В диссертационном исследовании рассмотрены вопросы разработки концепции детско-юношеской спортивной школы по биатлону, направленной на реализацию программ дополнительного образования детей по биатлону. В результате разработана концепция, учитывающая организационно-правовую форму ДЮСШ, целевую аудиторию, анализ рынка конкурентов. Полученные в результате исследования положительные результаты позволяют рекомендовать разработанную концепцию кругу специалистов, работающих в данной отрасли. / The dissertation research deals with the development of the concept of a children's and youth sports school in biathlon, aimed at implementing programs for additional education of children in biathlon. As a result a concept has been developed, that takes into account the legal form of the children’s and youth sports schools, target audience, market analysis of competitors. The positive results obtained in the research allow us to recommend the developed concept to specialists working in this industry.

ВКР (магистерская диссертация) состоит из введения, трех глав, заключения, библиографического списка, включающего 80 наименований. Работа включает 23 таблиц и 17 рисунков. Общий объем ВКР (магистерской диссертации) – 98 страницы. Актуальность – роль университетов в формирующейся в РФ отрасли обращения с отходами. Объект исследования – система обращения ТКО в ФГАОУ ВО «УрФУ имени Первого Президента России Б.Н. Ельцина. Предмет исследования – инструменты системы управления ТКО в высшем учебном заведении. Научная новизна – адаптация существующего в других университетах опыта обращения с ТКО в УрФУ. Цель магистерской диссертации – совершенствование инструментов управления системой обращения твердыми коммунальными отходами (ТКО) в УрФУ. / The WRC (master's thesis) consists of an introduction, three chapters, a conclusion, a bibliographic list, including 80 titles. The work includes 23 tables and 17 figures. The total volume of the FQP (master's thesis) is 98 pages. Relevance - the role of universities in the emerging waste management industry in the Russian Federation. The object of the research is the system of MSW circulation at the Federal State Autonomous Educational Institution of Higher Education "UrFU named after the First President of Russia B.N. Yeltsin. The subject of the research is the tools of the MSW management system in a higher educational institution. Scientific novelty - adaptation of the experience of MSW management at UrFU existing in other universities. The purpose of the master's thesis is to improve the management tools for the municipal solid waste (MSW) management system at UrFU.

<p>У докторској дисертацији Примена корелацијско-интеграцијског система у средњошколској настави српског језика и књижевности (у функцији побољшања постигнућа ученика на крају школске године) истраживања ће бити усмерена на трагање за иновативним начинима повезивања наставе језика са наставом књижевности како би се, непосредно, утицало на квалитет наставног процеса, односно, посредно, на подизање нивоа знања и резултата на завршним испитима. Полазећи од тезе да је мотивисан и ангажован ученик и активни учесник наставног процеса, способан да стечена знања из језичке културе примени у рецепцији књижевног дела &ndash; доказаћемо да се корелацијом и интеграцијом ова два подручја рада на часовима српског језика и књижевности у средњој школи постиже бољи успех ученика на такмичењима и испитима.<br />Докторска дисертација се састоји од теоријског дела и резултата емпиријских истраживања. Основне целине су: Корелација и иновације у настави, Корелацијско-интеграцијски методи у настави књижевности и српског језика,&nbsp;Методичке апликације и Емпиријска истраживања.