On the evening of the 24th of March, 1999, the first air strikes hit multiple targets in the Federal Republic of Yugoslavia. The “Operation Allied Force” had begun. The air raids lasted for 78 days. The Milošević regime used the “state of exception” (Agamben 2004) to further and deepen its own propagandistic imperatives of national unity and to advertise the necessity of the “war of defence” within the nation. The state started to offer a wide range of events that not only entertained its citizens but also created forums for them to meet and to “unite” against the enemy. Beyond the state-prescribed cultural events, numerous efforts sprang up throughout the city to maintain a social and cultural life. This paper will tell of the diverse ways in which the people of Belgrade spent their time between and during the air raids.

Dans cette thèse je démontre comment les imaginaires de la nation serbe, de l’Occident et des valeurs universelles (démocratie, droits de l’homme et tolérance) véhiculées au sein de la revue ‘Orthodoxie’ (publiée par l’Eglise Orthodoxe Serbe) ont pour but final la préservation de la position sociale de l’Eglise et de ses intérêts en tant qu’une institution religieuse au sein de la société serbe. Cette ‘résistance’ aux changements construit des imaginaires sociaux qui nous appréhendons comme des représentations sociales et ont tendance à (re)devenir la vision dominante de la société serbe. J’étudie le discours de la revue ‘Orthodoxie’ et des acteurs qui y contribuent afin de montrer le processus des créations des imaginaires sociaux et leurs tentatives de se présenter au public et dans la sphère publique comme les courants de pensée dominants concernant la nation serbe, l’Occident et les valeurs ‘universelles’. J’ai répondu aux questions suivantes : - comment la tradition nationale « se traditionalise », la culture nationale s’idéalise et l’identité nationale se sacralise ? - comment l’imaginaire de l’Europe et de la culture européenne/occidentale (‘EUX’) se construisent en opposition à l’imaginaire de la nation serbe (‘NOUS’) ? - comment les valeurs de la démocratie, des droits de l’homme et de la tolérance sont imaginées à travers une telle construction opposée (‘EUX’ versus ‘NOUS’) ? / In this thesis I demonstrate how do the imaginaries of Serbian nation, of Occident and of ‘universal’ Values (democracy, human rights, tolerance), constructed in the journal published by the SOC serve as factors of conservation and protection of the social position of the Church, its social and political interests in the sense of national religious institution in the Serbian society. The ‘resistance’ to change allows the construction of social imaginaries that we comprehend as social representations with a tendency to become (again) or to impose them as a dominant vision of the Serbian society. I studied the discourse in the ‘Orthodoxy’ journal and the social actors that published their articles in order to demonstrate the process of the creation of social imaginaries and the tentative to present them publicly/in the public sphere as dominant currents of social thoughts on Serbian nation, Occident and ‘universal’ values. I answered to the following questions:- The way national tradition is “traditionalized”, national culture is idealized and national identity is sacralized.- How the imaginary of Europe and European/western culture (‘THEM) are constructed in an opposition to the imaginary of a Serbian nation (‘US’)?- How the values of democracy, human rights and tolerance are imagined through this opposed imaginary construction (‘US’ vs ‘THEM’)?

This theses deals with the research on the development of attitude of main Serbian political parties to the nationalist question and Serbian nationalist program. Results of this research reveal how in the past quarter century changed the attitude of the Serbian parliamentary parties on the Serbian national question, depending on the key milestones of development (origins and development of multi-party system, the war in the early 90s; escalation of the Kosovo crisis). Among others things theses deals with differences between the declared programs and principles and the real party politics. During the research were also analyzed programming and factual modifications of attitude to the mentioned issues for the following parties: Socialist Party of Serbia, Democratic Party, Serbian Renewal Movement, Serbian Radical Party, Democratic Party of Serbia and the Citizens Union of Serbia. Heuristically work is primarly based on published sources: the relevant programs; resolutions of the party congresses and conferences; speeches of key representatives of the ementioned parties.

