Die Promotionsschrift „Die lexikographische Metode des Wörterbuchs von Jacob Brodowski“ befasst sich mit dem handschriftlichen deutsch-litauischen Wörterbuch Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (vor 1744, nachstehend – B). Obwohl unvollständig überliefert, gilt dieses Wörterbuch als die größte deutsch-litauische lexikographische Arbeit des 18. Jahrhunderts. Das Ziel der Promotionsschrift ist die Untersuchung der lexikographischen Metode des Wörterbuchs, wobei unter lexikographischer Metode die Gesamtheit der Mittel und Vorgehensweisen verstanden wird, die zur Auwahl und Präsentation des sprachlichen Materials im Wörterbuch dienen. Außerdem umfasst die Untersuchung der lexikographischen Methode die Frage der Wörterbuchquellen. Das erste Kapitel der Dissertation bildet die Einleitung, darauf folgen zwei Kapitel, die einen Überblick über die Entstehungs- und Überlieferungsgeschichte des Wörterbuchs sowie die Lebensumstände des Wörterbuchverfassers bieten. Das vierte und fünfte Kapitel sind der Analyse der Makro- und Mikrostruktur des Wörterbuchs gewidmet. Hier werden der Inhalt und die Struktur des Wörterbuchs eingehend analysiert, die einzigartigen Merkmale des Wörterbuchs herausgearbeitet, das sprachliche Material und seine Präsentationsformen im Wörterbuch näher charakterisiert. Das sechste Kapitel der Dissertation befasst sich mit lexikographischen und nicht lexikographischen Wörterbuchquellen, die jeweils in separaten Abschnitten besprochen werden. Zu... [der volle Text, siehe weiter] / Disertacijoje „Jokūbo Brodovskio žodyno leksikografinis metodas“ tiriamas rankraštinis vokiečių–lietuvių kalbų žodynas Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (prieš 1744, toliau – B). Nors išlikęs nepilnas, šis žodynas laikomas didžiausiu XVIII a. vokiečių–lietuvių kalbų leksikografijos darbu. Disertacijos tikslas yra ištirti ir aprašyti žodyno leksikografinį metodą, kuris suprantamas kaip žodyne pateiktos kalbinės medžiagos atrankos ir pateikimo būdų bei priemonių visuma. Į leksikografinio metodo aprašymą įtrauktas ir žodyno šaltinių tyrimas. Disertacija pradedama įvadu ir dviem apžvalginiais skyriais, skirtais žodyno rankraščio atsiradimo istorijai ir autoriaus gyvenamajam laikotarpiui nušviesti. Ketvirtajame ir penktajame disertacijos skyriuose analizuojama žodyno makrostruktūra ir mikrostruktūra. Čia smulkiai nagrinėjamas B turinys, išskiriami unikalūs jo bruožai ir išsamiai apibūdinama žodyne teikiama leksikografinė informacija bei analizuojamos jos pateikimo formos. Disertacijos šeštasis skyrius skirtas žodyno šaltiniams tirti. Atskiruose skirsniuose aptariami trys pagrindiniai leksikografiniai žodyno šaltiniai ir jų naudojimo pobūdis: Konrado Agricolos Biblijos žodžių konkordancijų Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] 1674 m. redakcija, naujai surastas B šaltinis Johanno Jacobo Dentzlerio vokiečių–lotynų kalbų žodynas Clavis Linguae Latinae (1709 m. redakcija) ir paskutiniu žodyno rengimo etapu naudotas anoniminiu laikomas rankraštinis... [toliau žr. visą tekstą] / The doctoral thesis „The Lexicographical Method of the Dictionary of Jacob Brodowski“ focuses on the manuscript German-Lithuanian dictionary Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (before 1744, further on – B). Although the manuscript has survived till the present day incomplete, it is considered to be the largest German-Lithuanian dictionary throughout the 18th century. The aim of the thesis is to examine and describe the lexicographical method of Brodovskis’ dictionary which is understood as the whole of means and techniques of selection of linguistic material as well as its presentation in the dictionary. The lexicographical method also covers an