Made available in DSpace on 2014-12-17T15:45:09Z (GMT). No. of bitstreams: 1 AnaCSP_DISSERT.pdf: 619517 bytes, checksum: 940384a0e03331467b012bb08b6f5360 (MD5) Previous issue date: 2014-04-15 / A aten??o prim?ria ? sa?de ? um importante cen?rio para o cuidado em sa?de mental por suas caracter?sticas e pelo trabalho no territ?rio contribuir para a supera??o do modelo manicomial de aten??o. Esta pesquisa partiu do questionamento sobre como acontece a aten??o em sa?de mental na aten??o b?sica nas unidades em que se desenvolve a Resid?ncia de Medicina de Fam?lia e Comunidade em um munic?pio do sert?o paraibano. Objetivou investigar as demandas de sa?de mental e pr?ticas de cuidado no contexto de ESF e da RMFC do munic?pio de Cajazeiras a partir do discurso dos profissionais ali inseridos e discutir estrat?gias de qualifica??o do cuidado em sa?de mental nessa realidade. Utilizou-se abordagem qualitativa em que foram realizados grupos focais envolvendo profissionais de duas equipes da ESF e uma equipe de NASF. Os dados produzidos nos grupos foram analisados a partir do referencial da an?lise do discurso de inspira??o foucaultiana. Como resultados evidenciou-se que os profissionais percebem a demanda em sa?de mental na aten??o b?sica principalmente na forma de sofrimento ps?quico inespec?fico e transtornos mentais graves. A aten??o a essas pessoas n?o consegue superar a medicaliza??o que ? identificada por esses profissionais. A pr?tica asilar persiste como alternativa para os casos de transtornos mentais graves, sendo limitada a incorpora??o do paradigma da desinstitucionaliza??o como referencial para a pr?tica profissional. Al?m disso, a rela??o com a rede de sa?de encontra v?rios limites destacando-se a dificuldade de produ??o de continuidade e integralidade do cuidado. A partir disto, analisa-se a forma??o m?dica e sua capacidade de garantir o cuidado integral na aten??o ?s demandas de sa?de mental. No campo da pesquisa, dois modelos de forma??o se encontram. Os residentes participantes ou graduaram-se em Cuba ou em escola m?dica brasileira orientada pelas Diretrizes Curriculares Nacionais. Percebe-se ent?o que a gradua??o, ao incorporar quest?es relativas ? integralidade do cuidado, n?o ? suficiente para gerar bons profissionais para o SUS. Considera-se necess?rio somar ?s mudan?as na gradua??o a perspectiva da Educa??o Permanente em Sa?de no mundo do trabalho, o envolvimento dos profissionais com a transforma??o das pr?ticas de aten??o ? sa?de e a constru??o da perspectiva da integralidade e da aten??o psicossocial por dentro da Resid?ncia de Medicina de Fam?lia e Comunidade como importantes estrat?gias para a forma??o de m?dicos generalistas aptos para a aten??o ?s demandas de sa?de mental

<p>УВОД: Нeпрaвилнa исхрaнa и нeдoвoљнa физичкa aктивнoст припaдajу групи нajзнaчajниjих здрaвствeнo-ризичних пoнaшaњa шкoлскe дeцe. Незадовољавајући трендови стања ухрањености и физичке активности деце школског узраста у Србији намећу потребу креирања и евалуације програма за унапређење исхране и физичке активности деце. Према искуствима других земаља, најефективнији програми унапређења исхране и физичке активности деце су програми који комбинују учење кроз наставни програм и утицај на родитеље или школску средину. Унапређење исхране и физичке активности у школама у Србиjи спрoвoди сe углaвнoм крoз краткотрајне кампање, промоције правилне исхране и физичке активности чији резултати нису евалуирани. У образовном систему Р. Србије не придаје се довољно значаја садржајима везаним за правилну исхрану и физичку активност у највећој мери због оптерећења наставника и ученика другим наставним предметима и садржајима. Интегрисана едукације деце и родитеља прeдстaвљa jeдaн нaчин нa кojи сe мoжe oргaнизoвaти едукација о исхрани и физичкој активности у нижим рaзрeдимa oснoвнe шкoлe, бeз дoдaтнoг oптeрeћeњa учeникa и aнгaжoвaњa нaстaвникa. ЦИЉЕВИ: Циљеви овог рада били су да се утврди да ли интегрисана едукација деце о исхрани и физичкој активности може значајно да унапреди знање и навике деце везане за исхрану и физичку активност, те стање ухрањености деце узраста 7 до 10 година. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: У истрaживaњу су употребљене мeтoде eкспeримeнтa сa пaрaлeлним групaмa, дескриптивна и аналитичка метода. У истраживање су укључена деца узраста 7 до 10 година из две основне школе у Сомбору. Формирање узорка вршено је по принципу једнофазног кластер узорковања. Нeзaвисне вaриjaбле истраживања биле су едукација деце о исхрани и физичкој активности и едукација родитеља о исхрани и физичкој активности. Зависне варијабле истраживања чинили су: ниво знања дeцe o прaвилнoj исхрaни и физичкoj aктивнoсти, навике у исхрани, одлике породичне исхране, физичка активност, седентарно понашање и стaњe ухрaњeнoсти дeцe. Утврђивање навика у исхрани, стања физичке активности, стања ухрањености деце и одлика породичне исхране у експерименталној групи спроведено је пре (термин Т1) и по завршетку примене едукације деце и родитеља (термин Т2). Утврђивање нивоа знања о правилној исхрани и физичкој активности спроведено је пре (термин Т1), по завршетку (термин Т2) и два месеца после примене интегрисане едукације деце и родитеља (термин Т3). Утврђивање значајних разлика између Е и К групе у терминима Т1, Т2 и Т3 вршено је применом &chi;2 теста за категоријске податке, Mann Whitney U теста за нумеричке непараметријске варијабле односно t-теста за параметријске варијабле. Утврђивање значајних разлика унутар Е и К групе у одпносу