No description available.

<p>U doktorskoj disertaciji razmatra se procena i odabir direktnih dobavljača u automobilskoj industriji, proces i razvoj kriterijuma u cilju optimalne selekcije najboljih izvora nabavke. Prikazane su različite metode koje se koriste za ove namene i razvijena je hibridna metoda kako bi se obezbedili najrealniji mogući rezultati procene dobavljača. Istraživanje je vršeno u jednoj kompaniji i korišćeni su podaci iz realnih poslovnih procesa.</p> / <p>In this thesis direct supplier assessment and selection systems development in automotive industry is considered, as well as criteria development in order to provide optimal supply sources. Different methods that are used for those purposes are presented and hybrid method was developed for providing the most realistic results of supplier assessment. The research was held in a real company using real business records.</p>

By combining the approaches of film history theory with research of the Soviet period, and on the basis of empirical research, this study carries out the reconstruction of exhibition, distribution and production. The main aim of this study is to present film as a multi-layered phenomenon of the Soviet period which encompasses socio-cultural, ideological, political, creative, technological, economical and institutional levels. This research not only identifies the main aims and tasks of the Soviet film policy (from above), but also discloses reasons for those cases when the programme-aimed intentions failed to be executed (from below). As it turns out, the “most important of all arts” was not that significant. The so-called advantages of cinema, such as its “mass appeal” or “effectiveness”, were only programme-based aspirations that granted film with mythical powers that had nothing in common with the processes that took place in the reality of Soviet Lithuania. The end of the creation of the Lithuanian film studio signified, on the one hand, the fact that the creation of the model of film industry in the periphery of the USSR had come to an end (production, distribution, exhibition); on the other hand, it marked the appropriation of the multi-stage system of film control. Having thoroughly analysed the modes of control expression, the research proposes a construct for this control system (“control pyramid”). / Derinant tarptautinėje istoriografijoje susiformavusias kino istorijos teorijos prieigas su sovietmečio tyrinėjimais, empirinio tyrimo pagrindu darbe atliekama kino rodymo (kino rodymo tinklas), platinimo (kino repertuaras), kino gamybos ir kūrybos rekonstrukcija. Pagrindinis darbo tikslas – pristatyti kiną kaip įvairialypį sovietmečio fenomeną, apimantį sociokultūrinius, ideologinius, politinius, kūrybinius, technologinius, ekonominius, institucinius lygmenis. Tyrime identifikuoti ne tik sovietų kino politikos pagrindiniai tikslai, uždaviniai („iš viršaus“), bet ir apčiuopti programinių intencijų neįgyvendinimo atvejai, priežastys („iš apačios“). Pasirodo, „svarbiausias iš menų“ ne toks jau ir buvo svarbus. Menami kino privalumai – „masiškumas“, paveikumas – tebuvo programinė siekiamybė, kurioje kinui suteiktos mitinės galios nieko bendra neturėjusios su sovietų Lietuvos tikrovėje vykusiais procesais. Lietuvos kino studijos kūrimo pabaiga, viena vertus, ženklino kino industrijos modelio kūrimo baigtį SSRS periferijoje (gamina, platina, rodo), kita vertus, daugiapakopės filmų kontrolės sistemos perėmimą. Atlikus nuoseklią kontrolės raišką, tyrime pasiūlytas kontrolės sistemos vaizdinys („kontrolės piramidė“). Šis leido ne tik priartėti prie supratimo kokioje gamybinėje, kūrybinėje, ideologinėje tikrovėje kino filmų kūrimo procesas vyko, bet ir pirmą kartą identifikuoti užmanymus bei filmus, patyrusius skirtingas nuobaudas ir draudimus.

