The paper discusses scientific approaches and technologies of interaction of business with authorities. In the first Chapter proved the relevance of the topic of the thesis. In the second Chapter the basic technology of Government Relations (GR) as applied to innovative companies of Ekaterinburg. The third Chapter describes the conducted study in innovative companies of Yekaterinburg, to identify the most popular technologies GR. Developed a strategy for the promotion of innovation as a specific GR-technology. Relying on the provisions of the thesis, it will be possible to use the tools of this technology in the scientific analysis of the problems of development of state and municipal management and in the practical sphere of increase of efficiency of interaction of business with authorities. / В работе рассмотрены научные подходы и технологии взаимодействия бизнеса с органами власти. В первой главе доказана актуальность темы диссертации. Во второй главе рассмотрены основные технологии Government Relations (GR) применительно к инновационным компаниям г. Екатеринбурга. В третьей главе описывается проведенное исследование в инновационных компаниях г. Екатеринбурга, для выявления наиболее популярных технологий GR. Разработана стратегия продвижения инноваций как специфическая GR-технология. Опираясь на положения диссертации, можно будет использовать инструментарий данной технологии как в научном анализе проблем развития государственного и муниципального управления, так и в практической сфере повышения эффективности взаимодействия бизнеса с органами власти.

The Master's thesis consists of an introduction, three sections, a conclusion, an appendix and a bibliography. The object of the research is the Public-Private Partnership (PPP) system as an instrument for the economic development of a region and a small town. The theoretical and methodological section describes the basis of formation of the public-private partnership (PPP) mechanism, reveals the essence and content of the PPP concept, as well as its classification. The second section includes an analysis of the development of partnership between the state and business in the Sverdlovsk region, as well as an analysis of the current PPP situation in Russia. The third section is devoted to the analysis and improvement of public-private partnership mechanisms as an effective form of interaction between government and business in the region and the small town. The total number of pages of the Master's thesis - 105. The work contains 5 tables, 6 figures, 1 appendix. / Магистерская диссертация состоит из введения, трех разделов, заключения, приложения и библиографического списка. В теоретическом и методическом разделе дается характеристика и основы формирования механизма государственно-частного партнерства (далее ГЧП), раскрыта сущность и содержание понятия ГЧП, а также их классификация. Второй раздел работы включает в себя анализ развития партнерства государства и бизнеса на территории Свердловской области, а также анализ современного состояния ГЧП в России. Третий раздел посвящен анализу и совершенствованию механизмов государственно-частного партнерства как эффективной формы взаимодействия власти и бизнеса в регионе и малом городе. Основные понятия, рассматриваемые в работе: государственно- частное партнерство, малый город России, механизмы государственно-частного партнерства. Общее количество страниц магистерской диссертации (без приложений) – 105. Работа содержит 5 таблиц, 6 рисунков, 1 приложение.

Одним из основных направлений развития экономической обстановки в регионах является применение государственно-частного партнёрства в целях реализации масштабных проектов и экономии материальных, социальных ресурсов для решения совместных целей. Партнёрство частного сектора и властей реализуется разнообразными способами, одним из которых является – концессия. Концессионное соглашение позволяет объединить ресурс двух сторон для решения экономических и социальных проблем регионального, а иногда и национального контекста. Работа содержит следующие положения научной новизны: - предложено авторское определение понятия региональный энергетический комплекс, что позволит более точно охарактеризовать данную комплексную корпоративную структуру с целью стратегирования подходов к ее администрированию, - разработана методика оценки экономической эффективности концессии регионального энергетического комплекса, призванная обеспечить формирование объективного информационного базиса принятия региональных управленческих решений. / One of the main directions of the development of the economic situation in the regions is the use of public-private partnerships in order to implement large-scale projects and save material and social resources for solving joint goals. The partnership between the private sector and the authorities is implemented in a variety of ways, one of which is a concession. The concession agreement allows to unite the resource of the two parties to solve the economic and social problems of the regional and sometimes national context. The work contains the following provisions of scientific novelty: - the author's definition of the concept of a regional energy complex is proposed, which will allow to more accurately characterize this complex corporate structure in order to strategize approaches to its administration, - developed a methodology for assessing the economic efficiency of the concession of the regional energy complex, designed to ensure the formation of an objective information basis for making regional management decisions.