на термине Т1 и Т2 односно Т2 и Т3 вршено је применом hi2 теста за категоријске податке, Вилкоксоновог теста за упарене непараметарске податке односно t-теста упарених узорака за параметријске податке. Евалуација је извршена у односу на пол и узрасне групе деце. РЕЗУЛТАТИ: У термину Т1 узорак је чинило укупно 167 испитаника (94 испитаника у Е-експерименталној групи, а 73 испитаника у К-контролној групи), док је у термину Т2 узорак чинило 177 испитаника (92 испитаника у Е-експерименталној групи, а 85 испитаника у К-контролној групи). У термину Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце првог разреда о улогама хране (T1=0,84; Т2=1,56; рТ1:Т2&lt;0,001), поступку прања руку (T1=0,28; Т2=1,85; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T2=2,12; Т3=3,10; рТ2:Т3=0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,58; Т2=2,66; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди физичких активности (T1=0,88; Т2=3,21; рТ1:Т2&lt;0,001) и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника (T1=1,14; Т2=1,98; рТ1:Т2=0,001). У Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце другог разреда о улогама хране (T1=1,25; Т2=1,71; рТ1:Т2=0,001), прању руку (T1=0,32; Т2=1,48; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T1=1,89; Т2=2,92; рТ1:Т2=0,004), пирамиди исхране (T1=2,46; Т2=3,89; рТ1:Т2&lt;0,001), штетности седентарног понашања (T1=0,42; Т2=1,04; рТ1:Т2&lt;0,001) и хранљивим својствима намирница (T1=0,52; Т2=0,73; рТ1:Т2=0,002). Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку (T1=0,47;Т2=1,88;рТ1:Т2&lt;0,001), систему органа за варење (T1=0,86; Т2=1,38; рТ1:Т2=0,019), сировинама и производима (T1=1,48; Т2=2,45; рТ1:Т2=0,001)., пирамиди исхране (T1=1,89; Т2=3,18; рТ1:Т2=0,007), хранљивим својствима намирница (T1=0,57; Т2=0,78; рТ1:Т2=0,021) и штетности седентарног понашања (T1=0,06; Т2=2,03; рТ1:Т2&lt;0,001), као и унапређењу способности примене знања о исхрани на састављање једноставног оброка (T1=0,82; Т2=1,80; рТ1:Т2=0,026), јеловника (T1=1,23; Т2=2,22; рТ1:Т2&lt;0,009) и решавање проблема гојазности деце (T1=0,21; Т2=3,00; рТ1:Т2&lt;0,001). У Т2 дошло је до значајног унапређења знања деце четвртог разреда о улогама хране (T1=2,75; Т2=4,93; рТ1:Т2&lt;0,001), прању руку (T1=0,70; Т2=1,57; рТ1:Т2&lt;0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,04; Т2=2,57; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди исхране (T1=3,08; Т2=3,69; рТ1:Т2&lt;0,001) и штетности седентарног понашања (T1=0,87; Т2=1,66; рТ1:Т2=0,023). У Т2 постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења (р=0,040), разумевања (р&lt;0,001), примене (р&lt;0,001), анализе (р&lt;0,001), синтезе (р=0,026) и евалуације (р&lt;0,001). У Т3 значајно је опало знање на нивоу памћења (р=0,016) и разумевања (р=0,029). У обе групе испитаника дошло је до значајног повећања конзумирања поврћа (Е:р&lt; 0,001; К:р= 0,016) у термину Т2. Само у Е групи дошло је до значајног повећања конзумирања воћа (Е:р&lt; 0,001; К: р= 0,440) и млека и млечних производа (Е:р=0,005; К:р=0,916) у Т2. Значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора (Е:р=0,005; К:р=0,782) и игрању на рачунару (Е:р=0,047; К:р=0,390) постигнуто је у експерименталној групи у Т2. Време проведено у умереним физичким активностима значајно се повећало у обе групе испитаника (Е:р&lt;0,001; К:р&lt;0,001), док је значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено само у експерименталној групи (Е:р=0,046; К:р=0,217) у Т2. после примене интегрисане едукације утврђени благи трендови промена стања ухрањености деце узраста 7 до 10 година и експерименталне и контролне групе. У Т1 утврђене су значајне разлике у слагању родитеља Е и К групе са ставом да правилна исхрана значи јести сву храну у одређеним количинама (р=0,014) и да деци треба забранити унос слаткиша и грицкалица (р=0,001), гледање телевизора и играње на рачунару (р=0,008). Значајне разлике у слагању родитеља обе групе са ставом да децу треба натерати да се баве спортом постојале су и у Т1(р=0,027) и у Т2 (р=0,016). Није утврђена статистички значајна разлика у дистрибуцији испитаника у односу на степен ухрањености у терминима Т1 и Т2 ни у Е групи (р=0.271) ни у К групи (р=0.534). ЗАКЉУЧЦИ: Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 7 година о улогама хране, поступку прања руку, пореклу производа, сезонској доступности воћа и поврћа, пирамиди физичких активности и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 8 година о улогама хране, систему органа за варење, прању руку, пореклу производа, пирамиди исхране, штетности седентарног понашања и хранљивим својствима намирница, као и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку, систему органа за варење, сировинама и производима, пирамиди исхране, хранљивим својствима намирница и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење способности деце узраста 9 година да примене знање о исхрани на састављање једноставног оброка, јеловника и решавање проблема гојазности деце. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 10 година о улогама хране, прању руку, сезонској доступности воћа и поврћа, хранљивим својствима намирница, пирамиди исхране и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења, разумевања, примене, анализе, синтезе и евалуације. Знање на нивоу памћења и разумевања нису били трајног карактера. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста уноса воћа, поврћа, млека и млечних производа у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора и игрању на рачунару код деце експерименталне групе узраста 7 до 10 година. