This study is concerned with the particular relationship between the process of nationalism and a group’s salient identity. It proposes that nationalism as the independent variable serves as a principal factor and facilitator for a change of identity, which is seen as the dependent variable. The Bosnian Muslim emergence as an independent nation with the new salient Bosniak identity was used as a case study to test the main proposition. The inquiry was completed through a mixed research method, using grounded theory and the historic process tracing technique, a large survey analysis collected specifically for this study, and a logistic regression as a concluding test. The historic process tracing method describes the Bosnian Muslim group’s development from a distinct Balkan Ottoman religious millet group, through a stage of its own ethno-religious cultural crystallization, another stage of nationality during the Communist era, to an independent nation that now shares the country of Bosnia-Herzegovina with two other nations. Through their struggle to survive and re-assert themselves as an important local political entity, Bosniaks built their nationalism upon three important themes: B-H integrity, Bosnian Islam, and the Bosnian language. A 68-question survey regarding these three themes designed specifically for this study was conducted, and 670 survey responses were collected from the Bosnian Muslim diaspora population living throughout the Midwestern and Eastern U.S. in their Appadurai-type neighborhoods. The data collected from those surveys were manipulated in preparation for a final analysis. The two nationalism indexes measuring intensity and type, and six categories of Bosniak identity, were constructed to observe interactions between nationalism and identity. As the final step, a statistical analysis with multinomial logistic regression confirmed the proposition and showed that the factor which stimulates selection of a new desired salient identity is intensity of nationalism, not type of nationalism . This work contributes to the ongoing discussion on the true role of nationalism as a collective action. At the same time, it provides the field of comparative politics with a comprehensive description of the emergence of Bosnian Muslims as a nation, and with details of their nationalism project and their now salient Bosniak identity.

This thesis examines how madness has been used in post-Yugoslav cinemas to facilitate thinking about experiences of the break-up of the SFRY throughout the 1990s and 2000s, its consequences and implications for the future. The study conceptualises post-Yugoslav film cultures as public spheres in which artistic and industrial practices are often combined to create meaning around the core themes of trauma and identity in post-Yugoslav cultures. Working with seven feature-length titles from a range of post-Yugoslav successor states (Croatia, Bosnia and Herzegovina, Serbia, Macedonia and Kosovo) I illustrate how images of madness have been essential in the cultural processing of events of the 1990s. Whilst featuring individuals suffering mental instabilities and disturbances, and sometimes asylums or mental health institutions, I contend such films are not ultimately concerned – on a thematic level – with mental health, but instead focus on the use of such characters in a metaphoric capacity for engaging core themes of Yugoslav break-up, conflicts, and difficulties of subsequent transition. Using the semantic/syntactic approach to genre, I identify two common ways in which madness is used on a textual level to engage these core themes. The first of these, the ‘inside-out asylum trope of madness’, is concerned with the use of the asylum in films which assess critically the dominant political ideologies of the successor states in question at a time when political pluralism was not yet established by the transition process. Films discussed include Burlesque Tragedy (Marković, 1995), Marshall Tito’s Spirit (Brešan, 1999), and Kukumi (Qosja, 2005). The second trope is the ‘multiple realities trope of madness’ in which the presentation of diegetic reality on screen is adapted to reflect various conceptualisations of trauma and loss arising from Yugoslav break-up and transition. Here the films include Loving Glances (Karanović, 2003), Fuse (Žalica, 2003), Mirage (Ristovski, 2004) and Land of Truth, Love and Freedom (Petrović, 2000). Across the films selected, it is madness which ultimately provides a diverse pool of metaphors and images for an assessment of Yugoslavia’s traumatic demise and the ensuing process of picking through the debris of its ideology, cultural practices, values and ways of living for precisely what might be salvageable and what should be discarded.

