Vienas iš Lietuvos bendrojo lavinimo mokyklų biologijos programos tikslų yra mokinių sveikos gyvensenos mokymas. Suvokdami vaikų sveikatos saugojimo ir stiprinimo reikšmę, pedagogai turi suteikti ugdytiniams žinių apie sveikatą, padėti suprasti sveiko gyvenimo būdo privalumus ir pripažinti sveikatą kaip vieną iš svarbiausių vertybių žmogaus gyvenime. Mokyklose dažniausiai sveikatos dalykų moko būtent biologijos mokytojai. Jie diskutuoja su vaikais sveikatos temomis, kurios kartais gali būti labai sudėtingos. Norint kad biologijos pamokų metu mokiniai gautų žinių apie sveikatą, visų pirma būtinos sveikatos žinios biologijos mokytojams. Tam mokytojas turi tobulinti žinias, gerinti savo dalykinę kompetenciją, siekti jos pripažinimo mokykloje bei įgyti aukštą pedagoginį meistriškumą. Tyrimo tikslas – įvertinti bendrojo lavinimo mokyklų biologijos mokytojų sveikatos žinių poreikį. Metodai. Atlikta anketinė anoniminė 632 biologijos mokytojų, dirbančių Lietuvos bendrojo lavinimo mokyklose, apklausa. Rezultatai. 60,4 % biologijos mokytojų mano, kad jiems neužtenka žinių apie mokinių sveikatos problemas. Pagrindinės sritys, kuriose biologijos mokytojams labiausiai trūksta žinių, yra psichikos sveikata (39,1 % respondentų) ir lytinė sveikata (9,3 % respondentų). Pagrindinės priežastys, trukdančios gauti profesinių žinių, yra: laiko stoka (74,1 % respondentų), seminarų stoka (40,5 % respondentų), tobulinimo kursų stoka (24,2 % respondentų). Respondentų nuomone, žinias apie sveikatą... [toliau žr. visą tekstą] / One of the aims of Lithuanian secondary school biology curriculum is to teach healthy life style. Perceiving the importance of health care and strengthening for children, teachers have to broaden students‘ knowledge of health, to help them understand the necessity of healthy way of life and to acknowledge health as one of the most important values in human life. At schools health subjects are mostly taught by biology teachers. They discuss health topics, which somethimes could be very difficult, with piupils. First of all, teachers should have great knowledge of health care so that during biology lessons piupils get knowledge about health .Therefore, teachers have to advance their knowledge, to improve their professional competence and also, they should achieve its recognition and become great masters of health care teaching. Research aim: To appraise the health needs for biology teachers at schools. Methods: 632 teachers working at schools were questioned during the anonymous questionnaire. Results: 60,4 % of the biology teachers think, that they lack knowledge about health problems of their pupils. The main spheres they note are mental health (39,1 % respondents) and sexual health (9,3 % respondents). The valid reasons preventing teachers from gaining professional knowledge are: lack of time (74,1 % respondents), shortage of seminars (40,5 % respondents), shortage of teacher professional development courses (24,2 % respondents). According to the respondents, health... [to full text]

Darbo objektas – Šiaulių ir Telšių gyventojų nuomonė ir žinios apie vilkus. Tyrimo tikslas – išsiaiškinti Šiaulių ir Telšių miesto gyventojų žinias apie vilkų biologiją bei ištirti šių žinių poveikį tiriamųjų nuomonei apie vilkų apsaugą.. Uždaviniai: 1. Išsiaiškinti Šiaulių ir Telšių miesto gyventojų žinias apie vilkų biologiją. 2. Ištirti šių žinių poveikį tiriamųjų nuomonei apie vilkų apsaugą. 3. Remiantis atlikto tyrimo duomenimis ir jų sąsajomis su įvairių mokslų laimėjimais pateikti rekomendacijų gyventojų ir vilkų darniai koegzistencijai užtikrinti. Duomenims surinkti naudojamas anketinis metodas, kai respondentai atsako į anketoje pateiktus klausimus. Tai pusiau uždara anketa, su pateiktais atsakymų variantais ir tuščiomis eilutėmis respondento nuomonei įrašyti. Anketoje yra 19 klausimų, iš kurių 17 klausimų yra uždaro tipo, su pasirinkimo variantais, vienas klausimas atviro tipo, paliekant vietos respondentui įrašyti savo nuomonę, paskutiniam klausimui naudota Likerto skalė, kurioje respondentas nurodo ar sutinka ir kokiu lygiu su išvardintais teiginiais. Anketos įvadinėje dalyje nurodomas apklausos tikslas, anketos pildymo būdas. Demografinėje dalyje respondentų prašoma nurodyti savo lytį, amžių bei socialinę padėtį. Pagrindinėje dalyje siekiama gauti informaciją apie Šiaulių ir Telšių rajonuose gyvenančių žmonių žinias apie vilką ir kokią įtaką tos žinios daro jų nuomonei apie vilkus. Didžioji dauguma Šiaulių ir Telšių miestų gyventojų supranta vilko svarbą... [toliau žr. visą tekstą] / Subject of the paper: awareness and opinion of Šiauliai and Telšiai residents about wolves. Aim of the study: to find out awareness of Šiauliai and Telšiai Residents about biology of wolf and to analyse impact of the awareness on their opinion about wolf protection. Tasks: 1. To find out awareness of Šiauliai and Telšiai Residents about biology of wolf. 2. To analyse impact of the awareness on their opinion about wolf protection. 3. Basing upon the study data and its relationship with achievements of various sciences to give recommendations for assuring harmonious co-existence between people and wolves. The data was collected by means of questionnaire method, when respondents reply to the questionnaire questions. This is a semi-closed form, along with given options to choose from and blank lines to record the respondent’s opinion. The questionnaire contains 19 questions of which 17 questions are closed-ended, with a choice of options, one question is open-ended, leaving room for the respondent to record his opinion, and for the last question Likert scale is used in which the respondent indicates whether and to what extent he/she agrees/disagrees with the statements listed above. The introductory part of the questionnaire survey states purpose, filling method. In the demographic part the respondents are asked to indicate their gender, age and social status. The main section is sought to obtain information about awareness of Šiauliai and Telšiai district residents about wolf... [to full text]

The chosen group - Elachistidae (Insecta: Lepidoptera) was researched only with the help of traditional research methods and the molecular DNA method was never applied. Model species Elachista argentella, E. maculicerusella and E. pollinariella. Selected populations were located in a different distance from each other. Elachista argentella,. E. maculicerusella and E. pollinariella were examined using traditional entomological methods such as identifying of species, making of morphological preparations, documenting of important for taxonomy morphological structures. DNA extraction method was applied for the above mentioned Elachista species. There were 4 specific and 2 random primers chosen for the molecular research. Analysis of Elachista argentell,. E. maculicerusella and E. pollinariella was carried out using oligonucleotide pair which amplifies mitochondrial DNA sequences of the COI gene. The polymorphism of sequenced mtDNA segments of the COI gene in three Elachista genus species was assessed on species and population level.