analysis of sources of the dictionary. The thesis starts with an introduction, two overviews on the history of the survival of the manuscript and on some special circumstances of author‘s life. The fourth and fifth parts analyse the macrostructure and microstructure of the dictionary. They present a detailed description of the dictionary contents, show its unique characteristics and thoroughly analyse lexicographical information and its presentation forms in B. The sixth part of the thesis focuses on dictionary sources. The most important lexicographical sources of B are discussed in three separate sections: a revised edition of Konrad Agricola‘s concordance to the Bible Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] (1674), the German-Latin dictionary Clavis Linguae Latinae by Johann Jacob Dentzler (the... [to full text]

The dissertation examines the central judicial institution of the Grand Duchy of Lithuania: the Supreme Tribunal and its functioning in the latter half of the 18th century. The choice of the investigated period was determined by the most significant judicial reforms carried out from 1764 to 1792 and in 1793. The present work, with reference to the concept of “efficient practice” and data of the research on modern legal theory and practice, adopts a comprehensive approach towards the administration of justice in the society of modern times. It analyses the most important factors determening the court’s activity: court’s competence, composition, judicial process and practical organization of its work. The compositional aspect of the court is analysed through the lenses of the formation of legal profession, therefore the aim was not only to evaluate all the normative acts defining responsibilities and functions of judges, chancellery clerks, advocates, procurators, court prosecutors but also to compile a comprehensive list of them. The dynamics of the court’s work was determined by calculating the number of lawsuits filed, number of cases that were solved and the ones left unsolved as well as the average time it took to settle lawsuits that were recorded in each register. At the end there are highlighted the problems encountered by the lower order courts that influenced the Tribunal’s workload. There is also given the analysis of some examples of how outsiders impacted the... [to full text] / Disertacijoje yra nagrinėjama centrinės LDK teismo institucijos – Vyriausiojo Tribunolo ir jo funkcionavimo XVIII a. II pusėje istorija. Tiriamą laikotarpį įrėmina svarbiausios teismo reformos, vykusios 1764 ir 1792 bei 1793 m. Darbe, remiantis ,,efektyvios teismų veiklos“ konceptu, šuolaikinės teisės teorijos ir praktikos tyrimų rezultatais, realizuojama kompleksiška prieiga prie teisingumo vykdymo naujųjų laikų visuomenėje tyrimo problematikos. Analizuojami svarbiausiais teismo veiklos determinantais laikomi faktoriai: teismo kompetencija, sudėtis, teismo procesas ir praktinis darbo organizavimas. Teismo sudėties aspektas analizuotas per teisininko profesijos formavimosi problemą, todėl siekta ne tik įvertinti teisėjų, kancelarijos darbuotojų, advokatų, agentų ir instigatorių pareigas bei funkcijas apibrėžusių normatyvinių aktų visumą, bet ir sudaryti šių asmenų sąrašus. Teismo darbo dinamika buvo nustatoma apskaičiuojant teismui teiktų ieškinių, teismo spręstų ir paliktų neišspręstų bylų skaičius bei vidutinį į kiekvieną registrų knygą įrašytų ieškinių išnagrinėjimo laiką. Pabaigoje dar buvo išryškintos pirmosios instancijos teismų veiklos problemos, dariusios įtaką Tribunolo darbo krūviui, taip pat analizuoti kai kurie pašalinių asmenų poveikio teismo priimamų sprendimų turiniui pavyzdžiai ir bajoriškosios sąmonės apraškas atskleidžiantys epizodai.

