Sovietų okupacija ir sovietinė okupacinė zona Austrijoje 1945 – 1955 (strateginiai ir administraciniai aspektai) SANTRAUKA 1938-ųjų kovą Vokietijai įvykdžius Austrijos anšliusą, TSRS politika austrų valstybės atžvilgiu nebuvo nuosekli. Nepaisant propagandinės Austrijos komunistų partijos svarbos, iki 1943-ųjų Maskvos konferencijos Tarybų Sąjungos diplomatai į Austriją žvelgė per Vokietijos klausimo prizmę. 1943-ųjų spalį sąjungininkų užsienio reikalų ministrų konferencijoje Maskvoje pasirašytas svarbiausias Antrojo pasaulinio karo memorandumas Austrijos ateities klausimu. Jame įtvirtintas mitas apie „pirmąją Hitlerio agresijos auką“ buvo priimtinas tiek sąjungininkams, tiek austrams, nes leido suformuoti naują „istorinę tiesą“, atskyrusią Austriją nuo Vokietijos. Mažųjų valstybių atstatymas Vidurio Europoje turėjo sukliudyti antisovietinių junginių atsiradimui ir padėti sovietinės įtakos prasisverbimui. Tarybų Sąjungos diplomatų nuomone, pokarinė Austrija turėjo tapti nedidele savarankiška valstybe, kuri iš pradžių nebūtų įtraukta į tiesioginę TSRS įtakos sferą. Derantis dėl okupacinių Austrijos zonų, Tarybų Sąjungos sprendimą lėmė siekis apsaugoti Čekoslovakijos bei Vengrijos sienas. TSRS norėjo išlaikyti laisvę jos administruojamoje teritorijoje bei nepaklusti bendrųjų okupacinių institucijų daugumos direktyvoms. Karo pabaigoje, Raudonajai armijai esant „Ostmarko“ pasienyje, TSRS planuose ryškėjo tendencija, karinį pranašumą paversti politine nauda. Sumanymas įgyvendintas... [toliau žr. visą tekstą] / Soviet occupation and sovietic occupation zone in Austria in 1945 – 1955 (aspects of strategy and administration) SUMMARY After Germany had executed the occupation of Austria, the politics of the USSR in the respect of the state of Austria was not consistent. until the Moscow Conference in 1943, regardless of the importance of the propagandistic Communist party, diplomats of USSR treated Austria from the prism of German problem. In a way of the conference in Moscow of the foreign office ministers of the Allies in 1943 the most important Second World War memorandum for the Austrian future had been subscribed. Here the myth of “the first victim of Hitler aggression” was consolidated and became acceptable for the allies forces as well as for Austrians themselves. This led to establish the new “historic true”, which separated Austria from Germany. The rehabilitation of little states in the Middle Europe was supposed to prevent the rise of new anti-Soviet unions, in this way facilitating penetration of the soviet influence. According to the Soviet Union opinion, the postwar Austria should had became small independent state, which in the beginning was not supposed to be included to the direct sphere of Soviet influence. Discussing for the occupation zones of Austria, the decision of Soviet Union was determined by the aim to protect borders of Czechoslovakia and Hungary. In the end of the War, while Red Army was by the borders of “Ostmark”, TSRS decided turn military superiority to... [to full text]

<p>Primarni cilj istraživanja predstavlja sveobuhvatno sagledavanje fenomena otpora u teritorijalnim i hronolo&scaron;kim okvirima, Beograda tokom Drugog svetskog rata, bez obzira na ideolo&scaron;ka opredeljenja učesnika. U disertaciji je izvr&scaron;ena istoriografska rekonstrukcija organizacione strukture, kadrovskog potencijala, metodologije rada i oblika<br />delovanja Narodnooslobodilačkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini. Analiziranе su i svakodnevne građanske neposlu&scaron;nosti, kr&scaron;enje verbalnog delikta i spa&scaron;avanje neprijatelja Trećeg rajha, kao segmenti civilnog otpora.<br />Beogradska organizacija Komunističke partije Jugoslavije uspela je da izgradi organizacionu strukturu, propagandni aparat i da upućuje ljudstvo i materijalne resurse u partizanske odrede. Komunistički ilegalci izvodili su najrazličitije akcije oružanog karaktera. Mere okupatora i nedostatak adekvatnih kadrovskih i materijalnih resursa uticali su na intenzitet i uspe&scaron;nost oružanih akcija KPJ u Beogradu.