Asian-American dance study is an integration of dance studies and Asian-American studies. The existence of social and political stereotypes on Asian-American dancers often categorizes them into an oriental labeling. The labeling of Asian-American dancers based on their ethnicity and their culture’s history in the United States and not considering the artists’ intent and the nature of their works cause this orientalism bias. Due to lack of researches in the past, older generations of Asian-American dancers in the United States fell victim to this oriental labeling. Anything that the public did not seem to understand often led them to believe what they were seeing was foreign. It is not about the issue of racism that this study intends to bring, but rather this study will focus on the Asian-American dancers’ place of belonging in the American society. Eiko & Koma, two renown Asian-American dancers, have an extensive performance career throughout their lives traveling from Japan to Europe in the early 1970s and eventually settling down in the United States in 1976. Eiko & Koma witnessed through the social, economic, and political changes in the United States from the mid-1970s to present. This research will focus on the perceptions on Asian-American dancers by the American society both in the past and the present and address the issues that revolve around them primarily through the works of Eiko & Koma and their career history. / Dance

No abstract added / African Languages / M.A. (African Languages)

No abstract added / African Languages / M.A. (African Languages)

Zielsetzung: Der Nachweis eines Apallischen Syndroms (APS) ist trotz der diagnostischen Kriterien der Multi Society Task Force on persistent vegetative state (MSTF) selbst für erfahrene Kliniker eine diagnostische Herausforderung. Das Ziel der vorliegenden Arbeit ist, inwieweit etablierte neurologische Untersuchungstechniken die Anwendung der MSTF-Kriterien vereinfachen und so zur Diagnose des APS beitragen. Design: Prospektive diagnostische Studie Patienten: Von initial 24 Patienten mit der Differentialdiagnose eines APS wurden 16 Patienten endgültig in die Studie eingeschlossen und einer prospektiven klinischen Untersuchung unterzogen. Das Studienprotokoll umfasste die Untersuchung der spontanen Motorik sowie Reiz korrelierter motorischen Reaktionen, der Primitivreflexe, Habituation und der Okulomotorik. Ergebnisse: Die Diagnosekriterien der MSTF waren bei allen Patienten nachweisbar, die in die Studie eingeschlossenen wurden. Darüber hinaus wurde durch die Studie weitere, ebenfalls häufig auftretende klinischen Symptome identifiziert, die als Markersymptom für eine APS bewertet wurden: spontane Automatismen (N=12), periodisch-alternierende Augenbewegungen (N=12), startle Reaktion nach externer Reizung (N=10) und Spastik (N=9). Klinische Symptome, die erhaltene Bewusstseinsleistung voraussetzen wie reflektorische Sakkaden, Habituation, der optokinetische Nystagmus und Augenfolgebewegungen oder Symptome, die auf eine schwere Hirnstammschädigung hinweisen wie eine Dezerebrationshaltung, wurden als Ausschlusskriterien eines APS vorgeschlagen. Zusammenfassung: Die Erweiterung der MSTF-Diagnosekriterien um obligatorische und unterstützende Schlüsselsymptome sowie klar definierte Ausschlusskriterien erleichtert die klinische Differentialdiagnose des APS und führt zu einer größeren Diagnosesicherheit des Syndroms. / Objective: Although the Multi Society Task Force (MSTF) on persistent vegetative state (PVS) published diagnostic criteria ten years ago, differentiation of PVS from similar syndromes remains a diagnostic challenge. The aim of our study was the prospective identification of clinically assessable symptoms supplementary to the MSTF criteria which supports or rejects the diagnosis of a PVS and to reevaluate the parameters after 30 month. Design: Prospective diagnostic study Setting: The 90-bed department of Neurology of the University hospital of Berlin. Patients and participants: Out of 24 screened patients with the differential diagnosis PVS, 16 patients were finally included to the study and prospectively assessed by a clinical examination, comprising spontaneous and reflexive motor activities, primitive reflexes, habituation and eye movements. Measurements and results: Mandatory symptoms of the MSTF were found in all 16 patients. In addition, clinical features like spontaneous automatisms (n=12), periodic alternating gaze deviation (n=12), startle reaction to external stimuli (n=10), and spastic muscular tone (n=9) were found frequently and considered supportive for the diagnosis. In contrast to previous observations, periodic alternating eye movements and increased muscular tone were found more frequently in our patients. Symptoms linked to a preserved consciousness like reflexive visually guided saccades, habituation, an optokinetic nystagmus and eye tracking or symptoms indicating a severe functional impairment of the brainstem like a decerebrated posture were proposed as excluding PVS. Conclusion: The application of mandatory and supportive symptoms lead to a further improvement of diagnostic certainty in PVS, particular in patient presenting exceptional clinical phenomena. Clearly defined exclusive criteria prevent from misdiagnosis.

