. Podaci o zdravstvenim ishodima (dnevni broj umrlih i hospitalizovanih zbog kardiovaskularnih i respiratornih bolesti), za stanovni&scaron;tvo starije od 18 godina, čije mesto stanovanja pripada teritoriji Grada Novog Sada, obezbeđeni su od strane Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Za procenu uticaja nezavisnih promenljivih na zavisne (ukupan mortalitet / bolnički morbiditet) primenjen je generalizovani linearni model regresione analize za vremenske serije podataka (Poason). Rezultati: Prosečna godi&scaron;nja koncentracija suspendovanih čestica PM2,5 iz vazduha životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada je iznosila 30,27 &mu;g/m3, a srednje dnevne koncentracije 8-79&nbsp; g/m3. Približno 30% varijabilnosti srednjih dnevnih koncentracije suspendovanih čestica PM2,5 se može objasniti lokalnim meteorolo&scaron;kim uslovima. Hemijski sastav čestica na području Grada Novog Sada u najvećem procentu čini ekvivalent karbonatne frakcije čestica, zatim sekundarni neorganski aerosol i rastvorljiva organska frakcija, dok su joni rastvorljivi u vodi (kalcijum, hloridi, natrijum, kalijum i magnezijum) zastupljeni u najmanjem procentu. Prisutni izvori zagađenja vazduha životne sredine na području Grada Novog Sada su procesi sagorevanja fosilnih goriva i biomase, saobraćaj, mineralna (zemlji&scaron;na) pra&scaron;ina i sekundarno zagađenje regionalnog porekla. Doprinos saobraćaja porastu prosečne godi&scaron;nje koncentracije suspendovanih čestica PM2,5 je iznosio 40%. Masena koncentracija čestica PM2,5, kao i hemijski sastav čestica (ekvivalent karbonatne frakcije, rastvorljiva organska frakcija, joni kalijuma i kalcijuma) doprinose umiranju i oboljevanju odraslog stanovni&scaron;tva Grada Novog Sada. Na uticaj masene koncentracije i hemijskog sastava čestica PM2,5 najosetljivije su žene i stanovni&scaron;tvo starosti &ge; 65 godina, kao i mu&scaron;karci u pogledu uticaja ekvivalenta karbonatne frakcije čestica PM2,5. Zaključak: Dobijeni rezultati po prvi put opisuju zdravstveni uticaj masene koncentracije i hemijskog sastava čestica PM2,5 na području Grada Novog Sada, odnosno kvantifikuju rizik za ukupan mortalilteta i kardiovaskualrni i respiratorni morbiditet. Razumevanje uticaja suspendovanih čestica PM2,5 na oboljevanje i umiranje stanovni&scaron;tva, stratifikovanih prema starosnoj i polnoj strukturi, uz identifikaciju mogućih izvora zađenja vazduha na području Grada Novog Sada, predstavlja osnovu za razvoj javnozdravstvene politike u cilju unapređenja zdravlja stanovni&scaron;tva Grada Novog Sada.</p> / <p>Urban ambient air pollution is one of the leading causes of health problems. According to WHO data, over 2.7 million deaths occur in urban areas annually due to urban air pollution. Particulate matter PM2.5 is estimated to be the best indicator for assessing the magnitude of the health risk induces by ambient air pollution. Aim: To assess the impact of PM2.5 on total mortality, cardiovascular and respiratory hospital morbidity of the adult population of the City of Novi Sad. Also, the aim of the study was to determine the concentration and chemical composition of ambient PM 2.5 particles in the territory of the City of Novi Sad, on daily and annual bases, taking into account the impact of meteorological parameters. Method: The study was conducted as a prospective, a time series study of of data on air quality, meteorological parameters and health outcomes, at intervals of at least 30 days during all four seasons of 2017. Sampling and determination of the mass concentration and chemical composition of PM2.5 particles in accordance with the prescribed standard methods, it was performed at sampling stations in the City of Novi Sad, representing the impact of traffic and urban background impact on environmental air pollution. A Lenschow approach was used to quantify the magnitude of traffic contribution to the increase of ambient PM2.5 mass concentration. Meteorological data (air temperature, relative humidity and wind velocity) were taken from the Republic Hydrometeorological Institute of Serbia. Data on health outcomes (daily number of deaths and hospitalizations due to cardiovascular and respiratory diseases) for the population older than 18, residing within the territory of the City of Novi Sad, have been provided by the Centre for Informatics and Biostatistics, Institute of Public Health of Vojvodina. To evaluate the impact