The focus of this research paper is to analyze how Rebecca West’s book Black Lamb & Grey Falcon contributes to the construction of a theoretical concept created by M. Todorova, ”balkanism”. This is achieved through extensive analysis of her work, focusing on how West creates her own stereotype of Yugoslavia and how her portrayal of people and the Yugoslavian society relate to her discussions of the region’s history. With the help of two categories, ethnography and historiography, I will be able to look how West uses the history of Yugoslavia in the construction of” the other” and” otherness”. The main theory used in this paper is Maria Todorova who came up with the concept of” balkanism”. This combination makes the analysis in question unique. With the help of Todorova, it will be possible to understand why West wrote her book in the way that she did while at the same time trying to find out how West contributed to the construction of the theoretic concept of” balkanism.” In conclusion it can be said that West’s way of writing about Yugoslavia is often characterized by certain words and patterns that will be discussed further in the analysis.

The main goal of this thesis is to present contemporary contemporary slovenian architectural scene to the Czech audience. Since the fall of Iron curtain is the slovenian architecture regarded as the most advanced from the former Eastern bloc. During the stay in Slovenia it's succeeded to collect sufficient informations for further analysis. Daily contact with the local culture and buildings helped in understanding of the current situation in the Slovenian architectural scene. The work provides the most important architectural works from Fabiani through Plečnik, Ravnikar, Podrecca to successors of generation Sixpack. The aim of this work is to help document and analyze the causes of Slovenia success and with this conclusion help to improve the situation in our country, where there is a wide range of high-quality buildings, but they remain almost unnoticed and unknown on the international scene. The study focused which role played the biggest importance in starting Slovenian model. Work search if it's possible to re-establish cooperation in the field of architecture. The aim of these was to find out how to apply the knowledge acquired in the Czech environment. Lessons from Slovenia could be summarized in two main areas: how to successfully cultivate their land and about how to be able to report about it externally.

This work is dedicated to the imagination of migrant communities from former Yugoslavia contextualized in their relation to the history, space and culture. The empirical basis of this work is grounded in the contemporary history of the migration vagues from former Yugoslavia. The first part of the work deals with the methodology and theory relevant for the following case studies that form the second part of this work. Its third part consists in history of the three migration vagues - political, economical and refugee migration. The sources of this work are heterogeneous and they are partly issued from the narration of the informants during several in-depth interviews and participant observation. The backbone of this work consist in the case studies focusing on the historical memory, lived space and popular culture of the migrant communitites from the former Yugoslaviain France, Austria and other European countries.

The diploma thesis "The Multilateralism Concept in German Policy toward the Balkans: Germany's Recognition of the Independence of Slovenia and Croatia (1991) and Kosovo (2008)" deals with the role of the Federal Republic of Germany in the process of recognition of the independence of successor states of Yugoslavia in the context of discussion about transformation of the German multilateralism and normalization of the German foreign policy. The disciplined interpretive case study focuses on selected examples, which were perceived as the most controversial by German and foreign political and social circles: the German pressure on the international recognition of Slovenia and Croatia in 1991, which caused strong criticisms and fears, that the unified Germany would leave the principle of multilateralism in exchange for a unilateral promotion of its national interests; and the recognition of Kosovo in 2008, which meant ignoring the UN resolution 1244. The aim of the thesis is to describe and to interpret motives and the manners of the Germany's acting in the selected causes in detail and to test the hypothesis by Rainer Baumann about transformation of the German multilateralism "towards more instrumental perception of the multilateral cooperation and orientation on material and status-oriented national...

