Disertacijoje tiriama Balio Sruogos kūrinio Dievų miškas teksto istorija iki ir po publikavimo, aprėpianti tekstologinius ir recepcijos (funkcionavimo) aspektus. Teksto genezės tyrimus paskatino sąmoningas noras patikrinti nuostatą, kad apie šį žinomiausią Sruogos kūrinį jau pasakyti visi esmingi dalykai. Apsispręsta susitelkti ties dokumentine konkretybe – pirminių veikalo šaltinių filologiniu tyrimu, tikintis rekonstruoti kūrinio radimosi procesą, regimą ikileidybinių ir vėlesnių jo vertinimų kontekste. Keliamas probleminis klausimas, ar iki šiol skaitomi Dievų miško 1957, 1997, 2005 leidimų tekstai atitinka tai, ką buvo parašęs Sruoga? Kurie šaltinių liudijami teksto sluoksniai atspindi autoriaus intencijas? Ar galima pasitikėti stereotipiškai kartojama kūrinio redaktorių formuluote, kad posovietiniai leidimai pateikia „kanoninį“ nekupiūruotą Dievų miško tekstą? Keliame hipotezę, kad nėra parengto stabilaus Sruogos kūrinio Dievų miškas teksto, bent sąlygiškai patikimai perteikiančio šaltinių duomenis ir kartu – autoriaus kūrybines intencijas, o iki šiol publikuotų Dievų miško tekstų grupei skirtingu laipsniu būdingas ryškus redaktorių „bendraautorystės“ fenomenas. Disertacijoje analizuojami Dievų miško recepcijos reiškiniai (kūrinio poveikis, vertinimai, ištirtumas) – siekiama suvokti apibendrintą kūrinio vaizdą lietuvių literatūrologijoje. Aprašomas kūrinio autoredagavimo procesas. Pristatomi kūrinio redagavimo darbai 1945–2005 m. laikotarpiu. / The dissertation is an analysis of the history of the work “Forest of the Gods” by Balys Sruoga before and after edition. It embraces textological and receptive (functional) aspects. Research related to text genesis was stimulated by a deliberate wish to test the entrenched attitude that all the substantial things have already been said about this most famous work by Balys Sruoga. The author decided to focus on definite documented aspects, i.e., philological research related to primary sources of the work aimed at reconstruction of the process of the work genesis as seen in the context of pre publication and later evaluations of the work. A question is raised whether the 1957, 1997 and 2005 versions of the “Forest of the Gods” text that have been read up to the present match what Sruoga wrote. Which textual layers found in the sources reflect the author's intentions? Is it possible to rely on the formulation repeated stereotypically by the work editors that post Soviet period publications present the “canonical” and non expurgated text of “Forest of the Gods”? A hypothesis is raised in the dissertation that no stable text of Sruoga's work “Forest of the Gods” has been made ready that would convey data from the sources and, simultaneously, the author's creative intentions with at least relative reliability. Meanwhile, a prominent phenomenon of editors' “co authorship” is characteristic to different degrees of the group of “Forest of the Gods” texts published by now. The... [to full text]

Magistro darbo objektas – klišės, sutinkamos kino komunikacijoje, taip pat kitose masinės kultūros srityse. Darbo tikslas – apžvelgti klišių kino komunikacijoje pobūdį, mastus ir tikslus. Darbe keliami uždaviniai: apibūdinti klišės koncepciją ir jos ypatumus bei išskirti klišių bendrąsias savybes; atskleisti klišės kilmės ir gyvavimo prielaidas bei jos ryšius su masine kultūra ir jos sritimis; atskirti kino bei filmo sąvokas ir jas apibrėžti; aptarti kino istoriją ir atskleisti kino komunikacijos raidą, nepamirštant televizijos žanro; paaiškinti kino filmų teorijas ir įvertinti komunikacijos teorijų ir modelių taikymo galimybes kinui; aptarti klišes, pasirodančias kino filmuose. Teoriniai tyrimų metodai, palyginimai ir šaltinių analizė leido darbe naujai apibrėžti darbo temos sąvokas, išskirti jų ypatumus, savybes, numatyti kilmės prielaidas. Darbe atskirai teoriškai nagrinėjamos ir tikslinamos darbo temos sąvokos – klišės, kinas ir jo komunikacija – vėliau ties kiekviena dalimi jungiant jas ir mėginant rasti tarpusavio sąsajas. Darbe naujai apibrėžta klišės sąvoka ir išskirtos jos savybės, paaiškintos kilmės prielaidos, ryšiai su masine kultūra ir jos objektais, pateikta klišių keliose masinės kultūros sferos