Cette étude porte sur l'importance et le statut de la grammaire dans l'enseignement du français langue étrangère à l’école obligatoire suédoise, ainsi que sur les méthodes utilisées dans cet enseignement. À travers des entretiens semi-structurés avec des enseignants de différentes régions et écoles, nous pouvons tirer une conclusion générale sur les attitudes des enseignants vis-à-vis duchoix des méthodes d'enseignement de la grammaire. Il est, selon les résultats de l’étude, préférable que ces méthodes soient nombreuses et variées. De plus, les enseignants reconnaissent tous l'utilitéde la grammaire dans l'enseignement des langues étrangères, notamment dans la production écrite, et qu’elle fait partie intégrante d'autres composantes des cours de langues comme le vocabulaire, la traduction et la communication. D’autre part, en consultant les deux manuels utilisés par ces enseignants, on peut ajouter que la plupart des types d'exercices de grammaire qui y sont proposéssont traditionnels, c’est à dire qu’ils s’appliquent surtout en suivant les règles et les structures grammaticales présentées. Les enseignants ont également une attitude positive vis-à-vis de l'utilisation de ces manuels. Ils se tourneront cependant vers d'autres sources pédagogiques nécessaires pour l'enseignement/apprentissage de la grammaire. / The objective of this study is to examine the importance and the status of grammar in the teaching of French as a foreign language at the Swedish school, as well as the methods used in French teaching. Through semi-structured interviews with teachers from different regions and schools, we can draw a general conclusion about teachers' attitudes toward the choice of methods. Our data show that it is preferable that these methods are diverse and not limited. Furthermore, the teachersare all aware of the usefulness of grammar in foreign language teaching, especially in written production, and that grammar should be integrated to the communicative lessons with other components such as vocabulary, translation, and communication. On the other hand, by analyzing the two textbooks used by these teachers, we see that many grammar exercises in these books could be described as traditional, that’s to say that they are asked the pupils to follow the rules and apply the grammatical structures presented by the book or the teacher. The teachers have a positive attitude towards the use of these textbooks, however, they will use other pedagogical sources if it is necessary for teaching/ learning grammar.

No description available.

<p>Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.<br />Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози &agrave; и jusque (+&agrave;/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers &ndash; ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати &ndash; прочитати &ndash; *прочитавати / писати &ndash; написати &ndash; *написавати / трошити &ndash; потрошити &ndash; *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати &ndash; уписати &ndash; уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.</p> / <p>Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.<br />Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi &agrave; i jusque (+&agrave;/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers &ndash; hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati &ndash; pročitati &ndash; *pročitavati / pisati &ndash; napisati &ndash; *napisavati / trošiti &ndash; potrošiti &ndash; *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati &ndash; upisati &ndash; upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.</p> / <p>The subject of this dissertation is the presence,<br />position and role of literary texts in the<br />textbooks of French as a foreign language.<br />Though in the last few years a lot has been<br />written about the importance of using literary<br />texts in foreign language teaching and its<br />advantages in comparison to other types of<br />teaching material, French glotodidacticians<br />point to the fact that literary texts are used in<br />contemporary communication-oriented<br />textbooks as any other texts, with the primary<br />purpose of developing language skills. In order<br />to prove this hypothesis, the textbooks of<br />national and French authors in use in<br />elementary and high schools in Serbia are<br />analysed. As reading, that is, understanding a<br />text is a prerequisite to any further work on the<br />text, special attention is given to reading<br />strategies and models which facilitate students&rsquo;<br />access to literary texts used in textbooks. The<br />comparative approach allows us to gain insight<br />into similarities and differences in choosing<br />French authors and their work represented in<br />textbooks, the position of literary texts in<br />teaching unit, the ways they are presented and<br />the accompanying activities. These criteria are<br />used in the analysis of all textbooks: the ones by<br />our and French authors both for elementary<br />schools, and for high schools.</p>