Baigiamajame magistro studijų darbe nagrinėjami metodiniai kompleksinės renovacijos senamiesčio aplinkoje projektavimo ypatumai. Darbe nagrinėjamos Užupio kontekstas, esamos pastato konstrukcijos bei inžinerijos, daromas esamos būklės vertinimas ir nustatomos projektavimo gairės. Visa tyrimo medžiaga naudojama kompleksiškai renovuojant pastatus esančius Užupio g. 24. Čia kuriamas „Užupio respublikos“ kūrybinės industrijos klasteris. Nagrinėjama ir kuriama industrinio klasterio funkcinė programa, siūloma nauja teritorijos sutvarkymo koncepcija, kurios pagrindinė mintis: jungtis tarp Užupio ir Senamiesčio per naujai projektuojamą tiltą iš komplekso į Sereikiškių parką. Kuriama nauja erdvinė ir tūrinė komplekso struktūra. Detalizuojami pastatų architektūriniai, funkciniai, konstrukciniai ir inžineriniai sprendimai. Darbą sudaro šešios dalys: įvadas, metodinė dalis, analitinė dalis, eksperimentinė dalis. Literatūros sąrašas ir priedai (grafinė dalis). / The methods of complex renovation of the design in old town environment are researched in the final thesis. The thesis also include the analyses of current urban situation, the research of existing buildings structures and engineering. All the material is used for a comprehensive renovation of the buildings at Užupio st. 24, where the „Creative industries cluster of Užupis republic“ is going to be created. There is a deep research and development of the funcional program, the new concept of the site development is suggested, which is based on the connection between Užupis and Old Town area by the new bridge from the site to the Sereikiškiu park next to theVilnios river. The new development of existing volume and spaces are also proposed. There are solutions of architectural details, funcions, building structures and engineering's. The structure of final thesis includes: methodology, urban analysis, experimental stage, references, appendixes.

<p>Predmet istraživanja u radu jeste istraživanje značaja tržišnih institucija, posebno sajamskih organizacija, u ostvarivanju usvojenih ekonomskih i trgovinskih politika. U okviru ovog predmeta istraživanja biće posebno istražen razvoj i osnovne karakteristike sajamskih priredbi, upravljanje sajamskom priredbom kao događajem. Pri istraživanju biće korišćen projektni pristup svakom događaju u okviru sajamske organizacije. U analizi oblika organizovanosti posebno će biti istraženi oblici organizovanja najznačajnijih međunarodnih sajmova, kao i model projektne organizacije u ostvarivanju programa sajamskih priredbi.</p> / <p>The subject of research in the paper is the research of the importance of market institutions, especially fair organizations, in the implementation of adopted economic and trade policies. Within this subject, the development and basic characteristics of the fair events, the management of the fair event as an event will be especially explored. The research will use the project approach to each event within the fair organization. In analyzing the form of organization, the forms of organizing the most important international fairs will be explored, as well as the model of the project organization in the realization of the program of the fair events.</p>

Darbo tikslas - Įvertinti šeimos gydytojų požiūrį į farmacijos kompanijų medicinos atstovų teikiamą informaciją apie vaistus ir nustatyti, kaip ta informacija pasitelkiama, skiriant vaistus pacientams. Tyrimo metodika. 2008 m. balandžio – gruodžio mėnesiais, buvo apklausti Kauno mieso šeimos gydytojai dirbantys viešosiose ir privačiose įstaigose. Buvo išdalintos 229 anketos, atsakė – 133 respondentai (atsakas – 58, 1 proc.). Anketiniai duomenys analizuoti naudojant statistinę duomenų analizės programą SPSS 13.0. Statistinis duomenų reikšmingumas tikrintas pagal Chi kvadrato kriterijų, laisvės laipsnių skaičių ir statistinį reikšmingumą (p). Hipotezė apie dviejų nepriklausomų imčių vidurkių lygybę buvo tikrinama naudojant Mann – Whitney testą. Rezultatai. Dažniausiai šeimos gydytojai informaciją apie vaistus sužino medicinos atstovų individualių vizitų metu. Efektyviausi būdai informacijai apie vaistus sužinoti yra konferencijos, individualūs medicinos atstovų vizitai, bei specialisto vedamos apvalaus stalo prezentacijos. Lankančių šeimos gydytojus medicinos atstovų profesija dažniausiai yra gydytojai ir farmacininkai. Beveik trys ketvirtadaliai (72,2 proc.) šeimos gydytojų pastebi