This thesis contributes to academic debate about the question: how much substantive protection should investment treaties (IITs) provide to foreign investment? Chapters 5 and 6 argue that arbitral tribunals have interpreted fair and equitable treatment and indirect expropriation provisions of existing IITs in several different ways. Each of these interpretations is sketched as a model level of protection that could be explicitly adopted by states in the future, either through inclusion in new IITs, or through amendment to existing IITs. In this way, the thesis defines a range of prospective options available to states concerning the level of protection to provide to foreign investment through IITs. The thesis evaluates the relative desirability of these different levels of protection. The thesis argues that different levels of protection should be evaluated according to their likely consequences. The thesis develops a framework for inferring and understanding the likely consequences of adopting different levels of protection. The framework proposes that the consequences of a given level of protection can be understood in terms of its likely effect on: economic efficiency; the distribution of economic costs and benefits; flows of foreign direct investment into host states; the realisation of human rights and environmental conservation in host states; and respect for the rule of law in host states. Within this framework, the thesis provides an assessment and synthesis of existing empirical evidence and explanatory theory so far as they relate to the consequences of IIT protections. It also specifies the normative criteria by which these consequences should be evaluated. Through the application of this framework, the thesis concludes that lower levels of protection of foreign investment are, in general, likely to be more desirable than higher levels of protection.

在經濟全球化的時代，外國直接、間接投資及企業間之併購行為紛紛崛起，然而外資湧入的同時亦時常對本國產業造成衝擊，因此為防止外資行為對本國企業造成威脅，各國相繼建立起對外國投資行為之「國家安全審查程序」作為外資進入本國市場的門檻，中國亦於2015年1月19日公佈之《中華人民共和國外國投資法（草案徵求意見稿）》中，設置國家安全審查制度，顯見該制度對中國之重要。 在「國家安全」之界定上，於《外資法草案》中增設概括條款，以彌補過去單純採取列舉式立法，所存在之審查範圍過於限縮缺陷。其次，在「外國投資者」之定義上，外國自然人投資者之認定有別於多數國家採用多重標準予以認定，其係單純以國籍作為認定標準，另於外國實體之認定上，為適應現今新形態之商業模式，參考外國法納入實質認定標準，彌補過去之立法漏洞，最後在「審查機構」之組成和建置上，則係由國務院建立外國投資國家安全審查部際聯席會議，作為主要審查機構。 惟於《外資法草案》雖解決許多過去立法之缺陷，卻仍存審查機構間權責不明、審查標準過於模糊及司法救濟缺位等問題，故宜參考美國外國投資委員會之組成結構，並增設監督機構，避免審查機構之獨斷。此外，該制度中更應加強對於外國投資者權益之保護，於審查標準中，重要名詞之界定仍存在模糊不清之情形，有待立法者對之明確定義，另在投資者救濟管道之設置上，於現行草案中付之闕如，應加以補正以符合程序正義之要求，如此方能同時兼顧保護國家經濟安全及促進國內經濟發展之目的。 / With the coming of economic globalization, a wide array of foreign investments, such as direct and indirect investments as well as enterprises mergers and acquisition, increases. However, these also pose a menace to domestic industry and even national security. As a result, national security reviews of foreign investments which aim to prevent this serious situation grow more prevalent. Following this trend, Mainland China also releases a draft version of Foreign Investment Law and a related Explanatory Note on January 19, 2015 to include national security reviews in it. The definition and range of national security is crucial. In order to solve the problems from enumerating which kind of investment is related to national security, China adds a general clause in the draft. In regard to the definition of foreign investor, it is divided into two categories, natural person and foreign entity. The former is determined merely by his or her nationality and the latter is determined not only by its place of registration but also by the actual controllers behind that foreign entity in response to the increasingly new business models. Furthermore, the draft appoints the State Council to establish an inter-ministerial joint committee to be responsible for the foreign investment national security review. However, there are some drawbacks in this draft, such as the unclear distinction of responsibility and accountability between the authorities, the ambiguities in the standard of review and the difficulties of judicial remedy. As a result, emulating the merits in the regulations on national security reviews in the USA and including the protection of investors are beneficial to solve these problems.