<br />Ravnogorski pokret izgradio je ilegalnu organizaciju u Beogradu i uspeo da razvije različite vidove delovanja. Obave&scaron;tajna mreža JVUO uspevala je da pravovremeno sakupi i po&scaron;alje najrazličitije podatke vi&scaron;im instancama. Beogradski ravnogorci izdavali su vi&scaron;e novina i drugog propagandnog materijala uz pomoć koga su nastojali da populari&scaron;u ideje ove organizacije i kompromituju okupacionu i komunističku propagandu. JVUO u Beogradu pružala je logističku podr&scaron;ku preostalom delu organizacije. Policijske i bezbednosne strukture okupatora uspele su da prodru u organizaciju JVUO u Beogradu i uhapse veliki broj njenih pripadnika.<br />Kr&scaron;enje verbalnog delikta bilо je učestala pojava koja se manifestovala kroz slu&scaron;anje<br />zabranjenih radio stanica, javnо kritikovanjе režima putem razgovora i pevanje pesama. Na beogradskim ulicama odvijala se aktivna i pasivna rezistencija prema okupatoru koja se manifestovala u različitim oblicima.<br />Beograđani su uprkos pretnjama okupatora spa&scaron;avali svoje sugrađane јevrejskog porekla i pružali im utoči&scaron;te i logističku podr&scaron;ku. Uverenje da im se ni&scaron;ta lo&scaron;e neće desiti, te&scaron;koće u pribavljanju lažnih dokumenata, blokirani grad, nespremnost na razdvajanje mnogih porodica, nedostatak finansijskih sredstava, princip &bdquo;kolektivne odgovornosti&ldquo; koji je uveo okupator, faktori su koji su u najvećoj meri uticali na broj spa&scaron;avanja.<br />Na teritoriji Beograda tokom Drugog svetskog rata otpor protiv okupatora imao je različiti karakter i intenzitet, a sprovodila su ga dva pokreta otpora i civilno dru&scaron;tvo. Najdirektniji doprinos ratnim savezničkim naporima pružili su beogradski ravnogorci prosleđivanjem važnih obave&scaron;tajnih izve&scaron;taja na osnovu kojih su vr&scaron;ene diverzije i strategijsko bombardovanje. Paljenje automobila i garaža, postavljanje tempiranih bombi akcije su koje su izvodili komunistički ilegalci, a koje zbog malobrojnosti i niskog nivoa uspe&scaron;nosti nisu ozbiljnije uzdrmale okupacioni režim. Bez obzira na ovu činjenicu iste su značajne sa moralnog stanovi&scaron;ta čija je su&scaron;tina da su građani uvideli da &bdquo;plamen otpora jo&scaron; postoji&ldquo; i da ima onih koji se bore. Atentati na pripadnike<br />kolaboracionističkog aparata emitovali su snažnu poruku - ovako će proći svi koji sarađuju sa okupatorom. U moralnu vertikalu sme&scaron;teno je i delovanje civilnog stanovni&scaron;tva koje je vr&scaron;ilo razne neposlu&scaron;nosti, kr&scaron;ilo verbalni delikt, čime je &scaron;iren optimizam i podrivana totalitarna politika okupatora. Primeri spa&scaron;avanja Jevreja u Beogradu svedočanstvo su da su građani ovoga grada uprkos svim opasnostima i te&scaron;koćama koje je donosila okupacija pokazali empatiju i ispoljili hrabrost kako bi spasili svoje susede.</p> / <p>Primarni cilj istraživanja predstavlja sveobuhvatno sagledavanje fenomena otpora u teritorijalnim i hronolo&scaron;kim okvirima, Beograda tokom Drugog svetskog rata, bez obzira na ideolo&scaron;ka opredeljenja učesnika. U disertaciji je izvr&scaron;ena istoriografska rekonstrukcija organizacione strukture, kadrovskog potencijala, metodologije rada i oblika<br />delovanja Narodnooslobodilačkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini. Analizirane su i svakodnevne građanske neposlu&scaron;nosti, kr&scaron;enje verbalnog delikta i spa&scaron;avanje neprijatelja Trećeg rajha, kao segmenti civilnog otpora.<br />Beogradska organizacija Komunističke partije Jugoslavije uspela je da izgradi organizacionu strukturu, propagandni aparat i da upućuje ljudstvo i materijalne resurse u partizanske odrede. Komunistički ilegalci izvodili su najrazličitije akcije oružanog karaktera. Mere okupatora i nedostatak adekvatnih kadrovskih i materijalnih resursa uticali su na intenzitet i uspe&scaron;nost oružanih akcija KPJ u Beogradu.