This diploma thesis summarizes results of the detailed morphometric analysis of extensive fossil materials of the genus Myotis from the upper Pliocene deposits of Javoříčské caves (Czech Republic) and Urwista cave (Poland). Patterns of phenotype variation of particular fossil populations were analyzed with aid of uni- and multivariation techniques, compared with type series of fossil taxa described from MN15 site Gundersheim and a comparative series of extant European species. Nine fossil and 10 extant species were identified and further reexamined in terms of their phenotype variation and possible phylogenetic relations. The phenotype structure of fossil assemblages were compared to that of Gundersheim and extant European fauna: samples from Urwista cave show clear resemblances to the former one, those from Javoříčské cave exhibit certain similarities to the extant European fauna despite clear differences in variation patterns of particular species. Technical preparation, documentation by photographic material, measurement and statistical analysis is included in this work. Key words: bats, Pliocene, phenotype dynamics, community structure

Syftet med denna studie var att försöka datera en sedimentstratigrafi genom att undersöka möjligheten till korrelation med resultaten från en tidigare studie via tefrokronologiska metoder. Tefrokronologi är studierna och metoderna där man identifierar och daterar tefra (vulkanaska) i lagerföljder för att användas som ett synkroniseringsverktyg mellan olika sedimentstratigrafier. I denna studie genomfördes analys av organiskt kol, XRF-scanning, extrahering och mikroskopering av tefra samt försök till kemisk analys genom elektronmikroskopering av en borrkärna från Fågelmossen i södra Sverige. Tefra hittades i botten av borrkärnan och med hjälp detta fynd i kombination med främst analys av organiskt kol kunde borrkärnans stratigrafi korreleras med resultaten från den tidigare studien. / The purpose of this study was to attempt to date a sediment stratigraphy by examining the possibility for correlation with the results from a previous study using tephrochronological methods. Tephrochronology is the studies and methods which identifies and dates tephra (volcanic ash) in strata for use as a synchronization tool between various sediment stratigraphies. In this study, analysis of organic carbon, XRF scanning, extraction and microscopic examination of tephra and an attempt for chemical analysis by electron microscopy was conducted of a drill core from Fågelmossen in southern Sweden. Tephra was found in the bottom of the drill core and by using this finding, combined mainly with the analysis of organic carbon, the drill core stratigraphy could be correlated with the results from the previous study.

This thesis has illustrated the importance of the identification of tooth marks between humans and carnivores within an archaeological context and has provided further potential for advancement to future research. Stone Age sites from Europe have acted as case studies where the bones from both experimental and archaeological research have been analysed and discussed through an is taphonomic theoretical perspective. For the osteological analysis analysed experimental bones with a microscope to see identifications of tooth marks. In a comparative analysis, the experimental bones have been compared to archaeological assemblages from the Stone Age and one site from the Bronze Age.  The result shows that the experimental material contained every tooth mark in the human-chewed material, whilst the dog-chewed material only contained the back teeth. The bones showed that the human chewing had mainly been processed with the incisors, canine and premolar. In contrast, the dog bones showed that dog chewing had mainly been processed with the premolars and molars. / Denna uppsats har illustrerat vikten av identifiering av tandmärken mellan människor och köttätare i ett arkeologiskt sammanhang och har gett ytterligare potential för avancemang till framtida forskning. Stenåldersplatser från Europa har fungerat som fallstudier där benen från både experimentell och arkeologisk forskning har analyserats och diskuterats genom ett tafonomiskt teoretiskt perspektiv. För osteologisk analys analyserade experimentella ben med ett mikroskop för att se identifieringar av tandmärken. I en jämförande analys har de experimentella benen jämförts med arkeologiska samlingar från stenåldern och en plats från bronsåldern. Resultatet visar att det experimentella materialet innehöll varje tandmärke i det mänskliga tuggade materialet, medan det hundtuggade materialet endast innehöll de bakre tänderna. Benen visade att det mänskliga tuggandet huvudsakligen hade bearbetats med framtänder, hörntand och premolar. Däremot visade hundbenen att hundtuggandet huvudsakligen hade bearbetats med premolarerna och molarerna.

