Cette thèse procède à une comparaison des expressions figées entre les langues BCMS (bosniaque/bosnien, croate, monténégrin, serbe) et le français en vue de la traduction. Dans la première partie, l'étude commence par la définition des expressions figées et des critères de figement. Après avoir fait le point sur la question des langues BCMS, on présente le corpus des expressions figées en BCMS et en français, avec leur répartition dans différents domaines culturels et la distinction de trois types d'expressions : calques, expressions transparentes, expressions opaques. La seconde partie est consacrée à l'analyse comparative des expressions figées en BCMS et en français. Elle commence par un parcours de leurs différentes origines, puis on examine les fondements culturels des expressions figées, en fonction de différents domaines fournisseurs. On développe ensuite une analyse linguistique comparée des expressions figées, en détaillant les noms composés et les différentes locutions (verbales, adjectivales etc.) et en intégrant la dimension rhétorique, notamment les métaphores. Pour finir, après une mise au point générale sur la traduction, on examine les problèmes d'interprétation et les différentes solutions de traduction des expressions figées dans les deux sens, entre français et BCMS. / This thesis makes a comparison between the idioms of the BCMS languages (Bosnian, Croatian, Montenegrin, Serbian) on the one side, and the French language on the other, in the domain of translation.In the first segment, the study begins with the definition of idioms and the criteria for fixation. After the explanation of differences among BCMS languages, we present the corpus of idioms in BCMS and in French, with their distribution within different cultural domains, while distinguishing among three types of idiomatic expressions: literal, transparent, and opaque.The second part is devoted to the comparative analysis of idioms in BCMS and French. It begins with a record of their different origins, after which we examine the cultural foundations of expressions, depending on different domains. We develop a comparative linguistic analysis of idioms, giving details on various compound names and phrases (verbal, adjectival, etc.), and integrating the rhetorical dimension, including metaphors. Finally, after an overall focus on translating, we examine issues found in interpretation and translation solutions for different idioms between French and BCMS.

The diploma thesis will analyse the activities of the Radical Party of Serbia (SRS) in the period following the fall of Slobodan Milosević on October 5, 2000 as a result of mass protests till the parliamentary elections in 2003, when the party won the most seats in the Serbian parliament. The victory of the SRS did not become an isolated incident, but, as it turned out later, represented the beginning of a new trend in Serbian politics: the consolidation, reformatting and return of nationalist forces, which later adopted pro-European rhetoric. The aim of the thesis is, first of all, to determine the reasons and premises of the return, secondly to describe the communication strategy of the SRS in the years 2000-2003, which allowed the party to elaborate an effective electoral message under severely unfavourable conditions. To achieve these aims, the following questions will be examined in particular: 1. Whether the renaissance of the Serbian Radical Party's influence does not reflect the fact that the fall of Milosević's administration did not mean a major turning point in Serbia's political development 2. How broad was the support of the nationalist program in Serbian society during the rule of Milosević and after his fall. 3. To what extent was the SRS ready to take on the role of leader of the...

The presented work deals with the topic of the relationship between the Serbian Orthodox Church (SOC) and the regime of Slobodan Milosevic in the years 1987 - 2000, which is a topic that has scarcely been elaborated upon in academic circles. It specifically deals with the concept of symphony as an Orthodox ideal of the arrangement of relationship between the Church and the state in the SOC policy towards the Serbian political leadership of that time. The thesis illuminates the origins and the essence of this concept and defines the adjustments which it went through in the Serbian milieu. In comparison to the original concept of symphonic interaction between the Church and the power of the state, the author establishes the core alteration as the addition of a national aspect and the creation of an organizational triad of nation, Church and state, which became a characteristic feature of the Serbian Orthodox theology. Based upon the analysis of SOC discourse, the treatise then refreshes the proposition that the symphony of Church and state, taking into account specific attributes, forms a key framework that has influenced and to this day to a certain extent still influences the SOC policy and its approach to a particular political power and regime.