<br />Ravnogorski pokret izgradio je ilegalnu organizaciju u Beogradu i uspeo da razvije različite vidove delovanja. Obave&scaron;tajna mreža JVUO uspevala je da pravovremeno sakupi i po&scaron;alje najrazličitije podatke vi&scaron;im instancama. Beogradski ravnogorci izdavali su vi&scaron;e novina i drugog propagandnog materijala uz pomoć koga su nastojali da populari&scaron;u ideje ove organizacije i kompromituju okupacionu i komunističku propagandu. JVUO u Beogradu pružala je logističku podr&scaron;ku preostalom delu organizacije. Policijske i bezbednosne strukture okupatora uspele su da prodru u organizaciju JVUO u Beogradu i uhapse veliki broj njenih pripadnika.<br />Kr&scaron;enje verbalnog delikta bilo je učestala pojava koja se manifestovala kroz slu&scaron;anje<br />zabranjenih radio stanica, javno kritikovanje režima putem razgovora i pevanje pesama. Na beogradskim ulicama odvijala se aktivna i pasivna rezistencija prema okupatoru koja se manifestovala u različitim oblicima.<br />Beograđani su uprkos pretnjama okupatora spa&scaron;avali svoje sugrađane jevrejskog porekla i pružali im utoči&scaron;te i logističku podr&scaron;ku. Uverenje da im se ni&scaron;ta lo&scaron;e neće desiti, te&scaron;koće u pribavljanju lažnih dokumenata, blokirani grad, nespremnost na razdvajanje mnogih porodica, nedostatak finansijskih sredstava, princip &bdquo;kolektivne odgovornosti&ldquo; koji je uveo okupator, faktori su koji su u najvećoj meri uticali na broj spa&scaron;avanja.<br />Na teritoriji Beograda tokom Drugog svetskog rata otpor protiv okupatora imao je različiti karakter i intenzitet, a sprovodila su ga dva pokreta otpora i civilno dru&scaron;tvo. Najdirektniji doprinos ratnim savezničkim naporima pružili su beogradski ravnogorci prosleđivanjem važnih obave&scaron;tajnih izve&scaron;taja na osnovu kojih su vr&scaron;ene diverzije i strategijsko bombardovanje. Paljenje automobila i garaža, postavljanje tempiranih bombi akcije su koje su izvodili komunistički ilegalci, a koje zbog malobrojnosti i niskog nivoa uspe&scaron;nosti nisu ozbiljnije uzdrmale okupacioni režim. Bez obzira na ovu činjenicu iste su značajne sa moralnog stanovi&scaron;ta čija je su&scaron;tina da su građani uvideli da &bdquo;plamen otpora jo&scaron; postoji&ldquo; i da ima onih koji se bore. Atentati na pripadnike<br />kolaboracionističkog aparata emitovali su snažnu poruku - ovako će proći svi koji sarađuju sa okupatorom. U moralnu vertikalu sme&scaron;teno je i delovanje civilnog stanovni&scaron;tva koje je vr&scaron;ilo razne neposlu&scaron;nosti, kr&scaron;ilo verbalni delikt, čime je &scaron;iren optimizam i podrivana totalitarna politika okupatora. Primeri spa&scaron;avanja Jevreja u Beogradu svedočanstvo su da su građani ovoga grada uprkos svim opasnostima i te&scaron;koćama koje je donosila okupacija pokazali empatiju i ispoljili hrabrost kako bi spasili svoje susede.</p>

Pilietybė yra nuolatinis, nepertraukiamas asmens ir valstybės teisinis ryšys. Užsieniečiams išvykus iš valstybės, jų teisinis ryšys su valstybe nutrūksta, priešingai nei piliečiams, kuriems išvykus į užsienio valstybę teisinis ryšys su pilietybės valstybe išlieka. Nustatydamas Lietuvos Respublikos pilietybės įgijimo pagrindus ir reguliuodamas pilietybės įgijimo ir netekimo tvarką, įstatymų leidėjas turi diskreciją, tačiau tai darydamas įstatymų leidėjas negali paneigti konstitucinio reikalavimo, kad Lietuvos Respublikos pilietis kartu gali būti ir kitos valstybės piliečiu tik atskirais įstatymo numatytais atvejais. Lietuvos Respublikos pilietybės įstatymai, tiek 1989 m. lapkričio 3 d., tiek 1991 m. gruodžio 5 d. paremti dvigubos pilietybės ribojimo principu, kuris nėra absoliutus. Yra numatytos dvigubos pilietybės draudimo išimtys. 1989 m. lapkričio 3 d. Lietuvos TSR pilietybės įstatyme iš pradžių nebuvo aiškaus dvigubos pilietybės draudimo įtvirtinimo, tokia nuostata buvo įvesta 1991 m. balandžio 16 d. įstatymu „Dėl Lietuvos Respublikos pilietybės įstatymo 18 straipsnio papildymo“. 