<p>Тешка траума се може дефинисати на неколико различитих начина. Најчешће коришћена дефиниција укључује коришћење Injury Severity Score ( ISS скор). Ако је вредност ISS скор &gt;15, ради се о тешкој трауми. Траума је временски осетљиво стање, због тога је за збрињавање тешко повређених пацијената неопходна добра сарадња различитих нивоа здравствене заштите и здравствених стручњака различитих специјалности. У претходних неколико деценија, због сложенијег процеса лечења и великих трошкова, дошло је до потребе за што објективнијом проценом стања повређеног и исхода лечења. Циљ: Упоредити сензитивност и специфичност T-RTS скорa (Triage Revised Trauma Score), CRAMS скалe (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), МGAP скора (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) и GAP скора (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) примењених на прехоспиталном нивоу, проценити могућности прехоспитално примењених RTS, CRAMS, МGAP и GAP скорова у предикцији исхода лечења повређеног пацијента и утврдити значај појединачних фактора, одређиваних на прехоспиталном нивоу током иницијалног прегледa повређеног, за процену тежине повреде и предикцију исхода лечења повређеног. Истраживање је проспективног, опсервационог карактера. У истраживање су укључени пацијенти старији од 18 година, које су лекари Заводa за хитну медицинску помоћ Нови Сад (ЗЗХМП НС) и Службe хитне медицинске помоћи Дома здравља Бечеј (СХМП ДЗ Бечеј) збрињавали на терену након трауме, а потом их транспортовали у Ургентни центар Клиничког центра Војводине (УЦ КЦВ). На основу вредности ISS скора пацијенти су сврстани у једну од две групе: група А- пацијенти код којих је ISS скор након завршене дијагностике изнад 15- тешка траума и група Б -пацијенти код којих је након завршене дијагностике ISS скор &le;15- лака траума. У групи А је било 50, а у групи Б 257 пацијената. За граничне вредности скорова које означавају да траума није лака, највећу сензитивност у оцени тежине трауме је имао GAP скор 98,8%, а највећу специфичност MGAP скор 62%. У предвиђању исхода лечења, највећу сензитивност је имао RTS скор за предикцију 95,2%, а специфичност GAP скор и CRAMS скала 87,5%. MGAP скор, а пошто је у снажној корелацији са њим и GAP скор, мерени прехоспитално, су се издвојили као независни предиктор у оцени тежине трауме и предвиђању исхода лечења повређеног. Т- RTS скор и CRAMS скала су се издвојили као појединачни предиктори у оцени тежине трауме, али не и као независни предиктори. RTS скор за предикцију нема статистичку значајност у предвиђању исхода лечења повређеног, за разлику од CRAMS скале која има, али се није издвојила као независни предиктор исхода лечења. Осим наведених траума скорова, као независни предиктори у оцени тежине трауме издвојили су се: систолни крвни притисак, SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом, повреда главе и врата и повреда грудног коша. За предвиђање исхода лечења повређеног само се SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом издвојила као појединачни предиктор, али не и као независни предиктор исхода.</p> / <p>Teška trauma se može definisati na nekoliko različitih načina. Najčešće korišćena definicija uključuje korišćenje Injury Severity Score ( ISS skor). Ako je vrednost ISS skor &gt;15, radi se o teškoj traumi. Trauma je vremenski osetljivo stanje, zbog toga je za zbrinjavanje teško povređenih pacijenata neophodna dobra saradnja različitih nivoa zdravstvene zaštite i zdravstvenih stručnjaka različitih specijalnosti. U prethodnih nekoliko decenija, zbog složenijeg procesa lečenja i velikih troškova, došlo je do potrebe za što objektivnijom procenom stanja povređenog i ishoda lečenja. Cilj: Uporediti senzitivnost i specifičnost T-RTS skora (Triage Revised Trauma Score), CRAMS skale (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), MGAP skora (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) i GAP skora (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) primenjenih na prehospitalnom nivou, proceniti mogućnosti prehospitalno primenjenih RTS, CRAMS, MGAP i GAP skorova u predikciji ishoda lečenja povređenog pacijenta i utvrditi značaj pojedinačnih faktora, određivanih na prehospitalnom nivou tokom inicijalnog pregleda povređenog, za procenu težine povrede i predikciju ishoda lečenja povređenog. Istraživanje je prospektivnog, opservacionog karaktera. U istraživanje su uključeni pacijenti stariji od 18 godina, koje su lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad (ZZHMP NS) i Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bečej (SHMP DZ Bečej) zbrinjavali na terenu nakon traume, a potom ih