В процессе исследования была проанализирована нормативная правовая база в сфере стратегического планирования на федеральном и региональном уровнях; были дифференцированы инструменты стратегического развития жилищно-коммунального комплекса; выявлены основные проблемы реализации инструментов стратегического развития в сфере жилищно-коммунального хозяйства; определены пути для преодоления выявленных проблем на примере зарубежного опыта. Результатом работы стала разработка ряда рекомендаций и мероприятий по совершенствованию инструментов стратегии развития жилищно-коммунального хозяйства Свердловской области. Также был разработан проект по развитию жилищного самоуправления, который является инструментом по привлечению граждан в управление жилым фондом. Предложенные рекомендации в дальнейшем могут быть реализованы органами государственной власти Свердловской области. / In the process of analysis of normative legal base in the sphere of strategic planning at Federal and regional levels; were differentiated tools of strategic development of housing and communal complex; the basic problems of the implementation of tools for strategic development in the sphere of housing and communal services; identify ways to overcome the identified problems on the example of foreign experience. The result of the work was the development of a number of recommendations and measures to improve the tools of the strategy for the development of housing and communal services in the Sverdlovsk region. A project for the development of housing self-government was also developed, which is a tool for attracting citizens to manage the housing stock. The proposed recommendations can be implemented by the state authorities of the Sverdlovsk region in the future.

<p>Држава данас није више једини пружалац услуга безбедности, те због тога све већу улогу и значај добија приватни сектор безбедности. До ове појаве су, пре свега, довели преоптерећеност националних буџета, као и одређене тешкоће са којима су се суочавали органи унутрашње безбедности, који су били неспремни да адекватно одговоре на неке нове и савремене безбедносне проблеме. То је, између осталог, довело и до тзв. појаве ,,приватизације&ldquo; послова безбедности, којима су се полако сужавали послови полиције, а паралелно са тим ширили послови али и одговорност приватног обезбеђења.</p><p>Дугу традицију модела односа у виду сарадње и партнерства између полиције и приватног обезбеђења налазимо пре свега у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Великој Британији, али исто тако и у поједним земљама Европске уније. Потреба за успостављањем ближих веза и подизања сарадње на још виши ниво посебно је интензивирана након катастрофалних последица терористичког напада 11. септембра 2001. године у Сједињеним Америчким Државама. Тероризам, али и остали савремени безбедносни проблеми с краја 20. и почетка 21. века дале су додатни импулс даљем приближавању полиције и агенција за приватно обезбеђење.</p><p>Односи између полиције и приватног обезбеђења су нужно условљени њиховим статусом, улогом и функцијом. Заштита личне и имовинске безбедности грађана представља основ за заједничко деловање, а јавно-приватно партнерство парадигму којом би се капацитети оба сектора искористили на најбољи могући начин. Предуслов за заједничко деловање ће свакако бити правна регулатива и опште усвојени стандарди који ће уважити интересе оба сектора. Наведено ће представљати гарант квалитета услуга које пружају лиценциране агенције за приватно обезбеђење. Различите историјске, друштвене, политичке, економске, безбедносне и правне околности у одређеним државама условиле су различите моделе сарадње и партнерства полиције и приватног обезбеђења.</p><p>Оно што је заједничко свим државам јесте да се под јавно-приватним партнерством подразумева постојање кооперативног споразума између јавних (локалних, регионалних или државних) и приватних актера који се удружују (размена људских и материјалних ресурса) како би остварили заједничке интересе и циљеве, при чему постоји договорен степен равноправности актера и јасна расподела надлежности и одговорности. Схваћен на овај начин, модел партнерства представља и продубљенији вид сарадње између полиције и приватног обезбеђења који покушава да ,,помири&ldquo; стално присутне и спорадичне антагонистичке ставове који међу њима постоје.</p><p>Што се тиче стања односа полиције и приватног обезбеђења у Републици Србији, можемо рећи да упркос реформским променама у систему националне безбедности извршеним након 2000. године, још увек не можемо говорити о постојању партнерских односа. Томе у прилог говоре и даље присутни проблеми који отежавају остваривање јавно-приватног партнерства. Да би се партнерство остварило, приватно обезбеђење ће нужно морати да се интегрише у систем националне безбедности. То нажалост још увек није учињено. Само правно уређена, планска, организована и перманентна сарадња ова два сектора биће у функцији остваривања оптималног стања безбедности у друштву и држави.