of independent variables on dependent (total mortality/hospital morbidity), a generalized linear regression model for time series data (Poisson) was applied. Results: The average annual mass concentration of PM2.5 in the territory of the City of Novi Sad was 30.27&mu;g/m3, while mean daily concentrations were 8- 79&mu;g/m3. Approximately 30% of the variability in mean daily concentrations of PM2.5 particles can be explained with local meteorological conditions. The chemical composition of PM2.5 in the area of Novi Sad is to the a great extent the equivalent of the carbonate fraction of the particles, then the secondary inorganic aerosol and the soluble organic fraction, while the water-soluble ions (calcium, chlorides, sodium, potassium and magnesium) are present in the lowest percentage. The sources of ambient air pollution in the area of the City of Novi Sad were the combustion of fossil fuels and biomass, traffic, mineral (soil dust) and secondary pollution of regional origin. Contribution of traffic to the increase of the average annual mass concentrations of PM2.5 particles was 40%. PM2.5 particle mass concentration, as well as the chemical composition of the particles (carbonate fraction equivalent, soluble organic fraction, potassium and calcium ions) contribute to the deaths and diseases of the adult population of the City of Novi Sad. Women and the population aged &ge;65, were more susceptible to mass concentration and chemical composition of PM2.5 related deaths and diseases, as well as men according to the impact of the equivalents of carbonate fractions of PM2.5. Conclusion: The results obtained show for the first time the health effects of mass concentration and chemical composition of PM2.5 particles in the City of Novi Sad, i.e. they quantify the risk for total mortality and cardiovascular and respiratory morbidity. Understanding the impact of suspended particles PM2.5 on population mortality and morbidity, stratified by age and sex structure, along with identifying of possible air pollution sources is the basis for the development of public health policies aimed at improving the population health in the City of Novi Sad.</p>

<p>У предметној докторској дисертацији намера је да се сагледају потенцијали<br />и могућности ангажовања отворених простора уз објекте културе Новог<br />Сада и да се утврди интензитет утицаја продужене функције објекта на<br />његово функционисање у програмском и социјалном смислу, као и утицај на<br />урбани квалитет свог окружења. Планирано је истраживање постојећег<br />стања оваквих простора у Новом Саду и дефинисање релевантних фактора<br />за њихово ангажовање, валоризовање, класификовање и формирање<br />типологија са циљем њихове употребе и примене за даља истраживања и<br />трансформације.</p> / <p>U predmetnoj doktorskoj disertaciji namera je da se sagledaju potencijali<br />i mogućnosti angažovanja otvorenih prostora uz objekte kulture Novog<br />Sada i da se utvrdi intenzitet uticaja produžene funkcije objekta na<br />njegovo funkcionisanje u programskom i socijalnom smislu, kao i uticaj na<br />urbani kvalitet svog okruženja. Planirano je istraživanje postojećeg<br />stanja ovakvih prostora u Novom Sadu i definisanje relevantnih faktora<br />za njihovo angažovanje, valorizovanje, klasifikovanje i formiranje<br />tipologija sa ciljem njihove upotrebe i primene za dalja istraživanja i<br />transformacije.</p> / <p>In dissertation the intention is to look at the potentials and possibilities of<br />engaging open spaces with cultural facilities in Novi Sad and to determine<br />the intensity of the impact of the extended function of the facility on its<br />functioning in program in social terms, as well as the impact on urban quality.<br />It is planned to research the current state of such spaces in Novi Sad and<br />define relevant factors for their engagement, valorization, classification and<br />formation of typologies with the aim of their use and application for further<br />research and transformation.</p>

Thesis--Belgrad. / Bibliographical references included in "Izvori" (p. 319-327).

Thesis--Belgrad. / Bibliographical references included in "Izvori" (p. 319-327).

Thesis--Novi Sad. / At head of title: Živojin S. Živanov. On cover: Univerzitet u Novom Sadu. Bibliography: p. 50-51.

Thesis--Belgrad, 1963. / In Serbo-Croatian (Cyrillic). Includes bibliographical references (p. [275]-294) and index.