Disertacijoje yra nagrinėjama centrinės LDK teismo institucijos – Vyriausiojo Tribunolo ir jo funkcionavimo XVIII a. II pusėje istorija. Tiriamą laikotarpį įrėmina svarbiausios teismo reformos, vykusios 1764 ir 1792 bei 1793 m. Darbe, remiantis ,,efektyvios teismų veiklos“ konceptu, šuolaikinės teisės teorijos ir praktikos tyrimų rezultatais, realizuojama kompleksiška prieiga prie teisingumo vykdymo naujųjų laikų visuomenėje tyrimo problematikos. Analizuojami svarbiausiais teismo veiklos determinantais laikomi faktoriai: teismo kompetencija, sudėtis, teismo procesas ir praktinis darbo organizavimas. Teismo sudėties aspektas analizuotas per teisininko profesijos formavimosi problemą, todėl siekta ne tik įvertinti teisėjų, kancelarijos darbuotojų, advokatų, agentų ir instigatorių pareigas bei funkcijas apibrėžusių normatyvinių aktų visumą, bet ir sudaryti šių asmenų sąrašus. Teismo darbo dinamika buvo nustatoma apskaičiuojant teismui teiktų ieškinių, teismo spręstų ir paliktų neišspręstų bylų skaičius bei vidutinį į kiekvieną registrų knygą įrašytų ieškinių išnagrinėjimo laiką. Pabaigoje dar buvo išryškintos pirmosios instancijos teismų veiklos problemos, dariusios įtaką Tribunolo darbo krūviui, taip pat analizuoti kai kurie pašalinių asmenų poveikio teismo priimamų sprendimų turiniui pavyzdžiai ir bajoriškosios sąmonės apraškas atskleidžiantys epizodai. / The dissertation examines the central judicial institution of the Grand Duchy of Lithuania: the Supreme Tribunal and its functioning in the latter half of the 18th century. The choice of the investigated period was determined by the most significant judicial reforms carried out from 1764 to 1792 and in 1793. The present work, with reference to the concept of “efficient practice” and data of the research on modern legal theory and practice, adopts a comprehensive approach towards the administration of justice in the society of modern times. It analyses the most important factors determening the court’s activity: court’s competence, composition, judicial process and practical organization of its work. The compositional aspect of the court is analysed through the lenses of the formation of legal profession, therefore the aim was not only to evaluate all the normative acts defining responsibilities and functions of judges, chancellery clerks, advocates, procurators, court prosecutors but also to compile a comprehensive list of them. The dynamics of the court’s work was determined by calculating the number of lawsuits filed, number of cases that were solved and the ones left unsolved as well as the average time it took to settle lawsuits that were recorded in each register. At the end there are highlighted the problems encountered by the lower order courts that influenced the Tribunal’s workload. There is also given the analysis of some examples of how outsiders impacted the... [to full text]

Magistro baigiamajame darbe atskleisti lokaliosios istorijos sampratą ir įvertinti lokaliųjų tyrinėjimų tendencijas 1918-1940.Pirmoje darbo dalyje atskleidžiama lokaliosios istorijos samprata šiuolaikiniame istorijos moksle, identifikuojant lokalinių tyrimų svarbos suvokimo lygį Lietuvoje ir pasaulyje. Antroje darbo dalyje analizuojama institucinės ir metodologinės prielaidos lokaliosios istorijos tyrinėjimams atsirasti Pirmosios Respublikos istoriografijoje, įvertinama lokaliosios istorijos refleksija 1918-1940 m. akademinėje bendruomenėje. Trečioje darbo dalyje nagrinėjamos lokaliosios istorijos publikacijų, pasirodžiusių 1918-1940 m. tematikos, chronologinių ribų, metodologijos bei šaltinotyros požiūriu. / The aim of the research is to reveal local history‘s definition and core elements in modern history science as well as to identify the main tendencies in it‘s research in Lithuania during 1918-1940. In the first part of the master work the fundamental features of local history and it's reflection in the modern history science are founded. In the second part of the master works the institutional and professional base of local historiography in Lithuania during 1918-1940 was analyzed. In the third part of the work the methodology, chronology and tematics of the local history publications during 1918-1940 was identified.