pavyzdžių. Atlikus apklausą ir paaiškėjus kino ir filmo sąvokų pasitaikančiam neteisingam traktavimui, šie terminai atskirti. Greta pateikiant susijusias temas, tokias kaip kinematografijos raida, kino filmų teorijos, komunikacijos modelių taikymas, artėta prie sąvokų... [toliau žr. visą tekstą] / The topic “Cliches in Movie Communication” is chosen because of an interesting, but little analysed theme of elements, that surrounds us everywhere and that we use in our daily actions, communications, we see it as fashion trends, we read it in novels, see in movies, hear in our headphones. These very common elements are called clichés. The objective of this paper is to describe and explore the clichés in general, to exclude main characteristics of these common elements and to look at the examples in the spheres of mass culture. In this paper mass culture is considered as an assumption for clichés ti raise and spread through the means of mass communication. The goal of ventilating this topic is also to overlook the nature of clichés in movie communication, review some examples, and understand the extent of prevalence of clichés in films, also to explore if they are useful or, conversely, not welcome into the movies and other spheres of mass culture by the creators and by audience. In order to describe clichés in such mean as movie, there were movies, films, cinema explored too. The history of film, film theories, and communication models applied to films led to the part where the clichés were described specifically in movie and in movie making processes. In this paper there are theoretical methods used, such as induction, deduction, comparison. The analyzed sources included Lithuanian literature, articles, internet material and sources of abroad, databases, studying material... [to full text]

Disertacijoje „Jokūbo Brodovskio žodyno leksikografinis metodas“ tiriamas rankraštinis vokiečių–lietuvių kalbų žodynas Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (prieš 1744, toliau – B). Nors išlikęs nepilnas, šis žodynas laikomas didžiausiu XVIII a. vokiečių–lietuvių kalbų leksikografijos darbu. Disertacijos tikslas yra ištirti ir aprašyti žodyno leksikografinį metodą, kuris suprantamas kaip žodyne pateiktos kalbinės medžiagos atrankos ir pateikimo būdų bei priemonių visuma. Į leksikografinio metodo aprašymą įtrauktas ir žodyno šaltinių tyrimas. Disertacija pradedama įvadu ir dviem apžvalginiais skyriais, skirtais žodyno rankraščio atsiradimo istorijai ir autoriaus gyvenamajam laikotarpiui nušviesti. Ketvirtajame ir penktajame disertacijos skyriuose analizuojama žodyno makrostruktūra ir mikrostruktūra. Čia smulkiai nagrinėjamas B turinys, išskiriami unikalūs jo bruožai ir išsamiai apibūdinama žodyne teikiama leksikografinė informacija bei analizuojamos jos pateikimo formos. Disertacijos šeštasis skyrius skirtas žodyno šaltiniams tirti. Atskiruose skirsniuose aptariami trys pagrindiniai leksikografiniai žodyno šaltiniai ir jų naudojimo pobūdis: Konrado Agricolos Biblijos žodžių konkordancijų Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] 1674 m. redakcija, naujai surastas B šaltinis Johanno Jacobo Dentzlerio vokiečių–lotynų kalbų žodynas Clavis Linguae Latinae (1709 m. redakcija) ir paskutiniu žodyno rengimo etapu naudotas anoniminiu laikomas rankraštinis... [toliau žr. visą tekstą] / The doctoral thesis „The Lexicographical Method of the Dictionary of Jacob Brodowski“ focuses on the manuscript German-Lithuanian dictionary Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (before 1744, further on – B). Although the manuscript has survived till the present day incomplete, it is considered to be the largest German-Lithuanian dictionary throughout the 18th century. The aim of the thesis is to examine and describe the lexicographical method of Brodovskis’ dictionary which is understood as the whole of means and techniques of selection of linguistic material as well as its presentation in the dictionary. The lexicographical method also covers an analysis of sources of the dictionary. The thesis starts with an introduction, two overviews on the history of the survival of the manuscript and on some special circumstances of author‘s life. The fourth