1991 m. gruodžio 5 d. Lietuvos Respublikos pilietybės įstatymo 1 str. 2 d. buvo numatyta, kad Lietuvos Respublikos pilietis vienu metu negali būti kitos valstybės piliečiu, išskyrus šiame įstatyme numatytus atvejus. Tokie atvejai iš pradžių buvo du, t.y. kai pilietybė suteikiama už ypatingus nuopelnus Lietuvai bei pagal 1991 m. gruodžio 10 d. Pilietybės įstatymo redakciją - kitose valstybėse... [toliau žr. visą tekstą] / Citizenship is permanent, uninterrupted legal relation between a person and a state. If aliens leave a state, their legal relation with a state breaks off in contrast to the citizens whose legal relation with the state that granted their citizenship remains even if they go to any foreign country. While establishing the grounds for acquisition of the citizenship and regulating the procedure for acquisition and loss, a legislator has a discretion, however, by doing this a legislator may not deny the requirement of the Constitution that a citizen of the Republic of Lithuania may also be a citizen of the other state only in separate cases prescribed by the law. Laws on Citizenship of the Republic of Lithuania, both the law of 3 November 1989 and 5 of December 1991 are based on the principle of limitation of double citizenship which is not absolute. The exceptions of prohibition of double citizenship are prescribed. The prohibition of double citizenship has not been clearly established in the Law on Citizenship of Soviet Union Republic of Lithuania of 3 November 1989 at first. Such provision has been established on the 16 of April 1991 by the law “On the Amendment of Article 18 of the Law on Citizenship of the Republic of Lithuania”. Law on Citizenship of 5 December 1991 provided that the citizen of the Republic of Lithuania may not be the citizen of other state at the same time, except for the cases prescribed by this law. At first, such cases where two, i.e. when the citizenship... [to full text]

Magistro darbo objektas – knygų leidyba Lietuvoje nacių okupacijos metais. Pastebėtina, kad analizuojama teritorija neapima Klaipėdos, tačiau apima Vilniaus kraštą. Darbo tikslas – išanalizuoti knygų leidybą Lietuvoje nacių okupacijos metais. Darbo uždaviniai: išnagrinėti įvairiuose šaltiniuose aprašomas leidybos verslo sąlygas Lietuvoje, nacių okupacinės valdžios išleistus parėdymus, įsakymus bei nurodymus, susijusius su leidybos verslo organizavimu; išsiaiškinti lietuvių leidėjų pasipriešinimo veiksmus leidybos suvaržymams; nustatyti pagrindinius knygų leidybos ir gamybos centrus nacių okupuotoje Lietuvoje; įvertinti autorių sudėtų ir apmokėjimą už autorinį darbą; atskleisti knygų poreikį Lietuvoje ir jį lėmusias priežastis; ištirti išleistas knygas apimties, tipologinės, teminės ir kalbinės sudėties aspektais. Apibendrinus visą surinktą informaciją, taikant istorinį interpretacinį bei de visu metodus, remiantis statistinės duomenų analizės rezultatais galima teigti, kad knygų leidyba nacių okupuotoje Lietuvoje buvo varžoma nacių valdžios. Ji kontroliavo visą knygos išleidimo procesą – nuo knygos turinio tikrinimo ir redagavimo iki išspausdinto leidinio platinimo būdų. Naciai palankiai vertino antisovetinę ir provokišką literatūrą, kurios spausdinimui buvo gana paprasta gauti ir leidimus, ir popieriaus, ir kitas reikalingas medžiagas. Iš kitos pusės, į nacių cenzūros komitetą nusiųstas lietuviškos grožinės literatūros rankraštis galėjo metų metais gulėti lentynose, o... [toliau žr. visą tekstą] / The book publishing was strongly restricted in Lithuania during the Nazi occupation. The occupants had rights to control the whole process of book publishing, i.e the verification of a book‘s contents, editing, to assign paper for printing and even the placing of the books among Lithuanian bookstores. The Nazi published the whole bunch of rules and orders to make it easier for them to control the publishing of books in the ocupated country. They conjoined the printing houses in Lithuania, during summer times the most productive were closed, they controled the number of bookstores in cities and many more. Despite of the Nazi‘s struggle to fully enslave lithuanians and their culture, to make Lithuania a place for german people, lithuanians managed to survive. Lithuanian books had a significant role in it. Thanks to Lithuanian publishers, who often risked their lives to make a book available for the readers, many different publications were printed in Lithuania during the occupation.

