The government procurement legislation – i.e. the Swedish procurement law, the EC procurement directives and the WTO’s Government Procurement Agreement – applies on public procurement. Such a procurement exists when the contractor meets the conditions stated in the directives that the organ is to be considered as a contracting auhtority. The conditions are supposed to cover the bodies that objectively are thought to take other considerations than economic when purchasing services or products. The definition of contracting authorities has, however, given rise to several interpretation problems when putting the wording into practice. Since it is the contracting authorities themselves that are responsible for their compliance with the law when purchasing, an unclear definition will result in bodies getting a possibility to, to a larger extent, evade the obligation to comply with the procurement legislation. Because of this, it is of great importance that the courts create a unitary interpretation of the definition; a clear definition serves as a means of exerting pressure. The thesis is an investigation of the definition of contracting authority where the primary source of information consists of case law from the European Court of Justice. The purpose is to visualize the underlying philisophy of the regulation with a view to suggest an instrument for determining a body’s status as a contracting authority. Regarding the definition of contracting authority, the thesis discuss three different levels. The first level consists of an examination of the wording according to both the directives and the Swedish law, and then the interpretation of the wording by the European Court of Justice. At the following level, it is set out to illustrate differences between the definition on a national level and an EC level, respectively. Finally, it will be established what legislation technique that seems to have been used when formulating the definition of contracting authority in the directives, and also how the result of this should influence the interpretation of the term.

none

Because the e-government policy carries out, government departments in Taiwan built many Websites to show some government decree information in these years. Besides, for catching on public opinion they open some Online Public Discussion Forum on Website to create communication channel between people and government. In other words, we can say this function as ¡§Electronic Democracy¡¨ or ¡§Digital Democracy¡¨. In addition to this function, I think about whether Online Public Discussion Forum can provide an activity platform for Knowledge Management to promote further some government¡¦s administration policy. This research used ¡§Online Public Discussion Forum of Government Procurement Law¡¨ as case study in view of Knowledge Management process activity about Government Procurement Law¡¦s administration. This research used three perspectives--- administration¡¦s process perspective, Virtual Community¡¦s management perspective, and on-line user¡¦s interaction perspective --- to observe this case study. Moreover, summarize these observation and reference feasibility of Government Procurement Law¡¦s administration in the future to recommend briefly the follow points: 1.Based on quick mobility about Government Procurement¡¦s staff in everywhere government entity, difficultly for expending organization of human resource in order to the government reform, and tendency of Government Procurement system development, I recommend to give priority for codification strategy and secondary for personalization strategy. Moreover, combine process-centred strategy with product-centred strategy to become internet strategy. 2.Integrate transaction-based strategy, systematic strategy and socialized strategy into Knowledge Management strategy for Government Procurement Law¡¦s administration¡G (1) Transaction-based strategy: Recommend to build ¡§Knowledge mapping¡¨. Currently responsible entity (Public Construction Commission, Executive Yuan) promoted ¡§seed teachers¡¨ and add undertaker¡¦s name in the official documents published on Website. Moreover, I suggest classifying and appraising the books, training, seminars and so on about Government Procurement¡¦s topic with the Knowledge Management concept. The way will make users to search information and knowledge conveniently. (2) Systematic strategy: Recommend to attach ¡§Knowledge layer¡¨ to ¡§Data layer¡¨ and ¡§Information layer¡¨ on Website. I suggest that responsible entity reorganize these data and information to present easy-touching knowledge for users. Moreover, cultivate user¡¦s problem-solving and innovation ability by themselves with strengthening invest in information technology and promoting users to use these knowledge, information, data. (3) Socialized strategy: Recommend to build ¡§Knowledge Community¡¨. Currently responsible entity built ¡§Virtual Community¡¨ to create a platform for everywhere users. Moreover, I suggest encouraging users to create and open a variety of ¡§Practice Community¡¨ in their organizations and endowed with Knowledge Worker function. The way can convert Tacit Knowledge among people into Explicit Knowledge and make up ¡§Best Practice¡¨. This reorganized knowledge can transfer and share conveniently. 3.In managing Virtual Community aspect, except for responsible entity playing the role of manager and maintainer, I recommend further to play the role of trigger for Knowledge Management. Moreover, combining performance with Knowledge Worker¡¦s function will encourage employees to do positively Knowledge actively in addition to official-documents everyday. 4.If Management of Procurement Professionals can build classify system in the future, I recommend to implement the appraisal system to understand staff¡¦s knowledge internalization and validate professional ability. Moreover, according to requirement for different users, responsible entity should open different sorts and levels¡¦ ¡§Knowledge Community¡¨. This way can add the depth and breadth of discussion on On-line Forum.