This project focuses on the autofictional family novels, crafted from the mid-1970s onwards through the early 2000s in French and Serbian by the women writers of Jewish Sephardi origin, born in the French-ruled Maghreb (Annie Cohen, Annie Fitoussi, Nine Moati, Gisèle Halimi) and ex-Yugoslavia (Frida Filipović and Gordana Kuić), respectively. It is situated at the many intersections of Slavic, Jewish, Gender, and Memory Studies. Through the lens of feminist and decolonizing interpretive strategies, I analyze and connect these texts as a translingual and largely unknown archive of Sephardi women’s contemporary writing. Applying the methodological took-kit of Comparative Literature, I unsettle and frustrate a narrowly conceptualized—monolingual and mono-ethnic—vision of literary production. This emerging archive carves out a space in which the uniqueness and difference—ethno-cultural and gender, alike—of Sephardi women’s lived experiences throughout the 20th century becomes foregrounded in the full complexity of their poetics against the politics of erasure, silencing, invisibilization, and oblivion.  In this connective and comparative thesis, I re-discover the corpus as a transmediterranean feminist project, which destabilizes the notion of literary canon and articulates its anti-ethnocentric instantiations. Additionally, I tease out Sephardi identity as a tenuous and performative phenomenon, produced in and through the act of writing by the generation of Sephardi daughters, as they grapple with ambiguous and provocative maternal legacies. Language or, more precisely, languages themselves—Serbian and French, traversed, interspersed with, if not interrupted by Judeo-Spanish/Djudezmo, Spanish, and Judeo-Arabic—serve as the crucial poetic means of this identity performance. Finally, the corpus under my scrutiny performs what Marianne Hirsch deems postmemorial work, in that it harbors and preserves the memories of the foremothers in the narrative flow of these autofictional matrifocal family novels, which are, in turn, to be remembered by the reader.

(anglicky): This diploma thesis describes the bilingualism of immigrants from Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia and Serbia living in Czechia. Immigrant bilingualism is examined from a social, cultural and linguistic point of view. The thesis consists of three chapters. The first chapter describes migration from a theoretical and historical point of view. This chapter describes the migration waves from the area of Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia and Serbia in Czechia. The second chapter focuses on the description of the selected research methodology, and also on the description of individual parts of research planning, i.e. it describes the purpose of the research, criteria for selecting research questions and criteria for selecting respondents, as well as selecting research site and research material. The third chapter focuses on the research itself. The first part of this chapter briefly describes the basic concepts related to bilingualism and language adaptation. The second part of the third chapter focuses on the description of the course and analysis of the research results in terms of social, cultural and linguistic adaptation of individuals.

No description available.

No description available.

No description available.

<p>У дисертацији Иновације у настави на<br />примерима песника модерне у српској<br />књижевности с почетка двадесетог века<br />бавимо се методичким приступом<br />песницима српске модерне у средњој школи.<br />Наш задатак је био да истражимо, теоријски<br />заснујемо и емпиријски проверимо како нове<br />моделе тако и устаљене моделе методичких<br />приступа песницима српске модерне.<br />Трудили смо се да наше проучавање има<br />научни, али пре свега и практични значај.<br />Имајући у виду устаљени модел по коме се<br />епоха модерне обрађује у средњој школи,<br />понудили смо нове алтернативне моделе<br />чије ће се иновације односити на различите<br />методолошке и методичке аспекте од којих<br />се полази у изучавању појединих песничких<br />дела, а чија ће делотворност бити истражена<br />праћењем и провером рада експерименталне<br />групе како би резултати, до којих се<br />истраживањем дошло, били поткрепљени и<br />наставном праксом. Основна полазишта у<br />интерпретацији песама биће тематске речи,<br />мотивска структура, доминантна осећања,<br />песничке слике, наративни ток. У сваком<br />појединачном моделу тежили смо<br />методолошком плурализму и интегралном<br />методичком приступу.</p> / <p>U disertaciji Inovacije u nastavi na<br />primerima pesnika moderne u srpskoj<br />književnosti s početka dvadesetog veka<br />bavimo se metodičkim pristupom<br />pesnicima srpske moderne u srednjoj školi.<br />Naš zadatak je bio da istražimo, teorijski<br />zasnujemo i empirijski proverimo kako nove<br />modele tako i ustaljene modele metodičkih<br />pristupa pesnicima srpske moderne.<br />Trudili smo se da naše proučavanje ima<br />naučni, ali pre svega i praktični značaj.<br />Imajući u vidu ustaljeni model po kome se<br />epoha moderne obrađuje u srednjoj školi,<br />ponudili smo nove alternativne modele<br />čije će se inovacije odnositi na različite<br />metodološke i metodičke aspekte od kojih<br />se polazi u izučavanju pojedinih pesničkih<br />dela, a čija će delotvornost biti istražena<br />praćenjem i proverom rada eksperimentalne<br />grupe kako bi rezultati, do kojih se<br />istraživanjem došlo, bili potkrepljeni i<br />nastavnom praksom. Osnovna polazišta u<br />interpretaciji pesama biće tematske reči,<br />motivska struktura, dominantna osećanja,<br />pesničke slike, narativni tok. U svakom<br />pojedinačnom modelu težili smo<br />metodološkom pluralizmu i integralnom<br />metodičkom pristupu.</p> / <p>The dissertation Innovations in teaching<br />through the examples of poets of modernism in<br />Serbian literature at the beginning of the<br />twentieth century deals with methodological<br />approach to poets of Serbian Modernism in high<br />school. At first our task was to base and then to<br />establish theoretically, and finally to check out<br />empirically both the new and the established<br />models of methodological approach to the poets<br />of Serbian Modernism. The aim of our study is<br />not only to achieve scientific but primarily<br />practical significance. Bearing in mind that the<br />established model by which the epoch of<br />Modernism is taught in high school, we offered<br />a new alternative models whose innovations<br />relate to various methodological and methodical<br />aspects which are the starting point in the study<br />of certain poetic deeds, and whose effectiveness<br />will be examined by monitoring and testing<br />experimental groups in order to corroborate the<br />results of the research by teaching practice as<br />well. The basic starting point in interpreting<br />poems will be themed words, motif structure,<br />dominant feelings, poetic images, narrative<br />stream. In each model, we searched for integral<br />methodological pluralism and methodical<br />approach.</p>