</p><p>Релативно скоро позитивноправно регулисање приватног обезбеђења требало је, између осталог, да омогући институционализацију и формализацију сарадње са полицијом. Постојећа ,,сарадња&ldquo; је и даље на изразито ниском нивоу и заступљена је највише у областима обезбеђивања јавних скупова и спортских приредби. Доношењем Закона о приватном обезбеђењу 2013. године, Закона о полицији 2016. године као и других системских закона који уређују области деловања полиције и приватно обезбеђења, нису створене претпоставке које би омогућиле даље приближавање два сектора, њихову сарадњу и на крају партнерство.</p><p>Рад је структурисан у шест целина. У оквиру прве три целине осврнули смо се на општетеоријска питања везанa за безбедност, националну безбедност, систем националне безбедности, јавну и приватну безбедност. У четвртом делу смо анализирила искуства појединих развијених земља у погледу модела партнерства, са циљем идентификовања позитивних и негативних аспеката тог односа. У петом делу смо се осврнули на историјски развој приватне безбедности у нашој земљи и њену повезаност са полицијом до данас. Такође, анализирали смо и постојећи позитивно правни оквир организације и деловања полиције и приватног обезбеђења као и јавно-приватно партнерства. Након тога смо, уважавајући искуства развијених земаља, идентификовали области сарадње у којим је могуће остварити партнерске односе полиције и приватног обезбеђења у Републици Србији. Такође, извршили смо класификацију облика сарадње, као и идентификовање проблема који отежавају сарадњу и партнерство.</p><p>Шести и последњи део рада је посвећен спроведеном емпиријском истраживању које је за циљ имало утврђивање актуелног стања у области приватног обезбеђења, у смислу ставова о њиховом односу са полицијом, односно утврђивање области сарадње и партнерства полиције и приватног обезбеђења, као и проблема који отежавају ту сарадњу. У циљу утврђивања личних ставова и мишљења службеника обезбеђења и одређених припадника полиције, примењене су две технике у оквиру метода испитивања &ndash; анкета и интервју. На крају, у закључку смо се посебно осврнули на кључне резулатате спроведеног истраживања.</p> / <p>Država danas nije više jedini pružalac usluga bezbednosti, te zbog toga sve veću ulogu i značaj dobija privatni sektor bezbednosti. Do ove pojave su, pre svega, doveli preopterećenost nacionalnih budžeta, kao i određene teškoće sa kojima su se suočavali organi unutrašnje bezbednosti, koji su bili nespremni da adekvatno odgovore na neke nove i savremene bezbednosne probleme. To je, između ostalog, dovelo i do tzv. pojave ,,privatizacije&ldquo; poslova bezbednosti, kojima su se polako sužavali poslovi policije, a paralelno sa tim širili poslovi ali i odgovornost privatnog obezbeđenja.</p><p>Dugu tradiciju modela odnosa u vidu saradnje i partnerstva između policije i privatnog obezbeđenja nalazimo pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Velikoj Britaniji, ali isto tako i u pojednim zemljama Evropske unije. Potreba za uspostavljanjem bližih veza i podizanja saradnje na još viši nivo posebno je intenzivirana nakon katastrofalnih posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Terorizam, ali i ostali savremeni bezbednosni problemi s kraja 20. i početka 21. veka dale su dodatni impuls daljem približavanju policije i agencija za privatno obezbeđenje.</p><p>Odnosi između policije i privatnog obezbeđenja su nužno uslovljeni njihovim statusom, ulogom i funkcijom. Zaštita lične i imovinske bezbednosti građana predstavlja osnov za zajedničko delovanje, a javno-privatno partnerstvo paradigmu kojom bi se kapaciteti oba sektora iskoristili na najbolji mogući način. Preduslov za zajedničko delovanje će svakako biti pravna regulativa i opšte usvojeni standardi koji će uvažiti interese oba sektora. Navedeno će predstavljati garant kvaliteta usluga koje pružaju licencirane agencije za privatno obezbeđenje. Različite istorijske, društvene, političke, ekonomske, bezbednosne i pravne okolnosti u određenim državama uslovile su različite modele saradnje i partnerstva policije i privatnog obezbeđenja.</p><p>Ono što je zajedničko svim državam jeste da se pod javno-privatnim partnerstvom podrazumeva postojanje kooperativnog sporazuma između javnih (lokalnih, regionalnih ili državnih) i privatnih aktera koji se udružuju (razmena ljudskih i materijalnih resursa) kako bi ostvarili zajedničke interese i ciljeve, pri čemu postoji dogovoren stepen ravnopravnosti aktera i jasna raspodela nadležnosti i odgovornosti. Shvaćen na ovaj način, model partnerstva predstavlja i produbljeniji vid saradnje između policije i privatnog obezbeđenja koji pokušava da ,,pomiri&ldquo; stalno prisutne i sporadične antagonističke stavove koji među njima postoje.