Cette thèse, en se fondant sur des exemples de la littérature et de la presse de la deuxième moitié du dix-neuvième siècle jusqu’à nos jours mais également sur la langue orale (standard et dialectale), porte sur l’étude des numéraux (ou noms de nombre) du serbo-croate (bosniaque, croate, monténégrin, serbe). Ces derniers forment en effet un groupe plutôt vaste et obéissent à des règles multiples, d’une rigueur souvent instable. De plus, les meilleures grammaires ne donnent que des indications restreintes, isolées, voire bien souvent en contradiction avec l’usage. De nombreuses questions restent alors sans réponse et ce travail tente par conséquent de rassembler les données qui permettent une identification ainsi qu’une caractérisation grammaticale et sémantique plus aisées desdits numéraux. Dans la première partie nous décrivons les différents types de noms de nombres et leurs caractéristiques grammaticales, ce qui nous amène entre autres à étudier l’épineux problème de la déclinaison des numéraux et à déduire les deux constructions numériques fondamentales du serbo-croate : la construction partitive et la construction concordante. La seconde partie présente d’abord l’analyse de la distribution réciproque entre les numéraux et les noms comptables, domaine où la norme est très floue et dans lequel la langue poursuit ses efforts pour introduire un peu de régularité et traite ensuite des accords des numéraux avec les autres éléments de la phrase quantifiante en abordant plus spécifiquement le problème des accords dits « doubles » (accord grammatical et/ou sémantique du prédicat verbal et des déterminants). / This thesis, based on examples of literature and press from the second half of the nineteenth century to the present but also on oral language (standard and dialectal), focuses on the study of the numerals (or names of numbers) in Serbo-Croatian (Bosnian, Croatian, Montenegrin, Serbian). The latter indeed form a rather vast group and obey multiple rules of an often unstable precision. Furthermore, the best grammars give only restricted and isolated information, very often in contradiction with the usage. Thus, numerous questions remain unanswered and this work tries consequently to gather the data which will allow both an easier identification and grammatical and semantic characterization of the aforementioned numerals. The first part thus describes the various types of names of numbers as well as their grammatical characteristics, which brings us, among other things, to study the thorny problem of the declension of the numerals and to deduct the two fundamental numeric constructions in Serbo – Croatian : the partitive construction and the congruent construction. The second part is at first dedicated to the analysis of the mutual distribution between the numerals and the countable nouns, a field where the norm is very vague and in which the language pursues its efforts to introduce a little bit of regularity, and then presents the agreements of the numerals with the other elements of the quantifying sentence by more specifically describing the problem of the so-called « double » agreements (grammatical and\or semantic agreement of the predicate and the determiners).

Le comportement de tout être humain sain d’esprit s’explique par une multitude de raisons. Outre la science psychologique, le droit, y compris le droit des contrats, s’intéresse à ces raisons, appelés motifs. Cet intérêt résulte du fait que le comportement des contractants n’est pas abstrait ; il révèle toujours l’existence de divers motifs. Or, le droit objectif ne peut accorder une importance juridique à tous les motifs des parties, étant donné que les motifs représentent une catégorie psychologique et que leur prise en compte illimitée mettrait en péril la sécurité juridique. La présente thèse de doctorat a pour but de proposer une analyse critique de la prise en compte des motifs des parties à partir d’une comparaison des droits français, serbe et anglais / The behaviour of every individual of sound mind is explained by a variety of reasons. Besides psychological science, Law, including contract law, is interested by those reasons, called motives. This interest results from the fact that the behaviour of contracting parties is not abstract; it always reveals the existence of a variety of motives. However, the legal rules of a given domestic system cannot attribute an importance to all motives of parties. This is so because motives represent a psychological category and taking into account in an unlimited way those motives would imperil security in law. This present doctoral thesis aims at proposing a critical analysis of the taking into account of parties’ motives through a comparative study of French, Serbian and English law.