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста времена проведеног у умереним физичким активностима у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено је у експерименталној групи деце узраста 9 до 10 година. Реализација програма интегрисане едукације родитеља била је успешна у развијању свести родитеља експерименталне групе о принципима правилне исхране и штетности седентарног понашања. Примена интегрисане едукације није имала значајан ефекат на стање ухрањености деце.</p> / <p>UVOD: Nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost pripadaju grupi najznačajnijih zdravstveno-rizičnih ponašanja školske dece. Nezadovoljavajući trendovi stanja uhranjenosti i fizičke aktivnosti dece školskog uzrasta u Srbiji nameću potrebu kreiranja i evaluacije programa za unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti dece. Prema iskustvima drugih zemalja, najefektivniji programi unapređenja ishrane i fizičke aktivnosti dece su programi koji kombinuju učenje kroz nastavni program i uticaj na roditelje ili školsku sredinu. Unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti u školama u Srbiji sprovodi se uglavnom kroz kratkotrajne kampanje, promocije pravilne ishrane i fizičke aktivnosti čiji rezultati nisu evaluirani. U obrazovnom sistemu R. Srbije ne pridaje se dovoljno značaja sadržajima vezanim za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost u najvećoj meri zbog opterećenja nastavnika i učenika drugim nastavnim predmetima i sadržajima. Integrisana edukacije dece i roditelja predstavlja jedan način na koji se može organizovati edukacija o ishrani i fizičkoj aktivnosti u nižim razredima osnovne škole, bez dodatnog opterećenja učenika i angažovanja nastavnika. CILJEVI: Ciljevi ovog rada bili su da se utvrdi da li integrisana edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti može značajno da unapredi znanje i navike dece vezane za ishranu i fizičku aktivnost, te stanje uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina. MATERIJAL I METODE: U istraživanju su upotrebljene metode eksperimenta sa paralelnim grupama, deskriptivna i analitička metoda. U istraživanje su uključena deca uzrasta 7 do 10 godina iz dve osnovne škole u Somboru. Formiranje uzorka vršeno je po principu jednofaznog klaster uzorkovanja. Nezavisne varijable istraživanja bile su edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti i edukacija roditelja o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Zavisne varijable istraživanja činili su: nivo znanja dece o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, navike u ishrani, odlike porodične ishrane, fizička aktivnost, sedentarno ponašanje i stanje uhranjenosti dece. Utvrđivanje navika u ishrani, stanja fizičke aktivnosti, stanja uhranjenosti dece i odlika porodične ishrane u eksperimentalnoj grupi sprovedeno je pre (termin T1) i po završetku primene edukacije dece i roditelja (termin T2). Utvrđivanje nivoa znanja o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti sprovedeno je pre (termin T1), po završetku (termin T2) i dva meseca posle primene integrisane edukacije dece i roditelja (termin T3). Utvrđivanje značajnih razlika između E i K grupe u terminima T1, T2 i T3 vršeno je primenom &chi;2 testa za kategorijske podatke, Mann Whitney U testa za numeričke neparametrijske varijable odnosno t-testa za parametrijske varijable. Utvrđivanje značajnih razlika unutar E i K grupe u odpnosu na termine T1 i T2 odnosno T2 i T3 vršeno je primenom hi2 testa za kategorijske podatke, Vilkoksonovog testa za uparene neparametarske podatke odnosno t-testa uparenih uzoraka za parametrijske podatke. Evaluacija je izvršena u odnosu na pol i uzrasne grupe dece. REZULTATI: U terminu T1 uzorak je činilo ukupno 167 ispitanika (94 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 73 ispitanika u K-kontrolnoj grupi), dok je u terminu T2 uzorak činilo 177 ispitanika (92 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 85 ispitanika u K-kontrolnoj grupi). U terminu T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece prvog razreda o ulogama hrane (T1=0,84; T2=1,56; rT1:T2&lt;0,001), postupku pranja ruku (T1=0,28; T2=1,85; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T2=2,12; T3=3,10; rT2:T3=0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,58; T2=2,66; rT1:T2&lt;0,001), piramidi fizičkih aktivnosti (T1=0,88; T2=3,21; rT1:T2&lt;0,001) i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika (T1=1,14; T2=1,98; rT1:T2=0,001). U T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece drugog razreda o ulogama hrane (T1=1,25; T2=1,71; rT1:T2=0,001), pranju ruku (T1=0,32; T2=1,48; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T1=1,89; T2=2,92; rT1:T2=0,004), piramidi ishrane (T1=2,46; T2=3,89; rT1:T2&lt;0,001), štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,42; T2=1,04; rT1:T2&lt;0,001) i hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,52; T2=0,73; rT1:T2=0,002). Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku (T1=0,47;T2=1,88;rT1:T2&lt;0,001), sistemu organa za varenje (T1=0,86; T2=1,38; rT1:T2=0,019), sirovinama i proizvodima (T1=1,48; T2=2,45; rT1:T2=0,001)., piramidi ishrane (T1=1,89; T2=3,18; rT1:T2=0,007), hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,57; T2=0,78; rT1:T2=0,021) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,06; T2=2,03; rT1:T2&lt;0,001), kao i unapređenju sposobnosti primene znanja o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka (T1=0,82; T2=1,80; rT1:T2=0,026), jelovnika (T1=1,23; T2=2,22; rT1:T2&lt;0,009) i rešavanje problema gojaznosti dece (T1=0,21; T2=3,00; rT1:T2&lt;0,001). U T2 došlo je do značajnog unapređenja znanja dece četvrtog razreda o ulogama hrane (T1=2,75; T2=4,93; rT1:T2&lt;0,001), pranju ruku (T1=0,70; T2=1,57; rT1:T2&lt;0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,04; T2=2,57; rT1:T2&lt;0,001), piramidi ishrane (T1=3,08; T2=3,69; rT1:T2&lt;0,001) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,87; T2=1,66; rT1:T2=0,023). U T2 postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja (r=0,040), razumevanja (r&lt;0,001), primene (r&lt;0,001), analize (r&lt;0,001), sinteze (r=0,026) i evaluacije (r&lt;0,001). U T3 značajno je opalo znanje na nivou pamćenja (r=0,016) i razumevanja (r=0,029). U obe grupe ispitanika došlo je do značajnog povećanja konzumiranja povrća (E:r&lt; 0,001; K:r= 0,016) u terminu T2. Samo u E grupi došlo je do značajnog povećanja konzumiranja voća (E:r&lt; 0,001; K: r= 0,440) i mleka i mlečnih proizvoda (E:r=0,005; K:r=0,916) u T2. Značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora (E:r=0,005; K:r=0,782) i igranju na računaru (E:r=0,047; K:r=0,390) postignuto je u eksperimentalnoj grupi u T2. Vreme provedeno u umerenim fizičkim aktivnostima značajno se povećalo u obe grupe ispitanika (E:r&lt;0,001; K:r&lt;0,001), dok je značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno samo u eksperimentalnoj grupi (E:r=0,046; K:r=0,217) u T2. posle primene integrisane edukacije utvrđeni blagi trendovi promena stanja uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina i eksperimentalne i kontrolne grupe. U T1 utvrđene su značajne razlike u slaganju roditelja E i K grupe sa stavom da pravilna ishrana znači jesti svu hranu u određenim količinama (r=0,014) i da deci treba zabraniti unos slatkiša i grickalica (r=0,001), gledanje televizora i igranje na računaru (r=0,008). Značajne razlike u slaganju roditelja obe grupe sa stavom da decu treba naterati da se bave sportom postojale su i u T1(r=0,027) i u T2 (r=0,016). Nije utvrđena statistički značajna razlika u distribuciji ispitanika u odnosu na stepen uhranjenosti u terminima T1 i T2 ni u E grupi (r=0.271) ni u K grupi (r=0.534). ZAKLJUČCI: Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 7 godina o ulogama hrane, postupku pranja ruku, poreklu proizvoda, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, piramidi fizičkih aktivnosti i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 8 godina o ulogama hrane, sistemu organa za varenje, pranju ruku, poreklu proizvoda, piramidi ishrane, štetnosti sedentarnog ponašanja i hranljivim svojstvima namirnica, kao i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku, sistemu organa za varenje, sirovinama i proizvodima, piramidi ishrane, hranljivim svojstvima namirnica i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje sposobnosti dece uzrasta 9 godina da primene znanje o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka, jelovnika i rešavanje problema gojaznosti dece. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 10 godina o ulogama hrane, pranju ruku, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, hranljivim svojstvima namirnica, piramidi ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja, razumevanja, primene, analize, sinteze i evaluacije. Znanje na nivou pamćenja i razumevanja nisu bili trajnog karaktera. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta unosa voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora i igranju na računaru kod dece eksperimentalne grupe uzrasta 7 do 10 godina. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta vremena provedenog u umerenim fizičkim aktivnostima u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno je u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 9 do 10 godina. Realizacija programa integrisane edukacije roditelja bila je uspešna u razvijanju svesti roditelja eksperimentalne grupe o principima pravilne ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primena integrisane edukacije nije imala značajan efekat na stanje uhranjenosti dece.</p> / <p>INTRODUCTION: Improper diet and lack of physical activity belonging to the group the most significant health risks behavior of school children. Current trends in nutritional status and physical activity of schoolchildren in Serbia impose the need for creating and evaluating programs to improve nutrition and physical activity of children. According to the experience of other countries, the most effective programs for the improvement of nutrition and physical activity of children are programs that combine learning across the curriculum and the impact on parents or the school environment. Programs for improving nutrition and physical activity in schools in Serbia are usually carried out through short-term campaigns whose results are not evaluated. Contents about nutrition and physical activity are not properly represented in the curriculum for elementary schools in Serbia partly due to the workload of teachers and students in other school subjects and contents. Integrated education of children and parents may be a solution for conducting nutrition and physical activity education in primary schools without the additional burden of engaging students and teachers. AIMS: Aims of this study were to determine whether integrated education of 7 to 10 year/old children may have significant influence on children`s