Esta pesquisa analisa um conjunto de 76 decisões proferidas pelo Tribunal de Contas da União Brasileiro, relativas às irregularidades de sobrepreço em contratos de obras publicas federais licitadas e executadas, com o objetivo de identificar estratégias de captura de renda e as respostas da Corte de contas. Estas decisões são denominadas de acórdãos e foram selecionadas pelo próprio Tribunal para servirem de paradigma para futuras decisões. A pesquisa identificou 4 diferentes estratégias de captura de renda envolvendo manipulação de índices referenciais de preço de itens unitários e verificou que as determinações contidas nos acórdãos analisados limitam-se a corrigir a irregularidade e a penalizar os responsáveis com multas previamente conhecidas. / The study analyzes 76 decisions made by the Brazilian Supreme Audit Court, regarding overpricing irregularities in public bidding contracting for federal construction and execution, in order to identify rent-seeking strategies and Court responses. These decisions are called \"acórdãos\" and they were selected by the Supreme Audit Court to guide future decision making. The study identified 4 different rent-seeking strategies involving the manipulation of price reference indexes for unit items and it also verified that the decisions are limited to correct the irregularity and to penalize the responsible ones with prior known fines.

Avec l'adoption des nouvelles directives marchés publics s'achève un cycle d'une quinzaine d'années au cours duquel l'objectif concurrentiel assigné au droit des marchés publics aura tout à la fois été renforcé par le principe de libre concurrence et concurrencé par des objectifs de politiques publiques. Doublement instrumentalisé par ces deux séries d'objectifs, le droit des marchés publics est ainsi devenu un des outils dont la puissance publique dispose pour, dans une démarche caracté1istique de la régulation instaurer un équilibre économique optimum que le marché n'est pas capable de produire par lui-même. La théorie selon laquelle les collectivités publiques seraient devenues des entités sociales banalisées s''en trouve fortement nuancée. Leur présence dans l'économie ne disparaît pas au profit. du «tout marché » mais emprunte des voies nouvelles. Dans le droit des marchés publics comme dans le droit public économique, la démarche de régulation permet ainsi le dépassement de la concurrence par sa conciliation avec d'autres objectifs d'intérêt général. Autrement dit cette démarche y est porteuse d'un intérêt général pluraliste dont la définition relève par essence du politique. C'est pourquoi, si la conciliation entre concurrence et politiques publiques dans les marchés publics nécessite pour les acheteurs et le juge du contrat l'usage de raisonnements économiques issus du droit public de la concurrence, elle appelle aussi l'instauration d'une gouvernance des marchés publics au service de la définition d'une politique d'achat. / With the adoption of the new EU Public Procurement Directives there ends a cycle of about fifteen years which have seen the competitive objective assigned to the procurement contracts law being both strengthened by the competition principle and completed by public policies objectives. Doubly instrumentalized by these two series of objectives, procurement contracts have become one of the public authorities' tools for establishing an optimal balance between competition and social or environmental objectives in the economy. A balance that the market is not itself able to produce. It follows that the deregulating public service theory is strongly discussed there. The public sector bas not disappeared for the benefit of the private market but follows new paths in order to foster a balance between competition and other objectives of general interest. And finally, finding this balance is a political issue. That is why, if the the coming together of competition and public policies in procurement contracts needs the buyers and the judge the use of economic tools rooted in competition law, it also and maybe principally calls for a new public procurement contracts govemance in order to defi.ne a public procurement policy.