<p>Предмет истраживања у овом раду представља одређивање чворишних тачака<br />око којих се образује идентитет у поетици Растка Петровића. Циљ је доказивања тезе<br />да његово стваралаштво антиципира савремено схватање и разумевање идентитета<br />као конструкције, која се одвија унутар дискурса моћи, а он настоји да регулише<br />идентификацијске процесе унутар субјекта. Дело Растка Петровића указује на<br />чињеницу да идентитет представља сложену и динамичну мрежу сачињену од<br />идентитетских конституената који се непрекидно укрштају, те се на местима укрштаја<br />образују амбивалентне субјекатске позиције из којих аутор исповеда своју онтолошку<br />стрепњу и свест о конститутивној амбиваленцији. Укључивањем методолошких<br />премиса из области студија културе (маргинализација, трансгресија, лиминалност) у<br />проучавање аутентичних авангардних поетичких стратегија Растка Петровића, указали<br />смо на чињеницу да је аутор трагајући за собом остваривао своје поетско биће. На тај<br />начин образовао се хибридни и лиминални идентитет у динамичком пољу<br />антагонистичких дискурса, који се непрекидно међусобно пресецају.<br />Реч је, дакле, о томе да поетичко-естетско-филозофско исходиште<br />стваралаштва Растка Петровића чини идеја да се биће (оно што јесте), као и<br />конституенти његовог идентитета (пол, род, раса, нација, класна, верска и<br />професионална припадност...) разумевају као процесуалне категорије које су<br />непрекидно изложене променама. Петровић, заправо, отвара пут савременом<br />антиесенцијалном тумачењу бића као флукса (оно што је ток и што се мења) унутар<br />симболичких мрежа, односно дискурзивних пракси. На тај начин, ствара се могућност<br />да се појам, односно концепт идентитета тумачи као стратегијски и позицијски, те је у<br />Петровићевом делу идентитет увек релационо конструисан и изратито обележен не-<br />припадањем. Истовремено, идентитет сугерише истост и подржава неки облик<br />заједништва који варљиво испуњава онтолошку празнину.<br />Овај рад своје методолошко утемељење проналази у претпоставци да је<br />плуралитет у теоријским приступима и критичким праксама нужан, управо због<br />2<br />сложености и амбивалентности појма идентитет, који је интердисциплинаран по своме<br />досегу. Истовремено, овај рад се бави различитим аспектима идентитета са циљем да<br />се сачува и истакне свест о интеракцији између конституената идентитета и теоријско-<br />критичких пракси које се њима баве. У фокусу нашег истраживања налази се културни,<br />родни и наративни идентитет, тачније, модуси њихових конструкција. У том смислу,<br />ова студија доказује да поетика, али и живот Растка Петровића представљају<br />парадигму културолошке и родне лиминалности. Сходно томе, путујући модел<br />егзистенције показује се као пресудан у творби идентитета који се формира као<br />хибридни, услед седиментације различитих култура.<br />Исцрпна анлиза родног идентитета, односно маскулинитета, истиче<br />субверзивни потенцијал Петровићевог дела у односу на патријархалну<br />фалогоцентричну бинарну културолошку матрицу. Растко Петровић несумњиво<br />исказује свест о идеолошком карактеру родне улоге која му је намењена, те је процес<br />&bdquo;постајања&ldquo; мушкарцем изузетно сложен, обележен противуречностима и стрепњом.<br />Посебан комплекс питања која се нужно намећу када је у питању ауторефлексија<br />представља језик, јер је писац принуђен да доказ властитог постојања тражи у језику, у<br />појмовима који су такође производ дискурса који не одобрава алтернативну мушкост.<br />Тумачење наративног иденитета као ипсеитета које смо користили у раду,<br />дакле, упознавање и конституисање себе као метакатегоријалног Другог, маркирало је<br />значај културног дијалога коме је Растко Петровић несумњиво стремио. У питању је<br />дијалог у коме припадници мањинских/маргиналних култура и субкултура постају<br />равноправни саговорници. Истовремено, размена културних дарова обезбеђивала би<br />потенцијал за, из данашње перспективе посматрано, повлашћен статус агенса у<br />стварању сопствене културе, као и активно учешће у мапирању културе у свету.