Member of the genus Sicista rank among the rarest and the least known European mammals. They exhibit a number of outstanding specificities (hibernation, aestivation etc.) and extreme capability of a rare range dynamics. Their fossil record is fragmentary and associated with numerous controversies. The present thesis summarizes results of a detailed revision of the fossil record of Sicista from Czech Republic, Slovakia and some other countries. It comprises of about 150 items of the Holocene and Vistualian age as well as from the Middle and Early Pleistocene including earliest records from MN17/Q1 boundary and type material of S. praeloriger from Q1 Betfia. Compared to a sample of extant population, variation dynamics of both metrical and nonmetrical dental traits was examined in details with particular attention to phenotype patterns of particular fossil samples. The results demonstrated extensive amount of both within- and between-population variation and rather limited validity of commonly used discrimination criteria of extant clades. Nevertheless, we succeeded in species identification of considerable part of numerous Holocene and Vistulian records which revealed (i) a range expansion of S. subtilis s.l. during MIS 3 with persistent distribution in lowland regions of Central Europe in the Late...

<p>Детаљним теренским и лабораторијским истраживањима четири најважнија лесно-палеоземљишна профила у нашој земљи: Батајница &ndash; Дунав, Стари Сланкамен &ndash; Чот, Рума &ndash; циглана и три профила на Тителском лесном платоу, обухваћено је преко 160 mпрофила, а прикупљено је и лабораторијски обрађено преко 3.500 узорака, што до сада представља најобимније и најдетаљније истраживање лесно-палеоземљишних секвенци (ЛПС) у нашој земљи. Дат је детаљан литолошки и педолошки опис ЛПС, које су формиране у различитим палеогеографским условима. На основу резултата палеомагнетских истраживања која су обављена у две независне лабораторије и на два сета спесимена, прецизно је дефинисан положај последње пуне геомагнетне реверзије (бринес/матујама) која се одиграла пре 778 хиљада година. У исто време она представља званични границу између доњег и средњег плеистоцена. На основу позиције ове границе у доњем делу лесног хоризонта V-L9, формирана је нова интерпретација постојећег хроностратиграфског модела. Истраживањима особина стенског магнетизма, коришћењем параметара магнетне сусцептибилности и магнетне сусцептибилности зависне од фреквенце, формирана је јасна слика о палеоклиматским условима који су постојали током формирања слојева леса и образовања серије фосилних земљишта. Транзиција од екосистема суптропског појаса завршног дела доњег плеистоцена и почетног дела средњег плеистоцена, преко шума умереног појаса током средњег дела средњег плеистоцена, ка степским палеоземљиштима у каснијим периодима плеистоцена, јасно је осликана у типовима фосилних земљишта.</p> / <p>Detaljnim terenskim i laboratorijskim istraživanjima četiri najvažnija lesno-paleozemljišna profila u našoj zemlji: Batajnica &ndash; Dunav, Stari Slankamen &ndash; Čot, Ruma &ndash; ciglana i tri profila na Titelskom lesnom platou, obuhvaćeno je preko 160 mprofila, a prikupljeno je i laboratorijski obrađeno preko 3.500 uzoraka, što do sada predstavlja najobimnije i najdetaljnije istraživanje lesno-paleozemljišnih sekvenci (LPS) u našoj zemlji. Dat je detaljan litološki i pedološki opis LPS, koje su formirane u različitim paleogeografskim uslovima. Na osnovu rezultata paleomagnetskih istraživanja koja su obavljena u dve nezavisne laboratorije i na dva seta spesimena, precizno je definisan položaj poslednje pune geomagnetne reverzije (brines/matujama) koja se odigrala pre 778 hiljada godina. U isto vreme ona predstavlja zvanični granicu između donjeg i srednjeg pleistocena. Na osnovu pozicije ove granice u donjem delu lesnog horizonta V-L9, formirana je nova interpretacija postojećeg hronostratigrafskog modela. Istraživanjima osobina stenskog magnetizma, korišćenjem parametara magnetne susceptibilnosti i magnetne susceptibilnosti zavisne od frekvence, formirana je jasna slika o paleoklimatskim uslovima koji su postojali tokom formiranja slojeva lesa i obrazovanja serije fosilnih zemljišta. Tranzicija od ekosistema suptropskog pojasa završnog dela donjeg pleistocena i početnog dela srednjeg pleistocena, preko šuma umerenog pojasa tokom srednjeg dela srednjeg pleistocena, ka stepskim paleozemljištima u kasnijim periodima pleistocena, jasno je oslikana u tipovima fosilnih zemljišta.