<p style="text-align: justify;">Предмет&nbsp;&nbsp; истраживања&nbsp;&nbsp; докторске&nbsp;&nbsp; дисертације&nbsp;&nbsp; представља&nbsp;&nbsp; начин&nbsp;&nbsp; поступања арбитражних&nbsp; судова&nbsp; приликом&nbsp; утврђивања&nbsp; меродавног&nbsp; права&nbsp; за&nbsp; суштину&nbsp; инвестиционог спора. Његово&nbsp; одређење&nbsp; је&nbsp; веома&nbsp; битно&nbsp; јер&nbsp; може&nbsp; пресудно&nbsp; да&nbsp; утиче&nbsp; на&nbsp; сам&nbsp; исход арбитражног поступка. Истраживањем је обухваћена како пракса арбитражних судова који делују под окриљем Међународног центра за решавање инвестиционих спорова (ИКСИД), тако и оних арбитражних судова који поступају ван њега.<br />Након&nbsp; уводних&nbsp; разматрања,&nbsp; у&nbsp; раду&nbsp; су&nbsp; најпре приказани&nbsp; процесни&nbsp; механизми&nbsp; за заштиту имовинских права странаца с обзиром да они представљају претечу инвестиционе арбитраже&nbsp; какву&nbsp; данас&nbsp; познајемо.&nbsp; Потом&nbsp; је&nbsp; указано&nbsp; на&nbsp; комплексност&nbsp; инвестиционих спорова&nbsp; која&nbsp; проистиче&nbsp; из&nbsp; чињенице&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; различити&nbsp; извори&nbsp; права&nbsp; на&nbsp; њих&nbsp; примењују-правила&nbsp; међународног&nbsp; права&nbsp; (обичајног&nbsp; и&nbsp; уговорног),&nbsp; национално&nbsp; законодавство&nbsp; државе пријема,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; одредбе&nbsp; уговора&nbsp; о&nbsp; страном&nbsp; улагању&nbsp; између&nbsp; државе&nbsp; пријема&nbsp; и&nbsp; страног улагача. При том се одређивање меродавног права не своди на просто утврђивање извора који би се примењивао на сва спорна питања, већ се за свако појединачно питање одређује који слој правних правила применити.<br />Начело аутономије воље приликом утврђивања меродавног права за суштину спора је било предмет истраживања&nbsp; у трећем делу рада. Оно је најпре разматрано у националном законодавству, арбитражним правилима и конвенцијским текстовима, а потом и у клаузули уговора&nbsp; између&nbsp; државе&nbsp; пријема&nbsp; и&nbsp; страног&nbsp; улагача&nbsp; и&nbsp;&nbsp; у&nbsp; клаузули&nbsp; билатералних&nbsp; и мултилатералних споразума о подстицању и заштити улагања (БИТ). Наведени делови су употпуњени&nbsp; релевантном&nbsp; праксом&nbsp; арбитражних&nbsp; судова,&nbsp; а&nbsp; посебно&nbsp; је&nbsp; разматрано&nbsp; да&nbsp; ли арбитражни судови поштују страначку аутономију воље у сваком случају и како поступају уколико у клаузули БИТ-а о меродавном праву нијеутврђена хијерархија извора који су у њој предвиђени.<br />Затим&nbsp; су&nbsp; анализирана&nbsp; поступања&nbsp; арбитражних&nbsp; судова&nbsp; у&nbsp; случајевима&nbsp; одсуства клаузуле&nbsp; о&nbsp; меродавном&nbsp; праву.&nbsp; Овде&nbsp; се&nbsp; приликом&nbsp; истраживања&nbsp; кренуло&nbsp; од&nbsp; поделе&nbsp; на арбитражне&nbsp; судове&nbsp; који&nbsp; делују&nbsp; под&nbsp; окриљем&nbsp; ИКСИД-а&nbsp; и&nbsp; оне&nbsp; који&nbsp; делују&nbsp; ван&nbsp; ИКСИД система.&nbsp; Посебна&nbsp; пажња&nbsp; је&nbsp; била&nbsp; усмерена&nbsp; на&nbsp; теорије&nbsp; које&nbsp; су&nbsp; се&nbsp; јавиле&nbsp; о&nbsp; поступању арбитражних судова ИКСИД, а које се тичу односа националног и међународног права у случају непостојања споразума страна о меродавном праву за суштину спора.<br />Наредно&nbsp; поглавље&nbsp; се&nbsp; тиче&nbsp; садејства&nbsp; националног&nbsp; и&nbsp; међународног&nbsp; права&nbsp; када&nbsp; се примењују као меродавна на суштину спора. Класификација је направљена тако што су се у оквиру сваког извора инвестиционог права разматрала спорна питања на која се тај извор примењује.<br />Коначно, у последњем делу, су приказана закључна разматрања.