</p><p>Što se tiče stanja odnosa policije i privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji, možemo reći da uprkos reformskim promenama u sistemu nacionalne bezbednosti izvršenim nakon 2000. godine, još uvek ne možemo govoriti o postojanju partnerskih odnosa. Tome u prilog govore i dalje prisutni problemi koji otežavaju ostvarivanje javno-privatnog partnerstva. Da bi se partnerstvo ostvarilo, privatno obezbeđenje će nužno morati da se integriše u sistem nacionalne bezbednosti. To nažalost još uvek nije učinjeno. Samo pravno uređena, planska, organizovana i permanentna saradnja ova dva sektora biće u funkciji ostvarivanja optimalnog stanja bezbednosti u društvu i državi.</p><p>Relativno skoro pozitivnopravno regulisanje privatnog obezbeđenja trebalo je, između ostalog, da omogući institucionalizaciju i formalizaciju saradnje sa policijom. Postojeća ,,saradnja&ldquo; je i dalje na izrazito niskom nivou i zastupljena je najviše u oblastima obezbeđivanja javnih skupova i sportskih priredbi. Donošenjem Zakona o privatnom obezbeđenju 2013. godine, Zakona o policiji 2016. godine kao i drugih sistemskih zakona koji uređuju oblasti delovanja policije i privatno obezbeđenja, nisu stvorene pretpostavke koje bi omogućile dalje približavanje dva sektora, njihovu saradnju i na kraju partnerstvo.</p><p>Rad je strukturisan u šest celina. U okviru prve tri celine osvrnuli smo se na opšteteorijska pitanja vezana za bezbednost, nacionalnu bezbednost, sistem nacionalne bezbednosti, javnu i privatnu bezbednost. U četvrtom delu smo analizirila iskustva pojedinih razvijenih zemlja u pogledu modela partnerstva, sa ciljem identifikovanja pozitivnih i negativnih aspekata tog odnosa. U petom delu smo se osvrnuli na istorijski razvoj privatne bezbednosti u našoj zemlji i njenu povezanost sa policijom do danas. Takođe, analizirali smo i postojeći pozitivno pravni okvir organizacije i delovanja policije i privatnog obezbeđenja kao i javno-privatno partnerstva. Nakon toga smo, uvažavajući iskustva razvijenih zemalja, identifikovali oblasti saradnje u kojim je moguće ostvariti partnerske odnose policije i privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji. Takođe, izvršili smo klasifikaciju oblika saradnje, kao i identifikovanje problema koji otežavaju saradnju i partnerstvo.</p><p>Šesti i poslednji deo rada je posvećen sprovedenom empirijskom istraživanju koje je za cilj imalo utvrđivanje aktuelnog stanja u oblasti privatnog obezbeđenja, u smislu stavova o njihovom odnosu sa policijom, odnosno utvrđivanje oblasti saradnje i partnerstva policije i privatnog obezbeđenja, kao i problema koji otežavaju tu saradnju. U cilju utvrđivanja ličnih stavova i mišljenja službenika obezbeđenja i određenih pripadnika policije, primenjene su dve tehnike u okviru metoda ispitivanja &ndash; anketa i intervju. Na kraju, u zaključku smo se posebno osvrnuli na ključne rezulatate sprovedenog istraživanja.</p> / <p>The state is no longer the only provider of security services, and because of this, the private security sector is gaining an increasing role and importance. This phenomenon, above all, is led by the overload of national budgets, as well as certain difficulties faced by internal security authorities, who were unwilling to adequately respond to some new and contemporary security issues. This, among other things, has led to the so-called occurrence of &quot;privatization&quot; of security operations, which were slowly narrowing down the work of the police, and in parallel, expanded the tasks as well as the responsibilities of the private security sector.<br />A long tradition of modeling relationships in the form of cooperation and partnership between the police and private security sector is found primarily in the United States, Canada and the United Kingdom, but also in some European Union countries. The need for establishing closer ties and raising the cooperation to an even higher level was particularly intensified following the catastrophic consequences of the September 11, 2001 terrorist attacks in the United States. Terrorism, as well as other contemporary security problems at the end of the 20th and the beginning of the 21st century, gave further impetus to further relationships between the police and private security agencies.<br />Relations between police and the private security sector are necessarily conditioned by their status, role and function. The protection of personal and property safety of citizens is the basis for joint action, and public-private partnership is a paradigm that would use the capacities of both sectors in the best possible way. The precondition for joint action will certainly be legal regulations and generally adopted standards that will respect the interests of both sectors. The above will be a guarantee of the quality of services provided by licensed private security agencies. The different historical, social, political, economic, security and legal circumstances in certain countries have led to different models of cooperation and partnership between the police and private security sector.