</p> / <p>Detailed field and laboratory studies of four major loess-paleosol sequences in our country: Batajnica - Danube, Stari Slankamen - Čot, Ruma - brickyard and three sub-profiles on the Titel loess plateau, is covered by over 160 m of sections and collected and laboratory analyzed over 3,500 samples, which so far is the most comprehensive and most detailed research of loess-paleosol sequences (LPS) in our country. A detail description of the lithological and pedological LPS, which are formed in different paleogeographical conditions, was presented. Based on the results of palaeomagnetic experiments which ware performed in two independent laboratories and on the two sets of specimen, the position of Matuyama/Brunhes boundary whics took place 778 ka, was precisely defined. At the same time it is the official boundary between the Lower and Middle Pleistocene. Based on the position of this magnetic reversal in the lower part of loess horizons V-L9, a new interpretation of existing chronostratigraphic models was formed. Investigation of the rock magnetism properties, using the magnetic susceptibility and frequency dependent magnetic susceptibility, a clear picture of the palaeoclimate conditions that existed during the formation of layers of LPS was formed. The transition from the subtropical zone ecosystems of the final part of the Lower Pleistocene and the initial portion of the Middle Pleistocene, through forests of temperate belt during the middle part of the Middle Pleistocene, to the steppe paleosol in the later periods of the Pleistocene, is reconstructed according different soil types.</p>

Measurements on coccolith abundance and mass can be used as a signal of primary productivity and pelagic calcification in response to environmental change. The Leeuwin Current (LC) is known to transport warm and low-salinity waters from the Indo-Pacific Warm Pool (IPWP) southwards along the coast of West Australia. Along with the onset of continental aridity during late Neogene, increased strength of the LC may have played a role in reef expansion on the Northwest Shelf. In this study the morphological variation in size and mass of reticulofenestrid coccoliths was assessed in material from IODP Site U1461 in the eastern Indian Ocean spanning the past 500 ka. Both the absolute abundance of all reticulofenstrid coccoliths (Emiliania huxleyi, Reticulofenestra spp., Gephyrocapsa spp. and Pseudoemiliania spp.) was determined, as well as the relative abundance of large versus small coccoliths. Coccolith size and mass were measured quantitatively under circularly polarized light. The data was compared to variations in sea surface temperatures (SST) of the LC, and to continental aridity of Australia. SST fluctuations could influence coccolithophore productivity by affecting their metabolic rate, whereas continental aridity may influence the influx of terrestrial matter by wind. The investigated interval is dominated by small species of Gephyrocapsa. Peak values of absolute abundance and mass were observed during Marine Isotope Stage (MIS) 11, an interglacial period of extended warmth and humidity. These results coupled with high densities of aragonite needles in the same samples indicate the sediments were diluted by material overflowing from the adjacent shallow- water carbonate platform, analogous to the whiting events observed in the modern-day Bahamas. A decrease in abundance of Gephyrocapsa caribbeanica at 240 ka can be linked to the timing of their last common occurrence (LCO), within MIS 7. The subsequent shift to Gephyrocapsa oceanica as the dominant large species may indicate an ecological replacement of G. caribbeanica, or signify warm and low-salinity waters. / Mätningar av abundans och massa hos coccoliter kan användas som en signal för primärproduktion och pelagisk förkalkning som resultat av miljöförändringar. Leeuwin Current (LC) är känd för att transportera varmt vatten och vatten med låg salthalt från Indo-Pacific Warm Pool (IPWP) söderut längs kusten i västra Australien. Tillsammans med början av kontinental torka under sen Neogen kan ökad styrka hos LC ha spelat en roll i expansionen av rev på nordvästsockeln. I denna studie bedömdes den morfologiska variationen i storlek och massa hos coccoliter i material från IODP plats U1461 i östra Indiska oceanen från de senaste 500 000 åren. Både den absoluta abundansen av alla reticulofenstridcoccoliter (Emiliania huxleyi, Reticulofenestra spp., Gephyrocapsa spp. och Pseudoemiliania spp.) bestämdes, liksom den relativa abundansen av stora jämfört med små coccoliter. Storlek och massa av coccoliter mättes kvantitativt under cirkulärt polariserat ljus. Uppgifterna jämfördes med variationer i havsytans temperatur (SST) hos LC, och med kontinental torrhet i Australien. SST-fluktuationer kan påverka produktiviteten hos coccolitoforider genom att påverka deras metabolism, medan kontinental torrhet kan påverka inflödet av markmaterial med vind. Det undersökta intervallet domineras av små arter av Gephyrocapsa. Toppvärden av absolut abundans och massa observerades under marinisotopsteget (MIS) 11, en interglacial period med förlängd värme och fuktighet. Dessa resultat kombinerat med hög densitet av aragonitnålar i samma prover indikerar att sedimenten späddes ut med material som svämmade över från den intilliggande grunda karbonatplattformen, vilket är jämförligt med de vitningshändelser som har observerats i dagens Bahamas. En minskning i abundans av Gephyrocapsa caribbeanica vid 240 ka kan kopplas till tidpunkten för deras senaste gemensamma förekomst (LCO) inom MIS 7. Den efterföljande övergången till Gephyrocapsa oceanica som den dominerande stora arten kan indikera en ekologisk ersättning av G. caribbeanica, eller indikera varmt vatten med låg salthalt.