</p> / <p>Predmet istraživanja u ovom radu predstavlja određivanje čvorišnih tačaka<br />oko kojih se obrazuje identitet u poetici Rastka Petrovića. Cilj je dokazivanja teze<br />da njegovo stvaralaštvo anticipira savremeno shvatanje i razumevanje identiteta<br />kao konstrukcije, koja se odvija unutar diskursa moći, a on nastoji da reguliše<br />identifikacijske procese unutar subjekta. Delo Rastka Petrovića ukazuje na<br />činjenicu da identitet predstavlja složenu i dinamičnu mrežu sačinjenu od<br />identitetskih konstituenata koji se neprekidno ukrštaju, te se na mestima ukrštaja<br />obrazuju ambivalentne subjekatske pozicije iz kojih autor ispoveda svoju ontološku<br />strepnju i svest o konstitutivnoj ambivalenciji. Uključivanjem metodoloških<br />premisa iz oblasti studija kulture (marginalizacija, transgresija, liminalnost) u<br />proučavanje autentičnih avangardnih poetičkih strategija Rastka Petrovića, ukazali<br />smo na činjenicu da je autor tragajući za sobom ostvarivao svoje poetsko biće. Na taj<br />način obrazovao se hibridni i liminalni identitet u dinamičkom polju<br />antagonističkih diskursa, koji se neprekidno međusobno presecaju.<br />Reč je, dakle, o tome da poetičko-estetsko-filozofsko ishodište<br />stvaralaštva Rastka Petrovića čini ideja da se biće (ono što jeste), kao i<br />konstituenti njegovog identiteta (pol, rod, rasa, nacija, klasna, verska i<br />profesionalna pripadnost...) razumevaju kao procesualne kategorije koje su<br />neprekidno izložene promenama. Petrović, zapravo, otvara put savremenom<br />antiesencijalnom tumačenju bića kao fluksa (ono što je tok i što se menja) unutar<br />simboličkih mreža, odnosno diskurzivnih praksi. Na taj način, stvara se mogućnost<br />da se pojam, odnosno koncept identiteta tumači kao strategijski i pozicijski, te je u<br />Petrovićevom delu identitet uvek relaciono konstruisan i izratito obeležen ne-<br />pripadanjem. Istovremeno, identitet sugeriše istost i podržava neki oblik<br />zajedništva koji varljivo ispunjava ontološku prazninu.<br />Ovaj rad svoje metodološko utemeljenje pronalazi u pretpostavci da je<br />pluralitet u teorijskim pristupima i kritičkim praksama nužan, upravo zbog<br />2<br />složenosti i ambivalentnosti pojma identitet, koji je interdisciplinaran po svome<br />dosegu. Istovremeno, ovaj rad se bavi različitim aspektima identiteta sa ciljem da<br />se sačuva i istakne svest o interakciji između konstituenata identiteta i teorijsko-<br />kritičkih praksi koje se njima bave. U fokusu našeg istraživanja nalazi se kulturni,<br />rodni i narativni identitet, tačnije, modusi njihovih konstrukcija. U tom smislu,<br />ova studija dokazuje da poetika, ali i život Rastka Petrovića predstavljaju<br />paradigmu kulturološke i rodne liminalnosti. Shodno tome, putujući model<br />egzistencije pokazuje se kao presudan u tvorbi identiteta koji se formira kao<br />hibridni, usled sedimentacije različitih kultura.<br />Iscrpna anliza rodnog identiteta, odnosno maskuliniteta, ističe<br />subverzivni potencijal Petrovićevog dela u odnosu na patrijarhalnu<br />falogocentričnu binarnu kulturološku matricu. Rastko Petrović nesumnjivo<br />iskazuje svest o ideološkom karakteru rodne uloge koja mu je namenjena, te je proces<br />&bdquo;postajanja&ldquo; muškarcem izuzetno složen, obeležen protivurečnostima i strepnjom.<br />Poseban kompleks pitanja koja se nužno nameću kada je u pitanju autorefleksija<br />predstavlja jezik, jer je pisac prinuđen da dokaz vlastitog postojanja traži u jeziku, u<br />pojmovima koji su takođe proizvod diskursa koji ne odobrava alternativnu muškost.<br />Tumačenje narativnog ideniteta kao ipseiteta koje smo koristili u radu,<br />dakle, upoznavanje i konstituisanje sebe kao metakategorijalnog Drugog, markiralo je<br />značaj kulturnog dijaloga kome je Rastko Petrović nesumnjivo stremio. U pitanju je<br />dijalog u kome pripadnici manjinskih/marginalnih kultura i subkultura postaju<br />ravnopravni sagovornici. Istovremeno, razmena kulturnih darova obezbeđivala bi<br />potencijal za, iz današnje perspektive posmatrano, povlašćen status agensa u<br />stvaranju sopstvene kulture, kao i aktivno učešće u mapiranju kulture u svetu.