and fifth parts analyse the macrostructure and microstructure of the dictionary. They present a detailed description of the dictionary contents, show its unique characteristics and thoroughly analyse lexicographical information and its presentation forms in B. The sixth part of the thesis focuses on dictionary sources. The most important lexicographical sources of B are discussed in three separate sections: a revised edition of Konrad Agricola‘s concordance to the Bible Concordantiae Bibliorum, emendatae ac ferè novae […] (1674), the German-Latin dictionary Clavis Linguae Latinae by Johann Jacob Dentzler (the... [to full text] / Die Promotionsschrift „Die lexikographische Metode des Wörterbuchs von Jacob Brodowski“ befasst sich mit dem handschriftlichen deutsch-litauischen Wörterbuch Lexicon Germanico=Lithvanicvm et Lithvanico=Germanicvm (vor 1744, nachstehend – B). Obwohl unvollständig überliefert, gilt dieses Wörterbuch als die größte deutsch-litauische lexikographische Arbeit des 18. Jahrhunderts. Das Ziel der Promotionsschrift ist die Untersuchung der lexikographischen Metode des Wörterbuchs, wobei unter lexikographischer Metode die Gesamtheit der Mittel und Vorgehensweisen verstanden wird, die zur Auwahl und Präsentation des sprachlichen Materials im Wörterbuch dienen. Außerdem umfasst die Untersuchung der lexikographischen Methode die Frage der Wörterbuchquellen. Das erste Kapitel der Dissertation bildet die Einleitung, darauf folgen zwei Kapitel, die einen Überblick über die Entstehungs- und Überlieferungsgeschichte des Wörterbuchs sowie die Lebensumstände des Wörterbuchverfassers bieten. Das vierte und fünfte Kapitel sind der Analyse der Makro- und Mikrostruktur des Wörterbuchs gewidmet. Hier werden der Inhalt und die Struktur des Wörterbuchs eingehend analysiert, die einzigartigen Merkmale des Wörterbuchs herausgearbeitet, das sprachliche Material und seine Präsentationsformen im Wörterbuch näher charakterisiert. Das sechste Kapitel der Dissertation befasst sich mit lexikographischen und nicht lexikographischen Wörterbuchquellen, die jeweils in separaten Abschnitten besprochen werden. Zu... [der volle Text, siehe weiter]

Magistro darbo oblektas – korporatyvioji komunikacija. Darbo tikslas - išnagrinėjus teoriją, nustatyti istorinio aspekto panaudojimo galimybes korporatyviojoje komunikacijoje. Darbo uždaviniai: Aptarti korporatyviosios komunikacijos ir korporatyviojo pasakojimo sampratą; Aptarti istorinio aspekto sampratą ir panaudojamumo galimybes korporatyviojoje komunikacijoje; Nustatyti Lietuvos verslo istorinio aspekto komunikavimą interneto svetainėse. Išanalizavus mokslinę literatūrą, taikant apibendrinamąją, dedukcijos, indukcijos ir loginę analizę, nustatyta, kad gera korporatyvioji komunikacija sudaro prielaidas atsirasti korporatyviajam pasakojimui, o šis, paprastai, būna išreikštas naratyvu arba istorija. Pirmojoje teorinėje dalyje aptariama korporatyvioji komunikacija ir jos svarba tapatybės valdymo procesui bei korporatyviąjai prekinio ženklo plėtrai. Nustatoma, kad geriausiai korporatyviąją tapatybę ir korporatyvųjį prekinį ženklą komunikuoja korporatyvusis pasakojimas. Aptariama jo raida ir bruožai. Aptariami korporatyviosios komunikacijos valdymo metodai ir korporatyviojo pasakojimo tapsmas. Antrojoje teorinėje dalyje kalbama apie istorinio aspekto sampratą korporatyviojoje komunikcijoje. Nustatyta, kad istorinis aspektas korporatyviojoje komunikacijoje apima ne tik korporatyviosios istorijos ar korporatyviosios atminties disciplinas, bet ir yra svarbi organizacijos tapatybės konstrukto dalis. Korporatyviojoje komunikacijoje istorinis aspektas laikytinas nenutrūkstamumo... [toliau žr. visą tekstą] / The purpose of this work is to determine how and to what extent historical discourse are reflected in corporate storytelling. The approach takes the form of systematic reading by traditional frameworks and principles of narratives. From extensive reading of the historical discourse, recurrent formal features and elements of thematic content which together define the genre of corporate history, have been identified. Good corporate communication is the assumption of a good corporate storytelling. This story appears in