<p>Poslednjih godina u balkanskom regionu pa i u Srbiji, zabeleņeno je ńirenje i invazivne korovske vrste Asclepias syriaca. Pretpostavlja se da je u Srbiju dospela iz susedne MaĎarske gde se dugi niz godina gajila kao medonosna biljka. Zahvaljujući alelopatskim osobinama i jakoj kompetitivnosti, ova vrsta ne dozvoljava regeneraciju starih peńčanih polja Najčeńće se javlja u zapuńtenim voćnjacima i vinogradima, na peskovitim terenima pored puteva i ņelezničkih pruga, nasipima, formirajući pri tom čiste sastojine asocijacije ili se javlja sa joń nekoliko korovskih vrsta ali uz apsolutnu dominaciju A. syriaca. Konstatovano je njeno ńirenje sa parloga na obradive povrńine na kojima obrazuje &bdquo;oaze&ldquo;, naročito u usevima pńenice, ječma, suncokreta, soje, u uljanoj repici, voćnjacima i vinogradima. Imajući u vidu sve negativne aspekte nekontrolisanog ńirenja A. syriaca na ruderalnim i poljoprivrednim povrńinama, ciljevi rada bili su praćenje ńirenja i izučavanje njenih biolońkih i ekolońkih karakteristika kao i utvrĎivanje mogućih načina za njeno suzbijanje. Populacija svilenice na teritoriji Vojvodine ima tendenciju ńirenja i ustaljivanja posebno uz puteve i vodene tokove. UtvrĎena je na skoro svim tipovima zemljińta u Vojvodini. Uspeva na zemljińtima od slabo do jako karbonatnih, kao i od slabo do jako humusnih. Podnosi zemljińta čiji je sadrņaj pristupačnih oblika fosfora i kalijuma ispod donje granice optimalne obezbeĎenosti zemljińta, ali i na zemljińtima gde je sadrņaj vrlo visok do ńtetan. Analizom biolońkog spektra sastojina ass. Asclepiadetum syriacae L&aacute;nikov&aacute; in Chytr&yacute; 2009, utvrĎeno je da su one hemikriptofitsko-terofitskog karaktera sa dominacijom hemikriptofita. Godińnja produkcija semena A. syriaca po m2 je od 1.336,53 do 10.109,61, a sa povećanjem gustine biljaka po jedinici povrńine smanjuje se produkcija plodova. Udeo semena svilenice u ispitivanoj zemljińnoj banci semena je vrlo nizak pa A. syriaca ne formira permanentnu banku semena. Dormantnost semena prekida se njegovim izlaganjem niņim temperaturama tokom nekoliko meseci a vlaga igra značajnu ulogu u povećanju klijavosti semena.<br />Alelopatska svojstva svilenice potvrĎena su ispitivanjem uticaja vodenog ekstrakta iz korena na klijavost semena kukuruza, soje i suncokreta u koncentracijama 0,05-0,1g suvemase korena po 1ml destilovane vode. UtvrĎena je i značajna osetljivost gajenog i divljeg sirka na primenjene ekstrakte. Od ekstrakata korena svilenice pripremljenih sa različitim rastvaračima, najveći inhibitorni uticaj na klijavost semena soje imao je butanolni, a na klijanje semena gajenog sirka etil-acetatni i butanolni ekstrakt. Isto je i sa divljim sirkom i ńtirom, dok na klijavost semena kukuruza i soje ni jedan primenjeni ekstrakt nije imao negativan uticaj u značajnijoj meri. Ogledi u poljskim uslovima pokazali su uticaj alelohemikalija iz korena A. syriaca na redukciju prinosa kukurza i sirka. Vodeni ekstrakt korena u koncentraciji primene 0,04g/ml umanjio je prinos kukuruza za 10-15%, krmnog sirka za 12,5% a sirka metlańa za 23%. Ispitivanja mogućnosti hemijskog suzbijanja A.syriaca u poljskim uslovima pokazali su najveću efikasnost herbicida na bazi glifosata, 2,4-D i tembotriona. kao i nakon trogodińnje primene bentazona, bentazona + dikambe, a najmanja efikasnost ustanovnjena je prilikom primene dikambe. Terbutilazin i klomazon u većim preporučenim količinama primene efikasno suzbijaju svilenicu iz semena ako se herbicidi primene pre nicanja, dok imazamoks i oksasulfuron efikasno suzbijajuu tek iznikle biljke svilenice kada se u preporučenim dozama tretiraju biljke u fazi 2-4 lista.</p> / <p>In previous years in the Balkan region, including Serbia, spread of invasive weed species Asclepias syriaca L. was recorded. It supposedly arrived to Serbia from neighbouring Hungary, where it was grown as honey plant. Due to allelopathic properties and strong concurrence, this species does not allow regeneration of old sand fields. It is most common in neglected orchards and vineyards, sandy terrains along roads and railways, embankments, where form pure A. syriaca association, or several additional weed species occur, but with absolute dominance of this weed. From uncultivated areas on which it forms &quot;oasis&quot; its spread was noted especially in wheat, barley, sunflower, soybean, rapeseed crops, in orchards and vineyards. Considering all negative aspects of uncontrolled spread of A. syriaca on ruderal and agricultural areas, the aims of the paper were monitoring of its spread and the study of biological and ecological properties, as well as the establishment of possible ways of its control. On the territory of Vojvodina, common milkweed population has a tendency of spread and colonization, particularly near roads and water flows. It is established on almost all soil types in Vojvodina. It grows on poor to very calcareous soils, as well as on poor to very humic ones. Common milkweed withstands soil with the content of available forms of phosphorous and potassium below the optimum , but also the soils with high to damaging content of these elements. The analysis of the biological spectrum of stands of ass. Asclepiadetum syriacae, L&aacute;nikov&aacute; in Chytr&yacute; 2009, established that it is hemicryptophyte and therophytein, with a domination of hemicryptophytic character.<br />Annual seed production of A. syriaca seed per m2 is from 1.336,53 to 10.109,61, and with the increase in plant density per unit area, production of fruits is reduced. The share of milkweed seed in soil seed bank is very low, and therefore A. syriaca does not form permanent seed bank. Seed dormancy is stopped by its exposure to lower temperatures for several months, and moisture has an important role in the<br />increase in seed germination. Allelopathic properties of common milkweed were confirmed by examination of root water extract effects on maize , soybean and sunflower seed germination at concentrations of 0.05-0.1g of dry root weight per 1ml of distilled water. Significant susceptibility of cultivated sorghum and Johnson grass to the applied extract was recorded. From common milkweed root extracts prepared by various solvents, the highest inhibiting effect to soybean seed germination had butanol extract, and to germination of seed of cultivated sorghum, ethyl acetate and butanol extract. It was the same with wild sorghum and redroot pigweed while none of the applied extracts had significantly negative effect on maize and soybean germination. In field trials, allelochemicals from A. syriaca root reduced maize and millet yield. Root water extracts at the applied concentration of 0.04g/ml reduced maize yield by 10-15%, of fodder sorghum by 12.5% and broomcorn by 23%. In studies regarding chemical control of A.syriaca in field conditions,the highest efficiency was recorded for herbicides based on glyphosate, 2.4-D and tembotrione, as well as for bentazone and bentazone + dicamba after tree-years long application.Dicamba was recorded as the least efficient. Terbuthylayine and clomazone herbicides in pre-emergence application at higher label rates efficiently control common milkweed from seed, while imazamox and oxasulfuron applied at lable rates efficiently control young plants of common milkweed at the phase of 2-4 leaves.</p>

It is considered that coincident inputs from multiple presynaptic axons are required to achieve both the suprathreshold level of excitation for the central neurons and the activation of NMDA receptors. The aim of the present study was to determine, whether a discharge of single retinal ganglion cell, which axon terminates in the tectum layer F, can evoke a suprathreshold excitation of frog tectum neurons and activate the NMDA receptors. Extracellular recordings of the neuronal activity elicited by the electrical stimulation of single optic fiber were made in frog tectum. We conclude, that: (1) a train of action potentials of single optic fiber, which terminates in the frog tectum layer F, surely elicits a suprathreshold excitation of tectal neurons at physiological conditions. The suprathreshold level is achieved due to the frequency facilitation of the fast non-NMDA retinotectal synaptic potentials. (2) The train of action potentials of higher frequency activates the NMDA receptors of the tectal neurons at physiological conditions. The activation of NMDA receptors is achieved due to the temporal summation and frequency facilitation of the fast synaptic potentials. (3) Two different kinds of optic fibers (likely darkness and moving edge detectors) exhibit different efficiency to achieve both the suprathreshold excitation of the tectal neurons and the activation of NMDA receptors. Findings of the present study improve the understanding of how the local neural network operates... [to full text]

Projektuojamas biologijos dalyko žinių bazės sistemos įrankis integruotas virtualioje mokymosi aplinkoje leis pasitikrinti biologijos žinias apie žuvis.Tokioje sistemoje vartotojui bus leidžiama pasiekti turinį ir parsisiųsti elektroninius išteklius. Sistema turėtų būti prieinama daugeliui vartotojų ir ją galėtų naudoti kaip mokymo priemonę. Biologijos žinių bazės įrankio paskirtis - pateikti vartotojui reikalingas žinias, padėti atrasti atsakymus į užduotus klausimus ir palengvinti mokymąsi. / Designing of Biology Subject Knowledge Base integrated virtual study environment enable coat check principles of biology about fish. At that system user was enable access contents and send paperless reservoir. System must be accessible many users and it must be used learning tools. Biology Subject Knowledge Base tools purpose – lay users required knowledge and help discover answers in put question and make easer training.