„Armijos krajovos“ (AK) Vilniaus apygarda buvo pavaldi Lenkijos emigracinei vyriausybei Londone ir AK vyr. štabui Varšuvoje. Jos tikslas buvo atkurti Lenkiją 1939 m. ribose. AK naudojo partizaninio karo taktiką: rengė diversijas, sabotažus, vykdė dezinformaciją ir okupantų įstaigų dezorganizaciją. Šiame darbe pristatoma AK Vilniaus apygardos struktūra ir veikla. Darbo tikslas yra naudojantis archyvine medžiaga pristatyti ir ištirti AK santykius su lietuviais, sovietais ir vokiečiais. Vilniaus krašto specifiškumas nacistinės okupacijos metais buvo toks, kad lietuviai, sovietai ir lenkai laikė jį savo valstybių dalimi. Todėl tautinių santykių atskleidimas yra labai svarbus. AK suprato santykių tarp įvairių tautybių svarbą ir pasitelkusi propagandą bandė patraukti gyventojus į savo pusę. Santykiai tarp lenkų ir vokiečių klostėsi sunkiai. Lenkų karinio pogrindžio judėjimo dalyviai buvo kalinami, sušaudomi. 1944 m. pr. Vokiečiai bandė patraukti AK Vilniaus apygardos vadovybę į savo pusę bendrai kovai su sovietų partizanais, tačiau AK atsisakė bendradarbiavimo. Sudėtingesni santykiai buvo tarp lietuvių ir AK. Lietuviai nacistinės Vokietijos nelaikė tokiu svarbiu priešu kaip Sovietų Sąjungos ir daug lietuvių dirbo vokiečių administracijos įstaigose Lietuvoje bei policijoje. AK juos laikė kolaborantais ir okupantais, todėl su jais kovojo. Didžiausia tarpusavio konflikto apraiška įvyko Glintiškėse ir Dubingiuose. Glintiškėse lietuvių policininkai sušaudė 38 civilius lenkų tautybės... [toliau žr. visą tekstą] / Armia Krajowa’s (AK) Vilnius area was subordinated to Polish Government in exile in London and to AK Armed Forces Staff in Warsaw. It’s main aim was to recover Poland in borders of 1939. AK used a tactic of partisan war: organizing diversions, sabotages, dis- information and organisation of work in occupant’s institutions. This work presents structure and it’s objects of AK’s Vilnius area, with the help of archive resources to present and make out problem of relations between AK and Lithuanians, Soviets and Germans. Vilnius area’s specific situation was that during the Nazi occupation Lithuanians, Soviets as well as Poles considered this region as part of their states. That is why national problems on this territory were very important. AK realized that and with a help of it’s propaganda apparatus tried to attract local national minorities to AK side. Polish and German relations were hard. Members of polish armed resistance movement had been imprisoned, others were killed. In early 1944 German side tried to involve AK to common war with soviet partisans, but AK refused. More complicated relations were between Lithuanians and AK. Lithuanians didn’t consider Nazi Germany as bad as Soviet Union, and a lot of them were working in German institutions, especially in police. They were considered by AK as collaborantors and occupants, so AK fought with them. Probably the worst case that could happen took place in Glitiškės and Dubingiai. In Glitiškės lithuanian policemen shot 38... [to full text]