skirtingų profesijų medicinos atstovų kompetencijos skirtumus ir geriausiai vertina gydytojų bei farmacininkų kompetenciją pateikiant informaciją apie vaistus. Didžioji dalis (71,4 proc.) šeimos gydytojų bendravimą su medicinos atstovais vertina kaip dalykinį, jų nuomone, bendraujant su medicinos... [toliau žr. visą tekstą] / Aim of the study. To evaluate general practitioners view on how pharmaceutical companies present information about medicines and to determine how this information is used by doctors while prescribing them for patients. Methods. The general practitioners, who worked in private and public health centers in Kaunas city, were anonymously questioned from April to December in 2008. In total, 229 questionnaires were distributed, 133 of which were answered and returned back (the response rate was 58%). Statistical analysis of the obtained data was performed using the SPSS v. 13.0 software package. The associations between the variables were tested by Chi squared test. The hypothesis about the differences between means of two independent samples was evaluated using a criterion of Mann-Whitney test. Results. General practitioners most often get information about medicines from personal visits of medical representatives. The most effective ways of finding out the information about medicines are conferences, personal visits of medical representatives and round table meetings lead by specialists. General practitioners were most often visited by medical representatives who have doctor’s or pharmacist‘s qualifications. Almost three quaters (72.2%) of general practitioners have noticed different competence in qualification of medical representatives and those who had doctor‘s or pharmacist‘s qualification were evaluated best in providing the information about medicines. The greater part (71... [to full text]

<p>Истраживање у докторској дисертацији односи се на примену организационих и технолошких концепата у прерађивачком сектору, са акцентом на њихов допринос савременим трендовима производње, дефинисаним у оквиру Индустрије 4.0. Основни циљ истраживања је да се развије концептуални модел за евалуацију организационих и технолошких концепата у прерађивачком сектору, а након тога да се модел емпиријски примени са циљем утврђивања специфичних концепата који, посматрано из перспективе савремених производних трендова, имају највећи значај за компаније. За сврхе овог истраживања коришћене су методе за вишекритеријумско одлучивање. Развијени модел може се користити у будућим истраживањима, док се резултати могу користити за стратешку оријентацију компанија које су заинтересоване да се прилагоде и да послују у складу са савременим трендовима производње.</p> / <p>Istraživanje u doktorskoj disertaciji odnosi se na primenu organizacionih i tehnoloških koncepata u prerađivačkom sektoru, sa akcentom na njihov doprinos savremenim trendovima proizvodnje, definisanim u okviru Industrije 4.0. Osnovni cilj istraživanja je da se razvije konceptualni model za evaluaciju organizacionih i tehnoloških koncepata u prerađivačkom sektoru, a nakon toga da se model empirijski primeni sa ciljem utvrđivanja specifičnih koncepata koji, posmatrano iz perspektive savremenih proizvodnih trendova, imaju najveći značaj za kompanije. Za svrhe ovog istraživanja korišćene su metode za višekriterijumsko odlučivanje. Razvijeni model može se koristiti u budućim istraživanjima, dok se rezultati mogu koristiti za stratešku orijentaciju kompanija koje su zainteresovane da se prilagode i da posluju u skladu sa savremenim trendovima proizvodnje.</p> / <p>This research is related to the use of organizational and technological<br />concepts in manufacturing companies, highlighting their contribution to the<br />production principles of Industry 4.0. The main purpose of this research is to<br />develop a model for evaluation of organizational and technological concepts<br />in the manufacturing sector from the perspective of Industry 4.0.<br />Consequently, the model was used to determine which organizational and<br />technological concepts are contributing the most to the production principles<br />of Industry 4.0. The developed model could be used in future research, while<br />the results presented in this research could serve for strategic orientation of<br />manufacturers.</p>