<p>Апстракт је обрађен технологијом за оптичко препознавање текста ОЦР.</p><p>Нa ocнову општих карактеристика одвијања природних процеса издвојили смо пет палеогеографских етапа квартарног периода Војводине: Језерску која одговара периоду раног плеистоцена, доње плеистоцену језерско-речну и средње плеистоцену Језерско-барску, горње плеистоцену старију речну и холоцену млађу речну фазу. Приказ наведених палеогеографских етапа cacтojao се од следећих сегмената: прегледа и распрострањење фација, реконструкције особина копнених палеоекосистема, реконструкције особина водених палеоекосистема и палеоклиматске реконструкције. Тако систематизовани палеогеографски подаци пружају могућност поузданог дефинисања природних процеса током сваке од развојних етапа квартара Војводине. Ha овај начин je креиран јасан хронолошки, просторно и терминолошки одређен палеогеографски модел који усаглашава сва досадашња знања о периоду леденог доба на простору jугоисточног дела Панонског басена. Палеогеографска слика квартарног периода Војводине изнета у овој студији се у значајном броју констатација подудара са досада општеприхваћеним схватањима југословенских квартаролога. Tу пре свега треба истаћи јасно уочљив тренд сукцесивног и временом све снажније испољеног плеистоценог захлаћења. Овај карактеристичан палеогеографски процес најјасније документују палеонтолошки и палеопедолошки подаци испољени у виду изразитих смена доминантних флорних и фаунистичких елемената, односно поступна смена субтропских, шумских и степских палеоземљишта. Уважавањем актуелних трендова проучавања квартара у свету и коришћењем нових метода истраживања. изведени закључци се критички односе, па чак и у потпуности ревидирају нека од до сада опште прихваћених схватања о палеогеографији леденог доба Војводине. У овој студији cу изнети резултати истраживања (мерење палеомагнетског поларитета, магнетног сусцептибилитета, одређивање гранулометријских индекса, израчунавање временских скала и др.) која су по први пут вршена на овом пpocтopу. Примена поменутих метода истраживања je омогућила ревизију досадашњих хроностратиграфских схватања и могућност поређења са одговарајућим резултатима истраживања у другим деловима света.<br />Ранији резултати истраживања лесно-палеоземљишних секвенци на простору Војводине су указали на регионални значај неколико наших профила (Стари Сланкамен, Нештин и Мошорин). Tу се нарочито издвајају радови Бронгера и сарадника, чији су се закључци постепено мењали у сагласности са усавршавањем квартарних проучавања. Наговештаји њихових нових хроностратиграфских схватања су потврђени резултатима наших истраживања. Показало се да су палеоклиматске прилике кoje су владале на простору Војводине условиле формирање наизменичних лесних и палеопедолошких хоризоната по моделу 1:1. што значи да je током сваког интерглацијалног периода настало одговарајуће палеоземљиште, док се навејавање лесних cepиja одигравало у време глацијалних фаза. To je условило изостанак палеоземљшта насталих током топлијих делова глацијалних периода и полифазност интерглацијалних педохоризоната уочених на локалитетима v другим деловима Панонског басена, средњој и западној Европи, централној Азији и Кини. Квантитативни показатељи омoгућују врло прецизну корелацију са хроностратиграфским системима поменутих области. Из тих разлога je у раду коришћена нова стратиграфска номенклатура лесно-палеоземљишних секвенци Војводине, идентична кинеској, у којој ознака L одговара глацијалној, a S интерглацијалној фази уз додавање префикса SL који указује на реперни профил у Старом Сланкамену.