<p>Лес у Војводини има највећу моћност и сматра се за најкомплетнији палеоклиматски архив у Европи. На основу кореалице између две најзначајније лесно-палеоземљишне секвенце, Старог Сланкамена и Тителског брега, створен је синтетички профил коришћен у овој студији. Истраживања Марковића и сарадника (2011) показала су да лесно-палеоземљишна секвенца у Старом Сланкамену има старост од око милион година. С друге стране, високе стопе седиментације и комплетност последњих пет глацијално-интерглацијалних циклуса на Тителском брегу чине овај локалитет најдетаљнијим палеоклиматским архивом у поменутом периоду, у овом делу Европе. Временска скала војвођанског леса формирана је тунирањем резултата магнетног сусцептибилитета према астрономским параметрима, нагибу Земљине осе ротације и прецесије. Овако добијена временска скала показује да је граница између нормалне епохе магнетног поларитета Бринес и епохе реверсног поларитета Метујама значајно старија. Ова граница утврђена је палеомагнетним мерењима у лесном хоризонту V L9. Добијени резултати стоје у доброј корелацији са резултатима палеомагнетних мерења (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; ефекат утврђен за војвођански лес знатно је већи у односу на онај у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама, због снажно развијеног коренског система чије постојање је уврђено у V S8 и које се протеже неколико метара у дубину све до лесног хоризонта V L9. Спектрална и вејвлет анализа временске скале војвођанског леса показују присуство орбиталних параметара: ексцентрицитета земљине орбите, промена нагиба Земљине осе ротације и прецесије. Доминантне су компоненте мањих фреквенција, ексцентрицитета, док су краћи орбитални периоди промена нагиба осе ротације и прецесије слабије изражени. Овакви резултати проистичу, пре свега из чињенице да синтетички профил има старост од око милион година и да се само доњи, старији део секвенце може посматрати као део такозваног 41 ky, када доминира фреквенција промена нагиба осе ротације. Вејвлет анализа временског модела показује присуство Средње плеистоцене транзиције, што указује да обитални утицај ексцентрицитета постаје доминантан пре око 650 ky. Резултати стоје у доброј корелацији са секвенцама са Кинеског лесног платоа (Sun et al., 2006)и из Централне Азије(Ding et al., 2002), али такође и са дубокоморским седиментима (Shackleton, 1990). Захваљујући комплетности и старости лесно-палеоземљишне секвенце, омогућено је истраживање палеоклиматске еволуције и утицај орбиталних параметара на палеоклиматске прилике у овом делу Европе. Секвенца се може посматрати и као спојница између западноевропских и азијских лесних профила, значајна за изучавање континенталне и глобалне палеоклиматске еволуције.</p> / <p>Les u Vojvodini ima najveću moćnost i smatra se za najkompletniji paleoklimatski arhiv u Evropi. Na osnovu korealice između dve najznačajnije lesno-paleozemljišne sekvence, Starog Slankamena i Titelskog brega, stvoren je sintetički profil korišćen u ovoj studiji. Istraživanja Markovića i saradnika (2011) pokazala su da lesno-paleozemljišna sekvenca u Starom Slankamenu ima starost od oko milion godina. S druge strane, visoke stope sedimentacije i kompletnost poslednjih pet glacijalno-interglacijalnih ciklusa na Titelskom bregu čine ovaj lokalitet najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom u pomenutom periodu, u ovom delu Evrope. Vremenska skala vojvođanskog lesa formirana je tuniranjem rezultata magnetnog susceptibiliteta prema astronomskim parametrima, nagibu Zemljine ose rotacije i precesije. Ovako dobijena vremenska skala pokazuje da je granica između normalne epohe magnetnog polariteta Brines i epohe reversnog polariteta Metujama značajno starija. Ova granica utvrđena je paleomagnetnim merenjima u lesnom horizontu V L9. Dobijeni rezultati stoje u dobroj korelaciji sa