knowledge about nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition and children`s nutritional status. MATERIAL AND METHODS: The study used experimental methods with parallel groups, descriptive and analytical methods. The study included children aged 7 to 10 years from two primary schools in Sombor. Single-phase cluster sampling was used to form sample. Independent research variables were nutrition and physical activity program education for children and nutrition and physical activity education program for parents. Dependent research variables were the level of knowledge about proper nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition, and nutritional status of children. Determining sohrani habits, physical activity status, nutritional status of children and the quality of family nutrition in the experimental group was carried out before (the term T1) and after application of educating children and parents (a term T2). Determining the level of knowledge about proper nutrition and physical activity was carried out before (term T1) at the end (term T2) and two months after the application of the integrated education of children and parents ( term T3). Determination of significant differences between the groups E and K in terms of T1, T2 and T3 was conducted using hi2 test for categorical variables, the Mann-Whitney U test for numerical non-parametric variables and t-tests for continuous variables. Determining significant differences within the group E and K in relation to the time slots T1 and T2 or T2 and T3 was performed using hi2 test for categorical variables, the Wilcoxon test for paired data for the non-parametric variables and t-test for paired samples for parametric data. The evaluation was made in relation to gender and age groups of children. RESULTS: In the term T1 total sample included 167 subjects (94 subjects in the experimental group E, and 73 subjects in the K-control group), while in the term T2 sample consisted of 177 subjects (92 subjects in the experimental group E and 85 respondents in K-the control group). Significant increase in the knowledge of 7 year-old children in the term T2 was achieved on the roles of food (T1 = 0.84, T2 = 1.56; T1: T2 &lt;0.001), hand washing (T1 = 0.28; T2 = 1.85; T1: T2 &lt;0.001), the origin of foods (T2 = 2.12; T3 = 3.10; pT2: T3 = 0,001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.58; T2 = 2.66; T1: T2 &lt;0.001), physical activity pyramid (T1 = 0.88; T2 = 3.21; T1: T2 &lt;0.001) and the ability to apply knowledge of nutrition to compose menus (T1 = 1.14; T2 = 1.98; T1: T2 = 0.001). Significant increase in knowledge of 8 year-old children was determined for the roles of the food (T1 = 1.25; T2 = 1.71; T1: T2 = 0.001), hand washing (T1 = 0.32; T2 = 1.48; T1: T2 &lt;0.001), the origin of food products (T1 = 1.89; T2 = 2.92; T1: T2 = 0.004), the food pyramid (T1 = 2.46, T2 = 3.89; T1: T2 &lt;0.001), harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.42, T2 = 1.04; T1: T2 &lt;0.001) and nutritional properties of foods (T1 = 0.52, T2 = 0.73; T1: T2 = 0.002). In the term T2 it was determined significant improvement of 9 year-old children`s knowledge of hand washing (T1 = 0.47, T2 = 1.88; T1: T2 &lt;0.001), digestive organ system (T1 = 0.86 ; T2 = 1.38; T1: T2 = 0.019), origins of food products (T1 =1.48; T2 = 2.45; T1: T2 = 0.001), the food pyramid (T1 = 1.89; T2 = 3 18; T1: T2 = 0.007), nutritional properties of foods (T1 = 0.57; T2 = 0.78; T1: T2 = 0.021) harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.06, T2 = 2.03; T1 T2 &lt;0.001), as well as improving the ability to apply knowledge of nutrition to assemble a simple meal (T1 = 0.82; T2 = 1.80; T1: T2 = 0.026), the menu for one day (T1 = 1.23; T2 = 2, 22; T1: T2 &lt;0.009) and to solve the problem of obesity in children (T1 = 0.21, T2 = 3.00; T1: T2 &lt;0.001). In the term T2 there was a significant improvement of the knowledge of 10 year-old children of the roles of food (T1=2.75; T2=4.93; T1:T2 &lt;0.001), hand washing (T1=0.70; T2=1.57; T1 T2&lt;0.001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.04; T2 = 2.57; T1: T2 &lt;0.001), the food pyramid (T1 = 3.08; T2 = 3.69; T1:T2 &lt;0.001) and harmfulness of sedentary behavior (T1=0.87; T2=1.66; T1:T2 p=0.023). Significant improvement of knowledge of 7 to 10 year-old children in the term T2 was determined at the level of memory (p=0.040), understanding (p &lt;0.001), application (p&lt;0.001), analysis (p&lt;0.001), synthesis (p=.026) and evaluation (p &lt;0.001). In the term T3 there was a significant decrease of knowledge at the level of memory (p=0.016) and understanding (p= 0.029). In both groups there was a significant increase in the consumption of vegetables (E: p &lt;0.001; K: p = 0.016) in the term T2. A significant increase in the consumption of fruit (E: p &lt;0.001; K: p = 0.440) and milk and dairy products (E: p = 0.005; K: p= 0.916) at T2 was determined only in experimental group. A significant reduction in the time spent watching television (E: p = 0.005; K: p = 0.782) and playing on the computer (E p=0.047; K: p= 0.390) was achieved in the experimental group in the term T2. The time spent in moderate physical activities significantly increased in both groups (E: p &lt;0.001; P: p &lt;0.001), while the time spent in intense physical activities significantly increased only in experimental group (E: p = 0.046; K: p= 0.217) in the term T2. There were found significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that