The aim of the study was to investigate the morphology, ecology and phylogeny of cyanobacteria belonging to genera Nostoc and Desmonostoc in Lithuania. The detailed research of freshwater and terrestrial Nostoc and Desmonostoc species provided new data on taxonomy, biology and ecology of these cyanobacteria and the overall diversity of algae in Lithuania. 20 Nostoc species and two intraspecific taxa, and 18 taxa to the Nostoc genus level were identified. Twelve Nostoc species and intraspecific taxa, Desmonostoc genus including two taxa were recorded for the first time in Lithuania. A check list was compiled of all identified species with original morphological and ecological data as well as pictures. An applied research by different types of Nostoc and Desmonostoc species samples was valuable in morphological analysis – suitability for identification and stability of diagnostic morphological features in species was identified. The highest diversity of Nostoc and Desmonostoc species were recorded in lentic ecosystems and 14 species were found in terrestrial habitats. A wide genetic and morphological diversity of Nostoc and Desmonostoc species was identified while performing fingerprint TGGE and morphological analyses of cyanobacterial natural populations. The morphological and phylogenetic analyses of Nostoc and Desmonostoc strains showed morphological and phylogenetic heterogenity of Nostoc species and differences of the same types between Desmonostoc and Nostoc species. / Darbo tikslas – atlikti Lietuvos Nostoc ir Desmonostoc genčių melsvabakterių morfologijos, ekologijos ir filogenijos tyrimus. Pirmą kartą Lietuvoje atlikti išsamūs gėlųjų vandenų ir sausumos Nostoc ir Desmonostoc genčių melsvabakterių tyrimai papildo žinias apie dumblių rūšių įvairovę Lietuvoje bei suteikia naujos informacijos apie šių melsvabakterių taksonomiją, biologiją ir ekologiją. Identifikuota 22 Nostoc genties rūšys ir vidurūšiniai taksonai, 18 Nostoc taksonų identifikuota iki genties rango. Pirmą kartą Lietuvoje identifikuota 12 Nostoc genties rūšių ir vidurūšinių taksonų, dvi Desmonostoc genties rūšys. Rūšių konspekte pateikiami originalūs rūšių aprašymai su nuotraukomis ir ekologijos duomenys. Nostoc ir Desmonostoc genčių rūšių morfologinėje analizėje taikytas skirtingo tipo pavyzdžių tyrimas pasitvirtino – įvertintas rūšių diagnostinių morfologinių požymių stabilumas ir identifikacinis tinkamumas. Didžiausia Nostoc ir Desmonostoc genčių rūšių įvairovė identifikuota lentinėse ekosistemose, o sausumos buveinėse konstatuota 14 rūšių. Melsvabakterių gamtinių populiacijų molekulinių žymenų TGGE ir morfologinės analizių metu nustatyta gana didelė Nostoc ir Desmonostoc genčių rūšių genetinė ir morfologinė įvairovė. Nostoc ir Desmonostoc genčių padermių morfologinė ir filogenetinė analizės atskleidė Nostoc genties rūšių morfologinį ir filogenetinį heterogeniškumą bei Desmonostoc ir Nostoc genčių rūšių tokių tipų tarpusavio skirtumus.

<p>У докторској дисертацији је најпре сагледана теоријска основа примене&nbsp; образовно рачунарског софтвера и проучена његова заступљеност у настави природних наука.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; За потребе истраживања креиран је образовно рачунарски софтвер Механизми наслеђивања за IV разред гимназије општег смера, а затим анализирана ефикасност његове примене у поређењу са традиционалном наставом. Педагошки експеримент је спроведен на узорку од 173 ученика (87 ученика у експерименталној и 86 ученика у контролној групи). Ученици Е групе су&nbsp; наставне садржаје наставне теме обрађивали применом образовно рачунарског софтвера (ОРС), индивидуалним начином рада, док су ученици К групе исте наставне садржаје обрадили традиционалном наставом.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Инструменти&nbsp; примењени у истраживању су: иницијални тест,&nbsp; финални тест и ретест. Сва три теста су обухватала питања из три когнитивна домена (нивоа знања): ниво познавања чињеница (ниво I), ниво разумевања појмова (ниво II) и ниво анализе и резоновања (ниво III). Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању&nbsp; је анкета за ученике Е групе о примени ОРС-а у настави&nbsp; биологије у гимназији. Статистичка обрада података добијених на тестовима знања и анкети извршена је применом програмског пакета SPSS 19.0.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; На&nbsp; почетку&nbsp; истраживања&nbsp; експериментална&nbsp; и&nbsp; контролна&nbsp; група&nbsp; ученика&nbsp; уједначене&nbsp; су&nbsp; на основу&nbsp; општег&nbsp; успеха&nbsp; ученика, успеха из биологије&nbsp; на&nbsp; крају трећег разреда гимназије ,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; на основу&nbsp; резултата&nbsp; иницијалног&nbsp; теста&nbsp; знања&nbsp; из&nbsp;&nbsp; биологије.&nbsp; Након&nbsp; обраде&nbsp; наставне&nbsp; теме&nbsp; Механизми наслеђивања&nbsp; применом различитих наставних&nbsp; модела&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; и&nbsp; К&nbsp; групи&nbsp; извршено&nbsp; је&nbsp; финално&nbsp;&nbsp; тестирање,&nbsp; а затим и&nbsp; ретестирање&nbsp; ученика&nbsp; обе&nbsp; групе.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; остварили&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; успех&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; (просечно&nbsp; постигнуће 79,85&nbsp; поена)&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; ретесту&nbsp; (просечно&nbsp; постигнуће&nbsp; 75,44&nbsp; поена)&nbsp; од&nbsp; ученика&nbsp; К&nbsp; групе&nbsp; (просечно постигнуће&nbsp; 70,34&nbsp; поена&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; 62,58&nbsp;&nbsp; поена&nbsp; на&nbsp; ретесту).&nbsp; Анализа резултата финалног теста и ретеста је показала да су остварене разлике у постигнућу ученика Е и К групе на финалном тесту и ретесту на сва три когнитивна домена и на тестовима у целини у корист Е групе статистички значајне. Од посебног је значаја знатно бољи резултат ученика Е групе у решавању сложенијих питања и задатака у односу на ученике К групе.</p><p>&nbsp; &nbsp;Остварени резултати ученика експерименталне групе&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; ретесту&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на резултате&nbsp; ученика&nbsp; контролне&nbsp; групе, као и позитивни ставови ученика експерименталне групе о примењеном моделу наставе,&nbsp; указују на потребу веће заступљености примене образовних мултимедијалних софтвера&nbsp; у савременој настави биологије и других природних и друштвених наука на свим нивоима образовања.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova primene&nbsp; obrazovno računarskog softvera i proučena njegova zastupljenost u nastavi prirodnih nauka.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Za potrebe istraživanja kreiran je obrazovno računarski softver Mehanizmi nasleđivanja za IV razred gimnazije opšteg smera, a zatim analizirana efikasnost njegove primene u poređenju sa tradicionalnom nastavom. Pedagoški eksperiment je sproveden na uzorku od 173 učenika (87 učenika u eksperimentalnoj i 86 učenika u kontrolnoj grupi). Učenici E grupe su&nbsp; nastavne sadržaje nastavne teme obrađivali primenom obrazovno računarskog softvera (ORS), individualnim načinom rada, dok su učenici K grupe iste nastavne sadržaje obradili tradicionalnom nastavom.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Instrumenti&nbsp; primenjeni u istraživanju su: inicijalni test,&nbsp; finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena (nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica (nivo I), nivo razumevanja pojmova (nivo II) i nivo analize i rezonovanja (nivo III). Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju&nbsp; je anketa za učenike E grupe o primeni ORS-a u nastavi&nbsp; biologije u gimnaziji. Statistička obrada podataka dobijenih na testovima znanja i anketi izvršena je primenom programskog paketa SPSS 19.0.