two ways - from narratives or history. Such a definition provides competence in the reading of historical narratives of organizations and raises questions regarding the role of history in organizational identity, memory and communication. Many different stories were told about organizations to illustrate an idea or concept of a historical discourse. There was a mixture of negative and positive stories that are the sum of the personalities, cultures and images. The emphasis of the values that the stories revealed determined the more important cultural beliefs. This does have an influence on the firm's identity, corporate brand and reputation. This research has shown that stories reflect the elements of abilities, activities and accomplishment. Storytelling is an important form of organisational communication. It is an important source of information for management and in some cases about management. It is also a tool that can be used by management to communicate... [to full text]

<p>Teza se bavi religijskom istorijom rimske provincije Druge Panonije (Pannonia Secunda), formirane administrativnim reformama cara Dioklecijana (284-305) na prostoru jugoistočnog dela nekada&scaron;nje provincije Donje Panonije (Pannonia Inferior). Hronolo&scaron;ki tema je ograničena na 4. vek s obzirom da u to vreme dolazi do krupnih i dalekosežnih promena u religijskoj politici Rimskog carstva. Ovo je period tranzicije između stare helensko-rimske religioznosti i hri&scaron;ćanstva u razvoju. U toku jednog veka učinjen je prelaz od progonjenog hri&scaron;ćanstva kao religio illicita iz vremena prve tetrarhije (293-305) do potpuno afirmisanog hri&scaron;ćanstva kao jedine legitimne državne religije (381).<br />Druga Panonija je tokom 4. veka postala caput Illyrici ne samo kao administrativni i politički centar novoformirane teritorijalne prefekture Ilirik, već i u crkvenom pogledu sedi&scaron;te Sirmijske mitropolije. Podizanje vojno-političkog značaja ove provincije, donelo je rimskoj koloniji Sirmiju rang carskog grada u kome su zbog nestabilnosti donjedunavskog limesa često boravili carevi i dvor. Shodno tome, Sirmij je u progonima hri&scaron;ćana tetrarhijskog perioda zabeležio najveći broj mučenika u odnosu na ostatak Ilirika. Zapisi o stradanju sirmijskog episkopa Irineja, njegovog đakona Dimitrija, cibalskog lektora Poliona, sirmijske građanke Anastazije i ba&scaron;tovana Sinerota i drugi udarilo je temelj martirolo&scaron;koj književnosti Ilirika i dalo osnov za poznavanje organizacije i života prvih hri&scaron;ćanskih zajednica u Drugoj Panoniji. Prvi deo teze proučava ovu bogatu literarnu tradiciju, podrvrgava je istorijskoj kritici i nadopunjuje podacima arheolo&scaron;kih izvora vezanih za kultove mučenika Druge Panonije.<br />Posle legalizacije hri&scaron;ćanstva i zahvaljujući stalnom prisustvu carske administracije i dvora, Sirmij je za celo područje Ilirika postao glavno crkveno sedi&scaron;te, u kome su se u periodu od 349. do 378. održali crkveni sabori i donete formule vere od velikog značaja za op&scaron;ti tok istorije hri&scaron;ćanstva.&nbsp; Tako je značajan segment teze posveće ulozi Druge Panonije u hristolo&scaron;kim raspravama od Nikejskog do Akvilejskog sabora (325-381), analizi sirmijskih sabora i formula vere, ulozi mursanskog episkopa Valensa u crkvenoj politici homojskih pristalica, učenju sirmijskog episkopa Fotina i teolo&scaron;koj poziciji Germinija Sirmijskog.<br />Hronolo&scaron;ki poslednja tema disertacije jeste period konsolidacije nikejskog pokreta na Akvilejskom saboru (381), na kom sirmijski episkop Anemije bio aktivni učesnik i &scaron;tićenik moćnog Ambrozija Milanskog. Verska konsolidacija Druge Panonije i njeno pristajanje uz trinitarnu teologiju, odigrala se u periodu političke i kulturne dezintegracijom prouzrokovane ubrzanim padom donjedunavskog limesa i varvarizacije panonskih provincija.&nbsp;&nbsp;<br />S obziroma na značajne rezultate arheologije u proteklih pet decenija, autor je na osnovu materijalne ekspresije religije stanovnika Druge Panonije prikazao odlike načina sahranjivanja i formiranje verske topografije najznačajnijih lokaliteta. Autor je sakupio i obradio neobjavljenu rukopisnu građu relevantnu za martirologiju Druge Panonije, kao i neke neobjavljene ranohri&scaron;ćanske natpise sa ovog područja, koji pomažu u rekonstrukciji religijskog života stanovnika Druge Panonije u 4. veku.