<br />Након дужег времена погрешног тумачења и коришћења алпске и северноевропске стратиграфске терминологије, из нашпх резултата јасно произилази да је једина могућност за успешно и поуздано међурегионално корелирање квартарних седимената прихватање глобалног хроностратиграфског модела креираног на основу проучавања континуираних серија као што су дубокоморски седименти и неизмењене лесно-палеоземљишне секвенце. Планетарни пулс астрономски предиспонираних паелоклиматских циклуса, утврђен нашим истраживањима лесно-палеоземљишних секвенци профила Чот у Старом Сланкамену, потврђује исправност примене усавршеног Миланковићевог календара v решавању хронологије леденог доба на нашим просторима. Hajвећи значај ових истраживања управо и проистиче из временског дефинисања бурних квартарних палеогеографских промена кoje илуструју велике контрасте у карактеру одвијања природних процеса током релативно кратких временских секвенци. Временски jacно одрећене изразите климатске флуктуације пружају основу за прецизну просторну реконструкцију великих једновремених миграција различитих зоналних животних заједнииа У просторно и временски одређеним пулсирајућим плеистоценим биоклиматским зонама много је лакше праћење и разумевање убрзаних механизама плеистоцене еволуције живог света. Бројне врсте биљака и животиња нису успеле да се адаптирају новонасталим условима. Њихово место у плеистоценим палеоекосистемима заузимале су нове прилагођеније врсте. Тако су се и наши човеколики преци, истерани из &quot;плиоценог paja&quot;, сукобили са искушењима и изазовима леденог доба и тако отпочели ceoje непрестано усавршавање кoje je условило појаву разумног бића свесног себе и cвoje околине. Ha тај начин je отпочело преплитање геолошког и археолошког времена као различитих варијетета планетарног трајања. Успешна реконструкција различитих плеистоцених и холоцених збивања нам пружа прилику да померамо временске границе и у супротном cмepу, jep нас доводи у могућност да предвиђамо развој природних процеса у будућности Повратак у квартарну геолошку прошлост нас тако упознаје са бурним палеогеографским збивањима, олакшава нам разумевање савремених, на први поглед, неразумљивих пojaвa и пружа прилику да унапред симулирамо предстојеће физичкогеографске прилике. Како je моћ људи развојем савремених технологија драматично нарасла, ова истраживања су драгоцена и за сагледавање стварних размера утицаја антропогених активности на одвијање савремених глобалних процеса.</p> / <p>Apstrakt je obrađen tehnologijom za optičko prepoznavanje teksta OCR.</p><p>Na ocnovu opštih karakteristika odvijanja prirodnih procesa izdvojili smo pet paleogeografskih etapa kvartarnog perioda Vojvodine: Jezersku koja odgovara periodu ranog pleistocena, donje pleistocenu jezersko-rečnu i srednje pleistocenu Jezersko-barsku, gornje pleistocenu stariju rečnu i holocenu mlađu rečnu fazu. Prikaz navedenih paleogeografskih etapa cactojao se od sledećih segmenata: pregleda i rasprostranjenje facija, rekonstrukcije osobina kopnenih paleoekosistema, rekonstrukcije osobina vodenih paleoekosistema i paleoklimatske rekonstrukcije. Tako sistematizovani paleogeografski podaci pružaju mogućnost pouzdanog definisanja prirodnih procesa tokom svake od razvojnih etapa kvartara Vojvodine. Ha ovaj način je kreiran jasan hronološki, prostorno i terminološki određen paleogeografski model koji usaglašava sva dosadašnja znanja o periodu ledenog doba na prostoru jugoistočnog dela Panonskog basena. Paleogeografska slika kvartarnog perioda Vojvodine izneta u ovoj studiji se u značajnom broju konstatacija podudara sa dosada opšteprihvaćenim shvatanjima jugoslovenskih kvartarologa. Tu pre svega treba istaći jasno uočljiv trend sukcesivnog i vremenom sve snažnije ispoljenog pleistocenog zahlaćenja. Ovaj karakterističan paleogeografski proces najjasnije dokumentuju paleontološki i paleopedološki podaci ispoljeni u vidu izrazitih smena dominantnih flornih i faunističkih elemenata, odnosno postupna smena subtropskih, šumskih i stepskih paleozemljišta. Uvažavanjem aktuelnih trendova proučavanja kvartara u svetu i korišćenjem novih metoda istraživanja. izvedeni zaključci se kritički odnose, pa čak i u potpunosti revidiraju neka od do sada opšte prihvaćenih shvatanja o paleogeografiji ledenog doba Vojvodine. U ovoj studiji cu izneti rezultati istraživanja (merenje paleomagnetskog polariteta, magnetnog susceptibiliteta, određivanje granulometrijskih indeksa, izračunavanje vremenskih skala i dr.) koja su po prvi put vršena na ovom ppoctopu. Primena pomenutih metoda istraživanja je omogućila reviziju dosadašnjih hronostratigrafskih shvatanja i mogućnost poređenja sa odgovarajućim rezultatima istraživanja u drugim delovima sveta.