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja&nbsp; eksperimentalna&nbsp; i&nbsp; kontrolna&nbsp; grupa&nbsp; učenika&nbsp; ujednačene&nbsp; su&nbsp; na osnovu&nbsp; opšteg&nbsp; uspeha&nbsp; učenika, uspeha iz biologije&nbsp; na&nbsp; kraju trećeg razreda gimnazije ,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; na osnovu&nbsp; rezultata&nbsp; inicijalnog&nbsp; testa&nbsp; znanja&nbsp; iz&nbsp;&nbsp; biologije.&nbsp; Nakon&nbsp; obrade&nbsp; nastavne&nbsp; teme&nbsp; Mehanizmi nasleđivanja&nbsp; primenom različitih nastavnih&nbsp; modela&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; i&nbsp; K&nbsp; grupi&nbsp; izvršeno&nbsp; je&nbsp; finalno&nbsp;&nbsp; testiranje,&nbsp; a zatim i&nbsp; retestiranje&nbsp; učenika&nbsp; obe&nbsp; grupe.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; ostvarili&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; uspeh&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; (prosečno&nbsp; postignuće 79,85&nbsp; poena)&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; retestu&nbsp; (prosečno&nbsp; postignuće&nbsp; 75,44&nbsp; poena)&nbsp; od&nbsp; učenika&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; (prosečno postignuće&nbsp; 70,34&nbsp; poena&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; 62,58&nbsp;&nbsp; poena&nbsp; na&nbsp; retestu).&nbsp; Analiza rezultata finalnog testa i retesta je pokazala da su ostvarene razlike u postignuću učenika E i K grupe na finalnom testu i retestu na sva tri kognitivna domena i na testovima u celini u korist E grupe statistički značajne. Od posebnog je značaja znatno bolji rezultat učenika E grupe u rešavanju složenijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.</p><p>&nbsp; &nbsp;Ostvareni rezultati učenika eksperimentalne grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; retestu&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na rezultate&nbsp; učenika&nbsp; kontrolne&nbsp; grupe, kao i pozitivni stavovi učenika eksperimentalne grupe o primenjenom modelu nastave,&nbsp; ukazuju na potrebu veće zastupljenosti primene obrazovnih multimedijalnih softvera&nbsp; u savremenoj nastavi biologije i drugih prirodnih i društvenih nauka na svim nivoima obrazovanja.</p> / <p>In&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation was&nbsp; first&nbsp; analyses&nbsp; the&nbsp; theoretical&nbsp; foundation&nbsp; of&nbsp; application of educational computer software and analyzed its representation in natural sciences.<br />&nbsp;&nbsp; For&nbsp; the&nbsp; use&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; issue&nbsp; was&nbsp; developed&nbsp; educational&nbsp; computer software&nbsp; Mechanism of&nbsp; Heredity for&nbsp; biology&nbsp; IV&nbsp; grade grammar school&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; general&nbsp; stream,&nbsp; and&nbsp; then&nbsp; analyzed&nbsp; the&nbsp; effici ency&nbsp; of&nbsp; its&nbsp; use&nbsp; in relation&nbsp; to&nbsp; traditional &nbsp; teaching.&nbsp; Pedagogical&nbsp; research&nbsp; was&nbsp; conducted&nbsp; on&nbsp; a&nbsp; sample&nbsp; of&nbsp; 173&nbsp; students&nbsp; (87 students in&nbsp; the experimental and 86 students in&nbsp; the control&nbsp; group). The unit&nbsp; was done in the E group through the application of educational computer software (ECS),&nbsp; individual&nbsp; form&nbsp; of&nbsp; work,&nbsp; while&nbsp; students&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; C&nbsp; group the same content processed&nbsp; using a tradit ional approach.<br />&nbsp;&nbsp; Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the&nbsp; level of understanding notions (level II) and the level of analysis and reasoning (level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group on application of ECS in teaching biology in grammar school were used as another research instrument. Statistical processing of&nbsp; data obtained from&nbsp; the tests and questionnaire was done by using SPSS 19.0 software package.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp; At&nbsp; the&nbsp; beginning&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; the&nbsp; experimental&nbsp; and&nbsp; control&nbsp; groups&nbsp; were &nbsp; equal&nbsp; in&nbsp; terms&nbsp; of students&rsquo;&nbsp; general&nbsp; success&nbsp; at&nbsp; the&nbsp; end&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; III grade,&nbsp; grades&nbsp; in biology&nbsp; and&nbsp; the results&nbsp; of the&nbsp; initial biology test. After&nbsp; the&nbsp; unit&nbsp; Mechanism of Heredity&nbsp; was&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; different&nbsp; ways&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; E&nbsp; and&nbsp; C&nbsp; groups,&nbsp; students&nbsp; in&nbsp; both groups&nbsp; were given a final test and then retested.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp; Students&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; E&nbsp; group&nbsp; achieved&nbsp; better&nbsp; results&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; final&nbsp; test&nbsp; (79.85&nbsp; points&nbsp; average)&nbsp; and&nbsp; retest (75.44&nbsp; points&nbsp; average)&nbsp; than&nbsp; students&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; C&nbsp; group&nbsp; (70.34&nbsp; points&nbsp; average&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; final&nbsp; test&nbsp; and&nbsp; 62.58&nbsp; points in&nbsp; the&nbsp; retest).&nbsp; The analysis of the results from the final test and retest has shown that the students from the experimental group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as a whole, in relation to the students fro m the control group. The differences in achievement are statistically significant in favor of the experimental group.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp; The students from the&nbsp; experimental group showed greater competence in solving complex questions and tasks in relation to the students from the control group. The&nbsp; results&nbsp; achieved&nbsp; by&nbsp; the E&nbsp; group&nbsp; students&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; final&nbsp; test&nbsp; and&nbsp; retest&nbsp; compared&nbsp; to&nbsp; the C&nbsp; group,&nbsp; as well as the results of questionnaires for students of the experimental group, recommend greater presence of educational computer software in&nbsp; contemporar y&nbsp; Bi ol ogy&nbsp; classes&nbsp; and&nbsp; ot her&nbsp; natural sciences and humanities on all levels of education.</p>

<p>У&nbsp; докторској&nbsp; дисертацији&nbsp; је&nbsp; најпре&nbsp; сагледана&nbsp; теоријска&nbsp; основа&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; и&nbsp;проучена&nbsp; њена&nbsp; заступљеност&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; природних&nbsp; наука.&nbsp; Након&nbsp; тога&nbsp; је&nbsp; реализовано&nbsp; педагошко&nbsp;истраживање&nbsp; са&nbsp; паралелним&nbsp; групама(експерименталном&nbsp; и&nbsp; контролном)&nbsp; током&nbsp; кога&nbsp; је&nbsp; сагледана&nbsp;ефикасност&nbsp; примене&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера(ПУПК)&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp;односу&nbsp; на&nbsp; традиционалну&nbsp; наставу.&nbsp; Експеримент&nbsp; је&nbsp; реализован&nbsp; на&nbsp; узорку&nbsp; од214&nbsp; ученика(106&nbsp;ученика&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; групи&nbsp; и108&nbsp; ученика&nbsp; у&nbsp; К&nbsp; групи).&nbsp; Ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; садржаје&nbsp; наставне&nbsp; подтеме&nbsp;Хордати&nbsp; према&nbsp; програму&nbsp; биологије&nbsp; у6.&nbsp; разреду&nbsp; основне&nbsp; школе&nbsp; током19&nbsp; часова&nbsp; реализовали&nbsp;применом&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; ученици&nbsp; контролнe&nbsp; групе&nbsp; исте&nbsp;садржаје у исто време обрадили традиционалном наставом.