S’il est aujourd’hui communément admis que la perception de la parole s’effectue d’une manière plus optimale en mode audiovisuel qu’en mode auditif seul (Benoît, Mohamadi et Kandel, 1994, Schwartz, Berthommier et Savariaux, 2004), la nature des informations visuelles dont il est le plus souvent question est la mimo-gestuelle articulatoire fournie par le locuteur en face à face. Cependant, dans une situation d’enseignement d’une langue étrangère, un autre type d’aide visuelle intervient généralement : la forme écrite des éléments oraux. Pourtant en didactique des langues étrangères, la question du passage à l’écrit est loin d’être consensuelle et certains didacticiens se prononcent en faveur d’un entraînement intensif de la prononciation au tout début de l’apprentissage, avant que l’apprenant ne soit confronté au code écrit (Lauret, 2007). Notre hypothèse est que la dimension facilitante de la forme écrite pour certains publics ne doit pas être négligée, même en début d’apprentissage. Notre recherche se fonde sur des expérimentations menées auprès d’apprenants hindiphones. Tenant compte des spécificités de ce public, nous pensons que l’écrit peut, dans certains cas, faciliter sa réception orale des sons du français en début d’apprentissage, condition nécessaire et préalable à leur production (Renard, 1979). Les tests que nous avons conçus obligent les apprenants à recentrer leur attention sur la graphie de sons (les voyelles nasales [ɑ̃] et [ɔ̃]) dès le début de leur apprentissage au moyen de diverses focalisations visuelles écrites (Fort, Spinelli, Savariaux et Kandel, 2010). Les propositions didactiques que nous formulons à la suite reposent sur la suite logique perception – (transcription graphique) — production même si cette présente étude se centre sur l’évaluation de la perception des sons. / It is commonly admitted today that speech perception is more performing in an audiovisual context than in a visual one (Benoît, Mohamadi and Kandel, 1994, Schwartz, Berthommier and Savariaux, 2004). Visual information in this situation often consists of the speaker’s articulatory and facial gestures provided by the face-to-face interaction. However, when learning a foreign language, another type of visual help is generally available to identify oral forms: their written forms. And yet, in the field of didactics of foreign languages, the issue of the oral-written transition is far from being consensual and some didacticians favour training the pronunciation skills of the learner at the beginning of the learning process, before he is confronted to the written code (Lauret, 2007). Our hypothesis is that the facilitating effect of written forms should not be neglected, even at the beginning of a foreign language learning process. Our research is based on the case of Hindi speakers. Taking into consideration the specificities of this population, we think that written information can, in some cases, facilitate the oral reception of French sounds in the beginning of the learning process, which would be a preliminary condition to their production (Renard, 1979). We have conceived a series of test, forcing the Hindi speaking learners to refocus their attention on the nasal vowels [ɑ̃] and [ɔ̃]’s written form from the beginning of the learning process, using different forms of visual written focuses (Fort, Spinelli, Savariaux and Kandel, 2010). Our didactic proposal relies on the following process: perception – (written form transcription) – production, even though the present study is centred on the evaluation of speech perception.

Thèse (M.Ed.) -- Université du Québec à Chicoutimi, 2005. / La p. de t. porte en outre: Mémoire présenté à l'Université du Québec à Chicoutimi comme exigence partielle pour l'obtention du grade de maîtrise en éducation. CaQCU Bibliogr.: f. [103]-112. Document électronique également accessible en format PDF. CaQCU

Étudier les adaptations cinématographiques des œuvres littéraires françaises en classe de français, ouvre des perspectives didactiques intéressantes dans l'enseignement du français. Dans le cas du Maroc, cette expérience a permis la mise en œuvre d'un ensemble de séquences didactiques pour les classes du secondaire (collège et lycée). Les élèves ont appris à réévaluer la portée artistique et expressive de chaque art. Le travail introductif sur le cinéma, à travers l'adaptation cinématographique, a démontré aux élèves la complexité de ce langage artistique particulier. Par conséquent, le cinéma a acquis le statut d'un objet de savoir parmi les composantes du cours de français. Tout autant, appréhender la littérature par le biais du cinéma, a réhabilité le langage littéraire auprès des élèves : au lieu d'être rebutés par la littérature, en prétextant la complexité de son langage, les élèves ont découvert, en elle, la profondeur de la pensée humaine et parfois mêmes, de la leur. De la sorte, ils ont entamé un long chemin, pour apprendre à recevoir le verbe et l'image. / Explore film adaptations of literary works in French class, opens up interesting didactic teaching French. In the case of Morocco, this experience has enabled the implementation of a set of didactic sequences for secondary classes (college and high school). Students learned to reevaluate the scope of each artistic and expressive art. The introductory work on the film through the film adaptation, demonstrated to students the complexity of this particular artistic language. Therefore, the film has acquired the status of an object of knowledge among the components of French courses. Equally, understanding literature through film, rehabilitated the literary language from students instead of being put off by the literature, claiming the complexity of his language, students have discovered in it, the depth of human thought and sometimes even of their own. In this way, they began a long way, to learn how to receive the word and image.

This thesis deals with the description of the contemporary situation in the French language teaching in the Czech Republic with a view to the comparison of traditional and alternative teaching methods. The first part of the thesis consists of the description of the historical development of the teaching methods and their characteristics. Then I point out the problems related to the classification of the teaching methods and their division into two main groups of traditional and alternative methods. The comparison of the two groups of methods is included in the third chapter of the thesis. In the last part a questionnaire was used to find out the opinions of teachers and students and I also show selected data concerning the contemporary situation in foreign languages teaching in the school year 2005/ 2006.