Diskusijoje, vykusioje tarp Gadamer ir Habermas, socialinių mokslų ir tradicijos kontekstuose buvo nagrinėjami kalbos, istorijos ir supratimo ribų bei universalumo klausimai. Šioje diskusijoje dalyviai filosofiškai sprendžia pažinimo partikuliarumo ir istoriškumo problemas. Filosofinė hermeneutika, kaip universali žmogiškojo supratimo teorija, ir socialinė kritinė teorija, kaip disciplina, išlaisvinanti visuomenę nuo prievartos, supriešina savo pozicijas dėl supratimo ribų ir universalumo. Darbe išryškinamas ir nagrinėjamas svarbiausios hermeneutinės filosofijos ir socialinės kritinės teorijos sampratos. Diskusijos tarp Gadamer ir Habermas epicentre yra žmogiškojo pažinimo universalumo klausimas. Šios diskusijos pagrindą sudaro šešių kategorijų priešprieša: trijų Gadamer – dialogas, tradicija ir horizontų susiliejimas, ir trijų Habermas – komunikacinio veiksmo, gyvenimiško pasaulio ir idealios kalbinės situacijos. 1. Centrinis Gadamer filosofinės hermeneutikos klausimas – kalbinio ir istorinio supratimo universalumas, kuris traktuojamas kaip dialogo, tradicijos ir horizontų susiliejimo dialektika. Gadamer, sistemingai tirdamas objekto ir subjekto priklausymą istorijai, plėtoja universalaus, kalbiškai įtarpinto, istorinio supratimo galimybes. 2. Centrinis Habermas epistemologijos klausimas yra pamatinių kalbinio ir istorinio pažinimo principų universalumas, kuris įvardinamas komunikacinio veiksmo, gyvenimiško pasaulio ir idealios kalbinės dialektikos sampratomis. Habermas... [toliau žr. visą tekstą] / Problems of language, history and understanding have been approached in discussion between Gadamer and Habermas, in the context social sciences and tradition. The participants have philosophically analysed problems of particularity and historicity of understanding. Philosophical hermeneutics, as universal theory of human reason, and social critical theory, as a discipline which emancipate society from violence, contra positioned their positions on understanding limits and universality. This contraposition of main concepts of hermeneutical philosophy and social critical theory were highlighted in this research. There is a question of universality of human reason in epicentre of discussion between Gadamer and Habermas. Basis of the discussion consist of contraposition of six categories: three of Gadamer – dialogue, tradition and fusion of horizons and three of Habermas – communicative action, living world and ideal speech situation. 1. Universality of linguistic and historic understanding are the main questions of Gadamer philosophical hermeneutics. This universality is treated as dialectic of dialogue, tradition and fusion of horizon. Gadamer systematically inquired dependence of object and subject to the history and developed possibilities for universal, linguistically mediated, historical understanding. 2. Main question of Habermas epistemology is the question of universality of linguistic and historic principles. This problem is expressed in conceptions of communicative... [to full text]

<p style="text-align: justify;">Природа, натура, спада у онај ред речи,<br />као што су време, простор, живот, смрт,<br />кретање, за које сви сматрају да знају шта<br />значе, шта подразумевају, и које, наводно, не<br />изискују темељних или додатних<br />објашњења. Спада у такозване постулате или<br />аксиоме. Појам остаје подразумевајући, али,<br />на својим границама, ипак флуидан. Говори<br />се о људској природи, природи критике,<br />женској природи, природи као свету растиња<br />и животиња.<br />Природа у људској свести пуна је тајни<br />и неразумевања живота. У тим тајнама<br />преплиће се реално и иреално, уобичајено,<br />разумљиво са необичним и недоступним<br />разумевањем.<br />Ова расправа креће од првобитне<br />поезије, Гилгамеша, грчких и римских<br />песника, поезије америчких Индијанаца и<br />Црнаца до западноевропских песника,<br />индијске, кинеске и јапанске традиције до<br />англосаксонске и свакако словенске<br />традиције, руске, пољске, српске и хрватске,<br />лужичкосрпске. А основна литература иде<br />од Јолесових једноставних облика, преко<br />студије Грабовича о митотворности природе<br />код Шевченка до Фридрихове структуре<br />модерне лирике.<br />Словенски фоклор још је у видику<br />интереса слависта, али словенски мит и<br />поезија ретко допиру до сазнања<br />западноевропске науке, никако филозофије,<br />с часним изузецима појединих немачких<br />слависта и А. Лорда с интересом за певаче<br />који причају. А. Јолес уопште није био<br />свестан још једне једноставне форме,<br />заметка лирске књижевне врсте, тзв. лирских<br />искри или скратица, лат. scintilla lyrica, као<br />што су коломијка, частушка, копла, куплет,<br />краковјак, бећарац, првенствено зато што<br />није познавао словенску усмену поезију.