<p>Војводина је део Србије северно од Саве и Дунава и административна<br />јединица са статусом аутономне покрајине, која заузима територију од 22.572 км2.<br />Као пространа и плодна равница погодна је за разноврсну пољопривредну<br />производњу: ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. На падинама<br />планина и пешчарама земљиште је изузетно погодно за воћарску и виноградарску<br />производњу. У Војводини постоје три виноградарска региона: Фрушкогорски,<br />Вршачки и Регион суботичко-хоргошке пешчаре.<br />Виноградарска терминологија је до сада врло мало обрађена у нашој<br />лингвистичкој литератури, стога је циљ овог рада био да се представи целокупна<br />виноградарска терминологија у три поменута виноградарска региона у Војводини.<br />Грађа је прикупљена на терену (у 39 пунктова) помоћу Упитника за бележење<br />виноградарске лексике Института за српски језик САНУ и снимањем спонтаног<br />говора информатора. Пажња је била посвећена лексичко-семантичкој и творбеној<br />анализи, изради речника и представљању једног дела грађе помоћу лингвистичких<br />карата.<br />Лексичко-семантичка анализа рађена је према основним поставкама теорије<br />семантичких микропоља Н. И. Толстоја, која је (унеколико модификована)<br />заступљена у основи и свих осталих досад описиваних терминологија у оквиру<br />новосадске лингвистичке школе. Прикупљена грађа разврстана је у оквиру 15<br />семантичких поља, која су даље представљена и анализирана.<br />Творбеном анализом обухваћене су именице, придеви и глаголи. Анализа је<br />вршена на префиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеном<br />плану. Исто тако, обрађене су и сложенице и сложене (вишечлане) лексеме.<br />У раду је примењен и лингвогеографски метод, па је део грађе представљен<br />кроз 20 лингвистичких карата (са пратећим коментарима), помоћу којих је добијена<br />јаснија слика о територијалној распрострањености појединих лексема.<br />С обзиром на то да детаљно и системско проучавање виноградарске<br />терминологије до сада није урађено, ово истраживање ће попунити тај видни<br />недостатак.</p> / <p>Vojvodina je deo Srbije severno od Save i Dunava i administrativna<br />jedinica sa statusom autonomne pokrajine, koja zauzima teritoriju od 22.572 km2.<br />Kao prostrana i plodna ravnica pogodna je za raznovrsnu poljoprivrednu<br />proizvodnju: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Na padinama<br />planina i peščarama zemljište je izuzetno pogodno za voćarsku i vinogradarsku<br />proizvodnju. U Vojvodini postoje tri vinogradarska regiona: Fruškogorski,<br />Vršački i Region subotičko-horgoške peščare.<br />Vinogradarska terminologija je do sada vrlo malo obrađena u našoj<br />lingvističkoj literaturi, stoga je cilj ovog rada bio da se predstavi celokupna<br />vinogradarska terminologija u tri pomenuta vinogradarska regiona u Vojvodini.<br />Građa je prikupljena na terenu (u 39 punktova) pomoću Upitnika za beleženje<br />vinogradarske leksike Instituta za srpski jezik SANU i snimanjem spontanog<br />govora informatora. Pažnja je bila posvećena leksičko-semantičkoj i tvorbenoj<br />analizi, izradi rečnika i predstavljanju jednog dela građe pomoću lingvističkih<br />karata.<br />Leksičko-semantička analiza rađena je prema osnovnim postavkama teorije<br />semantičkih mikropolja N. I. Tolstoja, koja je (unekoliko modifikovana)<br />zastupljena u osnovi i svih ostalih dosad opisivanih terminologija u okviru<br />novosadske lingvističke škole. Prikupljena građa razvrstana je u okviru 15<br />semantičkih polja, koja su dalje predstavljena i analizirana.<br />Tvorbenom analizom obuhvaćene su imenice, pridevi i glagoli. Analiza je<br />vršena na prefiksalnom, sufiksalnom i prefiksalno-sufiksalnom tvorbenom<br />planu. Isto tako, obrađene su i složenice i složene (višečlane) lekseme.<br />U radu je primenjen i lingvogeografski metod, pa je deo građe predstavljen<br />kroz 20 lingvističkih karata (sa pratećim komentarima), pomoću kojih je dobijena<br />jasnija slika o teritorijalnoj rasprostranjenosti pojedinih leksema.