<p>Osnovni zadatak ove doktorske disertacije jeste da sagleda dru&scaron;tveno&ndash;ekonomski, prosvetni, kulturni i demografski razvoj Užičkog okruga od 1947. god 1963. godine. U disertaciji je prikazan razvoj najznačajnijih privrednih organiazcija Užičkog orkuga (kasnije Sreza Titovo Užice) koje su podstakle promene u svim sverama dru&scaron;tvenog života ovog kraja. Industrijalizacije je inicirala preseljenje stanovnižtva sa sela u industrijske centre. Da bi se obezbedio život novih stanovnika gradova gradili su se infrastrukturni objekti, stanovi, &scaron;kole, vrtide, domovi zdravlja, bolnice, ustanove za sovijalno staranje i kulturne ustavnove. I pored svih dru&scaron;tveno &ndash; političkih protivurečnosti koje su obeležile ovo doba, može se konstatovati da je užički kraj ostvario vidan ekonomski i kulturni razvoj.</p> / <p>The main task of this doctoral dissertation is to<br />examine the socio-economic, educational, cultural<br />and demographic development of the District of<br />Uzice from 1947 to 1963. The dissertation presents<br />the development of the most important business<br />organizations of District of Uzice ( later the County<br />of Titovo Uzice) that have encouraged changes in all<br />spheres of social life in this region. Industrialization<br />has initiated migration of population from rural to<br />industrial centers. In order to maintain a certain<br />quality of life for the new city inhabitants the new<br />infrastructure objects, housing, schools,<br />kindergartens, healthcare centres and hospitals,<br />social welfare and cultural institutions were built.<br />Despite all the socio - political controversies that<br />have marked this period, it can be concluded that<br />the region of Uzice made a significant economic and<br />cultural development in that period.</p>

<p>У докторској дисертацији су предложена два модела: модел за планирање испорука и агрегационо планирање производње и модел за прогнозу купчеве потражње у ланцу снабдевања у аутомобилској индустрији. Оба модела примењена су на студији случаја у предузећима два добављача из области аутомобилске индустрије у Републици Србији. Истраживање је показало применљивост предложених модела на практичним проблемима у присуству неизвесности и употребљивост њихових резултата у аутомобилској индустрији. Модели су показали боље резултате у односу на практичне податке у предузећима и у односу на основне стратегије за планирање производње и залиха које се користе у аутомобилској индустрији.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji su predložena dva modela: model za planiranje isporuka i agregaciono planiranje proizvodnje i model za prognozu kupčeve potražnje u lancu snabdevanja u automobilskoj industriji. Oba modela primenjena su na studiji slučaja u preduzećima dva dobavljača iz oblasti automobilske industrije u Republici Srbiji. Istraživanje je pokazalo primenljivost predloženih modela na praktičnim problemima u prisustvu neizvesnosti i upotrebljivost njihovih rezultata u automobilskoj industriji. Modeli su pokazali bolje rezultate u odnosu na praktične podatke u preduzećima i u odnosu na osnovne strategije za planiranje proizvodnje i zaliha koje se koriste u automobilskoj industriji.</p> / <p>In doctoral dissertation are proposed two models: model for delivery planning and aggregate production planning and model for customer demand forecasting in supply chain in automotive industry. Both models are applied on the case study in enterprises of two suppliers from area of automotive industry in Republic of Serbia. The research shows applicability of proposed models on practital problems in the presence of uncertanty and usability of their results in automotive industry. Models have showed better results in regard to both the practical data in enterprises and a basic strategies for production planning and inventory planning which are used in automotive industry.</p>