La présente étude a pour but d’examiner comment un groupe d’enseignants suédois travaille en pratique avec les activités dramatiques en classe de FLE. De plus, l’étude a l’objectif d’analyser les attitudes de ces enseignants concernant l’emploi de cette méthode de travail et les facteurs qui influencent leur choix d’activités pour développer la communication orale en classe de FLE. Après une analyse de notre corpus, qui comprend des interviews avec quatre enseignantes et douze réponses à une enquête, nous avons tiré la conclusion que les enseignants ont en général une attitude positive au sujet de l’emploi des pratiques théâtrales comme outil alternatif dans l’enseignement du FLE. De plus, ils sont conscients de tous les avantages que possède cette activité pédagogique. Cependant, ils n’utilisent pas toujours la notion de pratiques théâtrales dans le sens de simulacre ou d’imitation d’un état en vue d’entrainer à la fois la communication verbale et non-verbale comme il arrive dans la vie quotidienne, et comme nous l’avons décrit dans notre premier mémoire (Le théâtre éducatif dans l’enseignement du FLE, Mihart, 2016). / The aim of this study is to investigate how a group of Swedish teachers works with creative drama activities when teaching French as a foreign language. Also, the aim is to analyse the teachers’ attitudes towards the use of these activities, as well as the factors influencing their choice of activities in order to develop the pupils’ oral communication skills. After an analysis of the corpus, which includes interviews with four teachers and twelve responses to a survey, the conclusion is that, in general, teachers have a positive attitude towards the use of creative drama activities as an alternative method when teaching French as a foreign language. Moreover, they are aware of all the advantages that this pedagogical tool implies. Nevertheless, they do not always use the concept of creative drama in the sense of "simulacre", or imitation of real life events, which involves both verbal and non-verbal communication, as it has been described in the first paper, namely Le théâtre éducatif dans l’enseignement du FLE (Mihart, 2016).

L’objectif de ce mémoire est d’étudier le rôle que le théâtre éducatif peut avoir sur le développement de la compétence de communication orale dans l’enseignement du français langue étrangère (en abrégé FLE) en cadre scolaire. La recherche montre que le théâtre éducatif donne aux élèves la possibilité d’utiliser leurs compétences linguistiques en les préparant pour des situations réelles. Il leur donne aussi l’occasion de découvrir toutes les émotions et tous les mouvements physiques qui font partie d’une langue vivante. / This thesis aims at studying the role that educational drama can have on the development of oral communication skills when teaching French as a foreign language in the classroom. Research shows that creative drama gives pupils the opportunity to use their language skills, as well as it prepares them for real life situations. Moreover, it gives them the opportunity to experience the emotions and the body movements that come with a living language.

The geographical locations of foreign language French learners are as diverse as their needs. Consequently, teaching material in any French foreign language classroom should be revised on a regular basis. In 2012, a newly developed Creative Expression programme, which consists of a combination of African francophone music and creative writing activities, was presented to the second-year students at the French Department of the University of Pretoria, South Africa. The objective was to explore the potential of combining the use of music and creative writing in the hope that the new programme would enrich the current second-year course. Factors that contributed to the development and organisation of the programme included: the progression in the international context with regard to the French language, accentuating the importance of francophone Africa with regard to the expansion and preservation of French; the widely recognised teaching approach in foreign language French teaching (FLE), being the Approche actionnelle; reevaluating the use of song and creative writing activities in the FLE classroom and lastly, the departmental needs at the University of Pretoria. In this study, the researcher explains in detail how the Creative Expression programme was designed and also how a group of research participants experienced the classes. The following data sources and artefacts were collected: student interviews, journals and creative pieces of writing, the lecturer’s teaching diary and the teaching material of the programme. Qualitative methodologies were followed to analyse the artefacts and uncover themes that represent students’ experience of the programme. Student suggestions with regard to the programme were also incorporated in the analysis. The findings of this study demonstrate that students experienced the Creative Expression programme as contributing to the following: social interaction; the imaginative use of the French language; the development of four principal language skills (speaking, reading, listening, writing); a heightened francophone cultural awareness and a better understanding of the content of their Grammar and Cultural Texts classes. The music also lowered the students’ anxiety levels, which made them more receptive to engage in the creative writing activities. This, in turn, developed their creative expressive capacities. It is concluded that it is in fact the combination of music and creative writing in FLE that brings forth and bridges the following two notions: “Creating a non-threatening environment” and “Learning to express affect”, which are two very topical areas in FLE pedagogy. / Dissertation (MA)--University of Pretoria, 2015. / tm2015 / Modern European Languages / MA / Unrestricted