proper nutrition means eating all foods in proper quantities (p=0.014), and that children should be prohibited to consume sweets (p= 0.001), watch television and play on the computer (p = 0.008) in the term T2. Significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that children should be forced to engage in sports were found in terms T1 (p=0.027) and T2 (p=0.016). There were not found significant changes in the nutritional status of children in experimental (p=0.271) and control groups (p=0.534) in the term T2. CONCLUSIONS: Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant increase in knowledge on health and safe food handling in 7 to 10 year-old children. Significant increase in knowledge on the roles of food was achieved in 7, 8 and 10 year-old children. Knowledge of the origin and types of food significantly increased in 7,8 and 9 year-old children. Knowledge of the seasonal availability of fruits and vegetables significantly improved in 7,9 and 10 year-old children. Significant improvement in knowledge on food pyramid, nutritional properties of foods and harmfulness of sedentary behavior was found in 8,9 and 10 year-old children. The ability to apply knowledge of nutrition to compose menus significantly improved in 7,8 and 9 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved 9 year-old children`s ability to apply knowledge of nutrition at solving the problem of obesity in children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved the knowledge of 7 to 10 year-old children at the level of memory, comprehension, application, analysis, synthesis and evaluation. Knowledge at the level of memory and understanding were not permanent. After the application of integrated nutrition and physical activity education, there was a significant increase in the intake of fruit, vegetables, milk and dairy products in the experimental group of 7 to 10 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant reduction in the time spent watching television and playing on the computer in the experimental group of 7 to 10 year-old children. After the application of integrated education, there was a significant increase in the time spent in moderate to intense physical activity in the experimental group of 7 to 10 year-old children.</p>

Problem-based learning (PBL) was developed for use in medical education to incorporate more active, learner-centered instruction. Central to problem-based learning is the problem, which in medical education is usually case a case presentation, revealed in stages to allow learners to form and research learning objectives. The purpose of this study was to identify themes present across the PBL cases, including the patient-centeredness of the cases. Content analysis was used to examine 62 PBL cases that comprised the first and second years' core curriculum at a public medical school. The cases included a patient population similar to the local population, but care was more hospital-centric than would be expected from the actual patterns of medical utilization in the United States. Analyzing along two axes of patient-centeredness, the PBL cases demonstrated a good understanding of the patient (knowing the patient), but other qualities such as shared decision making was not as exemplified. Medical educators can use the results to understand elements that contribute to patient-centeredness and apply the analysis framework to evaluate future cases.

This thesis shows how the Process Analysis Method (PAM) can be applied to assess technologies used to mitigate arsenic from drinking water in rural India, using a set of sustainability indicators. Stakeholder perspectives, gathered from a fieldwork survey of 933 households in West Bengal in 2012, played a significant role in this assessment. This research found that the ‘Most Important’ issues as specified by the technology users are cost, trust, distance from their home to the clean water source (an indicator of convenience), and understanding the health effects of arsenic. It was also found that none of the ten technologies evaluated are economically viable, as many do not charge user-fees, which creates reliance upon donations to meet recurring costs. Utilisation of a technology is strongly related to sociocultural capital, but in many cases, features that contribute to sociocultural value, like regular testing of the treated water, are not included in the financial budget. It is suggested that increased awareness might change attitudes to arsenic-rich waste and its disposal protocols. This waste is often currently discarded in an uncontrolled manner in the local environment, giving rise to the possibility of point-source recontamination. All technologies proved to have difficulties in dealing with waste, except the Tipot and Dug wells which produce no waste. Of the methods considered, the BESU technology scored highest, but still only with 47-62% of the maximum scores achievable within each domain. This explains the widespread failure of mitigation projects across the region. The indicators and metrics show where improvements can be made. A model scheme based on these findings is outlined which could be applied with the objective of increasing utilisation and improving sustainability. It can be concluded that a product stewardship approach should be taken in regard to design, implementation and operation of the technologies, including the creation of a regulated toxic waste collection and disposal industry.