Das Kompetenzzentrum für kommunale Infrastruktur Sachsen (KOMKIS) stellt eine kostenfreie Informations- und Beratungsplattform für die kommunale Ebene in Sachsen dar. Im Schnittstellenbereich zwischen Verwaltung, Wissenschaft und Politik agiert das KOMKIS als kompetenter Informationsgeber, neutralen Vermittler und inhaltlicher Ansprechpartner zu Themen der kommunalen Infrastrukturbeschaffung, -erhaltung und -bewirtschaftung.

Das Kompetenzzentrum für kommunale Infrastruktur Sachsen (KOMKIS) stellt eine kostenfreie Informations- und Beratungsplattform für die kommunale Ebene in Sachsen dar. Im Schnittstellenbereich zwischen Verwaltung, Wissenschaft und Politik agiert das KOMKIS als kompetenter Informationsgeber, neutralen Vermittler und inhaltlicher Ansprechpartner zu Themen der kommunalen Infrastrukturbeschaffung, -erhaltung und -bewirtschaftung.

Das Kompetenzzentrum für kommunale Infrastruktur Sachsen (KOMKIS) stellt eine kostenfreie Informations- und Beratungsplattform für die kommunale Ebene in Sachsen dar. Im Schnittstellenbereich zwischen Verwaltung, Wissenschaft und Politik agiert das KOMKIS als kompetenter Informationsgeber, neutralen Vermittler und inhaltlicher Ansprechpartner zu Themen der kommunalen Infrastrukturbeschaffung, -erhaltung und -bewirtschaftung.

Das Kompetenzzentrum für kommunale Infrastruktur Sachsen (KOMKIS) stellt eine kostenfreie Informations- und Beratungsplattform für die kommunale Ebene in Sachsen dar. Im Schnittstellenbereich zwischen Verwaltung, Wissenschaft und Politik agiert das KOMKIS als kompetenter Informationsgeber, neutralen Vermittler und inhaltlicher Ansprechpartner zu Themen der kommunalen Infrastrukturbeschaffung, -erhaltung und -bewirtschaftung.

<p>Поглед на јавно-приватно партнерство (у даљем тексту: ЈПП) у савременим условима даје&nbsp;слику о комплексном модерном концепту, економско-правној, али и политичкој&nbsp;категорији, институту који је на први поглед сасвим јасан, а суштински недовољно&nbsp;истражен. ЈПП посматрано под лупом научне и стручне јавности, углавном се описује као&nbsp;пожељан концепт у домену развоја инфраструктуре и пружања јавних услуга. Схватање да&nbsp;се путем ЈПП могу решити сви проблеми који не могу бити ефикасно решени од стране јавног сектора је готово митско. Оно никада неће бити доминантан модел у овој области,&nbsp;због своје комплексности, због чињенице да је за мале пројекте скуп метод, али и због&nbsp;тога што некада захтева коришћење много више ресурса него што је потребно.&nbsp;Успостављањем овог вида сарадње између јавног и приватног партнера може да се сложи<br />финансијска слагалица и реши проблем финансирања одређеног пројекта, поделом&nbsp;трошкова и одговорности јавног и приватног субјекта. Ипак ЈПП не треба приступати&nbsp;само као механизму помоћу ког ће се исправити недостаци на тржишту. Треба имати у&nbsp;виду појединачне предности овог модела и вредности које му се приписују.<br />Први део рада посвећен је истраживачком путу ка проналажењу адекватне дефиниције&nbsp;ЈПП, уз свевремено настојање да се овај концепт разликује од сличних модела. Указано је&nbsp;на основне предности и недостатке ЈПП, представљен историјски развој сарадње јавног и&nbsp;приватног партнера и анализирана су начела ЈПП.<br />Други део рада посвећен је правном оквиру ЈПП. Анализиране су правне норме којима је&nbsp;регулисано ЈПП, прво у Европској унији, а потом и у Републици Србији. Услов за&nbsp;примену ЈПП у свакој држави је доношење одговарајућих правних норми и обезбеђивање&nbsp;начина и средстава за примену ових норми. Када се у улози института који је потребно&nbsp;правно уредити јави хибридна творевина попут ЈПП, намеће се захтев за успостављањем&nbsp;баланса између приватног и јавног права и остваривањем разних циљева, попут&nbsp;економских, социјалних и правних, што комплексној мрежи јавно-приватних односа даје&nbsp;специфичност и универзалну вредност. Због значаја усклађивања националног&nbsp;законодавства са правом Европске уније, истраживачки рад усмерен је на утврђивање&nbsp;резултата досадашње хармонизације правила о ЈПП у домаћем праву са онима која важе у<br />праву Европске уније, у циљу давања закључка о томе у којој мери је овај посао успешно&nbsp;спроведен. У овом делу рада учињен је и кратак осврт на регулаторну делатност&nbsp;UNCITRAL-а и могућност стандардизације јавних уговора.