<br />S obzirom na to da detaljno i sistemsko proučavanje vinogradarske<br />terminologije do sada nije urađeno, ovo istraživanje će popuniti taj vidni<br />nedostatak.</p> / <p>Vojvodina is a part of Serbia, north from the rivers Sava and Danube and is an<br />administrative unit with the status of autonomous province. Vojvodina covers an area of<br />22,572 km2. The vast fertile plain is suitable for a wide range of agricultural production:<br />truck farming, olericulture, pomology and viniculture. The soil on slopes of mountains<br />and in sandy areas is extremely suitable for pomology and viniculture. There are three<br />vinicultural regions in Vojvodina: the Fruska Gora region, Vrsac region and the region of<br />Subotica &ndash; Horgos sandy area.<br />The vinicultural terminology has not been researched to any greater extent in our<br />linguistic literature, therefore, it is the aim of this paper to present the entire vinicultural<br />terminology in the aforementioned three vinicultural regions in Vojvodna. The material<br />has been gathered in the field (on 39 sites) with the use of Upitnik za beleženje<br />vinogradarske leksike (Questionnaire for registering vinicultural lexis) of the SANU<br />Institute for the Serbian Language and by recording respondents&rsquo; spontaneous speech.<br />The focus of the research was the lexical-semantical and word formational analysis for<br />the purpose of compiling a dictionary as well as presentation of part of the material in<br />linguistic cards.<br />The lexical-semantical analysis was conducted in accordance with the basic<br />postulates of N. I. Tolstoy&rsquo;s theory of semantic micro fields, which is (modified on<br />occasion) present in all other terminologies described by the linguistic school of Novi<br />Sad up to now. The material compiled is organized in 15 semantic fields, which are<br />further presented and analyzed.<br />The word formational analysis included nouns, adjectives and verbs. The analysis<br />has been conducted on the prefix, suffix, and prefix-suffix word formational aspects.<br />Also, compound nouns and compound (multi-part) lexemes have been analyzed.<br />The linguo-geographic method was applied for the paper, therefore, part of the<br />material is presented in 20 linguistic cards (with respective comments), which help create<br />a clearer picture of territorial distribution of certain lexemes.<br />Since no detailed and systematic study of vinicultural terminology has been<br />conducted so far, this research will fill this obvious void.</p>

After the breakup of Yugoslavia in 1991, Bosnia and Herzegovina erupted into ethnic conflict and ultimately genocide. Nearly 100,000 people, mainly Bosniaks, died in the Bosnian War. Two decades later, the violence has ended but the conflict is still present in Bosnia; the societal segregation of the 1995 Dayton Accords, intended only as an immediate solution to the violence, still stands. Population and language distribution are evidence of this segregation. Bosnia’s two entities are home to two different ethnic majorities: Serbs in the Republika Srpska and Bosniaks in the Federation of BiH. In an environment so sensitive that the government recently feared that merely releasing statistics on ethnic populations might cause violence, the languages that represent these populations are important indicators of social presence and power. In order to evaluate the presence of the Serbian and Bosnian languages, as well as the English language, in Bosnia, signage on the main streets in the country’s capitals were photographed in great detail. It was hypothesized that linguistic majority would match ethnic majority on both main streets, and that English would appear frequently in advertisements. The number of photographs in which each language appeared was tallied up in order to determine how often the languages are typically used. Analyses of these results demonstrated that the English language is the second-most ubiquitous on both streets, after Bosnian, and the comparatively small presence of the Serbian language on both streets indicated that the linguistic environment in Bosnia is not conducive to peace and reconciliation.