Fatores associados com falhas na cobertura da vacinação contra o sarampo na cidade de São Paulo foram estudados por meio de entrevistas com pais ou responsáveis por 122 crianças de até cinco anos. Observou-se que a população conhece a doença e identifica a vacina com a idéia de proteção, mas não cumpre o calendário de vacinação e atrasa as doses da vacina contra o sarampo. Idade, região de origem ou de residência, status familiar ou nível educacional não mostraram associação com o cumprimento do calendário obrigatório (uma dose da vacina contra o sarampo deve ser aplicada dos 9 aos 11 meses e a segunda, aos 15 meses). A televisão é o meio de comunicação que mais informa os entrevistados sobre as Campanhas Nacionais de Multivacinação e o cartão de vacinação foi identificado como uma das vias de comunicação utilizadas para informar sobre a vacinação fora das Campanhas, na rotina. No entanto, nenhum meio de comunicação identificado no estudo pôde, significativamente, promover a mudança de comportamento da indife rença para o compromisso com o cumprimento do calendário, ou seja, adesão. A única variável significativamente relacionada com o atraso na vacinação, de até 20 dias, foi o sentimento de dó de aplicar injeções nas crianças (p = 0,08). Crianças brasileiras têm de visitar o posto de saúde para receber, até cinco anos de idade, 19 vacinas, 12 até o primeiro ano. O estudo deixa claro que não há adesão ao calendário proposto para vacinação contra o sarampo, apesar de ser esta a proposição das Campanhas Nacionais de Multivacinação e da vacinação de rotina / Risk factors associated with failure to receive measles vaccine were studied in eight districts of São Paulo city, Brazil. Parents or carers of 122 children were interviewed about their perception and understanding about the disease anda about measles vaccination, a kind of knowledge that can be acquired through vaccination communication campaigns or from personal communication (from the doctors, nurses of the health care center or friends). Population description factors were also identified. Results analysis shows that neither age, region of origin or residence, marital status nor educational level were related to taking or not taking measles vaccines adequately. Most of the people remembered about having being informed about the last annual vaccination campaign by television, but no communication channel was significantly associated with vaccination status. Answers to questions about knowing the disease or not or knowing the vaccine or not, when analysed alone, did not show any association with taking measles vaccines at the time indicated by health agencies. However, the results showed that when parents felt pity for their children receiving shots, they delayed the vaccination for at least 20 days. Since families visit the health center at least seven times before children complete five years of age and since most of the children does not take the measles vaccine in the exactly recommended day, but delay or anticipate the shots, it is clear that there is no compliance to the recommended government\'s measles vaccination schedule (first dose at 9 and second at 15 months of age), although this is the message that annual communication campaigns and interpersonal communication try to pass

Quality online health information/knowledge is globally in high demand. Achieving such quality necessitates a multi-disciplinary requirements engineering approach that enables elicitation, analysis and representation of the viewpoints from a broad variety of related sources. These sources include health and health education/promotion professionals, health informaticians and application design experts, and health consumers, the primary users of such knowledge. In addition, maintaining and improving quality over time requires such a large set of viewpoints to be updated regularly. This dissertation endeavors to provide an enabling methodology to address the above needs specifically in the field of eHealth. This research was conducted in two steps. In the first step, the existing methods of requirements engineering applicable into our particular scope of eHealth applications, aimed at health promotion/education, were reviewed to develop a framework for knowledge requirements engineering. In the second step, the usability and usefulness of the proposed framework were evaluated throughout a four-phase study (0-III). During this study, knowledge requirements engineering was used to specify the pieces of information that should be included in a quality health Web site targeting university students. Within the established framework, requirements data was gathered from various sources, including literature, existing Web sites, and interviews with local health professionals and university students. The evaluation results showed that the pieces of information and health topics specified using the framework consistently matched those the subjects preferred. In addition, the findings provided evidence that such information, when used by health search engines to index and retrieve online health resources, helped the subjects choose the resources that actually matched their interest. Finally, the data showed a higher satisfaction of the subjects with the health Web site that was built based on the knowledge requirements specified, as compared to the other selected health Web sites. This dissertation makes significant contributions to the fields of health informatics, health promotion, and requirements engineering. It contributes to the field of health informatics by expanding the scope of requirements engineering to include the field of eHealth and knowledge provision. The approach presented illustrates how various viewpoints related to requirements knowledge should be elicited, analyzed, and reasoned to build valid knowledge requirements specifications representing viewpoints of all sources consulted. It also illustrates how such specifications can be used as a basis to build quality eHealth applications. In the field of health promotion, this dissertation demonstrates a knowledge provision methodology that is grounded in the models of health behaviour change. This methodology allows health educators to rationally and accurately specify not only the health topics of high interests to health consumers, but also the type of knowledge they would prefer to be provided in the related knowledge artifacts. More particularly, this research has specified the health knowledge content of preference to adolescent consumers. These specifications highlight the particular knowledge needs of this age group, which can be used as a basis for local to national health promotion activities targeting these consumers. Finally, the research contributes to the field of requirements engineering by illustrating an integrated requirements engineering approach that accommodates multiple viewpoints and allows transparent reasoning and representation of requirements. It is anticipated that the concept of knowledge requirements engineering introduced and discussed in this dissertation will open a new area of research and practice for health informaticians. Subsequently, the methodology demonstrated can be improved and further advanced to address the needs of other domains of health and health-related knowledge.