<br />What is common to all countries is that, under a public-private partnership, it implies the existence of a cooperative agreement between public (local, regional or state) and private actors joining (exchange of human and material resources) in order to achieve common interests and goals, where there is an agreed level of equality of actors and a clear distribution of competencies and responsibilities. Taken in this way, the model of partnership is a more comprehensive form of cooperation between the police and private security, which seeks to &quot;calm&quot; the constantly present and sporadic antagonistic attitudes that exist among them.<br />Regarding the state of relations between the police and private security in the Republic of Serbia, we can say that despite the reform changes in the national security system after 2000, we cannot yet talk about the existence of partnership relations. The problems that make public-private partnerships difficult are still present. In order to achieve partnership, private security will necessarily have to be integrated into the national security system. Unfortunately, this has not yet been done. Only legally regulated, planned, organized and permanent cooperation between these two sectors will be in the function of achieving an optimal state of security in society and the state.<br />Relatively near-positive regulation of private security should, among other things, enable the institutionalization and formalization of the cooperation with the police. Existing &quot;cooperation&quot; is still at a very low level and is most represented in the areas of securing public events and sports events. With the adoption of the Law on Private Security in 2013, the Law on Police in 2016, as well as other systemic laws regulating the fields of police and private security, no preconditions were established that would allow for further approximation of the two sectors, their cooperation and ultimately partnership.<br />The work is structured into six partitions. Within the first three, we looked at general-level issues related to security, national security, the national security system, public and private security. In the fourth part, we analyzed the experiences of some developed countries regarding the partnership model, with the aim of identifying the positive and negative aspects of this relationship. In the fifth part, we looked at the historical development of private security in our country and its connection with the police to this day. We also analyzed the existing positive legal framework for organization and operation of the police and the private security sector as well as public-private partnerships. After that, taking into account the experiences of the developed countries, we identified the areas of cooperation in which it is possible to achieve partnership relations between the police and the private security sector in the Republic of Serbia. We also performed a classification of forms of cooperation, as well as identification of problems that make cooperation and partnership difficult.<br />The sixth and final part of the paper is dedicated to the conducted empirical research aimed at determining the current situation in the field of private security, in terms of attitudes about their relationship with the police, that is, determining the field of cooperation and partnership</p>

В первой главе были рассмотрены концептуальные подходы к изучению адаптивной физической культуры и спорта. Автором были определены основные цели, задачи и принципы адаптивной физической культуры и спорта. Вторая глава посвящена проблеме развития адаптивной физической культуры посредством государственно-частного партнёрства. В ходе эмпирического исследования были выработаны актуальные сценарии решения проблем в развитии региональных и муниципальных программ адаптивной физической культуры и спорта. / In the first chapter, conceptual approaches to the study of adaptive physical culture and sports were considered. The author defined the main goals, objectives and principles of adaptive physical culture and sports. The second chapter is devoted to the problem of the development of adaptive physical culture through public-private partnership. During the empirical research, relevant scenarios for solving problems in the development of regional and municipal programs of adaptive physical culture and sports were developed.