Thesis--Novi Sad, Yugoslavia. / Title also in English: The rhizosphere microflora of matricaria chamomilla in solonetz and chernozem.

<p>Тема&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; је&nbsp; примена&nbsp; и&nbsp; процена&nbsp; класификационог&nbsp; система&nbsp; локалних климатских&nbsp; зона&nbsp; (ЛКЗ)&nbsp; помоћу&nbsp; аутоматизованог&nbsp; модела&nbsp; и&nbsp; биоклиматских&nbsp; анализа&nbsp; на примеру&nbsp; Новог&nbsp; Сада&nbsp; (Србија).&nbsp; Развијени&nbsp; ГИС&nbsp; модел&nbsp; се&nbsp; показао&nbsp; као&nbsp; адекватан&nbsp; за мапирање и дефинисање&nbsp; ЛКЗ у Новом Саду и његовој околини издвојивши чак 13 ЛКЗ употребом 7&nbsp; параметара градске површине.&nbsp; Осим тога,&nbsp; у&nbsp; оквиру дисертације је приказан и развијен нов модел за чишћење базе података. Добијени&nbsp; резултати&nbsp; су&nbsp; указали&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; најизраженије&nbsp; разлике&nbsp; у&nbsp; средњој температури&nbsp; ваздуха&nbsp; (Т_ср)&nbsp; јављају&nbsp; између&nbsp; локалних&nbsp; климатских&nbsp; зона&nbsp; (ЛКЗ)&nbsp; ноћу&nbsp; током топлотног таласа и износе до 5,5 &deg;C (ЛКЗ_2-А, разлика између урбане збијене средњеградње и густе шуме изван града). На годишњем нивоу разлике у Т_ср износе 1,7 &deg;C између града и<br />природне&nbsp; околине,&nbsp; односно&nbsp; 0,7&nbsp; &deg;C&nbsp; унутар&nbsp; различитих&nbsp; градских&nbsp; ЛКЗ.&nbsp; Статистичком анализом&nbsp; средњих&nbsp; максималних&nbsp; и&nbsp; апсолутно&nbsp; максималних&nbsp; температура&nbsp; ваздуха&nbsp; на годишњем,&nbsp; сезонском&nbsp; и&nbsp; месечном&nbsp; нивоу&nbsp; нису&nbsp; уочене&nbsp; знатне&nbsp; разлике&nbsp; између&nbsp; ЛКЗ. Учесталост&nbsp; појаве&nbsp; температурних&nbsp; индекса&nbsp; је&nbsp; указала&nbsp; да&nbsp; тзв.&nbsp; &bdquo;хладни&nbsp; индекси&ldquo;&nbsp; (мразни дани,&nbsp; ледени&nbsp; дани)&nbsp; указују&nbsp; на&nbsp; температурне&nbsp; специфичности&nbsp; ЛКЗ&nbsp; у&nbsp; Новом&nbsp; Саду,&nbsp; док&nbsp; то није&nbsp; евидентно&nbsp; анализом&nbsp; тзв.&nbsp; &bdquo;топлих&nbsp; индекса&ldquo;&nbsp; (летњи&nbsp; дани,&nbsp; тропски&nbsp;&nbsp; дани),&nbsp; изузев тропских&nbsp; ноћи.&nbsp; Анализом&nbsp; релативне&nbsp; влажности&nbsp; ваздуха&nbsp; је&nbsp; уочено&nbsp; да&nbsp; постоје&nbsp; знатне разлике између изграђених и природних ЛКЗ, док то није случај између изг рађених ЛКЗ. У Новом Саду се јавља тзв. &bdquo;урбано&nbsp; острво сувоће&ldquo; ноћу током топлотног таласа када је збијена средњеградња (ЛКЗ 2)&nbsp; окарактерисана са максималним дефицитом влажности од око&nbsp; 33%&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; природну&nbsp; ЛКЗ&nbsp; А&nbsp; изван&nbsp; града.&nbsp; Статистичка&nbsp; анализа&nbsp; вредности израчунатих&nbsp; биоклиматских&nbsp; индекса&nbsp; PET&nbsp; и&nbsp; UTCI&nbsp; је&nbsp; указала&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; ЛКЗ&nbsp; разликују&nbsp; у&nbsp; условима&nbsp; спољњег&nbsp; термалног&nbsp; комфора&nbsp; човека&nbsp; на&nbsp; годишњем,&nbsp; сезонском&nbsp; и&nbsp; месечном нивоу,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; током&nbsp; топлотног&nbsp; и&nbsp; хладног&nbsp; таласа&nbsp; (до&nbsp; максималних&nbsp; 8-9&nbsp; &deg;C).