Title: Czech and Serbian phraseology: comparison, aspects and structure of the Czech-Serbian phraseological dictionary Author: Mgr. Snežana Linda Popović Department: Department of South Slavonic and Balkan Studies Supervisor: prof. PhDr. František Čermák, DrSc. Abstract Despite the fact that phraseology is present-day and appealing theme in linguistic, that many linguists gain from, which is due to fact that our language is made up of many steady and idiomatic structures that foreign students have to learn, this scientific discipline is still an area where the linguists have not yet agreed on the definition of its basic unit and field of research. Besides that, there is evident variance in the number of works within phraseology and phraseography in Czech and Serbian linguistics. The main objective of this dissertation is to analyse the Czech and Serbian phraseological theory, classification of phrasemes and phraseography, including the theoretical background to create a bilingual phraseological dictionary. The analysis was based on field of definition of phrasemes, its formal distribution, equivalents on all combinatorial levels and design of dictionary entry in monolingual and bilingual phraseological dictionaries. The findings have confirmed that there are areas in context of phraseology that did...

If there was but one important issue to be highlighted concerning Serbian music of the 20th century, it would certainly be the question of musical nationalism. As in all other countries belonging to the so-called European periphery, composers in Serbia faced the problem of asserting both their belonging to the European musical community and specific differences. The former had to be displayed by their musical craftmanship and creative individuality, while the latter were conveyed through the introduction of native folk elements as tokens of a specific identity.

<p>Крајем 19. века Срби у Османском царству,<br />помогнути матицом Србијом, започели су интензивну борбу<br />за духовно ослобођење. Отварање школа, основних и<br />средњих, оснивање књижара и штампање уџбеника, као и<br />рад црквено-школских општина, био је најбољи пут да<br />српски народ очува свој национални идентитет.<br />Овај рад бави се историјом српских средњих<br />школа у Османском царству. Њих је било шест: богословија<br />у Призрену (1871&ndash;1912), Српска гимназија у Цариграду<br />(1893&ndash;1902), Српска гимназија &bdquo;Дом науке&ldquo; у Солуну (1894&ndash;<br />1910), Српска мушка гимназија у Скопљу (1894-1912),<br />Српска мушка гимназија у Битољу (1897&ndash;1912) и Српска<br />гимназија у Пљевљима (1901&ndash;1912). У раду се разматра<br />питање настанка ових школа, њихов развој у одређеним<br />хронолошким оквирима, али и планови и програми рада,<br />структура, социјално и етничко порекло, старосна доб и број<br />ученика, као и њихова каснија улога у друштву. Када је реч<br />о наставницима, посебно о ректорима &ndash; директорима, пажња<br />је у великом делу усмерена на расветљавање њихових<br />биографија.<br />Међу најважнијим достигнућима Срба у<br />Османском царству може се сматрати оснивање и рад<br />српских нижих и виших гимназија. Богословија у Призрену<br />била је школа за образовање свештеника али и учитеља за<br />којима је постојала велика потреба у Старој Србији и<br />Македонији. Оснивањем богословије формирао се<br />образовани слој учитеља који је отварао нове школе, и<br />писмених свештеника који су Србе крштавали, венчавали и<br />утицали на то да народ остане у православној вери, чиме је<br />процес преверавања, који је на Косову и Метохији често<br />значио и однарођавање, у великој мери успорен. Прва<br />световна српска средња школа у Османском царству била је<br />Српска гимназија у Цариграду. Њен циљ, осим образовања и<br />васпитања ученика, био је да послужи као пример за<br />отварање других средњих школа унутар Османског царства.