<br />Трећи део рада посвећен је облицима ЈПП, при чему су детаљно анализирани уговорни&nbsp;облици ЈПП, а потом је указано на најзначајније карактеристике институционалног ЈПП.<br />Четврти део посвећен је субјектима ЈПП. Након детаљне анализе правног положаја јавног&nbsp;и приватног партнера, наметнуло се као питање од нарочитог значаја за обраду теме да се&nbsp;утврди које чињенице су утицале на то да локалне самоуправе постану субјект који се&nbsp;најчешће јавља у улози јавног партнера у пројектима ЈПП у Републици Србији, што&nbsp;представља изузетак у пракси која је забележена у Европској унији. У том циљу спроведено је емпиријско истраживање, а резултати истраживања унети су у овај део рада.<br />Због чињенице да се ЈПП смешта у режим јавних набавки када је потребно изабрати&nbsp;приватног партнера, односно доделити концесију, пети део овог рада односи се на право&nbsp;јавних набавки, а посебно се у овом делу рада говори о поступцима јавних набавки,&nbsp;критеријумима за избор приватног партнера, значају самоиницијативног предлога,&nbsp;правилима о заштити конкуренције, а због најуже повезаности са темом поступка доделе&nbsp;јавног уговора, у овом делу указано је на то какву улогу имају надлежне институције у&nbsp;поступку доделе јавног уговора и како се спроводи надзор над реализацијом јавног&nbsp;уговора.<br />Највећи део рада посвећен је јавном уговору о ЈПП, његовом појму, правној природи,&nbsp;садржини, изменама и престанку. Иако се у Републици Србији сматра да успех ЈПП&nbsp;зависи од добро сачињеног јавног уговора, у Европској унији влада став да је кључ успеха&nbsp;у природи односа између учесника, који треба да буде заснован на сарадњи и међусобном&nbsp;поверењу.<br />Уколико поверење изостане и дође до спора, уговорне стране користе неки од механизама&nbsp;за решавање насталог спора, који су анализирани у седмом делу рада. Осми део рада посвећен је закључним разматрањима и попису коришћене литературе.</p> / <p>Pogled na javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP) u savremenim uslovima daje&nbsp;sliku o kompleksnom modernom konceptu, ekonomsko-pravnoj, ali i političkoj&nbsp;kategoriji, institutu koji je na prvi pogled sasvim jasan, a suštinski nedovoljno&nbsp;istražen. JPP posmatrano pod lupom naučne i stručne javnosti, uglavnom se opisuje kao&nbsp;poželjan koncept u domenu razvoja infrastrukture i pružanja javnih usluga. Shvatanje da&nbsp;se putem JPP mogu rešiti svi problemi koji ne mogu biti efikasno rešeni od strane javnog sektora je gotovo mitsko. Ono nikada neće biti dominantan model u ovoj oblasti,&nbsp;zbog svoje kompleksnosti, zbog činjenice da je za male projekte skup metod, ali i zbog&nbsp;toga što nekada zahteva korišćenje mnogo više resursa nego što je potrebno.&nbsp;Uspostavljanjem ovog vida saradnje između javnog i privatnog partnera može da se složi<br />finansijska slagalica i reši problem finansiranja određenog projekta, podelom&nbsp;troškova i odgovornosti javnog i privatnog subjekta. Ipak JPP ne treba pristupati&nbsp;samo kao mehanizmu pomoću kog će se ispraviti nedostaci na tržištu. Treba imati u&nbsp;vidu pojedinačne prednosti ovog modela i vrednosti koje mu se pripisuju.<br />Prvi deo rada posvećen je istraživačkom putu ka pronalaženju adekvatne definicije&nbsp;JPP, uz svevremeno nastojanje da se ovaj koncept razlikuje od sličnih modela. Ukazano je&nbsp;na osnovne prednosti i nedostatke JPP, predstavljen istorijski razvoj saradnje javnog i&nbsp;privatnog partnera i analizirana su načela JPP.