<br />Cilj teze bio je sveobuhvatno interdisciplinarno istraživanje ključnog perioda religijske istorije Druge Panonije, praćeno sintezom danas dostupnih izvora, kao polazne tačke svih daljih istraživanja.</p> / <p>The thesis deals with religious history of Roman province Pannonia Secunda, formed in the southeastern part of the former province Pannonia Inferior within the administrative reforms of emperor Diocletian (284-305). The subject is chronologically limited to the 4th century in light of the fact that this period saw fundamental and far-reaching changes in the religious policy of the Late Roman Empire. It is a period of transition from the old Hellenic-Roman religion to freshly institutionalised Christianity. This century witnessed a paradoxical leap from the persecuted Christanity as religio illicita to the fully accepted Christianity as the only legitimate religion.<br />In the 4th century Pannonia Secunda became caput Illyrici not only of the newly-established prefecture Illyricum, but as the religious capital within the Metropolis of Sirmium. The increase of military and political importance of the province brought the Roman colony Sirmium a rank of imperial city, in which due to instability of the Lower Danube limes Roman emperors often dwelt. Consequently, Sirmium listed the greatest number of martyrs in comparison to the rest of Illyricum during the tetrarchic persecutions. Records of martyrdoms of Sirmian bishop Irenaeus, his deacon Demetrius, lector Pollio from Cibalae, Sirmian citizen Anastasia, gardener Syneros and many others became the core of the martyrological and hagiographical literature of Illyricum as well as the foundation for the study of Christian communities in Pannonia Secunda. First segment of the thesis studies this rich literary tradition, subjects it to historical criticism and corroborates it with archaeological evidence coming from the cult of these martyrs.<br />After legalization of Christianity, Sirmium became the main ecclesiastical see, which housed several church council from 349 to 378. These councils brought creeds that influenced Christological disputes in the entire state.&nbsp; Thus a significant segment of the thesis is concerned with the role of Pannonia Secunda in the Christological disputes from the Nicene council to the Council of Aquileia (325-381), analyzing Sirmian councils and formulas, the role of Valens of Mursa in homoian party, theology of Photinus of Sirmium and theological position of Germinius of Sirmium.<br />Chronologically the last theme is the period of Nicenian consolidation in the Council of Constantinople and the Council of Aquileia (381), where Sirmian bishop Anemius was active participant and a prot&eacute;g&eacute;e of the mighty Ambrose of Milan. However, this religious change in the religious affiliation of Pannonia Secunda&#39;s clergy and adherence to trinitarian theology, coincided with political and cultural disintegration of the province due to the collapse of the northern frontier and permanent barbarian settlement within its borders.&nbsp;&nbsp;<br />In view of significant archeological discoveries within the last five decades, the author dedicated a chapter to the material expression of religion of the Pannonia Secunda&rsquo;s population through forms of burial and cult architecture. The author also collected and analysed unpublished manuscripts relevant to reconstruction of Pannonian martyrology, along with some unpublished epigraphic material which bring beter understanding of religious life of the 4th century Pannonia Secunda.<br />The aim of the thesis was a comprehensive interdisciplinary study of the key period in the religious history of Pannonia Secunda accompanied with a synthesis of most significant sources as the basis for all future research.</p>