Fatores associados com falhas na cobertura da vacinação contra o sarampo na cidade de São Paulo foram estudados por meio de entrevistas com pais ou responsáveis por 122 crianças de até cinco anos. Observou-se que a população conhece a doença e identifica a vacina com a idéia de proteção, mas não cumpre o calendário de vacinação e atrasa as doses da vacina contra o sarampo. Idade, região de origem ou de residência, status familiar ou nível educacional não mostraram associação com o cumprimento do calendário obrigatório (uma dose da vacina contra o sarampo deve ser aplicada dos 9 aos 11 meses e a segunda, aos 15 meses). A televisão é o meio de comunicação que mais informa os entrevistados sobre as Campanhas Nacionais de Multivacinação e o cartão de vacinação foi identificado como uma das vias de comunicação utilizadas para informar sobre a vacinação fora das Campanhas, na rotina. No entanto, nenhum meio de comunicação identificado no estudo pôde, significativamente, promover a mudança de comportamento da indife rença para o compromisso com o cumprimento do calendário, ou seja, adesão. A única variável significativamente relacionada com o atraso na vacinação, de até 20 dias, foi o sentimento de dó de aplicar injeções nas crianças (p = 0,08). Crianças brasileiras têm de visitar o posto de saúde para receber, até cinco anos de idade, 19 vacinas, 12 até o primeiro ano. O estudo deixa claro que não há adesão ao calendário proposto para vacinação contra o sarampo, apesar de ser esta a proposição das Campanhas Nacionais de Multivacinação e da vacinação de rotina / Risk factors associated with failure to receive measles vaccine were studied in eight districts of São Paulo city, Brazil. Parents or carers of 122 children were interviewed about their perception and understanding about the disease anda about measles vaccination, a kind of knowledge that can be acquired through vaccination communication campaigns or from personal communication (from the doctors, nurses of the health care center or friends). Population description factors were also identified. Results analysis shows that neither age, region of origin or residence, marital status nor educational level were related to taking or not taking measles vaccines adequately. Most of the people remembered about having being informed about the last annual vaccination campaign by television, but no communication channel was significantly associated with vaccination status. Answers to questions about knowing the disease or not or knowing the vaccine or not, when analysed alone, did not show any association with taking measles vaccines at the time indicated by health agencies. However, the results showed that when parents felt pity for their children receiving shots, they delayed the vaccination for at least 20 days. Since families visit the health center at least seven times before children complete five years of age and since most of the children does not take the measles vaccine in the exactly recommended day, but delay or anticipate the shots, it is clear that there is no compliance to the recommended government\'s measles vaccination schedule (first dose at 9 and second at 15 months of age), although this is the message that annual communication campaigns and interpersonal communication try to pass

Introduction: La justice sociale, l’empathie et la responsabilité sociale sont des thèmes émergents en médecine dentaire. Plusieurs facultés de médecine dentaire ont commencé à incorporer ces concepts dans leur curriculum, mais nos connaissances sur l’efficacité de ces initiatives sont limitées. L’objectif de cette étude était de comprendre comment les étudiants et enseignants perçoivent l’enseignement de la justice sociale en médecine dentaire au premier cycle. Méthodes : Nous avons effectué une recherche qualitative en utilisant des entretiens semi- dirigés avec des étudiants, professeurs et cliniciens de la Faculté de médecine dentaire de l’Université de Montréal. Nous avons recruté 18 participants en utilisant un échantillonnage déterministe jusqu’à saturation. Les entrevues ont été enregistrées et retranscrites intégralement. Elles ont ensuite été codées avec le logiciel QDA Miner 5.0 (Provalis 2016). Une analyse thématique a été entreprise pour dégager les thèmes émergents en utilisant une méthodologie qualitative. Résultats : Cinq thèmes ont émergé des résultats. Certains étudiants étaient plus enclins à s’intéresser à la justice sociale et à participer aux activités communautaires facultatives. L’enseignement actuel comporte des lacunes incluant un manque d’exposition à certains plans de traitements alternatifs. Certaines barrières à l’enseignement ont été identifiées, le plus important étant un manque de temps dans le curriculum. L’enseignement souhaité de la justice sociale inclurait une prise de conscience accrue et une participation active des étudiants, une prise de responsabilité pour motiver l’action et produire un changement. L’application de la justice sociale en médecine dentaire se traduit par des soins accessibles et adaptés au patient. Conclusion: Les résultats de cette étude fournissent des pistes de réflexion pour le développement d’un curriculum de justice sociale qui pourra être évalué et validé, dans le but de former des dentistes socialement compétents qui prodigueront des soins axés sur le patient. / Introduction : Social justice, empathy and social responsibility are emerging themes in dentistry. Many dental faculties have started incorporating these concepts in their curriculum, but our knowledge of the effectiveness of these initiatives is limited. The objective of this study was to understand how students and educators perceive social justice education in the undergraduate dentistry program. Methods : We performed qualitative research using semi-structured interviews with students, professors and clinical faculty at the Université de Montréal dental school. We recruited 18 participants using purposeful sampling until saturation. The interviews were recorded and transcribed integrally. They were coded using QDA Miner 5.0 (Provalis 2016). Thematic analysis was undertaken to elucidate emerging themes using qualitative methodology. Results : Five themes emerged from the results. Certain students were more inclined to be interested in social justice and participate in voluntary community-based activities. There were gaps in current teaching methods including a lack of exposure to certain alternative treatment plans. Some barriers to teaching were identified, the most important being a lack of time. Desired teaching of social justice would include increased awareness and active student participation, and taking responsibility to motivate action to produce social change. The application of social justice in dentistry involves accessible and adapted care for patients. Conclusion : The results of this study provide insight for the development of a social justice education curriculum in dentistry that can be evaluated and validated in order to form socially competent dentists who can provide patient-centered care to the community.