<p>Тема докторске дисертације је анализа квалитета воде Великог бачког канала, могућности санације и одрживо коришћење његових развојних потенцијала на каналској мрежи и њеном непосредном приобаљу. На основу расположивих података за десетогодишњи период (2000-2009) указало се на проблеме изазване одређеним загађивачима на целој дужини тока и анализиран је утицај најзначајнијих загађивача у насељима која се налазе у непосредној близини канала. Подаци који указују на квалитативну анализу воде помогли су да се направи корелација између квалитета каналске воде и ставова локалног становништва у погледу коришћења Великог бачког канала у привредне сврхе. Циљ дисертације је да дефинише квалитет каналске воде коришћењем хидролошких и статистичких метода који се тренутно широко примењују у многим истраживањима, као и да укаже који од метода дају најбоље резултате. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Serbian Water Quality Index (SWQI), применa hi-квадрат теста, дескриптивна статистичка анализа, t-тест за независне узорке, једнофакторска анализа варијансе АNOVA и израчунавања коефицијента корелације. На основу статистичке обраде података видимо да на читавом току Великог бачког канала, који је дуг свега 123 km постоје деонице (профили I, II и III) које су чисте и у потпуности погодне за експлоатацију и одрживо коришћење свих његових функција, и деоница (профил IV) која је у потпуности деградирана и неупотребљива. На каналу је карактеристично органско загађење. Најзначајнији индустријски објекти лоцирани су у централном делу Великог бачког канала, где је и евидентирано највеће загађење, у општини Врбас. Фарма свиња &bdquo;Farmakoop&ldquo;, фабрика уља &bdquo;Витал&ldquo;, и кланица &bdquo;Carnex&ldquo;, су вруће тачке које су углавном одговорне за лошу еколошку ситуацију у каналу. На простору око Великог бачког канала мали је број фабрика које примењују еколошке стандарде, а само неке од њих имају примарна или секундарна постројења за претходну обраду отпадних вода пре испуштања у реципијент. Резултати SWQI анализе показали су да су деонице на профилима I, II, III и V у потпуности погодне за привредни развој (SWQI&gt;70) а да је деоница на профилу IV (SWQI&lt;37) у потпуности деградирана. Као идеално решење за смањење загађења Великог бачког канала наводи се изградња и употреба централног постројења за прераду отпадних вода, као и коришћење отпадних индустријских и комуналних вода у пољопривреди. На основу резултата анкетног истраживања видимо да локално становништво сматра да Велики бачки канал може да поврати већи део својих ранијих функција (наводњавање, одводњавање, пловидба, узгој рибе...). Да би се то и десило неопходно је контролисати места улива отпадних вода у Канал, а саме отпадне воде третирати и довести у стање у ком неће угрозити његов квалитет воде. Одговори испитаника се разликују у зависности од њиховог места становања, где се посебно истичу становници Врбаса са изузетно негативним ставовима, што је и за очекивати с обзиром на резултате квалитета воде на овом делу Канала.[</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza kvaliteta vode Velikog bačkog kanala, mogućnosti sanacije i održivo korišćenje njegovih razvojnih potencijala na kanalskoj mreži i njenom neposrednom priobalju. Na osnovu raspoloživih podataka za desetogodišnji period (2000-2009) ukazalo se na probleme izazvane određenim zagađivačima na celoj dužini toka i analiziran je uticaj najznačajnijih zagađivača u naseljima koja se nalaze u neposrednoj blizini kanala. Podaci koji ukazuju na kvalitativnu analizu vode pomogli su da se napravi korelacija između kvaliteta kanalske vode i stavova lokalnog stanovništva u pogledu korišćenja Velikog bačkog kanala u privredne svrhe. Cilj disertacije je da definiše kvalitet kanalske vode korišćenjem hidroloških i statističkih metoda koji se trenutno široko primenjuju u mnogim istraživanjima, kao i da ukaže koji od metoda daju najbolje rezultate. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Serbian Water Quality Index (SWQI), primena hi-kvadrat testa, deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke, jednofaktorska analiza varijanse ANOVA i izračunavanja koeficijenta korelacije. Na osnovu statističke obrade podataka vidimo da na čitavom toku Velikog bačkog kanala, koji je dug svega 123 km postoje deonice (profili I, II i III) koje su čiste i u potpunosti pogodne za eksploataciju i održivo korišćenje svih njegovih funkcija, i deonica (profil IV) koja je u potpunosti degradirana i neupotrebljiva. Na kanalu je karakteristično organsko zagađenje. Najznačajniji industrijski objekti locirani su u centralnom delu Velikog bačkog kanala, gde je i evidentirano najveće zagađenje, u opštini Vrbas. Farma svinja &bdquo;Farmakoop&ldquo;, fabrika ulja &bdquo;Vital&ldquo;, i klanica &bdquo;Carnex&ldquo;, su vruće tačke koje su uglavnom odgovorne za lošu ekološku situaciju u kanalu. Na prostoru oko Velikog bačkog kanala mali je broj fabrika koje primenjuju ekološke