Master's dissertation is devoted to the problem of interaction of public authorities and business representatives in the field of preservation of cultural heritage in the Sverdlovsk region. The first сhapter deals with the activities of the executive bodies of state power in the sphere of preservation of cultural heritage, analyzes the legal framework of interaction between public authorities and business structures for the conservation and use of cultural heritage in the region, and also reveals the features of public and private partnership in the study area. The second chapter is devoted to the study of the experience of interaction between the executive bodies of state power and business for the preservation of cultural heritage in the Sverdlovsk region, identifying problems and opportunities for such cooperation. The third paragraph of the chapter presents the project «Development and implementation of a mechanism for the involvement of cultural heritage objects in the Treasury of the Sverdlovsk region in the economic turnover in 2018». / Магистерская диссертация посвящена проблеме взаимодействия органов государственной власти и представителей бизнеса в сфере сохранения объектов культурного наследия в Свердловской области. В первой главе работы рассматривается деятельность исполнительных органов государственной власти в сфере сохранения объектов культурного наследия, анализируются нормативно-правовые основы взаимодействия органов государственной власти и бизнес-структур по сохранению и использованию объектов культурного наследия в регионе, а также раскрываются особенности развития государственно-частного партнерства в изучаемой сфере. Вторая глава работы посвящена изучению опыта взаимодействия исполнительных органов государственной власти и бизнеса по сохранению объектов культурного наследия в Свердловской области, выявлению проблем и возможностей такого сотрудничества. В третьем параграфе главы представлен проект «Разработка и реализация механизма вовлечения объектов культурного наследия, находящихся в казне Свердловской области, в хозяйственный оборот в 2018 году».

Магистерская диссертация посвящена изучению муниципальных практик сетевого взаимодействия в общеобразовательных организациях г. Екатеринбурга и разработке технологий их развития. В работе рассмотрены концептуальные и нормативно-правовые основы развития сетевого взаимодействия в системе среднего образования в Российской Федерации. В ней представлены результаты эмпирического исследования, посвященного практикам сетевого взаимодействия в среднем общем образовании г. Екатеринбурга. Автор диссертации предлагает рекомендации и проект по совершенствованию организации сетевого взаимодействия в среднем общем образовании г. Екатеринбурга. / The master's dissertation is devoted to the study of municipal practices of network interaction in education organizations in Yekaterinburg and development of technologies for their development. The dissertation considers the conceptual and regulatory framework for the development of network interaction in the secondary education system in the Russian Federation. It presents the results of an empirical study on the practices of networking in secondary education in Yekaterinburg. The author of the dissertation offers recommendations and a project to improve the organization of network interaction in secondary education in Yekaterinburg.