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji Primena korelacijsko-integracijskog sistema u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika i književnosti (u funkciji poboljšanja postignuća učenika na kraju školske godine) istraživanja će biti usmerena na traganje za inovativnim načinima povezivanja nastave jezika sa nastavom književnosti kako bi se, neposredno, uticalo na kvalitet nastavnog procesa, odnosno, posredno, na podizanje nivoa znanja i rezultata na završnim ispitima. Polazeći od teze da je motivisan i angažovan učenik i aktivni učesnik nastavnog procesa, sposoban da stečena znanja iz jezičke kulture primeni u recepciji književnog dela &ndash; dokazaćemo da se korelacijom i integracijom ova dva područja rada na časovima srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi postiže bolji uspeh učenika na takmičenjima i ispitima.<br />Doktorska disertacija se sastoji od teorijskog dela i rezultata empirijskih istraživanja. Osnovne celine su: Korelacija i inovacije u nastavi, Korelacijsko-integracijski metodi u nastavi književnosti i srpskog jezika,&nbsp;Metodičke aplikacije i Empirijska istraživanja.</p> / <p>In the doctoral dissertation Application of correlation-integration system in the high school classes of Serbian Language and Literature (in order to improve students&rsquo; achievements at the end of the school year) the research will be focused on the search for innovative ways to relate the lessons of language to the lessons of literature in order to directly influence the quality of the teaching process, and indirectly to raise the level of knowledge and the results of the final exams.<br />Our starting point is going to be the idea that a motivated and engaged student is also an active participant in the educational process capable of applying the aquired knowledge of language culture to the reception of literary works. Thence, we are going to prove that through correlation and integration of these two fields of work in Serbian language and literature lessons high school students will achieve better results in competitions and in exams. This significant methodological study has been supported by a methodological research in the classroom.</p><p>The doctoral dissertation consists of a theoretical part and the results of the empirical research. Basic entities are: Correlation and innovation in classes, Correlation-integration method in the classes of literature and the Serbian language, Methodology applications and Empirical research.</p>

<p>У&nbsp; докторској&nbsp; дисертацији&nbsp; је&nbsp; најпре&nbsp; сагледана&nbsp; теоријска&nbsp; основа&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; и&nbsp;проучена&nbsp; њена&nbsp; заступљеност&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; природних&nbsp; наука.&nbsp; Након&nbsp; тога&nbsp; је&nbsp; реализовано&nbsp; педагошко&nbsp;истраживање&nbsp; са&nbsp; паралелним&nbsp; групама(експерименталном&nbsp; и&nbsp; контролном)&nbsp; током&nbsp; кога&nbsp; је&nbsp; сагледана&nbsp;ефикасност&nbsp; примене&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера(ПУПК)&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp;односу&nbsp; на&nbsp; традиционалну&nbsp; наставу.&nbsp; Експеримент&nbsp; је&nbsp; реализован&nbsp; на&nbsp; узорку&nbsp; од214&nbsp; ученика(106&nbsp;ученика&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; групи&nbsp; и108&nbsp; ученика&nbsp; у&nbsp; К&nbsp; групи).&nbsp; Ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; садржаје&nbsp; наставне&nbsp; подтеме&nbsp;Хордати&nbsp; према&nbsp; програму&nbsp; биологије&nbsp; у6.&nbsp; разреду&nbsp; основне&nbsp; школе&nbsp; током19&nbsp; часова&nbsp; реализовали&nbsp;применом&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; ученици&nbsp; контролнe&nbsp; групе&nbsp; исте&nbsp;садржаје у исто време обрадили традиционалном наставом.&nbsp;</p><p>Инструменти&nbsp; примењени&nbsp; у&nbsp; истраживању&nbsp; су&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; финални&nbsp; тест&nbsp; и&nbsp; ретест.&nbsp; Свa&nbsp;три&nbsp; теста су обухваталa питања из три когнитивна домена(нивоа знања):&nbsp; ниво&nbsp; познавања чињеница&nbsp;(нивоI), ниво разумевања појмова(нивоII) и ниво анализе и резоновања&minus; примене знања(нивоIII).&nbsp;Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставнике&nbsp;биологије&nbsp; о&nbsp; примени&nbsp; ПУПК&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp; основној&nbsp; школи.