&nbsp; Такође&nbsp; су резултати указали&nbsp; да је класификациони систем&nbsp; ЛКЗ адекватан за интер-урбану анализу градске климе (поређења између градова).</p> / <p>Tema&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je&nbsp; primena&nbsp; i&nbsp; procena&nbsp; klasifikacionog&nbsp; sistema&nbsp; lokalnih klimatskih&nbsp; zona&nbsp; (LKZ)&nbsp; pomoću&nbsp; automatizovanog&nbsp; modela&nbsp; i&nbsp; bioklimatskih&nbsp; analiza&nbsp; na primeru&nbsp; Novog&nbsp; Sada&nbsp; (Srbija).&nbsp; Razvijeni&nbsp; GIS&nbsp; model&nbsp; se&nbsp; pokazao&nbsp; kao&nbsp; adekvatan&nbsp; za mapiranje i definisanje&nbsp; LKZ u Novom Sadu i njegovoj okolini izdvojivši čak 13 LKZ upotrebom 7&nbsp; parametara gradske površine.&nbsp; Osim toga,&nbsp; u&nbsp; okviru disertacije je prikazan i razvijen nov model za čišćenje baze podataka. Dobijeni&nbsp; rezultati&nbsp; su&nbsp; ukazali&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; najizraženije&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; srednjoj temperaturi&nbsp; vazduha&nbsp; (T_sr)&nbsp; javljaju&nbsp; između&nbsp; lokalnih&nbsp; klimatskih&nbsp; zona&nbsp; (LKZ)&nbsp; noću&nbsp; tokom toplotnog talasa i iznose do 5,5 &deg;C (LKZ_2-A, razlika između urbane zbijene srednjegradnje i guste šume izvan grada). Na godišnjem nivou razlike u T_sr iznose 1,7 &deg;C između grada i<br />prirodne&nbsp; okoline,&nbsp; odnosno&nbsp; 0,7&nbsp; &deg;C&nbsp; unutar&nbsp; različitih&nbsp; gradskih&nbsp; LKZ.&nbsp; Statističkom analizom&nbsp; srednjih&nbsp; maksimalnih&nbsp; i&nbsp; apsolutno&nbsp; maksimalnih&nbsp; temperatura&nbsp; vazduha&nbsp; na godišnjem,&nbsp; sezonskom&nbsp; i&nbsp; mesečnom&nbsp; nivou&nbsp; nisu&nbsp; uočene&nbsp; znatne&nbsp; razlike&nbsp; između&nbsp; LKZ. Učestalost&nbsp; pojave&nbsp; temperaturnih&nbsp; indeksa&nbsp; je&nbsp; ukazala&nbsp; da&nbsp; tzv.&nbsp; &bdquo;hladni&nbsp; indeksi&ldquo;&nbsp; (mrazni dani,&nbsp; ledeni&nbsp; dani)&nbsp; ukazuju&nbsp; na&nbsp; temperaturne&nbsp; specifičnosti&nbsp; LKZ&nbsp; u&nbsp; Novom&nbsp; Sadu,&nbsp; dok&nbsp; to nije&nbsp; evidentno&nbsp; analizom&nbsp; tzv.&nbsp; &bdquo;toplih&nbsp; indeksa&ldquo;&nbsp; (letnji&nbsp; dani,&nbsp; tropski&nbsp;&nbsp; dani),&nbsp; izuzev tropskih&nbsp; noći.&nbsp; Analizom&nbsp; relativne&nbsp; vlažnosti&nbsp; vazduha&nbsp; je&nbsp; uočeno&nbsp; da&nbsp; postoje&nbsp; znatne razlike između izgrađenih i prirodnih LKZ, dok to nije slučaj između izg rađenih LKZ. U Novom Sadu se javlja tzv. &bdquo;urbano&nbsp; ostrvo suvoće&ldquo; noću tokom toplotnog talasa kada je zbijena srednjegradnja (LKZ 2)&nbsp; okarakterisana sa maksimalnim deficitom vlažnosti od oko&nbsp; 33%&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; prirodnu&nbsp; LKZ&nbsp; A&nbsp; izvan&nbsp; grada.&nbsp; Statistička&nbsp; analiza&nbsp; vrednosti izračunatih&nbsp; bioklimatskih&nbsp; indeksa&nbsp; PET&nbsp; i&nbsp; UTCI&nbsp; je&nbsp; ukazala&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; LKZ&nbsp; razlikuju&nbsp; u&nbsp; uslovima&nbsp; spoljnjeg&nbsp; termalnog&nbsp; komfora&nbsp; čoveka&nbsp; na&nbsp; godišnjem,&nbsp; sezonskom&nbsp; i&nbsp; mesečnom nivou,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; tokom&nbsp; toplotnog&nbsp; i&nbsp; hladnog&nbsp; talasa&nbsp; (do&nbsp; maksimalnih&nbsp; 8-9&nbsp; &deg;C).