rezultatima paleomagnetnih merenja (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; efekat utvrđen za vojvođanski les znatno je veći u odnosu na onaj u kineskim lesno-paleozemljišnim sekvencama, zbog snažno razvijenog korenskog sistema čije postojanje je uvrđeno u V S8 i koje se proteže nekoliko metara u dubinu sve do lesnog horizonta V L9. Spektralna i vejvlet analiza vremenske skale vojvođanskog lesa pokazuju prisustvo orbitalnih parametara: ekscentriciteta zemljine orbite, promena nagiba Zemljine ose rotacije i precesije. Dominantne su komponente manjih frekvencija, ekscentriciteta, dok su kraći orbitalni periodi promena nagiba ose rotacije i precesije slabije izraženi. Ovakvi rezultati proističu, pre svega iz činjenice da sintetički profil ima starost od oko milion godina i da se samo donji, stariji deo sekvence može posmatrati kao deo takozvanog 41 ky, kada dominira frekvencija promena nagiba ose rotacije. Vejvlet analiza vremenskog modela pokazuje prisustvo Srednje pleistocene tranzicije, što ukazuje da obitalni uticaj ekscentriciteta postaje dominantan pre oko 650 ky. Rezultati stoje u dobroj korelaciji sa sekvencama sa Kineskog lesnog platoa (Sun et al., 2006)i iz Centralne Azije(Ding et al., 2002), ali takođe i sa dubokomorskim sedimentima (Shackleton, 1990). Zahvaljujući kompletnosti i starosti lesno-paleozemljišne sekvence, omogućeno je istraživanje paleoklimatske evolucije i uticaj orbitalnih parametara na paleoklimatske prilike u ovom delu Evrope. Sekvenca se može posmatrati i kao spojnica između zapadnoevropskih i azijskih lesnih profila, značajna za izučavanje kontinentalne i globalne paleoklimatske evolucije.</p> / <p>Loess in Vojvodinaregion (Northern Serbia) is some of the thickest and most complete in Europe. Synthetic profile was developed based on the interprofile correlation between the two most important loess paleosol sequences, Stari Slankamen and Titel Loess Plateau. Recent study (Marković et al., 2011) showed that loess at Stari Slankamen site spans the last million years. On the other hand, high accumulation rates and the completeness of the last five glacial cycles recorded at Titel Loess Plateau preserve detailed climate proxy archive. Magnetic susceptibility record was tuned to orbital obliquity and precession, thus yielding an improved astronomical time scale for the synthetic loess-paleosol sequence. The time scale indicates much older age for the Bruhnes Matuyama boundary, recorded in loess unit V-L9, whish is in good agreement with the recent results obtained during paleomagnetic measurements (Marković et al., 2011). The lock in effect is much grater than in Chinese loess sequences, due to the strong root channels, which penetrate several meters down through V S8 into V-L9 and probably influence the magnetic properties of the sediments. Spectral and wavelet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time frame of the investigated profile, since the lower part of sequence can be assigned to the so called 41 ky world. Wavelet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Schackleton, 1990). Spectral and wavlet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time orbital cycles of obliquity and precession are week. This can be attributed to the time frame of the investigated profile, since the lower part of the sequence can be assigned to the so called 41 ky world.Wavlet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Shackleton, 1990). Due to the completeness and the time frame of studied loess paleosol sequence, the site provides an opportunity for investigating the evolution and climate dynamics in this part of europe. The syntjetic profile can be seen as rare paleoclimate archive that enables the reconstruction of orbital influences over Pannonian Basin and can be seen as link between west European sequences and Asian loess.</p>