<br />Drugi deo rada posvećen je pravnom okviru JPP. Analizirane su pravne norme kojima je&nbsp;regulisano JPP, prvo u Evropskoj uniji, a potom i u Republici Srbiji. Uslov za&nbsp;primenu JPP u svakoj državi je donošenje odgovarajućih pravnih normi i obezbeđivanje&nbsp;načina i sredstava za primenu ovih normi. Kada se u ulozi instituta koji je potrebno&nbsp;pravno urediti javi hibridna tvorevina poput JPP, nameće se zahtev za uspostavljanjem&nbsp;balansa između privatnog i javnog prava i ostvarivanjem raznih ciljeva, poput&nbsp;ekonomskih, socijalnih i pravnih, što kompleksnoj mreži javno-privatnih odnosa daje&nbsp;specifičnost i univerzalnu vrednost. Zbog značaja usklađivanja nacionalnog&nbsp;zakonodavstva sa pravom Evropske unije, istraživački rad usmeren je na utvrđivanje&nbsp;rezultata dosadašnje harmonizacije pravila o JPP u domaćem pravu sa onima koja važe u<br />pravu Evropske unije, u cilju davanja zaključka o tome u kojoj meri je ovaj posao uspešno&nbsp;sproveden. U ovom delu rada učinjen je i kratak osvrt na regulatornu delatnost&nbsp;UNCITRAL-a i mogućnost standardizacije javnih ugovora.<br />Treći deo rada posvećen je oblicima JPP, pri čemu su detaljno analizirani ugovorni&nbsp;oblici JPP, a potom je ukazano na najznačajnije karakteristike institucionalnog JPP.<br />Četvrti deo posvećen je subjektima JPP. Nakon detaljne analize pravnog položaja javnog&nbsp;i privatnog partnera, nametnulo se kao pitanje od naročitog značaja za obradu teme da se&nbsp;utvrdi koje činjenice su uticale na to da lokalne samouprave postanu subjekt koji se&nbsp;najčešće javlja u ulozi javnog partnera u projektima JPP u Republici Srbiji, što&nbsp;predstavlja izuzetak u praksi koja je zabeležena u Evropskoj uniji. U tom cilju sprovedeno je empirijsko istraživanje, a rezultati istraživanja uneti su u ovaj deo rada.<br />Zbog činjenice da se JPP smešta u režim javnih nabavki kada je potrebno izabrati&nbsp;privatnog partnera, odnosno dodeliti koncesiju, peti deo ovog rada odnosi se na pravo&nbsp;javnih nabavki, a posebno se u ovom delu rada govori o postupcima javnih nabavki,&nbsp;kriterijumima za izbor privatnog partnera, značaju samoinicijativnog predloga,&nbsp;pravilima o zaštiti konkurencije, a zbog najuže povezanosti sa temom postupka dodele&nbsp;javnog ugovora, u ovom delu ukazano je na to kakvu ulogu imaju nadležne institucije u&nbsp;postupku dodele javnog ugovora i kako se sprovodi nadzor nad realizacijom javnog&nbsp;ugovora.<br />Najveći deo rada posvećen je javnom ugovoru o JPP, njegovom pojmu, pravnoj prirodi,&nbsp;sadržini, izmenama i prestanku. Iako se u Republici Srbiji smatra da uspeh JPP&nbsp;zavisi od dobro sačinjenog javnog ugovora, u Evropskoj uniji vlada stav da je ključ uspeha&nbsp;u prirodi odnosa između učesnika, koji treba da bude zasnovan na saradnji i međusobnom&nbsp;poverenju.<br />Ukoliko poverenje izostane i dođe do spora, ugovorne strane koriste neki od mehanizama&nbsp;za rešavanje nastalog spora, koji su analizirani u sedmom delu rada. Osmi deo rada posvećen je zaključnim razmatranjima i popisu korišćene literature.</p> / <p>The view of public-private partnership (hereinafter: PPP) in contemporary conditions gives an&nbsp;image of a complex modern concept, in an economic-legal, but also a political category. This is&nbsp;an institution that is quite clear at first glance, but essentially inadequately explored. The PPP,&nbsp;viewed by the scientific and professional public, is generally described as a desirable concept in&nbsp;the field of infrastructure development and public service provision. The viewpoint according to which all problems the public sector may fail to solve can be solved through PPP is almost&nbsp;mythical. It will never be a dominant model in this area due to its complexity and the fact that it&nbsp;is expensive for small projects, but also because it sometimes requires the use of much more<br />resources than necessary. By establishing this type of cooperation between the public and private&nbsp;partners, a financial jigsaw puzzle can be made and the problem of financing of a particular&nbsp;project may be solved by the division of costs and responsibilities of the public and private&nbsp;entities. However, PPP should not be regarded only as a mechanism by which the shortcomings&nbsp;in the market will be amended. One should bear in mind the individual advantages of this model&nbsp;and the values attributed to it.