&nbsp; Статистичка&nbsp; обрада&nbsp; података&nbsp;добијених на тестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакетаSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Експериментална&nbsp; и&nbsp; контролна&nbsp; група&nbsp; ученика&nbsp; су&nbsp; уједначене&nbsp; на&nbsp; почетку&nbsp; истраживања&nbsp; према&nbsp;општем&nbsp; успеху, оцени из биологије и резултатима иницијалног теста. Просечно постигнуће&nbsp; ученика&nbsp;Е групе на иницијалном тесту било је68,18 поена, а ученика К групе68,80 поена. Остварена разлика&nbsp;између&nbsp; две&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; иницијалном&nbsp; тесту&nbsp; није&nbsp; статистички&nbsp; значајна.&nbsp; Након &nbsp; реализације&nbsp; наставне&nbsp;подтеме&nbsp; Хордати&nbsp; применом&nbsp; различитих&nbsp; одела&nbsp; наставе&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; и&nbsp; К&nbsp; групи&nbsp; ученици&nbsp; обе&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp;тестирани&nbsp; финалним&nbsp; тестом&nbsp; знања.&nbsp; На&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; имали&nbsp; су&nbsp; просечно&nbsp;постигнуће85,82 поена, а ученици К групе68,87 поена. Након90 дана ученици обе групе тестирани&nbsp;су истим тестом(ретестом). Ученици Е групе имали су на ретесту просечно остигнуће85,16 поена,&nbsp;а&nbsp; ученици&nbsp; К&nbsp; групе67,71&nbsp; поена.&nbsp; Анализа&nbsp; резултата&nbsp; финалног&nbsp; теста&nbsp; и&nbsp; ретеста&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; су&nbsp;ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; остварили&nbsp; већи&nbsp; квантитет&nbsp; и&nbsp; квалитет&nbsp; знања&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp;тестовима знања&nbsp; у&nbsp; целини,&nbsp; у односу&nbsp; на&nbsp; ученике&nbsp; К групе. Остварене разлике&nbsp; у&nbsp; постигнућу&nbsp; ученика Е&nbsp;и&nbsp; К&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; ретесту&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; тестовима&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp;корист&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; статистички&nbsp; значајне.&nbsp; Од&nbsp; посебног&nbsp; је&nbsp; значаја&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултат&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; К&nbsp; групу,&nbsp; у&nbsp; решавању&nbsp; тежих&nbsp; питања&nbsp; и&nbsp; задатака(нивоII&nbsp; иIII)&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp;и&nbsp; ретесту&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; односно&nbsp; испољена&nbsp; већа&nbsp; способност&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе у решавању комплекснијих питања и задатака у односу на ученике К групе.</p><p>Експериментално&nbsp; доказани,&nbsp; статистички&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултати&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp;тестовима знања(финалном тесту&nbsp; и ретесту)&nbsp; у односу&nbsp; на ученике К групе, као и резултати анкета за&nbsp;ученике&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; и&nbsp; наставнике&nbsp; биологије&nbsp; препоручују&nbsp; већу&nbsp; заступљеност&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp;помоћ&nbsp; компјутера&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; и&nbsp; других&nbsp; природних&nbsp; и&nbsp; друштвених&nbsp; наука&nbsp; на&nbsp; свим&nbsp; нивоима&nbsp;образовања, са циљем повећања њиховог квалитета и ефикасности.</p> / <p>U&nbsp; doktorskoj&nbsp; disertaciji&nbsp; je&nbsp; najpre&nbsp; sagledana&nbsp; teorijska&nbsp; osnova&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; i&nbsp;proučena&nbsp; njena&nbsp; zastupljenost&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; prirodnih&nbsp; nauka.&nbsp; Nakon&nbsp; toga&nbsp; je&nbsp; realizovano&nbsp; pedagoško&nbsp;istraživanje&nbsp; sa&nbsp; paralelnim&nbsp; grupama(eksperimentalnom&nbsp; i&nbsp; kontrolnom)&nbsp; tokom&nbsp; koga&nbsp; je&nbsp; sagledana&nbsp;efikasnost&nbsp; primene&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera(PUPK)&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp;odnosu&nbsp; na&nbsp; tradicionalnu&nbsp; nastavu.