<p>Лесно-палеоземљишне секвенце на простору Војводине (северна Србија) представљају најзначајније&nbsp;регионалне палеоклиматске и палеоеколошке архиве. Испитивана секвенца Орловат- циглана на Тамишком, као&nbsp;и Дукатар педокомплекс V-S5 на Тителском лесном платоу изграђени су од седимената квартарне старости,&nbsp;формираних током глобалних палеоклиматских промена које &nbsp;су се одиграле током горњег&nbsp; и средњег&nbsp;плеистоцена. Промена боје између леса и палеоземљишта представља једно од најважнијих визуелних обележја&nbsp;ових литолошких чланова. Такође, наведене промене у блиској су вези са степеном развоја земљишта.&nbsp;Најизраженије разлике у боји између леса и палеоземљишта &nbsp;базиране су на заступљености два феромагнетична&nbsp;минерала- хематита и гетита. Поменути гвожђевити минерали имају значајну заступљеност у земљиштима и&nbsp;носиоци су записа о климатским и еколошким променама. &nbsp;Земљишта која садрже само, или готово искључиво&nbsp;гетит имају жуту боју. Када је присутан хематит боја углавном постане црвенкаста, због чињенице да црвени&nbsp;хематит веома успешно маскира жути гетит. Детаљним теренским и лабораторијским истраживањима&nbsp;поменутих лесно-палеоземљишних секвенци добијене су колориметријске вредности и вредности стенског&nbsp;магнетизма презентоване у оквиру ове дисертације. Боја лесно-палеоземљишних &nbsp;седимената у влажном и сувом&nbsp;стању&nbsp; одређена је применом Манселовог каталога боја земљишта,&nbsp; а рефлективност боја лесних и&nbsp;палеоземљишних узорака одређена је инструментално, помоћу тристимулусног колориметра. Колориметријске&nbsp;вредности дате су у&nbsp; CIE&nbsp; L*, a*, b* колорном систему.&nbsp; Боје одређене у влажном и сувом стању&nbsp; (помоћу&nbsp;Манселовог каталога боја) коришћене су за израчунавање вредности рубификације и меланизације, параметара&nbsp;који представљају саставни део индекса развоја земљишта. Као алтернативни показатељ црвенила земљишта&nbsp;(рубификације) и промене&nbsp; у садржају хематита,&nbsp; послужио је&nbsp; индекс црвенила&nbsp; земљишта.&nbsp;Вредновање/рангирањe црвенила земљишта извршено је за изразито рубификовано палеоземљиште V-S5 са&nbsp;профила Дукатар. Такође је извршено и мерење магнетног сусцептибилитета који има широку примену у лесно-палеоземљишним &nbsp;студијама као показатељ интензитета педогенезе. Резултати истраживања &nbsp;представљени у&nbsp;овој студији указују на значај локалитета Орловат, као кључног палеоклиматског и палеоеколошког архива&nbsp;горњег плеистоцена на простору Баната (северна Србија), односно југоисточног дела Карпатског (Панонског)&nbsp;<br />басена. Са друге стране, резултати колориметријско-магнетних истраживања на &nbsp;локалитету Дукатар (V-S5)&nbsp;указују да је испитивано палеоземљиште формирано током периода MIS 13-15&nbsp; (479-640 ka),&nbsp; који се&nbsp;карактерише вишим температурама током летњих месеци и/ или дужим сушним периодима.&nbsp; На основу&nbsp;палеопедолошких интерпретација, добијених колориметријских вредности и вредности индекса развоја&nbsp;земљишта изложених у овој студији, може се констатовати да испитиване лесно-палеоземљишне секвенце&nbsp;указују на сукцесију еколошких услова који се крећу од семи-хумидно суптропских окружења (V-S5) до&nbsp;типичних степских окружења (V-S1). Компарација са другим евроазијским лесно-палеоземљишним записима&nbsp;указује на присутност сличног палеоклиматског тренда. Резултати ове дисертације јасно апострофирају значај&nbsp;примене колориметријских метода у интердисциплинарном приступу приликом процене присутности&nbsp;феромагнетика и одређивања стенског магнетизма лесно-палеоземљишних секвенци средњег и горњег&nbsp;плеистоцена у средњем делу басена Дунава. Такође, овакав приступ значајан је приликом &nbsp;истраживања&nbsp;климатских и еколошких услова и успостављања корелација са другим локалитетима на регионалном нивоу.