<br />Ова расправа приказује митотворност<br />природе у светској, словенским и<br />украјинској поезији, проблематизује<br />иновације песничке традиције и описује<br />допринос својим закључцима науци о<br />књижевности, пре свега у структури модерне<br />лирике и књижевних врста, допуњујући<br />сазнања Х. Фридриха и А. Јолеса јер ови<br />истраживачи нису познавали словенске<br />књижевности.</p> / <p style="text-align: justify;">Priroda, natura, spada u onaj red reči,<br />kao što su vreme, prostor, život, smrt,<br />kretanje, za koje svi smatraju da znaju šta<br />znače, šta podrazumevaju, i koje, navodno, ne<br />iziskuju temeljnih ili dodatnih<br />objašnjenja. Spada u takozvane postulate ili<br />aksiome. Pojam ostaje podrazumevajući, ali,<br />na svojim granicama, ipak fluidan. Govori<br />se o ljudskoj prirodi, prirodi kritike,<br />ženskoj prirodi, prirodi kao svetu rastinja<br />i životinja.<br />Priroda u ljudskoj svesti puna je tajni<br />i nerazumevanja života. U tim tajnama<br />prepliće se realno i irealno, uobičajeno,<br />razumljivo sa neobičnim i nedostupnim<br />razumevanjem.<br />Ova rasprava kreće od prvobitne<br />poezije, Gilgameša, grčkih i rimskih<br />pesnika, poezije američkih Indijanaca i<br />Crnaca do zapadnoevropskih pesnika,<br />indijske, kineske i japanske tradicije do<br />anglosaksonske i svakako slovenske<br />tradicije, ruske, poljske, srpske i hrvatske,<br />lužičkosrpske. A osnovna literatura ide<br />od Jolesovih jednostavnih oblika, preko<br />studije Graboviča o mitotvornosti prirode<br />kod Ševčenka do Fridrihove strukture<br />moderne lirike.<br />Slovenski foklor još je u vidiku<br />interesa slavista, ali slovenski mit i<br />poezija retko dopiru do saznanja<br />zapadnoevropske nauke, nikako filozofije,<br />s časnim izuzecima pojedinih nemačkih<br />slavista i A. Lorda s interesom za pevače<br />koji pričaju. A. Joles uopšte nije bio<br />svestan još jedne jednostavne forme,<br />zametka lirske književne vrste, tzv. lirskih<br />iskri ili skratica, lat. scintilla lyrica, kao<br />što su kolomijka, častuška, kopla, kuplet,<br />krakovjak, bećarac, prvenstveno zato što<br />nije poznavao slovensku usmenu poeziju.<br />Ova rasprava prikazuje mitotvornost<br />prirode u svetskoj, slovenskim i<br />ukrajinskoj poeziji, problematizuje<br />inovacije pesničke tradicije i opisuje<br />doprinos svojim zaključcima nauci o<br />književnosti, pre svega u strukturi moderne<br />lirike i književnih vrsta, dopunjujući<br />saznanja H. Fridriha i A. Jolesa jer ovi<br />istraživači nisu poznavali slovenske<br />književnosti.</p>

<p>У овом раду пажња је усмерена<br />на истраживање и анализу различитих<br />текстова српског књижевног<br />историчара Драгољуба Павловића.<br />Kaко до сада није написана ни једна<br />монографска публикација о њему, ова<br />теза представља покушај да се његова<br />делатност на тлу дубровачке<br />књижевности прикаже у целини.<br />Анализиране су и интерпретиране<br />његове студије о дубровачким<br />писцима ренесансе и барока,<br />приређена дела Марина Држића и<br />Ивана Гундулића, антологије<br />дубровачке поезије и текстови о<br />различитим литерарним и<br />културолошким појавама које се сада<br />сагледавају у ширем, како друштвеноисторијском, тако и<br />књижевнотеоријском контексту.</p> / <p>U ovom radu pažnja je usmerena<br />na istraživanje i analizu različitih<br />tekstova srpskog književnog<br />istoričara Dragoljuba Pavlovića.<br />Kako do sada nije napisana ni jedna<br />monografska publikacija o njemu, ova<br />teza predstavlja pokušaj da se njegova<br />delatnost na tlu dubrovačke<br />književnosti prikaže u celini.<br />Analizirane su i interpretirane<br />njegove studije o dubrovačkim<br />piscima renesanse i baroka,<br />priređena dela Marina Držića i<br />Ivana Gundulića, antologije<br />dubrovačke poezije i tekstovi o<br />različitim literarnim i<br />kulturološkim pojavama koje se sada<br />sagledavaju u širem, kako društvenoistorijskom, tako i<br />književnoteorijskom kontekstu.</p> / <p>The subject of this thesis is the<br />literary-historical work of Dragoljub<br />Pavlović and his significant contributions<br />to the study of Dubrovnik literature. The<br />entire body of his scientific research has<br />not been looked into in its entirety until<br />now, nor were his valuable scientific<br />findings in this area systematized before.<br />In this paper, we used primary literature<br />which includes studies, essays, reviews<br />and short texts related to Dubrovnik<br />literature. The papers of other researchers<br />of the Dubrovnik literature, dealing with<br />the same writers or other phenomena that<br />he studied, were also used; as well as the<br />papers that in any way have direct<br />connection with the work of Dragoljub&nbsp;Pavlović.</p>