<br />Raniji rezultati istraživanja lesno-paleozemljišnih sekvenci na prostoru Vojvodine su ukazali na regionalni značaj nekoliko naših profila (Stari Slankamen, Neštin i Mošorin). Tu se naročito izdvajaju radovi Brongera i saradnika, čiji su se zaključci postepeno menjali u saglasnosti sa usavršavanjem kvartarnih proučavanja. Nagoveštaji njihovih novih hronostratigrafskih shvatanja su potvrđeni rezultatima naših istraživanja. Pokazalo se da su paleoklimatske prilike koje su vladale na prostoru Vojvodine uslovile formiranje naizmeničnih lesnih i paleopedoloških horizonata po modelu 1:1. što znači da je tokom svakog interglacijalnog perioda nastalo odgovarajuće paleozemljište, dok se navejavanje lesnih cepija odigravalo u vreme glacijalnih faza. To je uslovilo izostanak paleozemljšta nastalih tokom toplijih delova glacijalnih perioda i polifaznost interglacijalnih pedohorizonata uočenih na lokalitetima v drugim delovima Panonskog basena, srednjoj i zapadnoj Evropi, centralnoj Aziji i Kini. Kvantitativni pokazatelji omogućuju vrlo preciznu korelaciju sa hronostratigrafskim sistemima pomenutih oblasti. Iz tih razloga je u radu korišćena nova stratigrafska nomenklatura lesno-paleozemljišnih sekvenci Vojvodine, identična kineskoj, u kojoj oznaka L odgovara glacijalnoj, a S interglacijalnoj fazi uz dodavanje prefiksa SL koji ukazuje na reperni profil u Starom Slankamenu.<br />Nakon dužeg vremena pogrešnog tumačenja i korišćenja alpske i severnoevropske stratigrafske terminologije, iz našph rezultata jasno proizilazi da je jedina mogućnost za uspešno i pouzdano međuregionalno koreliranje kvartarnih sedimenata prihvatanje globalnog hronostratigrafskog modela kreiranog na osnovu proučavanja kontinuiranih serija kao što su dubokomorski sedimenti i neizmenjene lesno-paleozemljišne sekvence. Planetarni puls astronomski predisponiranih paeloklimatskih ciklusa, utvrđen našim istraživanjima lesno-paleozemljišnih sekvenci profila Čot u Starom Slankamenu, potvrđuje ispravnost primene usavršenog Milankovićevog kalendara v rešavanju hronologije ledenog doba na našim prostorima. Hajveći značaj ovih istraživanja upravo i proističe iz vremenskog definisanja burnih kvartarnih paleogeografskih promena koje ilustruju velike kontraste u karakteru odvijanja prirodnih procesa tokom relativno kratkih vremenskih sekvenci. Vremenski jacno odrećene izrazite klimatske fluktuacije pružaju osnovu za preciznu prostornu rekonstrukciju velikih jednovremenih migracija različitih zonalnih životnih zajedniia U prostorno i vremenski određenim pulsirajućim pleistocenim bioklimatskim zonama mnogo je lakše praćenje i razumevanje ubrzanih mehanizama pleistocene evolucije živog sveta. Brojne vrste biljaka i životinja nisu uspele da se adaptiraju novonastalim uslovima. NJihovo mesto u pleistocenim paleoekosistemima zauzimale su nove prilagođenije vrste. Tako su se i naši čovekoliki preci, isterani iz &quot;pliocenog paja&quot;, sukobili sa iskušenjima i izazovima ledenog doba i tako otpočeli ceoje neprestano usavršavanje koje je uslovilo pojavu razumnog bića svesnog sebe i cvoje okoline. Ha taj način je otpočelo preplitanje geološkog i arheološkog vremena kao različitih varijeteta planetarnog trajanja. Uspešna rekonstrukcija različitih pleistocenih i holocenih zbivanja nam pruža priliku da pomeramo vremenske granice i u suprotnom cmepu, jep nas dovodi u mogućnost da predviđamo razvoj prirodnih procesa u budućnosti Povratak u kvartarnu geološku prošlost nas tako upoznaje sa burnim paleogeografskim zbivanjima, olakšava nam razumevanje savremenih, na prvi pogled, nerazumljivih pojava i pruža priliku da unapred simuliramo predstojeće fizičkogeografske prilike. Kako je moć ljudi razvojem savremenih tehnologija dramatično narasla, ova istraživanja su dragocena i za sagledavanje stvarnih razmera uticaja antropogenih aktivnosti na odvijanje savremenih globalnih procesa.</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.