&nbsp;</p><p>Инструменти&nbsp; примењени&nbsp; у&nbsp; истраживању&nbsp; су&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; финални&nbsp; тест&nbsp; и&nbsp; ретест.&nbsp; Свa&nbsp;три&nbsp; теста су обухваталa питања из три когнитивна домена(нивоа знања):&nbsp; ниво&nbsp; познавања чињеница&nbsp;(нивоI), ниво разумевања појмова(нивоII) и ниво анализе и резоновања&minus; примене знања(нивоIII).&nbsp;Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставнике&nbsp;биологије&nbsp; о&nbsp; примени&nbsp; ПУПК&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp; основној&nbsp; школи.&nbsp; Статистичка&nbsp; обрада&nbsp; података&nbsp;добијених на тестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакетаSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Експериментална&nbsp; и&nbsp; контролна&nbsp; група&nbsp; ученика&nbsp; су&nbsp; уједначене&nbsp; на&nbsp; почетку&nbsp; истраживања&nbsp; према&nbsp;општем&nbsp; успеху, оцени из биологије и резултатима иницијалног теста. Просечно постигнуће&nbsp; ученика&nbsp;Е групе на иницијалном тесту било је68,18 поена, а ученика К групе68,80 поена. Остварена разлика&nbsp;између&nbsp; две&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; иницијалном&nbsp; тесту&nbsp; није&nbsp; статистички&nbsp; значајна.&nbsp; Након &nbsp; реализације&nbsp; наставне&nbsp;подтеме&nbsp; Хордати&nbsp; применом&nbsp; различитих&nbsp; одела&nbsp; наставе&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; и&nbsp; К&nbsp; групи&nbsp; ученици&nbsp; обе&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp;тестирани&nbsp; финалним&nbsp; тестом&nbsp; знања.&nbsp; На&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; имали&nbsp; су&nbsp; просечно&nbsp;постигнуће85,82 поена, а ученици К групе68,87 поена. Након90 дана ученици обе групе тестирани&nbsp;су истим тестом(ретестом). Ученици Е групе имали су на ретесту просечно остигнуће85,16 поена,&nbsp;а&nbsp; ученици&nbsp; К&nbsp; групе67,71&nbsp; поена.&nbsp; Анализа&nbsp; резултата&nbsp; финалног&nbsp; теста&nbsp; и&nbsp; ретеста&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; су&nbsp;ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; остварили&nbsp; већи&nbsp; квантитет&nbsp; и&nbsp; квалитет&nbsp; знања&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp;тестовима знања&nbsp; у&nbsp; целини,&nbsp; у односу&nbsp; на&nbsp; ученике&nbsp; К групе. Остварене разлике&nbsp; у&nbsp; постигнућу&nbsp; ученика Е&nbsp;и&nbsp; К&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; ретесту&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; тестовима&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp;корист&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; статистички&nbsp; значајне.&nbsp; Од&nbsp; посебног&nbsp; је&nbsp; значаја&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултат&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; К&nbsp; групу,&nbsp; у&nbsp; решавању&nbsp; тежих&nbsp; питања&nbsp; и&nbsp; задатака(нивоII&nbsp; иIII)&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp;и&nbsp; ретесту&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; односно&nbsp; испољена&nbsp; већа&nbsp; способност&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе у решавању комплекснијих питања и задатака у односу на ученике К групе.</p><p>Експериментално&nbsp; доказани,&nbsp; статистички&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултати&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp;тестовима знања(финалном тесту&nbsp; и ретесту)&nbsp; у односу&nbsp; на ученике К групе, као и резултати анкета за&nbsp;ученике&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; и&nbsp; наставнике&nbsp; биологије&nbsp; препоручују&nbsp; већу&nbsp; заступљеност&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp;помоћ&nbsp; компјутера&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; и&nbsp; других&nbsp; природних&nbsp; и&nbsp; друштвених&nbsp; наука&nbsp; на&nbsp; свим&nbsp; нивоима&nbsp;образовања, са циљем повећања њиховог квалитета и ефикасности.</p> / <p>U&nbsp; doktorskoj&nbsp; disertaciji&nbsp; je&nbsp; najpre&nbsp; sagledana&nbsp; teorijska&nbsp; osnova&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; i&nbsp;proučena&nbsp; njena&nbsp; zastupljenost&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; prirodnih&nbsp; nauka.&nbsp; Nakon&nbsp; toga&nbsp; je&nbsp; realizovano&nbsp; pedagoško&nbsp;istraživanje&nbsp; sa&nbsp; paralelnim&nbsp; grupama(eksperimentalnom&nbsp; i&nbsp; kontrolnom)&nbsp; tokom&nbsp; koga&nbsp; je&nbsp; sagledana&nbsp;efikasnost&nbsp; primene&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera(PUPK)&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp;odnosu&nbsp; na&nbsp; tradicionalnu&nbsp; nastavu.&nbsp; Eksperiment&nbsp; je&nbsp; realizovan&nbsp; na&nbsp; uzorku&nbsp; od214&nbsp; učenika(106&nbsp;učenika&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; grupi&nbsp; i108&nbsp; učenika&nbsp; u&nbsp; K&nbsp; grupi).&nbsp; Učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; sadržaje&nbsp; nastavne&nbsp; podteme&nbsp;Hordati&nbsp; prema&nbsp; programu&nbsp; biologije&nbsp; u6.&nbsp; razredu&nbsp; osnovne&nbsp; škole&nbsp; tokom19&nbsp; časova&nbsp; realizovali&nbsp;primenom&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; učenici&nbsp; kontrolne&nbsp; grupe&nbsp; iste&nbsp;sadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom.&nbsp;</p><p>Instrumenti&nbsp; primenjeni&nbsp; u&nbsp; istraživanju&nbsp; su&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; finalni&nbsp; test&nbsp; i&nbsp; retest.&nbsp; Sva&nbsp;tri&nbsp; testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja):&nbsp; nivo&nbsp; poznavanja činjenica&nbsp;(nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja&minus; primene znanja(nivoIII).&nbsp;Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnike&nbsp;biologije&nbsp; o&nbsp; primeni&nbsp; PUPK&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp; osnovnoj&nbsp; školi.&nbsp; Statistička&nbsp; obrada&nbsp; podataka&nbsp;dobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Eksperimentalna&nbsp; i&nbsp; kontrolna&nbsp; grupa&nbsp; učenika&nbsp; su&nbsp; ujednačene&nbsp; na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja&nbsp; prema&nbsp;opštem&nbsp; uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće&nbsp; učenika&nbsp;E grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlika&nbsp;između&nbsp; dve&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; inicijalnom&nbsp; testu&nbsp; nije&nbsp; statistički&nbsp; značajna.&nbsp; Nakon &nbsp; realizacije&nbsp; nastavne&nbsp;podteme&nbsp; Hordati&nbsp; primenom&nbsp; različitih&nbsp; odela&nbsp; nastave&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; i&nbsp; K&nbsp; grupi&nbsp; učenici&nbsp; obe&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp;testirani&nbsp; finalnim&nbsp; testom&nbsp; znanja.&nbsp; Na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; imali&nbsp; su&nbsp; prosečno&nbsp;postignuće85,82 poena, a učenici K grupe68,87 poena. Nakon90 dana učenici obe grupe testirani&nbsp;su istim testom(retestom). Učenici E grupe imali su na retestu prosečno ostignuće85,16 poena,&nbsp;a&nbsp; učenici&nbsp; K&nbsp; grupe67,71&nbsp; poena.&nbsp; Analiza&nbsp; rezultata&nbsp; finalnog&nbsp; testa&nbsp; i&nbsp; retesta&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; su&nbsp;učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; ostvarili&nbsp; veći&nbsp; kvantitet&nbsp; i&nbsp; kvalitet&nbsp; znanja&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp;testovima znanja&nbsp; u&nbsp; celini,&nbsp; u odnosu&nbsp; na&nbsp; učenike&nbsp; K grupe. Ostvarene razlike&nbsp; u&nbsp; postignuću&nbsp; učenika E&nbsp;i&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; retestu&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; testovima&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp;korist&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; statistički&nbsp; značajne.