<p>Rusoove i Marksove refleksije o vlasni&scaron;tvu nisu jednoznačne, mnogostruki su problemi koje filozofsko mi&scaron;ljenje ovog pojma otvara. Usredsređenje ovog teksta je na konceptualizaciji vlasni&scaron;tva u konjunkciji sa problemima individualizma, idejom jednakosti, problematizacijom luksuza, analizom načina proizvodnje, fenomenom otuđenja i diferenciranjem različitih formi privatnog i kolektivnog vlasni&scaron;tva. Rad je nastojao da pokaže bitna mesta presecanja i približavanja Rusoovih i Marksovih promi&scaron;ljanja problema vlasni&scaron;tva, ali i njihova udaljavanja. Analiza je kao strukturalni okvir za promi&scaron;ljanje problema vlasni&scaron;tva postavila istorijsko razlikovanje agrarno-kapitalističkog, apsolutističkog i industrijsko-kapitalističkog horizonta, spram kojih je moguće pokazati za&scaron;to su se i Rusoova i Marksova tematizacija vlasni&scaron;tva pojavile kao radikalno kritičke. Ipak, Rusoova konceptualizacija vlasni&scaron;tva se provodi iz ravni kritike nejednakosti, &scaron;to čini i njeno ograničenje s obzirom na povezivanje ideje jednakosti sa stale&scaron;kim sistemom dominacije i potčinjavanja, dok se Marksova analiza problema vlasni&scaron;tva provodi iz ravni kritike političke ekonomije, čime je omogućena klasna analiza i radikalna kritika postojećeg klasnog dru&scaron;tvenog raslojavanja.</p>

<p>Подземни објекти због својих позитивних утицаја на смањивање<br />негативних процеса урбанизације, све више постају саставни део<br />урбаних простора како у градским тако и у сеоским срединама. Посебан<br />аспект истраживања посвећен је моделима који интегративно могу<br />допринети превентивним поступањима за заштиту насеља и објеката од<br />загађађења попут буке и загађења ваздука, али и могућој превентивној<br />заштити од временских непогода и њихових последица попут<br />поплава.Насути подземни објекти могу дакле имати значајну улогу у<br />изградњи објеката који би поред стамбене, имали и фортификациону<br />улогу посматрајући начине изградње и функционисања подземних<br />стамбених објеката.</p> / <p>Podzemni objekti zbog svojih pozitivnih uticaja na smanjivanje<br />negativnih procesa urbanizacije, sve više postaju sastavni deo<br />urbanih prostora kako u gradskim tako i u seoskim sredinama. Poseban<br />aspekt istraživanja posvećen je modelima koji integrativno mogu<br />doprineti preventivnim postupanjima za zaštitu naselja i objekata od<br />zagađađenja poput buke i zagađenja vazduka, ali i mogućoj preventivnoj<br />zaštiti od vremenskih nepogoda i njihovih posledica poput<br />poplava.Nasuti podzemni objekti mogu dakle imati značajnu ulogu u<br />izgradnji objekata koji bi pored stambene, imali i fortifikacionu<br />ulogu posmatrajući načine izgradnje i funkcionisanja podzemnih<br />stambenih objekata.</p> / <p>Underground structures because of its positive effect on reducing negative<br />process of urbanization, are increasingly becoming an integral part of the<br />urban area in both urban and rural areas. A particular aspect of the research<br />is dedicated to integrative models that can contribute to preventive actions to<br />protect settlements and objects from polution such as noise and air pollution,<br />and possible preventive protection from the weather and their consequences<br />like flood. Underground houses can therefore play an important role in the<br />construction field, where besides residential purpose that type of buildings<br />could have a important role as a fortifications against the floods wave.</p>

<p>U disertaciji se pokazuje na koji način moderni režim čulnosti učestvuje u konstituisanju modernog evropskog pesni&scaron;tva i kako ono kao odgovor na njegove propozicije, sebi svojstvenim strategijama, uspostavlja alternativne režime, pretendujući da izvr&scaron;i preraspodelu čulnosti. Istraživanje se koncentri&scaron;e na poeziju T. S. Eliota, Georga Trakla i Milo&scaron;a Crnjanskog, kao nomoteta modernizma u njihovim nacionalnim književnostima.