<p>Традиционално, државина је посматрана као чињеница (possessio non iuris est, sed facti). Један део правне доктрине сматра да је државина право. Мада има одговарајућа правна дејства и ужива правну заштиту, државина није и не може бити право. Веома често се државина и право на државину поклапaју, и правни субјект може имати право на државину (ius possidendi) засновано на неком субјективном праву, али државина може настати не само као вршење правне власти, већ и без ње, па и супротно таквом овлашћењу. Државина може да постоји независно од права на ствар, односно, независно од тога да ли се у конкретном случају правна и фактичка власт на некој ствари подударају или супротстављају.<br />Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији &bdquo;Правна дејства државине у савременом праву&ldquo;, представља анализу појма, правне природе, субјеката и објеката државине, врста и квалитета државине, стицања, преноса и престанка државине. Овако детаљно сагледавање института државине доприноси разумевању најзначајних правних дејстава које државина производи.<br />Циљ истраживања представља критичку анализу позитивног права и прилагођавање регулативе изазовима савременог доба.<br />Од врста и квалитета државине зависи која ће правна дејства правни поредак везивати уз одговарајућу државину. Субјективна и објективна својства државине детерминишу њен квалитет. Државина са свим позитивним елементима је квалификована државина. То је државина која је истовремено законита, права и савесна. Правна дејства државине настају онда када је државина стечена и у односу на онога ко ју је стекао.<br />Функције државине које се остварују кроз правна дејства су: функција публицитета, функција континуитета и заштитна функција.<br />Правна дејства државине која произлазе из публицитетне функције су: државина је начин стицања стварних права на покретним стварима, државина ствара претпоставку о постојању права својине на ствари, државина ствара могућност стицања својине од невласника, држалац је одговоран за штету која потиче од ствари која се налази у његовој државини.<br />Правна дејства државине која произлазе из континуитетне функције су: заштита државине од одузимања или сметања, повољнији положај држаоца код кога се ствар налази у поступку по публицијанској тужби, положај држаоца приликом враћања ствари у петиторном спору за предају ствари, могућност да државина која је имала одређене квалитете и трајала законом одређено време, путем одржаја, прерасте у право својине.<br />У закључним разматрањима докторске дисертације сублимирају се резултати истраживања, недостаци позитивноправних решења и дају предлози de lege ferenda.</p> / <p>Tradicionalno, državina je posmatrana kao činjenica (possessio non iuris est, sed facti). Jedan deo pravne doktrine smatra da je državina pravo. Mada ima odgovarajuća pravna dejstva i uživa pravnu zaštitu, državina nije i ne može biti pravo. Veoma često se državina i pravo na državinu poklapaju, i pravni subjekt može imati pravo na državinu (ius possidendi) zasnovano na nekom subjektivnom pravu, ali državina može nastati ne samo kao vršenje pravne vlasti, već i bez nje, pa i suprotno takvom ovlašćenju. Državina može da postoji nezavisno od prava na stvar, odnosno, nezavisno od toga da li se u konkretnom slučaju pravna i faktička vlast na nekoj stvari podudaraju ili suprotstavljaju.<br />Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji &bdquo;Pravna dejstva državine u savremenom pravu&ldquo;, predstavlja analizu pojma, pravne prirode, subjekata i objekata državine, vrsta i kvaliteta državine, sticanja, prenosa i prestanka državine. Ovako detaljno sagledavanje instituta državine doprinosi razumevanju najznačajnih pravnih dejstava koje državina proizvodi.<br />Cilj istraživanja predstavlja kritičku analizu pozitivnog prava i prilagođavanje regulative izazovima savremenog doba.<br />Od vrsta i kvaliteta državine zavisi koja će pravna dejstva pravni poredak vezivati uz odgovarajuću državinu. Subjektivna i objektivna svojstva državine determinišu njen kvalitet. Državina sa svim pozitivnim elementima je kvalifikovana državina. To je državina koja je istovremeno zakonita, prava i savesna. Pravna dejstva državine nastaju onda kada je državina stečena i u odnosu na onoga ko ju je stekao.<br />Funkcije državine koje se ostvaruju kroz pravna dejstva su: funkcija publiciteta, funkcija kontinuiteta i zaštitna funkcija.<br />Pravna dejstva državine koja proizlaze iz publicitetne funkcije su: državina je način sticanja stvarnih prava na pokretnim stvarima, državina stvara pretpostavku o postojanju prava svojine na stvari, državina stvara mogućnost sticanja svojine od nevlasnika, držalac je odgovoran za štetu koja potiče od stvari koja se nalazi u njegovoj državini.