</p> / <p>Lesno-paleozemljišne sekvence na prostoru Vojvodine (severna Srbija) predstavljaju najznačajnije&nbsp;regionalne paleoklimatske i paleoekološke arhive. Ispitivana sekvenca Orlovat- ciglana na Tamiškom, kao&nbsp;i Dukatar pedokompleks V-S5 na Titelskom lesnom platou izgrađeni su od sedimenata kvartarne starosti,&nbsp;formiranih tokom globalnih paleoklimatskih promena koje &nbsp;su se odigrale tokom gornjeg&nbsp; i srednjeg&nbsp;pleistocena. Promena boje između lesa i paleozemljišta predstavlja jedno od najvažnijih vizuelnih obeležja&nbsp;ovih litoloških članova. Takođe, navedene promene u bliskoj su vezi sa stepenom razvoja zemljišta.&nbsp;Najizraženije razlike u boji između lesa i paleozemljišta &nbsp;bazirane su na zastupljenosti dva feromagnetična&nbsp;minerala- hematita i getita. Pomenuti gvožđeviti minerali imaju značajnu zastupljenost u zemljištima i&nbsp;nosioci su zapisa o klimatskim i ekološkim promenama. &nbsp;Zemljišta koja sadrže samo, ili gotovo isključivo&nbsp;getit imaju žutu boju. Kada je prisutan hematit boja uglavnom postane crvenkasta, zbog činjenice da crveni&nbsp;hematit veoma uspešno maskira žuti getit. Detaljnim terenskim i laboratorijskim istraživanjima&nbsp;pomenutih lesno-paleozemljišnih sekvenci dobijene su kolorimetrijske vrednosti i vrednosti stenskog&nbsp;magnetizma prezentovane u okviru ove disertacije. Boja lesno-paleozemljišnih &nbsp;sedimenata u vlažnom i suvom&nbsp;stanju&nbsp; određena je primenom Manselovog kataloga boja zemljišta,&nbsp; a reflektivnost boja lesnih i&nbsp;paleozemljišnih uzoraka određena je instrumentalno, pomoću tristimulusnog kolorimetra. Kolorimetrijske&nbsp;vrednosti date su u&nbsp; CIE&nbsp; L*, a*, b* kolornom sistemu.&nbsp; Boje određene u vlažnom i suvom stanju&nbsp; (pomoću&nbsp;Manselovog kataloga boja) korišćene su za izračunavanje vrednosti rubifikacije i melanizacije, parametara&nbsp;koji predstavljaju sastavni deo indeksa razvoja zemljišta. Kao alternativni pokazatelj crvenila zemljišta&nbsp;(rubifikacije) i promene&nbsp; u sadržaju hematita,&nbsp; poslužio je&nbsp; indeks crvenila&nbsp; zemljišta.&nbsp;Vrednovanje/rangiranje crvenila zemljišta izvršeno je za izrazito rubifikovano paleozemljište V-S5 sa&nbsp;profila Dukatar. Takođe je izvršeno i merenje magnetnog susceptibiliteta koji ima široku primenu u lesno-paleozemljišnim &nbsp;studijama kao pokazatelj intenziteta pedogeneze. Rezultati istraživanja &nbsp;predstavljeni u&nbsp;ovoj studiji ukazuju na značaj lokaliteta Orlovat, kao ključnog paleoklimatskog i paleoekološkog arhiva&nbsp;gornjeg pleistocena na prostoru Banata (severna Srbija), odnosno jugoistočnog dela Karpatskog (Panonskog)&nbsp;<br />basena. Sa druge strane, rezultati kolorimetrijsko-magnetnih istraživanja na &nbsp;lokalitetu Dukatar (V-S5)&nbsp;ukazuju da je ispitivano paleozemljište formirano tokom perioda MIS 13-15&nbsp; (479-640 ka),&nbsp; koji se&nbsp;karakteriše višim temperaturama tokom letnjih meseci i/ ili dužim sušnim periodima.&nbsp; Na osnovu&nbsp;paleopedoloških interpretacija, dobijenih kolorimetrijskih vrednosti i vrednosti indeksa razvoja&nbsp;zemljišta izloženih u ovoj studiji, može se konstatovati da ispitivane lesno-paleozemljišne sekvence&nbsp;ukazuju na sukcesiju ekoloških uslova koji se kreću od semi-humidno suptropskih okruženja (V-S5) do&nbsp;tipičnih stepskih okruženja (V-S1). Komparacija sa drugim evroazijskim lesno-paleozemljišnim zapisima&nbsp;ukazuje na prisutnost sličnog paleoklimatskog trenda. Rezultati ove disertacije jasno apostrofiraju značaj&nbsp;primene kolorimetrijskih metoda u interdisciplinarnom pristupu prilikom procene prisutnosti&nbsp;feromagnetika i određivanja stenskog magnetizma lesno-paleozemljišnih sekvenci srednjeg i gornjeg&nbsp;pleistocena u srednjem delu basena Dunava. Takođe, ovakav pristup značajan je prilikom &nbsp;istraživanja&nbsp;klimatskih i ekoloških uslova i uspostavljanja korelacija sa drugim lokalitetima na regionalnom nivou.