&nbsp; Od&nbsp; posebnog&nbsp; je&nbsp; značaja&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultat&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; K&nbsp; grupu,&nbsp; u&nbsp; rešavanju&nbsp; težih&nbsp; pitanja&nbsp; i&nbsp; zadataka(nivoII&nbsp; iIII)&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp;i&nbsp; retestu&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; odnosno&nbsp; ispoljena&nbsp; veća&nbsp; sposobnost&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe u rešavanju kompleksnijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.</p><p>Eksperimentalno&nbsp; dokazani,&nbsp; statistički&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultati&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp;testovima znanja(finalnom testu&nbsp; i retestu)&nbsp; u odnosu&nbsp; na učenike K grupe, kao i rezultati anketa za&nbsp;učenike&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; i&nbsp; nastavnike&nbsp; biologije&nbsp; preporučuju&nbsp; veću&nbsp; zastupljenost&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp;pomoć&nbsp; kompjutera&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; i&nbsp; drugih&nbsp; prirodnih&nbsp; i&nbsp; društvenih&nbsp; nauka&nbsp; na&nbsp; svim&nbsp; nivoima&nbsp;obrazovanja, sa ciljem povećanja njihovog kvaliteta i efikasnosti.</p> / <p>The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies the&nbsp;presence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conducted&nbsp;with parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applying&nbsp;computer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to the&nbsp;traditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in the&nbsp;experimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19&nbsp;lessons of&nbsp; Chordates&nbsp; teaching subunit, placed in the 6th&nbsp;grade of primary school according to the&nbsp;programme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the students&nbsp;form the control group covered the same content in a traditional way.</p><p>Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included&nbsp;questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the&nbsp;level of understanding concepts (level II) and the&nbsp; level of analysis and reasoning &ndash; applying knowledge&nbsp;(level III). Apart from tests, &nbsp;questionnaires for the students from the experimental group and for biology&nbsp;teachers &nbsp;on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another research&nbsp;instrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by using&nbsp;SPSS 14.0 software package.&nbsp;</p><p>Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of research&nbsp;according to overall success in school, grade from&nbsp; Biology and the results of the initial test. The average&nbsp;score of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average&nbsp; score&nbsp;of students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the two&nbsp;groups is not statistically significant. After realisation of the Chordates teaching subunit, by &nbsp;pplying&nbsp;different teaching methods in experimental and control groups, the students from both groups were tested in&nbsp;the final test. The average score of students from the experimental group on the final test was 85.82 points,&nbsp;while the average score of students from control group was 68.87 points. After 90 days, the students of both&nbsp;groups were tested with the same test (retest). Theaverage score of students from the experimental group&nbsp;on the retest was 85.16 points, while the average score of students from control group was 67.71 points.&nbsp;The analysis of the results from the final test andretest has shown that the students from the experimental&nbsp;group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as&nbsp;a whole, in relation to the students from the control group. The differences in achievement of the students&nbsp;from experimental and control groups on final test&nbsp; and retest in all three cognitive domains and on tests as&nbsp;whole are statistically significant in favour of the experimental group. It is also important to observe the&nbsp;significantly better result of the students from the experimental group in relation to the control group, in&nbsp;answering harder questions (levels II and III), both on the final tests and retest as a whole, in relation to the&nbsp;initial test, i.e. students from the experimental group showed greater competence in solving complex&nbsp;questions and tasks in relation to the students from the control group.</p><p>Experimentally proved, statistically significant better results of the students from the experimental&nbsp;group on tests (final test and retest) in relation to the students from the control group, as well as&nbsp; the results&nbsp;of questionnaires for students of the experimental group and biology teachers, recommend greater presence&nbsp;of computer assisted programmed learning and classes of other natural sciences and humanities on all levels&nbsp;of education, with aim to increase their quality and efficiency.</p>

<p>У докторској дисертацији је&nbsp; на основу&nbsp; ранијих истраживања и&nbsp; званичних докумената&nbsp;Министарстава образовања&nbsp; изложена&nbsp; компаративна&nbsp; анализа&nbsp; обавезног образовања и Наставних&nbsp;програма биологије у Србији,&nbsp; Хрватској, Словенији, Аустрији, Финској&nbsp; и Руској&nbsp; Федерацији.&nbsp; Циљ&nbsp;истраживања&nbsp; је био да&nbsp; се сагледају&nbsp; њихове међусобне сличности и разлике&nbsp; и могућност да се&nbsp;<br />позитивна искуства у реформи образовања и програма биологије других земаља &nbsp;примене&nbsp; за&nbsp;унапређење образовног система и наставе биологије у Србији&nbsp; у наредном периоду.</p><p>Анализом је утврђено постојање значајних разлика у образовним системима анализираних&nbsp;земаља које се односе на: структуру, дужину трајања, дужину трајања појединих образовних&nbsp;циклуса, број ученика у одељењу, број наставних дана у години, дужину наставног часа, рад школа&nbsp;по сменама, заступљеност обавезних, изборних и факултативних предмета...&nbsp;</p><p>Анализом је утврђено постојање значајне разлике&nbsp; и&nbsp; у заступљености наставних &nbsp;предмета&nbsp;Природа и Биологија по разредима, недељном и годишњем фонду часова, васпитно-образовним&nbsp;циљевима, обиму садржаја по разредима, као и у структурним елементима програма.</p><p>Поређењем Наставних програма Природе и Биологије&nbsp; у&nbsp; анализираним земљама, њихове&nbsp;концепције и карактеристика, констатовано је:<br />&ndash;&nbsp; Да су програми растерећени од сувишних садржаја&nbsp; и да&nbsp; се&nbsp; ослањају на савремена&nbsp;научна достигнућа и перспективу биологије, као науке XXI века.<br />&ndash;&nbsp; Постоји&nbsp; корелација&nbsp; садржаја&nbsp; програма природних наука и њихова примереност&nbsp;интересовањима и потребама ученика&nbsp; као и поступност и систематичност у&nbsp;презентовању садржаја.<br />&ndash;&nbsp; Основни&nbsp; елементи&nbsp; садржаја&nbsp; су&nbsp; дефинисани&nbsp; у складу са узрастом ученика, што&nbsp;доприноси квалитетнијем и трајнијем усвајању знања и могућности његове примене у&nbsp;конкретним животним ситуацијама.<br />&ndash;&nbsp; Садржаји програма Природе и Биологије васпитавају ученике за хуман однос према&nbsp;природи и живим бићима, развијају њихову еколошку свест и одговоран однос према&nbsp;сопственом здрављу.<br />&ndash;&nbsp; У&nbsp; Словенији, Аустрији, Финској и Русији садржаји из биологије се у једном или више&nbsp;разреда обрађују интегрисано са садржајима Географије, Физике и Хемије, &nbsp;са&nbsp;нагласком на еколошки аспект и одрживи развој&nbsp; у његовој реализацији.