</p> / <p style="text-align: justify;">Predmet&nbsp;&nbsp; istraživanja&nbsp;&nbsp; doktorske&nbsp;&nbsp; disertacije&nbsp;&nbsp; predstavlja&nbsp;&nbsp; način&nbsp;&nbsp; postupanja arbitražnih&nbsp; sudova&nbsp; prilikom&nbsp; utvrđivanja&nbsp; merodavnog&nbsp; prava&nbsp; za&nbsp; suštinu&nbsp; investicionog spora. NJegovo&nbsp; određenje&nbsp; je&nbsp; veoma&nbsp; bitno&nbsp; jer&nbsp; može&nbsp; presudno&nbsp; da&nbsp; utiče&nbsp; na&nbsp; sam&nbsp; ishod arbitražnog postupka. Istraživanjem je obuhvaćena kako praksa arbitražnih sudova koji deluju pod okriljem Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (IKSID), tako i onih arbitražnih sudova koji postupaju van njega.<br />Nakon&nbsp; uvodnih&nbsp; razmatranja,&nbsp; u&nbsp; radu&nbsp; su&nbsp; najpre prikazani&nbsp; procesni&nbsp; mehanizmi&nbsp; za zaštitu imovinskih prava stranaca s obzirom da oni predstavljaju preteču investicione arbitraže&nbsp; kakvu&nbsp; danas&nbsp; poznajemo.&nbsp; Potom&nbsp; je&nbsp; ukazano&nbsp; na&nbsp; kompleksnost&nbsp; investicionih sporova&nbsp; koja&nbsp; proističe&nbsp; iz&nbsp; činjenice&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; različiti&nbsp; izvori&nbsp; prava&nbsp; na&nbsp; njih&nbsp; primenjuju-pravila&nbsp; međunarodnog&nbsp; prava&nbsp; (običajnog&nbsp; i&nbsp; ugovornog),&nbsp; nacionalno&nbsp; zakonodavstvo&nbsp; države prijema,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; odredbe&nbsp; ugovora&nbsp; o&nbsp; stranom&nbsp; ulaganju&nbsp; između&nbsp; države&nbsp; prijema&nbsp; i&nbsp; stranog ulagača. Pri tom se određivanje merodavnog prava ne svodi na prosto utvrđivanje izvora koji bi se primenjivao na sva sporna pitanja, već se za svako pojedinačno pitanje određuje koji sloj pravnih pravila primeniti.<br />Načelo autonomije volje prilikom utvrđivanja merodavnog prava za suštinu spora je bilo predmet istraživanja&nbsp; u trećem delu rada. Ono je najpre razmatrano u nacionalnom zakonodavstvu, arbitražnim pravilima i konvencijskim tekstovima, a potom i u klauzuli ugovora&nbsp; između&nbsp; države&nbsp; prijema&nbsp; i&nbsp; stranog&nbsp; ulagača&nbsp; i&nbsp;&nbsp; u&nbsp; klauzuli&nbsp; bilateralnih&nbsp; i multilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT). Navedeni delovi su upotpunjeni&nbsp; relevantnom&nbsp; praksom&nbsp; arbitražnih&nbsp; sudova,&nbsp; a&nbsp; posebno&nbsp; je&nbsp; razmatrano&nbsp; da&nbsp; li arbitražni sudovi poštuju stranačku autonomiju volje u svakom slučaju i kako postupaju ukoliko u klauzuli BIT-a o merodavnom pravu nijeutvrđena hijerarhija izvora koji su u njoj predviđeni.<br />Zatim&nbsp; su&nbsp; analizirana&nbsp; postupanja&nbsp; arbitražnih&nbsp; sudova&nbsp; u&nbsp; slučajevima&nbsp; odsustva klauzule&nbsp; o&nbsp; merodavnom&nbsp; pravu.&nbsp; Ovde&nbsp; se&nbsp; prilikom&nbsp; istraživanja&nbsp; krenulo&nbsp; od&nbsp; podele&nbsp; na arbitražne&nbsp; sudove&nbsp; koji&nbsp; deluju&nbsp; pod&nbsp; okriljem&nbsp; IKSID-a&nbsp; i&nbsp; one&nbsp; koji&nbsp; deluju&nbsp; van&nbsp; IKSID sistema.&nbsp; Posebna&nbsp; pažnja&nbsp; je&nbsp; bila&nbsp; usmerena&nbsp; na&nbsp; teorije&nbsp; koje&nbsp; su&nbsp; se&nbsp; javile&nbsp; o&nbsp; postupanju arbitražnih sudova IKSID, a koje se tiču odnosa nacionalnog i međunarodnog prava u slučaju nepostojanja sporazuma strana o merodavnom pravu za suštinu spora.<br />Naredno&nbsp; poglavlje&nbsp; se&nbsp; tiče&nbsp; sadejstva&nbsp; nacionalnog&nbsp; i&nbsp; međunarodnog&nbsp; prava&nbsp; kada&nbsp; se primenjuju kao merodavna na suštinu spora. Klasifikacija je napravljena tako što su se u okviru svakog izvora investicionog prava razmatrala sporna pitanja na koja se taj izvor primenjuje.<br />Konačno, u poslednjem delu, su prikazana zaključna razmatranja.</p> / <p style="text-align: justify;">The&nbsp; research&nbsp; subject&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; thesis&nbsp; is&nbsp; the&nbsp; manners&nbsp; in&nbsp; which&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals&nbsp; deal with&nbsp;&nbsp; determination&nbsp;&nbsp; of&nbsp;&nbsp; applicable&nbsp;&nbsp; law&nbsp;&nbsp; for&nbsp;&nbsp; the substance&nbsp;&nbsp; of&nbsp;&nbsp; investment&nbsp;&nbsp; disputes.