<br />The first part of the paper deals with finding an appropriate definition of PPP, while<br />simultaneously trying to distinguish this concept from similar models. This part points out the&nbsp;basic advantages and disadvantages of PPP, presents the historical development of public and&nbsp;private partner cooperation and analyzes the principles of PPP.<br />In the second part of the paper, which is devoted to the legal framework of PPP, there is an&nbsp;analysis of the legal norms regulating the PPP, first in the European Union, and then in the&nbsp;Republic of Serbia. The requirement for the implementation of PPPs in each country is the&nbsp;adoption of appropriate legal norms and the provision of means for the application of these&nbsp;standards. When the role of the institute that needs to be regulated is taken by a hybrid formation&nbsp;such as PPP, then this leads to the demand for establishing a balance between private and public&nbsp;law and achieving various goals, such as economic, social and legal ones, which gives a specific&nbsp;and universal value to the complex network of public-private relations. Due to the importance of&nbsp;aligning the national legislation with the law of the European Union, the research focused on<br />determining the results of the previous harmonization of the rules on PPP in domestic law with&nbsp;the law of the European Union, in order to give a conclusion on the extent to which this work has&nbsp;been successfully implemented. In this part of the paper, there is a short overview of the&nbsp;regulatory activity of UNCITRAL and the possibility of standardizing public contracts.<br />In the third part of the paper, which is the result of the research on the forms of PPP, there is a&nbsp;detailed analysis of the contractual forms of PPP and the most significant characteristics of the&nbsp;institutional PPP.<br />The fourth part of the paper is dedicated to PPP subjects. After a detailed analysis of the legal&nbsp;position of the public and private partners, a question of particular importance for the topic arose&nbsp;and it refers to the necessity to find out which facts influenced the local self-government to&nbsp;become the subject that most often appears as a public partner in PPP projects in the Republic of&nbsp;Serbia, which is an exception in practice seen in the European Union. Hence, the empirical&nbsp;research was conducted and the results of the research are given in this part of the paper.<br />Owing to the fact that PPP is placed in the system of public procurement when it is necessary to&nbsp;choose a private partner, i.e. to grant a concession, the fifth part of this paper deals with the law&nbsp;on public procurement, in particular public procurement procedures, selection criteria for the&nbsp;private partner, the importance of a self-initiative proposal and regulations on protection of&nbsp;competition. Due to the closest connection with the topic of awarding the public contract, in this&nbsp;part there was an emphasis on the role of the competent institutions in the procedure of awarding&nbsp;a public contract and how the supervision over the implementation of the public contract is&nbsp;carried out.<br />The largest part of the paper is devoted to the public contract on PPP, its concept, legal nature,&nbsp;content, changes and termination. Although in the Republic of Serbia it is considered that the&nbsp;success of PPP depends on a well-made public contract, the European Union believes that the&nbsp;key to success lies in the nature of the relationship between the participants, which should be&nbsp;based on cooperation and mutual trust.<br />If the confidence fails and the dispute arises, the contracting parties may use one of the<br />mechanisms for resolving the dispute, which are analyzed in the seventh part of the paper. The eighth part of the paper is devoted to the concluding reviews and the list of references.</p>