<p>Osnovni zadatak ove doktorske disertacije jeste da sagleda dru&scaron;tveno&ndash;ekonomski, prosvetni, kulturni i demografski razvoj Užičkog okruga od 1947. god 1963. godine. U disertaciji je prikazan razvoj najznačajnijih privrednih organiazcija Užičkog orkuga (kasnije Sreza Titovo Užice) koje su podstakle promene u svim sverama dru&scaron;tvenog života ovog kraja. Industrijalizacije je inicirala preseljenje stanovnižtva sa sela u industrijske centre. Da bi se obezbedio život novih stanovnika gradova gradili su se infrastrukturni objekti, stanovi, &scaron;kole, vrtide, domovi zdravlja, bolnice, ustanove za sovijalno staranje i kulturne ustavnove. I pored svih dru&scaron;tveno &ndash; političkih protivurečnosti koje su obeležile ovo doba, može se konstatovati da je užički kraj ostvario vidan ekonomski i kulturni razvoj.</p> / <p>The main task of this doctoral dissertation is to<br />examine the socio-economic, educational, cultural<br />and demographic development of the District of<br />Uzice from 1947 to 1963. The dissertation presents<br />the development of the most important business<br />organizations of District of Uzice ( later the County<br />of Titovo Uzice) that have encouraged changes in all<br />spheres of social life in this region. Industrialization<br />has initiated migration of population from rural to<br />industrial centers. In order to maintain a certain<br />quality of life for the new city inhabitants the new<br />infrastructure objects, housing, schools,<br />kindergartens, healthcare centres and hospitals,<br />social welfare and cultural institutions were built.<br />Despite all the socio - political controversies that<br />have marked this period, it can be concluded that<br />the region of Uzice made a significant economic and<br />cultural development in that period.</p>

<p>У дисертацији су проучени српски хумористичко-сатирички листови с краја XIX и почетка XX века, тачније из периода 1881&ndash;1903. године. Трагано је за хумористичко-сатиричким прилозима како би се они укључили у корпус српске књижевности тог периода. Истраживање је спроведено применом критичко-методичког апарата за изучавање књижевно-уметничких дела. Основна идеја била је да се покаже да раније маргинализована грађа завређује пажњу историчара српске књижевности, јер прилози који су анализирани у раду показују да су у њима коришћене стилске фигуре и поступци као и у другим родовима и жанровима који су били третирани као норма српске књижевности. Прилози у српској хумористичко-сатиричкој периодици овог времена могу да буду одлична грађа не само за књижевну историју, већ и за историјску, социолошку, психолошку, културолошку или родну анализу. То је важно, јер се кроз хумористичке прилоге проговарало о темама које су биле табуиране и цензурисане у озбиљним политичким листовима. У шаљивој периодици готово увек је постојао и ликовни део у виду карикатура које су пратиле текст. У раду се наглашава повезаност ликовног и текстуалног слоја тих прилога, тако да се помињу и неки од најзначајнијих твораца карикатуре код Срба из тог периода (Драгутин Дамјановић, Јосип Даниловац, Јован Јовановић Змај и други). Стога ови прилози могу да се проучавају и са аспекта ликовне уметности. Текстуални елемент&nbsp;карикатура имао је увек подтекст који је могао бити историјски, књижевни, па чак и религиозни, али који је обавезно био кључ за разумевање карикатуре. Данашњем читаоцу тај подтекст је далек и циљ рада био је да се он појасни и да се карикатура на прави начин протумачи. Показало се да су се аутори хумористичко-сатиричких прилога бавили пре свега политиком на микро и макро нивоу, црквеним темама, родним темама, путописним темама и другим. Рад показује велику актуелност хумористичко-сатиричке периодике у оно време и да су српски листови пратили трендове који су постојали у истоврсној литератури у Европи и шире.