<br />Српска гимназија &bdquo;Дом науке&ldquo; отворена је у Солуну као<br />центру вилајета. Њено отварање убрзало је издавање дозволе<br />за друге основне школе широм Солунског вилајета. Српска<br />мушка гимназија у Скопљу отворена је после дуге и скупе<br />дипломатске борбе са османским властима. Њеном отварању<br />препрека су били и национално-пропагандни центри других<br />држава (Бугарске, Грчке). За Србе у Битољском вилајету<br />отварање ниже Српске гимназије у Битољу означило је<br />важну прекретницу, како у просветном тако и у политичком<br />погледу. Српска гимназија у Пљевљима била је најстарија<br />световна средња школа у Рашко-призренској митрополији.<br />Оснивањем гимназије створено је културно и просветно<br />средиште које је образовало локалну српску интелигенцију,<br />и било противтежа аустро-угарском утицају.<br />&nbsp;</p> / <p>Krajem 19. veka Srbi u Osmanskom carstvu,<br />pomognuti maticom Srbijom, započeli su intenzivnu borbu<br />za duhovno oslobođenje. Otvaranje škola, osnovnih i<br />srednjih, osnivanje knjižara i štampanje udžbenika, kao i<br />rad crkveno-školskih opština, bio je najbolji put da<br />srpski narod očuva svoj nacionalni identitet.<br />Ovaj rad bavi se istorijom srpskih srednjih<br />škola u Osmanskom carstvu. NJih je bilo šest: bogoslovija<br />u Prizrenu (1871&ndash;1912), Srpska gimnazija u Carigradu<br />(1893&ndash;1902), Srpska gimnazija &bdquo;Dom nauke&ldquo; u Solunu (1894&ndash;<br />1910), Srpska muška gimnazija u Skoplju (1894-1912),<br />Srpska muška gimnazija u Bitolju (1897&ndash;1912) i Srpska<br />gimnazija u Pljevljima (1901&ndash;1912). U radu se razmatra<br />pitanje nastanka ovih škola, njihov razvoj u određenim<br />hronološkim okvirima, ali i planovi i programi rada,<br />struktura, socijalno i etničko poreklo, starosna dob i broj<br />učenika, kao i njihova kasnija uloga u društvu. Kada je reč<br />o nastavnicima, posebno o rektorima &ndash; direktorima, pažnja<br />je u velikom delu usmerena na rasvetljavanje njihovih<br />biografija.<br />Među najvažnijim dostignućima Srba u<br />Osmanskom carstvu može se smatrati osnivanje i rad<br />srpskih nižih i viših gimnazija. Bogoslovija u Prizrenu<br />bila je škola za obrazovanje sveštenika ali i učitelja za<br />kojima je postojala velika potreba u Staroj Srbiji i<br />Makedoniji. Osnivanjem bogoslovije formirao se<br />obrazovani sloj učitelja koji je otvarao nove škole, i<br />pismenih sveštenika koji su Srbe krštavali, venčavali i<br />uticali na to da narod ostane u pravoslavnoj veri, čime je<br />proces preveravanja, koji je na Kosovu i Metohiji često<br />značio i odnarođavanje, u velikoj meri usporen. Prva<br />svetovna srpska srednja škola u Osmanskom carstvu bila je<br />Srpska gimnazija u Carigradu. NJen cilj, osim obrazovanja i<br />vaspitanja učenika, bio je da posluži kao primer za<br />otvaranje drugih srednjih škola unutar Osmanskog carstva.<br />Srpska gimnazija &bdquo;Dom nauke&ldquo; otvorena je u Solunu kao<br />centru vilajeta. NJeno otvaranje ubrzalo je izdavanje dozvole<br />za druge osnovne škole širom Solunskog vilajeta. Srpska<br />muška gimnazija u Skoplju otvorena je posle duge i skupe<br />diplomatske borbe sa osmanskim vlastima. NJenom otvaranju<br />prepreka su bili i nacionalno-propagandni centri drugih<br />država (Bugarske, Grčke). Za Srbe u Bitoljskom vilajetu<br />otvaranje niže Srpske gimnazije u Bitolju označilo je<br />važnu prekretnicu, kako u prosvetnom tako i u političkom<br />pogledu. Srpska gimnazija u Pljevljima bila je najstarija<br />svetovna srednja škola u Raško-prizrenskoj mitropoliji.