<br />Polazi&scaron;te ove disertacije je shvatanje prema kome ljudska čulnost nije uslovljena samo fiziolo&scaron;kim procesima, već je, takođe, oposredovana kulturnim konstruktima, formiranim u na određenom mestu i u određenom vremenu, čime se čulnost razumeva kao istorijski i kulturno proizveden način spoznaje i razumevanja. Kao obrazloženje ovog stava u radu se daje rekonstrukcija istorijskog kretanja mi&scaron;ljenja o čulnosti, od Kanta i Baumgartena, preko &Scaron;ilera, Fihtea i Novalisa, do Hegela, Marksa i Ničea. Teorijsko teži&scaron;te rada je, međutim, mi&scaron;ljenje savremenog francuskog filozofa Žaka Ransijera. On pokazuje kako je čulnost organizovana u određene strukture, koje su objedinjene u onome &scaron;to on naziva režimom čulnosti, kao sistemom očiglednih činjenica čulnog opažanja koje istovremeno ukazuju na postojanje nečega<br />zajedničkog, ali i na podelu koja određuje delove i pozicije unutar zajednice, kao i način na koji individue učestvuju u ovoj podeli. Odnos između režima čulnosti i književnosti zavisi je od njenog institucionalnog mesta u datoj zajednici, a Ransijer u ovom smislu prepoznaje tri velike konfiguracije: etiči režim slika, reprezentativni režim i estetski režim. Budući da je na&scaron;e istraživanje istorijski locirano u periodu modernosti, za njega će biti presudan estetski režim u kome se forme opažanja stvarnosti i forme umetničkog stvaranja poklapaju, &scaron;to znači da književnost može da se razume kao estetska praksa (stgrč. aisthesis, čulno opažanje, praxis, delatnost sobodnih ljudi). Ovo joj omogućava da interveni&scaron;e u režimu čulnosti, odnosno da vr&scaron;i preraspodelu onoga &scaron;to je vidljivo i izrecivo.<br />Da bi se pokazalo kako se ova intervencija odigrava, potrebno je izložiti sredi&scaron;nje mehanizme režima čulnosti u kome se moderno pesni&scaron;tvo javlja, &scaron;to činimo tako &scaron;to posežemo za analizama modernih istoričara čulnosti (Jute, Hir&scaron;felder, Smit, Klasen, Hauz, Brodel, Korben, Onfre itd). Njihovi uvidi omogućavaju nam da skiciramo stanje u domenima vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira, koji su pozornica na kojima se odigrava data estetska praksa.<br />Sredi&scaron;nji deo rada je analiza poezije Eliota, Trakla i Crnjanskog, odnosno načina na koji ovi pesnici teže da, kao odgovor na iskustvo fragmentacije i kompromitovanja transcendencije, prateći pesničku misao formiranu sa romatizmom i simbolizmom, prevaziđu okvire modernog režima čulnosti i pronađu osnov novog režima. Svaki od pesnika, uprkos konsenzusa oko poetičkih pretpostavki, nudi različit odgovor na ovaj probem, budući da na različit način konstrui&scaron;e figuru modernog čoveka i sliku stvarnosti u kojoj se on na&scaron;ao. U modernoj stvarnosti oni vide gubljenje identiteta subjekta, prouzrokovanu ili nedostatkom svesti o sopstvenoj natčulnoj su&scaron;tini ili nedostatkom dobre zajednice posredstvom koje se uspostavlja njegova stabilnost. Eliot kritikuje i odbacuje modernog čoveka jer se u potpunosti okrenuo materijalnoj stvarnosti, Trakl ga pokazuje u njegovoj neprestanoj oscilaciji između žrtve i zločinca, dok ga Crnjanski vidi kao pripadnika populacije<br />prema kojoj je režim počinio neiskupivu nepravdu. Kao alternativu i mogućnost iskupljenja ovi pesnici nude različite odgovore, od zajednice vernika okupljenih oko i&scaron;ekivanja natčulnog (Eliot), preko ruralnih fiturgijskih zajednice koje bi čuvale dinamičku granicu sa divljinom i spolja&scaron;njo&scaron;ću (Trakl), do simulakruma nacionalne zajednice koja bi bila garant smisla i ovozemaljske radosti pojedinca (Crnjanski). U disertaciji se, konačno, nudi i osvrt na ambivalentne efekte njihovog pesni&scaron;tva u zajednicama u kojima se ono javilo.</p>

<p>Предмет истраживања докторске дисертације јесте<br />фигура оца у историјској драми српског<br />предромантизма и романтизма. Намера<br />истраживања је да на основу обимног корпуса<br />драмских текстова изврши темељна анализа драма<br />у којима је идентификована фигура оца као и да се<br />пружи преглед ликова који се јављају у овој<br />улози. Истраживачки рад ће бити усмерен на<br />проучавање и допуну резултата досадашњих<br />анализа улоге мушких ликова. Успоставиће се<br />примерена типологија главних и епизодних ликова<br />који се у историјским драмама српског<br />предромантизма и романтизма појављују у<br />улози оца. Полазиште дисертације је историјска<br />драма и фигура оца као њен незаобилазни део.<br />Почетна претпоставка је да је психолошка<br />уверљивост наступа појединих јунака последица<br />породичних прилика, а не историјских догађаја.