transportovali u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV). Na osnovu vrednosti ISS skora pacijenti su svrstani u jednu od dve grupe: grupa A- pacijenti kod kojih je ISS skor nakon završene dijagnostike iznad 15- teška trauma i grupa B -pacijenti kod kojih je nakon završene dijagnostike ISS skor &le;15- laka trauma. U grupi A je bilo 50, a u grupi B 257 pacijenata. Za granične vrednosti skorova koje označavaju da trauma nije laka, najveću senzitivnost u oceni težine traume je imao GAP skor 98,8%, a najveću specifičnost MGAP skor 62%. U predviđanju ishoda lečenja, najveću senzitivnost je imao RTS skor za predikciju 95,2%, a specifičnost GAP skor i CRAMS skala 87,5%. MGAP skor, a pošto je u snažnoj korelaciji sa njim i GAP skor, mereni prehospitalno, su se izdvojili kao nezavisni prediktor u oceni težine traume i predviđanju ishoda lečenja povređenog. T- RTS skor i CRAMS skala su se izdvojili kao pojedinačni prediktori u oceni težine traume, ali ne i kao nezavisni prediktori. RTS skor za predikciju nema statističku značajnost u predviđanju ishoda lečenja povređenog, za razliku od CRAMS skale koja ima, ali se nije izdvojila kao nezavisni prediktor ishoda lečenja. Osim navedenih trauma skorova, kao nezavisni prediktori u oceni težine traume izdvojili su se: sistolni krvni pritisak, SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom, povreda glave i vrata i povreda grudnog koša. Za predviđanje ishoda lečenja povređenog samo se SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom izdvojila kao pojedinačni prediktor, ali ne i kao nezavisni prediktor ishoda.</p> / <p>Severe trauma could be defined in several ways. The most commonly used definition includes Injury Severity Score (ISS) and severe trauma is determined if ISS &gt;15. Trauma management is a time sensitive issue and a coordination between different levels of health system and many specialists is vital in the treatment of severe trauma. In the last decades, a need for the objective evaluation of the severity of trauma and its outcome was perceived due to the complex management and treatment of trauma and its costs. Aim of the study: to compare the sensitivity and specificity between prehospital scores T-RTS (Revised Trauma Score), CRAMS (Circulation, Respiration, Abdomen, Motors, Speech), MGAP (Mechanism, Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure) and GAP (Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure), to assess the predictability of prehospital scores (RTS, CRAMS, MGAP and GAP) in the outcome of traumatized patients, to determine the significance of individual factors, initially determined during the prehospital evaluation, in evaluating the severity of trauma and the outcome of treatment. Patients enrolled into this prospective observational study were older than 18, prehospitally treated on the trauma site by the doctors of the Institute of the Emergency Medicine Novi Sad and Health Centre Bečej &ndash; Emergency Medical Service and afterward transported into the Emergency Centre Novi Sad. Based on ISS values, patients were divided into two groups: Group A &ndash; severe trauma (50 patients; ISS&gt;15) and Group B &ndash; mild trauma (257 patients; ISS&le;15). For the broder values of scores, determining the severity of trauma, GAP had the highest sensitivity (98%), while MGAP had the highest specificity (62%). RTS had the highest sensitivity in predicting the outcome (95.2%), while GAP and CRAMS had specificity of 87.5%. Prehospital MGAP score, in strong correlation with GAP, was singled out for its independent predictive value in determining the severity of trauma and its outcome. T-RTS and CRAMS stood out to be individual &ndash; but not independent &ndash; predictors in evaluating the severity of trauma. RTS was not statistically significant in predicting the outcome, in contrast with CRAMS. However, CRAMS was not singled out as an independent predictor of the outcome. In addition to the scores, independent predictors of the severity of trauma were: systolic blood pressure, arterial oxygen saturation (SaO2) by using the pulse oximeter, head, neck and thorax injuries. Only SaO2 proved to be a single &ndash; but not independent &ndash; predictor of the outcome.</p>

Mitt masterprojekt är en bok som syftar till att stötta anhöriga till personer med förvärvad hjärnskada, där jag använder mig själv och min egen rehabilitering efter en smitningsolycka som fallstudie. / My master project is a book that aims to support relatives of people with aquired brain injuries, where I use myself and my own rehabilitetion after a hit-and-run accident as a case study.