standarde, a samo neke od njih imaju primarna ili sekundarna postrojenja za prethodnu obradu otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent. Rezultati SWQI analize pokazali su da su deonice na profilima I, II, III i V u potpunosti pogodne za privredni razvoj (SWQI&gt;70) a da je deonica na profilu IV (SWQI&lt;37) u potpunosti degradirana. Kao idealno rešenje za smanjenje zagađenja Velikog bačkog kanala navodi se izgradnja i upotreba centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i korišćenje otpadnih industrijskih i komunalnih voda u poljoprivredi. Na osnovu rezultata anketnog istraživanja vidimo da lokalno stanovništvo smatra da Veliki bački kanal može da povrati veći deo svojih ranijih funkcija (navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidba, uzgoj ribe...). Da bi se to i desilo neophodno je kontrolisati mesta uliva otpadnih voda u Kanal, a same otpadne vode tretirati i dovesti u stanje u kom neće ugroziti njegov kvalitet vode. Odgovori ispitanika se razlikuju u zavisnosti od njihovog mesta stanovanja, gde se posebno ističu stanovnici Vrbasa sa izuzetno negativnim stavovima, što je i za očekivati s obzirom na rezultate kvaliteta vode na ovom delu Kanala.[</p> / <p>The topic of this PhD thesis is the quality analysis of the Veliki Backi Canal water, possible recovery and sustainable use of its development potential over the canal network and its immediate banks area. Based on the relevant data for a ten-year period (2000-2009) certain problems surfaced caused by various polluters throughout the entire canal and the impact of the most significant polluters on populated areas in the vicinity of the canal has been analysed. Data gathered with qualitative analyses of water helped in establishing the correlation between the quality of canal water and local population attitude towards the use of the Veliki Backi Canal for commercial purposes. The purpose of this thesis is to define the quality of canal water using hydrologic and statistic methods, currently widely used in numerous researches, as well as to pinpoint which method provides the best results. In order to obtain the necessary data various methods were used: Serbian Water Quality Index (SWQI), application of hi-square test, descriptive statistic analysis, t-test for independent samples, one-factor analyses of variance АNOVA and the correlation coefficient measurement. Based on statistical data it can be observed that there are different sections of the entire Veliki Backi Canal, only 123 km in length. There are sections (profiles I, II and III) which are clean and fully appropriate for exploitation and sustainable use of all its functions. However, there is also a section (profile IV) which is completely degraded and unusable. Another characteristic of the Canal is organic pollution. The biggest industrial facilities are based in the central part of the Veliki Backi Canal with highest pollution in the municiplaity Vrbas. There are hot spots, such as a pig farm &bdquo;Farmakoop&ldquo;,oil factory &ldquo;Vital&rdquo; and slaughterhouse &bdquo;Carnex&ldquo;, mainly responsible for poor ecological state of the Canal. An insignificant number of factories in the area of the Veliki Backi Canal apply ecology standards and only few have primary or secondary facilities for pre-treatment of waste water before discharge into the recipient. SWQI analyses results show that the Canal sections with profiles I, II, III and V are entirely appropriate for economic development (SWQI&gt;70) whereas the section with profile IV (SWQI&lt;37) is completely degraded. In order to decrease pollution of the Veliki Backi Canal, as the ideal solution is suggested to construct the central facility for pre-treatment of wastewater as well as to use industrial and utility wastewater in agriculture. According to the survey results the locals believe that the Veliki Backi Canal could recover most of its previous functions (irrigation, drainage, sailing, fish farming....). In order to ensure something like that it would be necessary to control wastewater flow spots and to treat the wastewater so that it does not endanger the water quality of the Canal. The survey responses differ according to the area of living with particularly negative attitudes of people from Vrbas and that was to be expected if we bear in mind the worst water quality results in this part of the Canal.</p>