</p><p>According to our investigation there are five paleogeographic phases characteristic for Quaternary pe&not;riod in Vojvodina: lake phase corresponding with early Pleistocene stage; lower Pleistocene lake-riser and middle Pleistocene lake-swamp phases; upper Pleistocene older river phase and Holocene younger river phase.<br />The loess-paleosol sediments examination presented in this thesis ipaleomagnetic polarity and mag&not;netic susceptibility measurements, granulometric index detection, time scale calculation) have been car&not;ried out for the first time in Yugoslavia.<br />It has been shown that dominant paleoclimatic circumstances had induced genesis of alternating loess and paleopedologic horizons on the basis of 1:1 model, which means that corresponding paleosol ap&not;peared during the each interglacial and loess series have been arised during the glacial phases.<br />The usage and explanation of Alpine and North Europe stratigraphic terminology showed to be wrong for a long time. According to our results, introduction of global chronostratigraphic model created on the basis of continuous series (such as deep-sea sediments and alternating loess-paleosol sequences) and modified Milankovitch ice age calendar is the only one correct and proper interpretation and interregional correlation of Quaternary sediments.</p>

This study discusses the process of identity-building among second-generation migrants from former Yugoslavia, living in the Southern Region of Sweden, Skåne. The findings of this study have shown that respondents' identity construction is fluid and depends on many factors that influence it, which vary from one individual to another. For instance, language, culture, values, norms, how individuals were raised and where they were born. Moreover, depending on the individuals' experiences and personal choice. Some individuals maintain and reproduce their identity by using the parent’s mother tongue to speak with their family at home and maintain the culture by making Serbian/Bosnian food and choosing to listen to Yugoslavian music. I found that some individuals born in former Yugoslavia feel belongingness to Sweden, where they grew up and were raised instead of where they were born. The feeling of belonging differed from one respondent to the other. Some respondents showed their sense of belonging through feelings and emotions they have attached to the country they were raised in (Sweden). They have established bonds that make them see their belonging to Sweden as necessary. Others attributed their belonging to their environment, place where they were born, or parent's country of origin.

There is a generalized perception on the 1991-1995 war in the former Yugoslavia as an ethnic conflict caused by longstanding antagonisms among homogenous ethnic groups inhabiting its territory. In such a worldview, which became part of the dominant discourse, inter-ethnic violence in Croatia and Bosnia-Herzegovina was inevitable and the division of the population along ethnic lines was needed to stop the violence. In this thesis I problematize the dominant discourse on the ethnic nature and inevitability of violence, as well as on the ethnic fracturing as a solution, by exposing the experiences of two largest communities that remained ethnically mixed and preserved communal peace throughout wartime – the community of the region of Gorski kotar in Croatia and the community of the city of Tuzla in Bosnia-Herzegovina. By documenting and analysing their discourses and practices, and by contrasting them with the dominant discourses of war in these two countries, I provide evidence that these two communities were oases of peace which developed a counter-discourse and resisted violence by preserving their multi-ethnic character, promoting multiple identities, cherishing inter-ethnic cooperation and ensuring equality and good governance for all their citizens. Their narratives challenge the well-established «truths» about the war in the former Yugoslavia and add to the complexity of collective memories of its peoples.

No description available.