&nbsp; Takođe&nbsp; su rezultati ukazali&nbsp; da je klasifikacioni sistem&nbsp; LKZ adekvatan za inter-urbanu analizu gradske klime (poređenja između gradova).</p> / <p>The&nbsp; topic&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation&nbsp; is&nbsp; the&nbsp; application&nbsp; and&nbsp; assessment&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; classification system of local climate zones (LCZ) using the automated model and bioclimatic analysis on the example of Novi Sad (Serbia). The developed GIS model proved to be adequate for&nbsp; mapping and defining LCZs&nbsp; in Novi Sad and its surroundings by&nbsp; delineating&nbsp; 13 LCZs&nbsp; using 7 parameters of the city surface. In addition, in the&nbsp; framework of the dissertation, is&nbsp; developed new&nbsp; model for cleaning the database. The&nbsp; obtained&nbsp; results&nbsp; indicated&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; most&nbsp; pronounced&nbsp; differences&nbsp; in&nbsp; mean&nbsp; air temperature (T_sr) occur between LCZs at night during a heat wave and are up to 5.5 &deg; C (LCZ_2-A, the difference between urban compact midrise and dense forests). At annual level, the difference in&nbsp; T_sr&nbsp; is 1.7 &deg;C between the city and the&nbsp; natural environment, and 0.7 &deg;C within different city LCZs. Statistical analysis of mean maximum and absolute maximum air temperatures at&nbsp; annual, seasonal and monthly levels did not show significant differences between&nbsp; LCZs. The frequency of occurrence of temperature indexes indicated that the so-called &quot;cold indices&quot; (cold days, ice days) indicate the temperature specificity of&nbsp; LCZs&nbsp; in Novi&nbsp; Sad, while this is not evident from the&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; so-called&nbsp; &quot;warm&nbsp; indices&quot;&nbsp; (summer&nbsp; days,&nbsp; tropical&nbsp; days),&nbsp; except&nbsp; for&nbsp; tropical nights.&nbsp; By&nbsp; analyzing&nbsp; the&nbsp; relative&nbsp; humidity&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; air&nbsp; it&nbsp; was&nbsp; noticed&nbsp; that&nbsp; there&nbsp; are&nbsp; significant differences between the built-up&nbsp; and natural&nbsp; LCZs, while this is not the case between built-up LCZs. In Novi Sad there is&nbsp; recognized so-called&nbsp; &quot;Urban dryness&nbsp; island&quot; at night during a heat wave period&nbsp; when a compact midrise LCZ 2&nbsp; is characterized with a maximum humidity deficit of about&nbsp; 33% compared to the natural&nbsp; LCZ&nbsp; A outside the city. Statistical analysis of the values of calculated bioclimatic indexes&nbsp; PET and UTCI indicated that&nbsp; LCZs&nbsp; differ in the conditions of the&nbsp; outdoor&nbsp; thermal&nbsp; comfort&nbsp; of&nbsp; population&nbsp; at&nbsp; annual,&nbsp; seasonal&nbsp; and&nbsp; monthly&nbsp; levels&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as during heat and cold waves (up to a maximum of 8-9 &deg; C differences). The results also indicated<br />that&nbsp; the&nbsp; LCZ&nbsp; classification&nbsp; system&nbsp; is&nbsp; adequate&nbsp; for&nbsp; inter-urban&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; city&nbsp; climate (comparsions between cities).</p>