<br />&ndash;&nbsp; Програми Природе и Биологије у Словенији, Аустрији и Финској подељени су у&nbsp;<br />тематске области, за које нису прцизирани типови ни број часова, тако да наставник&nbsp;распоређује годишњи фонд часова према карактеристикама наставних целина.&nbsp;<br />&ndash;&nbsp; Структурни елементи програма предмета Природа и Биологија су: васпитно-образовни&nbsp;циљеви, оперативни задаци по разредима, дидактичке препоруке, очекивана постигнућа&nbsp;ученичка по образовним циклусима, оцењивање и вредновање ученичких постигнућа.<br />&ndash;&nbsp; Стандардизацијом програмских захтева и садржаја, тежиште образовања је померено&nbsp; са&nbsp;наставних програма и наставника ка резултатима учења и ученицима, што&nbsp; је допринело&nbsp;квалитетнијој реализацији наставних садржаја,&nbsp; објективнијој провери ученичких&nbsp;постигнућа, трајнијим и квалитетнијим знањима &nbsp;ученика.<br />&ndash;&nbsp; У свим анализираним земљама напуштају се традиционални облици, методе&nbsp; и технике&nbsp;рада у настави, а примењују савремени дидактичко-методички&nbsp; приступи интерактивног&nbsp;учења/наставе: тимска, проблемска, програмирана и&nbsp; пројектна настава,&nbsp; непосредно и&nbsp;посредно посматрање&nbsp; природних појава, истраживања,&nbsp; излети и екскурзије. Овакав рад&nbsp;захтева многобројне ученичке активности које се огледају у: организацији и планирању&nbsp;активности на терену, формирање базе и збирки података, организовање и учествовање&nbsp;у дебатним и панел дискусијама, израду мини пројеката и слично.</p><p>У односу на Републику&nbsp; Србију, најновије реформе образовања у Хрватској, Словенији,&nbsp;Аустрији, Русији, а нарочито Финској одвијале су се брже и темељније. Реформи образовања у овим&nbsp;земљама је приступљено креативно,&nbsp; са&nbsp; оријентацијом&nbsp; на модерне узоре, а&nbsp; да&nbsp; при том&nbsp; ове земље&nbsp;нису изгубиле сопствену оригиналност&nbsp; у образовању. Циљеви реформе&nbsp; основног&nbsp; образовања у&nbsp;Србији,&nbsp; која је&nbsp; започела 2000.&nbsp; и завршена&nbsp; 2010.&nbsp; године,&nbsp; су били слични онима у Финској и другим&nbsp;анализираним земљама, али она није довела до суштинских промена у основношколском образовном систему.&nbsp; Постављени циљеви нису остварени,&nbsp; па исти задаци остају за неку следећу реформу.</p><p>Важећи&nbsp; Наставни програм биологије у&nbsp; Србији (иако је недавно реформисан)&nbsp; је&nbsp; и даље&nbsp;традиционалан, са линеарним рапоредом садржаја, писан је као листа тема са обимним садржајима у&nbsp;свим разредима,&nbsp; без&nbsp; могућности&nbsp; изборних садржаја.&nbsp; Непостојање корелација садржаја са другим&nbsp;предметима, али и у оквиру саме биологије по разредима, онемогућава интегрисање &nbsp;садржаја.</p><p>Оцене реформисаног Наставног програма биологије&nbsp; за основну школу у Србији на основу&nbsp;проведене анкете за наставнике&nbsp; биологије, крећу се од крајње позитивних, преко умерених до&nbsp;крајње негативних.</p><p>Због наведених и других разлога потребна је нова коренита промена основног образовања и&nbsp;Наставног програма биологије&nbsp; у основној школи у Србији која би се радила студиозно и пажљиво,&nbsp;са реално постављеним циљевима и задацима. У програм&nbsp; биологије&nbsp; треба&nbsp; увести&nbsp; кључне&nbsp; наставне&nbsp;области&nbsp; из биолошке науке,&nbsp; које би се&nbsp; сагледавале комплексно и интегрисано (као&nbsp; у Словенији,&nbsp;Аустрији и Финској), у складу са потребама ученика у реалном животу, &nbsp;а реализовале&nbsp;интерактивном наставом са много више креативности и наставника и ученика.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji je&nbsp; na osnovu&nbsp; ranijih istraživanja i&nbsp; zvaničnih dokumenata&nbsp;Ministarstava obrazovanja&nbsp; izložena&nbsp; komparativna&nbsp; analiza&nbsp; obaveznog obrazovanja i Nastavnih&nbsp;programa biologije u Srbiji,&nbsp; Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Finskoj&nbsp; i Ruskoj&nbsp; Federaciji.&nbsp; Cilj&nbsp;istraživanja&nbsp; je bio da&nbsp; se sagledaju&nbsp; njihove međusobne sličnosti i razlike&nbsp; i mogućnost da se&nbsp;<br />pozitivna iskustva u reformi obrazovanja i programa biologije drugih zemalja &nbsp;primene&nbsp; za&nbsp;unapređenje obrazovnog sistema i nastave biologije u Srbiji&nbsp; u narednom periodu.</p><p>Analizom je utvrđeno postojanje značajnih razlika u obrazovnim sistemima analiziranih&nbsp;zemalja koje se odnose na: strukturu, dužinu trajanja, dužinu trajanja pojedinih obrazovnih&nbsp;ciklusa, broj učenika u odeljenju, broj nastavnih dana u godini, dužinu nastavnog časa, rad škola&nbsp;po smenama, zastupljenost obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta...&nbsp;</p><p>Analizom je utvrđeno postojanje značajne razlike&nbsp; i&nbsp; u zastupljenosti nastavnih &nbsp;predmeta&nbsp;Priroda i Biologija po razredima, nedeljnom i godišnjem fondu časova, vaspitno-obrazovnim&nbsp;ciljevima, obimu sadržaja po razredima, kao i u strukturnim elementima programa.</p><p>Poređenjem Nastavnih programa Prirode i Biologije&nbsp; u&nbsp; analiziranim zemljama, njihove&nbsp;koncepcije i karakteristika, konstatovano je:<br />&ndash;&nbsp; Da su programi rasterećeni od suvišnih sadržaja&nbsp; i da&nbsp; se&nbsp; oslanjaju na savremena&nbsp;naučna dostignuća i perspektivu biologije, kao nauke XXI veka.<br />&ndash;&nbsp; Postoji&nbsp; korelacija&nbsp; sadržaja&nbsp; programa prirodnih nauka i njihova primerenost&nbsp;interesovanjima i potrebama učenika&nbsp; kao i postupnost i sistematičnost u&nbsp;prezentovanju sadržaja.<br />&ndash;&nbsp; Osnovni&nbsp; elementi&nbsp; sadržaja&nbsp; su&nbsp; definisani&nbsp; u skladu sa uzrastom učenika, što&nbsp;doprinosi kvalitetnijem i trajnijem usvajanju znanja i mogućnosti njegove primene u&nbsp;konkretnim životnim situacijama.<br />&ndash;&nbsp; Sadržaji programa Prirode i Biologije vaspitavaju učenike za human odnos prema&nbsp;prirodi i živim bićima, razvijaju njihovu ekološku svest i odgovoran odnos prema&nbsp;sopstvenom zdravlju.<br />&ndash;&nbsp; U&nbsp; Sloveniji, Austriji, Finskoj i Rusiji sadržaji iz biologije se u jednom ili više&nbsp;razreda obrađuju integrisano sa sadržajima Geografije, Fizike i Hemije, &nbsp;sa&nbsp;naglaskom na ekološki aspekt i održivi razvoj&nbsp; u njegovoj realizaciji.<br />&ndash;&nbsp; Programi Prirode i Biologije u Sloveniji, Austriji i Finskoj podeljeni su u&nbsp;<br />tematske oblasti, za koje nisu prcizirani tipovi ni broj časova, tako da nastavnik&nbsp;raspoređuje godišnji fond časova prema karakteristikama nastavnih celina.&nbsp;<br />&ndash;&nbsp; Strukturni elementi programa predmeta Priroda i Biologija su: vaspitno-obrazovni&nbsp;ciljevi, operativni zadaci po razredima, didaktičke preporuke, očekivana postignuća&nbsp;učenička po obrazovnim ciklusima, ocenjivanje i vrednovanje učeničkih postignuća.<br />&ndash;&nbsp; Standardizacijom programskih zahteva i sadržaja, težište obrazovanja je pomereno&nbsp; sa&nbsp;nastavnih programa i nastavnika ka rezultatima učenja i učenicima, što&nbsp; je doprinelo&nbsp;kvalitetnijoj realizaciji nastavnih sadržaja,&nbsp; objektivnijoj proveri učeničkih&nbsp;postignuća, trajnijim i kvalitetnijim znanjima &nbsp;učenika.<br />&ndash;&nbsp; U svim analiziranim zemljama napuštaju se tradicionalni oblici, metode&nbsp; i tehnike&nbsp;rada u nastavi, a primenjuju savremeni didaktičko-metodički&nbsp; pristupi interaktivnog&nbsp;učenja/nastave: timska, problemska, programirana i&nbsp; projektna nastava,&nbsp; neposredno i&nbsp;posredno posmatranje&nbsp; prirodnih pojava, istraživanja,&nbsp; izleti i ekskurzije. Ovakav rad&nbsp;zahteva mnogobrojne učeničke aktivnosti koje se ogledaju u: organizaciji i planiranju&nbsp;aktivnosti na terenu, formiranje baze i zbirki podataka, organizovanje i učestvovanje&nbsp;u debatnim i panel diskusijama, izradu mini projekata i slično.