</p> / <p>This thesis aims to determine the crucial points of identity formation in Rastko<br />Petrović&rsquo;s poetics with the intention to verify the idea that Rastko Petrović&rsquo;s work<br />anticipates the modern understanding of identity as a construct which emerges from the<br />discourse of power with its identificational processes within the subject. Rastko Petrović&rsquo;s<br />oeuvre is an excellent example of the fact that identity represents a complex and dynamic<br />network of identity constituents that constantly intertwine, and, in the places where the<br />contacts happen, they form ambivalent subject positions from which the author narrates his<br />ontological fear and the awareness of the constitutive ambivalence. By including some of<br />the methodological premises from the field of cultural studies (such as marginalization,<br />transgression, liminality) into the research of Petrović&rsquo;s authentic avant-garde poetic<br />strategies, the thesis shows that, while searching for his inner self, Petrović was epitomizing<br />his poetical self, thus forming a hybrid and liminal identity in the dynamic field of<br />antagonistic discourses that constantly intersect.<br />Therefore, we can say that the poetic, philosophical and aesthetic sources of<br />Petrović&rsquo;s work are found in the idea that self (what is), as well as the constituents of his<br />identity (sex, gender, race, nation, class, religious beliefs, professional orientation&hellip;) are<br />understood as processing cathegories constantly exposed to changes. What is more, it can<br />be said that Rastko Petrović clears the path for the modern, antiessetialist interpretations of<br />self as flux (that which is a flow, which changes constantly) within the symbolic network, i.e.<br />discoursive practices. In this way, arises the possiblity of interpretation of the notion, or the<br />idea of identity, as strategic, or positional, meaning that in Petrović&rsquo;s works identity is<br />always relationally constructed and strongly marked by non-belonging. At the same time,<br />identity means sameness and supports at least some kind of unity feebly fulfilling the<br />onthological void.<br />Methodological foundation of this thesis is found in the assumption that the plurality<br />in critical and theoretical approaches is necessary, precisely because of the complexity and<br />ambivalence of identity, the term whose scope and range are interdisciplinary positioned. At<br />the same time, the thesis examines various aspects of identity with the objective to<br />preserve and enhance the awareness about the interaction between the constituents of<br />4<br />identity and theoretical and critical practices that deal with it. Cultural, gender and narrative<br />identities or, more precisely, the modes of their constructions, form the central part of the<br />thesis. In this sense, this thesis shows that the poetics, but also the life of Rastko Petrović,<br />represent a paradigm of cultural and gender liminality, while the life on the constant move<br />proves to be crucial in the creation of identity which is formed as a hybrid one because of<br />many layers coming from various cultures. A detailed analysis of gender identity or, more<br />precisely, masculinity, stresses the subversive potential of Petrović&rsquo;s work when juxtaposed<br />to patriarchal, logocentric, binary cultural matrix. Rastko Petrović expresses an awareness of<br />the ideological character of the gender role he was assigned with; therefore, the process of<br />&ldquo;becoming&rdquo; a man is a highly complex one, marked with contradictions and fear. A separate<br />cluster of questions that inevitably appear with introspection is found in language, since<br />writer is compelled to search for the proofs of his existence in the language and in the<br />notions which are also a product of discourse that does not approve of the alternative<br />masculinity.<br />The interpretation of narrative identity as ipseity, used in this work, as well as the<br />introduction and constitution of self as a meta-categorical Other, marked the importance of<br />cultural dialog which Rastko Petrović undoubtedly strived for. It is a dialog where the<br />members of minority cultures and subcultures are equal participants. At the same time, the<br />exchange of cultural gifts provides the potential for a privileged status of agens in creation<br />of one&rsquo;s own culture, and also in active mapping of the world culture.</p>