<br />Pravna dejstva državine koja proizlaze iz kontinuitetne funkcije su: zaštita državine od oduzimanja ili smetanja, povoljniji položaj držaoca kod koga se stvar nalazi u postupku po publicijanskoj tužbi, položaj držaoca prilikom vraćanja stvari u petitornom sporu za predaju stvari, mogućnost da državina koja je imala određene kvalitete i trajala zakonom određeno vreme, putem održaja, preraste u pravo svojine.<br />U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije sublimiraju se rezultati istraživanja, nedostaci pozitivnopravnih rešenja i daju predlozi de lege ferenda.</p> / <p>Traditionally, possession has been viewed as a matter of facts (possession not iuris est, sed facti). A part of legal doctrine regards possession as a right. Although possession causes certain legal effects and enjoys protection of the law, possession is not and may not be regarded as a right. Very often factual possession and right to possession overlap and a person may hold a right to possession (ius possidendi) based on some personal right, however possession may be created not only as a result of lawful exercise of one&rsquo;s rights, but also without, or contrary to, exercise of such rights. Possession may exist independently of property rights, that is, regardless of whether legal and factual control over a thing overlap or are at odds.<br />The subject of this research and work on doctoral thesis titled &ldquo;The Legal Effects of Possession in Contemporary Law&rdquo; is analysis of the meaning and legal nature of possession; persons holding possession and things that may be subject to possession; types and varieties of possession; acquiring, transfer, and loss of possession. Such detailed overview of possession contributes to better understanding of the most significant legal effects caused by possession over a thing.<br />The aim of the research is to provide a critical analysis of the law and to examine how the regulations have been modified to meet the challenges of modern time.<br />Depending on the type and form of possession, the legal framework provides for different legal effects to possession over a thing. Personal and objective features determine the quality of possession. Possession, with all the positive elements, constitutes qualified possession. The qualified possession is a possession that is legal and lawful. Legal effects of possession are created at the moment the possession is acquired and they are created towards a person that acquired it.<br />The following elements of possession are created through its legal effects: element of publicity, element of continuity, and protective element.<br />Legal effects of possession associated with the element of publicity are the following: possession is a modus of acquiring property rights over movable objects; possession creates presumption about an existence of property rights over a thing; possession creates possibility of acquiring property rights from a person that does not hold any property rights to a thing; person having corporal possession over a thing is liable for damages arising out of the thing that he holds in his possession.<br />Legal effects of possession associated with the element of continuity are the following: protection of possession from dispossession or infringement of possession; more favorable possession of the holder of a thing in proceedings initiated by Publiciana in rem action; position of the holder at the time of recovery of the thing in proceedings for actions initiated for recovery of possession; it is possible for possession that had certain qualities and that lasted for a period of time set by the law, through adverse possession, to transfigure into a property right.<br />The results, shortcomings of the legislative framework and suggestions de lege ferenda, are summarized in the conclusion of the doctoral thesis.</p>