&nbsp;&nbsp; This determination is very important because it can decisively affect the very outcome of the arbitral proceedings. The research includes both the practice of arbitral tribunals within the International Centre for Settlement of Investment Disputes (ICSID) and the practice of arbitral tribunal outside ICSID.<br />After introductory remarks, the procedural mechanisms for the protection of property rights of&nbsp; foreigners&nbsp; are&nbsp; shown&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; thesis&nbsp; since&nbsp; they&nbsp; represent&nbsp; a&nbsp; forerunner&nbsp; of current&nbsp; investment arbitration.&nbsp; Subsequently&nbsp; the&nbsp; complexity&nbsp; of&nbsp; investment&nbsp; disputes&nbsp; is&nbsp; pointed&nbsp; out&nbsp; arising&nbsp; from&nbsp; the fact&nbsp; that&nbsp; different&nbsp; sources&nbsp; of&nbsp; law&nbsp; apply&nbsp; to&nbsp; them-international&nbsp; law&nbsp; (customary&nbsp; and&nbsp; contractual), national&nbsp; legislation&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; host&nbsp; state,&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; provisions&nbsp; of&nbsp; a&nbsp; foreign&nbsp; investment&nbsp; contract between the host state and foreign investor. In doing so, the determination of the applicable law is not simply the determination of the source that would apply to all the contentious issues, but the determination of a layer of legal rules which applies on each individual question.<br />The principle of party&nbsp; autonomy in determining&nbsp; the applicable law for the substance of the dispute&nbsp; was&nbsp; the&nbsp; subject&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; third&nbsp; part&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; thesis.&nbsp; It&nbsp; was&nbsp; first&nbsp; considered&nbsp; in arbitration&nbsp; rules&nbsp; and&nbsp; conventions,&nbsp; and&nbsp; thereafter&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; clauses&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; contract&nbsp; between&nbsp; the&nbsp; host State and the foreign investor and then in the clauses of bilateral and multilateral agreements on promotion and protection of investments (BITs). These sections are completed with the relevant practice&nbsp; of&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals.&nbsp; It&nbsp; is&nbsp; especially&nbsp; considered&nbsp; whether&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals&nbsp; respect&nbsp; the party&#39;s&nbsp; autonomy&nbsp; in&nbsp; any&nbsp; case&nbsp; and&nbsp; how&nbsp; they&nbsp; act&nbsp; if&nbsp; the&nbsp; choice&nbsp; of&nbsp; law&nbsp; clause&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; BIT&nbsp; does&nbsp; not determinethe hierarchy of sources envisaged therein.<br />Afterwards the practice of arbitral tribunals in cases where the choice of law clause is absent was&nbsp; analyzed.&nbsp; In&nbsp; the&nbsp; course&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research,&nbsp; a&nbsp; division&nbsp; was&nbsp; made&nbsp; between&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals operating under the auspices of ICSID and those operating outside the ICSID system. Particular emphasis&nbsp; was&nbsp; paid&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; theories&nbsp; which&nbsp; occurred&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; practice&nbsp; of&nbsp; ICSID&nbsp; arbitral&nbsp; tribunals,<br />concerning&nbsp; the&nbsp; relationship&nbsp; of&nbsp; national&nbsp; and&nbsp; international&nbsp; law&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; absence&nbsp; of&nbsp; agreement between the parties on the applicable law.<br />The&nbsp; next&nbsp; chapter&nbsp; deals&nbsp; with&nbsp; the&nbsp; relationship&nbsp; between&nbsp; national&nbsp; and&nbsp; international&nbsp; law&nbsp; when applied&nbsp; as&nbsp; relevant&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; substance&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; dispute.&nbsp; The&nbsp; classification&nbsp; was&nbsp; made&nbsp; in&nbsp; such&nbsp; a&nbsp; way that&nbsp; within&nbsp; each&nbsp; source&nbsp; of investment&nbsp; law&nbsp; the&nbsp; contentious&nbsp; issues&nbsp; which&nbsp; are&nbsp; applicable&nbsp; within&nbsp; it were considered.<br />Finally, in the last chapter, concluding remarks are presented.</p>