<br />Osnivanjem gimnazije stvoreno je kulturno i prosvetno<br />središte koje je obrazovalo lokalnu srpsku inteligenciju,<br />i bilo protivteža austro-ugarskom uticaju.<br />&nbsp;</p> / <p>At the end of the 19th century, Serbs in the Ottoman<br />Empire assisted by their motherland Serbia started an intensive<br />struggle for their spiritual liberation. The best way for Serbian<br />people to preserve their national identity was by opening schools,<br />elementary and secondary ones, establishing book shops and<br />printing schoolbooks, and through the activity of ecclesiasticalschooling<br />communities.<br />The thesis deals with history of Serbian secondary<br />schools in the Ottoman Empire. There were six of them:<br />Seminary in Prizren (1871&ndash;1912), Serbian gymnasium in<br />Istanbul (1893&ndash;1902), Serbian gymnasium &ldquo;Dom nauke&rdquo; (Home<br />of Science) in Thessalonica (1894&ndash;1910), Serbian male<br />gymnasium in Skoplje (1894-1912), Serbian male gymnasium in<br />Bitolj (1897&ndash;1912) and Serbian gymnasium in Pljevlja (1901&ndash;<br />1912). The thesis explores the matter of foundation these schools<br />and their development in particular chronological framework.<br />Nevertheless, the thesis researches the schools&rsquo; syllabi and<br />curricula, their structure, social and ethnic background of their<br />students, students&rsquo; age and number, as well as their students&rsquo;<br />later role in society. Special attention is given to the schools&rsquo;<br />teachers, especially their rectors - directors, and a great portion<br />of the thesis deals with revealing parts of their biographies.<br />The establishment and activity of Serbian lower and<br />higher gymnasiums could be considered one of the greatest<br />achievements of Serbs in the Ottoman Empire. The Seminary in<br />Prizren was a school not only for education of priests, but also<br />teachers, who were in high demand in Old Serbia and<br />Macedonia. Founding this seminary enabled the creation of an<br />educated class of teachers who were subsequently opening new<br />schools. Also, the seminary provided literate priests who were<br />baptising, marrying Serbs and influencing the people to stay in<br />the Orthodox religion, thus slowing down the process of<br />Islamisation, which especially in Kosovo and Metohija often<br />meant denationalisation. First Serbian secondary school in the<br />Ottoman Empire was the Serbian gymnasium in Istanbul. Her<br />goal, beside education and upbringing, was to serve as a<br />paradigm for opening of other secondary schools within the<br />Ottoman Empire. Serbian gymnasium &ldquo;Dom nauke&rdquo; was<br />established in Thessalonica, which was the centre of the vilayet.<br />Its opening accelerated the issuing of licence for other<br />elementary schools around the Vilayet of Thessalonica. Serbian<br />male gymnasium in Skoplje was only opened after a long and<br />expensive diplomatic struggle with the Ottoman authorities. The<br />opponents of its opening were the centres for national<br />propaganda of other states (Bulgaria, Greece). For Serbs in the<br />Vilayet of Bitolj opening of lower Serbian gymnasium in Bitolj<br />marked an important turning point both in educational and<br />political sense. Serbian gymnasium in Pljevlja was the oldest<br />secular secondary school in the Metropolitanate of Ra&scaron;ka-<br />Prizren. The gymnasium became cultural and educational centre<br />which educated local Serbian intelligence, and presented a<br />counterpart to Austro-Hungarian influence.</p>