</p><p>U odnosu na Republiku&nbsp; Srbiju, najnovije reforme obrazovanja u Hrvatskoj, Sloveniji,&nbsp;Austriji, Rusiji, a naročito Finskoj odvijale su se brže i temeljnije. Reformi obrazovanja u ovim&nbsp;zemljama je pristupljeno kreativno,&nbsp; sa&nbsp; orijentacijom&nbsp; na moderne uzore, a&nbsp; da&nbsp; pri tom&nbsp; ove zemlje&nbsp;nisu izgubile sopstvenu originalnost&nbsp; u obrazovanju. Ciljevi reforme&nbsp; osnovnog&nbsp; obrazovanja u&nbsp;Srbiji,&nbsp; koja je&nbsp; započela 2000.&nbsp; i završena&nbsp; 2010.&nbsp; godine,&nbsp; su bili slični onima u Finskoj i drugim&nbsp;analiziranim zemljama, ali ona nije dovela do suštinskih promena u osnovnoškolskom obrazovnom sistemu.&nbsp; Postavljeni ciljevi nisu ostvareni,&nbsp; pa isti zadaci ostaju za neku sledeću reformu.</p><p>Važeći&nbsp; Nastavni program biologije u&nbsp; Srbiji (iako je nedavno reformisan)&nbsp; je&nbsp; i dalje&nbsp;tradicionalan, sa linearnim raporedom sadržaja, pisan je kao lista tema sa obimnim sadržajima u&nbsp;svim razredima,&nbsp; bez&nbsp; mogućnosti&nbsp; izbornih sadržaja.&nbsp; Nepostojanje korelacija sadržaja sa drugim&nbsp;predmetima, ali i u okviru same biologije po razredima, onemogućava integrisanje &nbsp;sadržaja.</p><p>Ocene reformisanog Nastavnog programa biologije&nbsp; za osnovnu školu u Srbiji na osnovu&nbsp;provedene ankete za nastavnike&nbsp; biologije, kreću se od krajnje pozitivnih, preko umerenih do&nbsp;krajnje negativnih.</p><p>Zbog navedenih i drugih razloga potrebna je nova korenita promena osnovnog obrazovanja i&nbsp;Nastavnog programa biologije&nbsp; u osnovnoj školi u Srbiji koja bi se radila studiozno i pažljivo,&nbsp;sa realno postavljenim ciljevima i zadacima. U program&nbsp; biologije&nbsp; treba&nbsp; uvesti&nbsp; ključne&nbsp; nastavne&nbsp;oblasti&nbsp; iz biološke nauke,&nbsp; koje bi se&nbsp; sagledavale kompleksno i integrisano (kao&nbsp; u Sloveniji,&nbsp;Austriji i Finskoj), u skladu sa potrebama učenika u realnom životu, &nbsp;a realizovale&nbsp;interaktivnom nastavom sa mnogo više kreativnosti i nastavnika i učenika.</p> / <p>Based on earlier research and official documents of the Ministry of Education, the PhD thesis&nbsp;gives the comparative analysis of compulsory education and Biology curriculum in Serbia, Croatia,&nbsp;Slovenia, Austria, Finland and the Russian Federation. The aim of the research was to observe their&nbsp;similarities and differences and the possibility to use the positive experiences of the reform of education&nbsp;and Biology curriculum in these countries in order to improve educational system and Biology teaching in&nbsp;Serbia in the times to come.</p><p>The analysis shows the existance of considerable differences in educational systems of the anаlyzed&nbsp;countries regarding: structure, length, length of certain educational cycles, number of students in a class,&nbsp;number of schooldays, length of a lesson, working in shifts, presence of compulsory, optional and&nbsp;facultative subjects.&nbsp;</p><p>The analysis also shows a considerable difference in the presence of subjects Nature and Biology&nbsp;in grades, number of lessons per week and year, educational objectives, scope and content in different&nbsp;grades as well as in the structural elements &nbsp;of the curriculum.</p><p>Comparing Nature and Biology curriculums of the analyzed countries, their concepts and&nbsp;characteristics, the following was concluded:<br />-&nbsp; The curriculums are unburdened of unnecessary contents and&nbsp; they rely on contemporary scientific&nbsp;achievements and the perspective of Biology as a science of the 21^st&nbsp;century.<br />-&nbsp; There are cross-curricular links among natural sciences and they are adapted to the interests and&nbsp;needs of students, and there is a gradual and systematic approach in presenting contents.&nbsp;<br />-&nbsp; Basic elements of the content are defined in accordance with the age of students which contributes&nbsp;to a better and more permanent knowledge acquisition and makes it possible to use the knowledge&nbsp;in everyday&nbsp; situations.<br />-&nbsp; The content of Nature and Biology curriculums teach children to be humane to the nature and&nbsp;other living beings, to develop environmental awareness and responsible attitude to their own&nbsp;health.<br />-&nbsp; In Slovenia, Austria, Finland and Russia Biology content is taught together with Geography,&nbsp;Physics and Chemistry content in one or more school years with emphasis on environmental&nbsp;aspects and sustainable development in their realization.&nbsp;<br />-&nbsp; Nature and Biology curriculums in Slovenia, Austria and Finland are divided into units without&nbsp;recommended type or number of classes so that a teacher distributes the annual number of lessons&nbsp;according to the characteristics of the units.<br />-&nbsp; The structural elements of the program of subjects Nature and Biology are: educational aims,&nbsp;operational tasks per year, didactic recommendations, expected achievements of the students in&nbsp;each educational cycle, marking and evaluating students&rsquo; achievements.&nbsp;<br />-&nbsp; By standardizing the program requests and contents, the focus of education&nbsp; is shifted from&nbsp;teaching programs and teachers to the results of learning and students, that contributed to better&nbsp;realization of the teaching contents, more objective evaluation of students&rsquo; achievements, long -lasting and knowledge of a higher quality.<br />-&nbsp; In all the analyzed countries the traditional teaching methods and techniques are dismissed and&nbsp;modern didactic and methodical approach of interactive teaching/learning is applied: team work,&nbsp;problem solving, programmed and project teaching, direct and in direct observation of natural&nbsp;phenomena, research, trips and excursions. This kind of work requires extensive students&rsquo;&nbsp;activities such as: organization and planning of field activities, creation of database and data&nbsp;collections, &nbsp;organizing and participating in debates and panel discussions, development of mini-projects and the like. &nbsp;</p><p>Contrary to Serbia, the latest reforms of education in Croatia, Slovenia, Austria, Russia and&nbsp;specially in Finland were carried out faster and more thoroughly. The education reform in these countries&nbsp;was approached in a creative way, bearing in mind modern models without losing their own national&nbsp;educational originality. The aims of the reform of primary education system in Serbia, which started in&nbsp;2000 and finished in 2010, were similar to those in Finland and other analyzed countries, but it &nbsp;has not&nbsp;made substantial changes in primary education system in Serbia. The set aims were not reached thus the&nbsp;same tasks are left for some future reform.</p><p>The current Biology curriculum in&nbsp; our country (although reformed recently) is still traditional,&nbsp;with linear distribution of the content, written as a list of topics with extensive content in each year without the possibility of optional contents. The lack of correlation with other subjec ts, as well as within Biology content in one year prevents the integration of the contents.</p><p>According to a survey carried out with Biology teachers, the evaluation of the reformed Biology&nbsp;curriculum for primary schools in Serbia vary from utterly positive, moderate to &nbsp;utterly negative.</p><p>For all the mentioned and some other reasons, a new radical change of primary education and&nbsp;Biology curriculum for primary schools in Serbia is necessary. It should be carried out carefully and&nbsp;thoroughly with aims and tasks set objectively. Biology curriculum should include key teaching areas of&nbsp;Biology as a science that would be considered in a complex and integrated way (as in Slovenia, Austria and&nbsp;<br />Finland), in accordance with the needs of students in the real life, and realized through interactive lessons&nbsp;with much more creativity on the part of both teachers and students.</p>