L’arbitrage international, outre le recours aux tribunaux de l’État hôte, est la méthode la plus utilisée pour régler les différends relatifs aux investissements étrangers. Plusieurs accords internationaux d’investissement incluent des dispositions ayant trait à l’arbitrage sous l’égide du Centre International pour le Règlement des Différends relatifs aux Investissements (CIRDI) mis en place par la Convention de Washington de 1966. Les tribunaux arbitraux constitués sous l’égide du Centre sont ainsi appelés à trancher des différends qui concernent la conduite d’États hôtes vis-à-vis ses investisseurs étrangers ; leurs décisions ayant de fortes conséquences sur l’intérêt public, concrètement lorsqu’il s’agit de la protection de l’environnement. L’évolution croissante du droit environnemental et son empiètement sur la protection des investissements a déclenché une série de différends qui ne se limitent plus à mettre en cause des nationalisations ou des violations de contrats - comme auparavant - mais tournent souvent autour de mesures étatiques de politique publique qui impliquent des questions sensibles telles que, inter alia, la gestion de déchets dangereux, l’accès à l’eau potable, l’étalement urbain, la protection de la biodiversité. Par conséquent, le rôle des tribunaux CIRDI et de leurs décisions devient décisif dans le développement du droit des investissements et dans le débat sur la protection des investissements face aux mesures législatives en matière environnementale. Cette étude a pour objet d’analyser la place des considérations environnementales dans les sentences arbitrales CIRDI. Spécifiquement, il s’agit d’étaler les principaux arguments retenus par les tribunaux internationaux, et de dégager les grandes tendances jurisprudentielles en matière d’arbitrage international d’investissements face aux mesures environnementales. / International arbitration is one of the most frequently used methods to resolve disputes related to foreign investment. Several international investment agreements include provisions relating to arbitration under the International Centre for Settlement of Investment Disputes established by the Washington Convention of 1966. Arbitral tribunals are called to resolve disputes concerning the conduct of host States vis-à-vis foreign investors. Their decisions have major consequences on the public interest, specifically when it comes to protecting the environment. The growing development of environmental law and its encroachment on investment protection has triggered a series of disputes that are no longer confined to questions of nationalization or breach of contracts as before, but often revolve around State public policy measures that involve sensitive issues such as, inter alia, hazardous waste management, access to clean water, urban sprawl, protection of biodiversity. The role of ICSID tribunals and their decisions is therefore critical in the development of investment law and the debate on investment protection and environmental regulation. This study aims to analyze the role of environmental considerations in ICSID arbitral awards. Specifically, it seeks to display the main arguments retained by international tribunals and to identify the major trends in international investment arbitration vis-à-vis environmental measures.

由於中國大陸對企業境內上市的嚴苛要求與外商投資的產業限制，新興互聯網企業不得不訴諸境外上市融資。根據美國會計準則關於「可變利益實體」的規定，新浪網開創以搭建可變利益實體架構實現境外上市的模式成為21世紀初中國大陸互聯網及其他產業上市融資的不二選擇。可變利益實體架構中，境外上市主體與境內運營實體通過協議達成控制關係，將後者營運狀況併入前者財報，滿足其境外上市條件。近年中，支付寶違約、沃爾瑪併購1號店等事件引發法律界、財經界對VIE架構的關注。2015年來，《中華人民共和國外國投資法（草案徵求意見稿）》的公佈，《工業和信息化部關於放開線上資料處理與交易處理業務（經營類電子商務）外資股比限制的通告》（簡稱「工信部196號文」）的公佈，以「暴風科技」為代表的紅籌股回歸現象，都給VIE架構帶來變局。 本文從VIE架構的產生背景出發，梳理其發展狀況，釐清其概念，歸納其特點，分析其所涉法律問題與風險，探討其監管設計，意圖使讀者對中國大陸協議控制下的可變利益實體架構這一法律現象有全面的把握。