</p> / <p>U disertaciji su proučeni srpski humorističko-satirički listovi s kraja XIX i početka XX veka, tačnije iz perioda 1881&ndash;1903. godine. Tragano je za humorističko-satiričkim prilozima kako bi se oni uključili u korpus srpske književnosti tog perioda. Istraživanje je sprovedeno primenom kritičko-metodičkog aparata za izučavanje književno-umetničkih dela. Osnovna ideja bila je da se pokaže da ranije marginalizovana građa zavređuje pažnju istoričara srpske književnosti, jer prilozi koji su analizirani u radu pokazuju da su u njima korišćene stilske figure i postupci kao i u drugim rodovima i žanrovima koji su bili tretirani kao norma srpske književnosti. Prilozi u srpskoj humorističko-satiričkoj periodici ovog vremena mogu da budu odlična građa ne samo za književnu istoriju, već i za istorijsku, sociološku, psihološku, kulturološku ili rodnu analizu. To je važno, jer se kroz humorističke priloge progovaralo o temama koje su bile tabuirane i cenzurisane u ozbiljnim političkim listovima. U šaljivoj periodici gotovo uvek je postojao i likovni deo u vidu karikatura koje su pratile tekst. U radu se naglašava povezanost likovnog i tekstualnog sloja tih priloga, tako da se pominju i neki od najznačajnijih tvoraca karikature kod Srba iz tog perioda (Dragutin Damjanović, Josip Danilovac, Jovan Jovanović Zmaj i drugi). Stoga ovi prilozi mogu da se proučavaju i sa aspekta likovne umetnosti. Tekstualni element&nbsp;karikatura imao je uvek podtekst koji je mogao biti istorijski, književni, pa čak i religiozni, ali koji je obavezno bio ključ za razumevanje karikature. Današnjem čitaocu taj podtekst je dalek i cilj rada bio je da se on pojasni i da se karikatura na pravi način protumači. Pokazalo se da su se autori humorističko-satiričkih priloga bavili pre svega politikom na mikro i makro nivou, crkvenim temama, rodnim temama, putopisnim temama i drugim. Rad pokazuje veliku aktuelnost humorističko-satiričke periodike u ono vreme i da su srpski listovi pratili trendove koji su postojali u istovrsnoj literaturi u Evropi i šire.</p> / <p>The dissertation examines a set of Serbian humorous-satirical journals at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, in the period between 1881 and 1903. It aimed at identifying the humorous-satirical articles in order to include them in the Serbian literature of that period. The research was carried out by using the critical and methodical apparatus for studying literary and artistic works. The main idea was to demonstrate that previously marginalized material deserved proper attention of literary historians, since the articles analyzed in the dissertation contained both the figures of speech and literary procedures seen in other works and genres treated as normative in the Serbian literature. Articles in the Serbian humorous-satirical periodicals of that time could be an excellent material not only for literary history, but also for historical, sociological, psychological, cultural and gender research. This is important, having in mind that the comical articles spoke about the topics that were forbidden or censored in serious political journals. In comic periodicals, there was almost always a segment of fine art, displayed through caricatures accompanying the text. The dissertation emphasises this connection between the caricatures and the text. Therefore, it references some of the most prominent Serbian caricature artists of that&nbsp;time (Dragutin Damjanović, Josip Danilovac, Jovan Jovanović Zmaj, etc.). Furthermore, these articles can be analysed from the point of view of fine arts. The textual element of caricatures always had the subtext which could be historical, literary, or even religious, and it was always the key to understaninding the caricature. To the contemporary reader, this subtext is out of reach. The dissertation aims at making it understandable so as to correctly interpret the caricature. It became obvious that the authors of humorous-satirical articles predominanty dealt with politics on the micro and macro levels, clerical topics, gender issues, travel literature, and so on. The dissertation shows that the humorous-satirical periodical was highly resonant of its time and that Serbian journals followed the trends of the same kind of literature in Europe and elsewhere.</p>

<p>У раду је представљен најзначајнији део<br />књижевног опуса Николаја Тимченка,<br />књижевног историчара и критичара, есејисте<br />и филозофа и указано је на вредност,<br />домете и актуелност његове мисли о српској<br />књижевности 20. века.</p> / <p>U radu je predstavljen najznačajniji deo<br />književnog opusa Nikolaja Timčenka,<br />književnog istoričara i kritičara, esejiste<br />i filozofa i ukazano je na vrednost,<br />domete i aktuelnost njegove misli o srpskoj<br />književnosti 20. veka.</p> / <p>The work presents the most important part of<br />the literary opus of Nikolai Timchenko, literary<br />historian and critic, essayist and philosopher,<br />and points to the value, reach and actuality of his<br />thought on Serbian literature of the 20th century.</p>