<br />Тежиште истраживачког рада је приказивање<br />јунака чија ауторитативна природа доводи до<br />сукоба, отуђења од породице и самоотуђења.<br />Докторска дисертација би требала подстаћи нека<br />нова питања и одговоре као и нова проучавања<br />историјске драме</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste<br />figura oca u istorijskoj drami srpskog<br />predromantizma i romantizma. Namera<br />istraživanja je da na osnovu obimnog korpusa<br />dramskih tekstova izvrši temeljna analiza drama<br />u kojima je identifikovana figura oca kao i da se<br />pruži pregled likova koji se javljaju u ovoj<br />ulozi. Istraživački rad će biti usmeren na<br />proučavanje i dopunu rezultata dosadašnjih<br />analiza uloge muških likova. Uspostaviće se<br />primerena tipologija glavnih i epizodnih likova<br />koji se u istorijskim dramama srpskog<br />predromantizma i romantizma pojavljuju u<br />ulozi oca. Polazište disertacije je istorijska<br />drama i figura oca kao njen nezaobilazni deo.<br />Početna pretpostavka je da je psihološka<br />uverljivost nastupa pojedinih junaka posledica<br />porodičnih prilika, a ne istorijskih događaja.<br />Težište istraživačkog rada je prikazivanje<br />junaka čija autoritativna priroda dovodi do<br />sukoba, otuđenja od porodice i samootuđenja.<br />Doktorska disertacija bi trebala podstaći neka<br />nova pitanja i odgovore kao i nova proučavanja<br />istorijske drame</p> / <p>The subject of the doctoral thesis research is the<br />figure of a father in the historical drama of<br />Serbian Preromanticism and Romanticism.<br />Based on the large corpus of drama texts, the<br />intention of this research is to do a thorough<br />analysis of dramas where the figure of a father<br />has been identified as well as to present a<br />review of characters appearing in this role. The<br />research work will be aimed on studying and<br />completing the results of the previous analysis<br />of male characters. An appropriate typology of<br />main and episodic characters which appeared in<br />historical dramas of Serbian Preromanticism<br />and Romanticism in the roles of a father,will be<br />established. A starting point of the thesis is the<br />historical drama and the figure of a father as its<br />unavoidable part. The initial assumption is that<br />the psychologically stringent appearance of<br />some heroes is the consequence of family<br />events and not of the historical ones.The centre<br />of the research work is a presentation of the<br />heroes whose authoritative nature leads to<br />conflict, alienation from the family and self<br />alienation, too. The doctoral thesis should<br />induce some new questions and answers as well<br />as a new studying of historical drama</p>

Automatic data extraction from medical legacy systems into archetype-based systems is analyzed, developed and tested in this work. Electronic health record system (EHRS) is a must in today’s healthcare environment. Lots of up-to-date medical systems are still built with classic development approaches, with semantics hard coded into systems. Modern EHRS standards propose new “two-level” methodology, which is based on separation of knowledge and information levels. This work suggests a methodology for heterogenic medical legacy systems that exist today to be transformed into ones, built with “two-level” methodology. Transformation is based on knowledge, residing in new system. By creating a comprehensive transformation scheme, it is possible to analyze and extract relevant data from semi structured or unstructured text fields with mixed information. Suggested methodology is tested with software prototype by extracting laboratory results of clinical blood test from semi structured fields of cardiology database. Achieved results are about 95% of data successfully transferred from legacy system. This approach preserves medical data accumulated during long years of work and transforms it into more useful form, creating structured data from unstructured text fields. It allows an automatic means of information technologies to be used by medicine expert to analyze and interpret legacy data (draw charts, calculate statistics and so on).