Author master's thesis analyzes the problems of implementation of public-private partnership in the field of social adaptation of orphans and children left without parental care as an example of the Sverdlovsk region. The object of the research master's thesis is the authorities, state and municipal agencies, non-profit organizations involved in social adaptation of orphans and children left without parental care. Subject of research - the forms and mechanisms for public-private partnership implementing in the field of social adaptation of orphans and children left without parental care in the Sverdlovsk region. Scientific novelty of the work is as follows: The essence of public-private partnership in the field of social adaptation of orphans and children left without parental care; The problems of interaction of subjects of public-private partnership in the field of social adaptation of orphans and children left without parental care in the Sverdlovsk region on the basis of the author's concrete empirical research; The design of programs to enhance public-private partnership in the field of social adaptation of orphans and children left without parental care in the Sverdlovsk region on the basis of the mechanisms of public-private partnership. The practical significance of the dissertation research is that the resulting materials can be used to develop guidelines for public authorities and local government, state and municipal organizations, socially-oriented non-governmental organizations on the issues of cooperation in the field of social adaptation of orphans and children without parental care. Developed project can be implemented in practice. Dissertation materials can be used to develop training courses for students enrolled in "State and municipal management". / Автор магистерской диссертации анализирует проблемы реализации общественно-государственного партнерства в сфере социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей на примере Свердловской области. Объектом исследования магистерской диссертации являются органы власти, государственные и муниципальные организации, некоммерческие организации, участвующие в социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей. Предмет исследования — формы и механизмы реализации общественно-государственного партнерства в сфере социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей на территории Свердловской области. Научная новизна работы заключается в следующем: - Раскрыта сущность общественно-государственного партнерства в сфере социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей; - Выявлены проблемы взаимодействия субъектов общественно-государственного партнерства в сфере социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей в Свердловской области на основе проведенного автором конкретно-эмпирического исследования; - Разработан проект Программы совершенствования общественно-государственного партнерства в сфере социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей на территории Свердловской области на основе механизмов общественно-государственного партнерства. Практическая значимость диссертационного исследования заключается в том, что полученные материалы могут быть использованы при разработке методических рекомендаций для органов государственной власти и местного самоуправления, государственных и муниципальных организаций, социально направленных общественных организаций по вопросам организации взаимодействия в сфере социальной адаптации детей-сирот и детей, оставшихся без попечения родителей. Разработанный проект может быть внедрен в практику. Материалы диссертации могут быть использованы для разработки учебных курсов для студентов, обучающихся по направлению «Государственное и муниципальное управление».

Modern Russian science notes the systematic crisis in the sphere of supplementary children education. GR-technologies are gaining importance in this context as a way to achieve optimum results further education sector development through public investment, taking into account the interests of the business. Author of this dissertation present the results of sociological research of the supplementary child education system in Yekaterinburg. The research is described the effectiveness of GR-technologies in the sphere of providing supplementary education for children. The study was conducted by the method of expert survey. Author surveyed entrepreneurs, public servants, leaders of children organizations of supplementary education in Yekaterinburg. Hypothesis-ground of research supports the following goal: on the one hand that only one third of experts familiar and implements in its activities the GR-technologies and on the other hand improving the quality of the application GR-technologies used by public organizations and business provides high levels of creating favorable conditions for the development system of supplementary children education. / Современная наука и государственный аппарат России фиксируют системный и содержательный кризис сферы дополнительного образования детей. GR-технологии приобретают важное значение как способ достижения оптимальных результатов развития сферы дополнительного образования через государственные инвестиции с учетом интересов бизнеса. Автором магистерской диссертации проведено эмпирическое исследование, в результате которого описана эффективность применения GR-технологий в сфере дополнительного образования детей. Исследование проведено методом экспертного опроса руководителей организаций дополнительного образования детей, бизнеса и властных структур г. Екатеринбурга. Гипотезой-основанием исследования выступает следующее утверждение: с одной стороны опрос экспертов показал, что только треть из них знакома и реализует в своей деятельности GR-технологии, а с другой стороны - именно повышение качества применения GR-технологий в системе дополнительного образования детей обуславливает высокий уровень создания благоприятных условий для развития дополнительного образования детей.