</p> / <p>Loess-palaeosol sequences in Vojvodina (North Serbia) represent a significant &nbsp;terrestrial sedimentary archives&nbsp;of climate and environmental changes during Pleistocene. The investigated sequence Orlovat on Tami&scaron;, and Dukatar&nbsp;pedocomplex V-S5 on Titel loess plateau are comprised of quaternary sediments, formed due to global paleoclimatic&nbsp;changes during the Late and Middle Pleistocene. Loess and intercalated paleosols are characterized by significantly&nbsp;different colors. Obvious changes in hues can be interpreted as a consequence of different climate conditions under&nbsp;which pedocomplexes were formed. Goethite and hematite are the main iron oxides in loess and paleosols that strongly&nbsp;influence color differences. Presence of the above mentioned ferrimagnetica represent proxy of climatic and ecological&nbsp;changes. Soils containing only, or almost exclusively, goethite are yellow. When hematite is present, the color usually&nbsp;becomes reddish because the red hematite is very effective in masking the yellow goethite. Sampling and laboratory&nbsp;investigations of the mentioned loess-paleosol sections provided rock magnetic and colorimetric perspective on the Late&nbsp;and Middle Plistocene climate presented in this study. Wet colors were determined using a Munsell soil color chart. Dry&nbsp;colors were observed using the same Munsell soil color notation. Then, the dry samples were ground using mortar and&nbsp;pestle and color reflectance of loess and paleosol samples was determined colorimetrically using a chromameter. Color&nbsp;values &nbsp;as determined by the chromameter are given in the CIE L*, a*, b* color space. Wet and dry colors, determined&nbsp;by Munsell soil color chart were used for calculation of Rubification and Melanization Indices. The Rubification Index&nbsp;and Melanization Index represent common soil development indices. As an alternative proxy for soil reddening&nbsp;(rubification) and changes in the hematite content, the Redness Index was determined as well. The Redness Rating was&nbsp;calculated as average from moist and dry Munsell colors for strongly rubified pedocomplex V-S5 (Dukatar section).&nbsp;Rock magnetic measurements were carried out as well, since this parameter is generally &nbsp;applied as proxy for the&nbsp;exclusively pedogenetically formed fraction of ferrimagnetica (as shown in many loess-paleosol studies). The results&nbsp;presented in this study highlighted the importance of the Orlovat section as a key archive for the Late &nbsp;Pleistocene&nbsp;paleoclimate and paleoenvironment of the Banat region in Serbia, the southeastern part of the Carpathian (Pannonian)&nbsp;Basin. On the other hand, rock magnetic and colorimetric results of the Dukatar (V-S5) pedocomplex shows that&nbsp;<br />investigated paleosol was formed during MIS 13-15 (479-640 ka), a period characterized by increase in summer&nbsp;temperature and/or duration of summer dryness. &nbsp;Due to paleopedological interpretations and measured colorimetric and&nbsp;soil development index values, it can be highlited that investigated loess-paleosol sequences presented in this study&nbsp;indicate a succession of interglacial environmental changes from semi-humid subtropical environments (V-S5) towards&nbsp;landscapes with typical steppe soils (V-S1). Comparison with equivalent Eurasian loess-paleosol records indicate a&nbsp;similar paleoclimatic trend. This study points out the potential of a joined colorimetric or spectrometric analyses and&nbsp;rock magnetic analyses in paleoenvironmental investigations on loess-paleosol sequences and correlation establishment&nbsp;between other sections on regional level.</p>