&nbsp; Eksperiment&nbsp; je&nbsp; realizovan&nbsp; na&nbsp; uzorku&nbsp; od214&nbsp; učenika(106&nbsp;učenika&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; grupi&nbsp; i108&nbsp; učenika&nbsp; u&nbsp; K&nbsp; grupi).&nbsp; Učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; sadržaje&nbsp; nastavne&nbsp; podteme&nbsp;Hordati&nbsp; prema&nbsp; programu&nbsp; biologije&nbsp; u6.&nbsp; razredu&nbsp; osnovne&nbsp; škole&nbsp; tokom19&nbsp; časova&nbsp; realizovali&nbsp;primenom&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; učenici&nbsp; kontrolne&nbsp; grupe&nbsp; iste&nbsp;sadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom.&nbsp;</p><p>Instrumenti&nbsp; primenjeni&nbsp; u&nbsp; istraživanju&nbsp; su&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; finalni&nbsp; test&nbsp; i&nbsp; retest.&nbsp; Sva&nbsp;tri&nbsp; testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja):&nbsp; nivo&nbsp; poznavanja činjenica&nbsp;(nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja&minus; primene znanja(nivoIII).&nbsp;Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnike&nbsp;biologije&nbsp; o&nbsp; primeni&nbsp; PUPK&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp; osnovnoj&nbsp; školi.&nbsp; Statistička&nbsp; obrada&nbsp; podataka&nbsp;dobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Eksperimentalna&nbsp; i&nbsp; kontrolna&nbsp; grupa&nbsp; učenika&nbsp; su&nbsp; ujednačene&nbsp; na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja&nbsp; prema&nbsp;opštem&nbsp; uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće&nbsp; učenika&nbsp;E grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlika&nbsp;između&nbsp; dve&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; inicijalnom&nbsp; testu&nbsp; nije&nbsp; statistički&nbsp; značajna.&nbsp; Nakon &nbsp; realizacije&nbsp; nastavne&nbsp;podteme&nbsp; Hordati&nbsp; primenom&nbsp; različitih&nbsp; odela&nbsp; nastave&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; i&nbsp; K&nbsp; grupi&nbsp; učenici&nbsp; obe&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp;testirani&nbsp; finalnim&nbsp; testom&nbsp; znanja.&nbsp; Na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; imali&nbsp; su&nbsp; prosečno&nbsp;postignuće85,82 poena, a učenici K grupe68,87 poena. Nakon90 dana učenici obe grupe testirani&nbsp;su istim testom(retestom). Učenici E grupe imali su na retestu prosečno ostignuće85,16 poena,&nbsp;a&nbsp; učenici&nbsp; K&nbsp; grupe67,71&nbsp; poena.&nbsp; Analiza&nbsp; rezultata&nbsp; finalnog&nbsp; testa&nbsp; i&nbsp; retesta&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; su&nbsp;učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; ostvarili&nbsp; veći&nbsp; kvantitet&nbsp; i&nbsp; kvalitet&nbsp; znanja&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp;testovima znanja&nbsp; u&nbsp; celini,&nbsp; u odnosu&nbsp; na&nbsp; učenike&nbsp; K grupe. Ostvarene razlike&nbsp; u&nbsp; postignuću&nbsp; učenika E&nbsp;i&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; retestu&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; testovima&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp;korist&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; statistički&nbsp; značajne.&nbsp; Od&nbsp; posebnog&nbsp; je&nbsp; značaja&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultat&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; K&nbsp; grupu,&nbsp; u&nbsp; rešavanju&nbsp; težih&nbsp; pitanja&nbsp; i&nbsp; zadataka(nivoII&nbsp; iIII)&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp;i&nbsp; retestu&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; odnosno&nbsp; ispoljena&nbsp; veća&nbsp; sposobnost&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe u rešavanju kompleksnijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.</p><p>Eksperimentalno&nbsp; dokazani,&nbsp; statistički&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultati&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp;testovima znanja(finalnom testu&nbsp; i retestu)&nbsp; u odnosu&nbsp; na učenike K grupe, kao i rezultati anketa za&nbsp;učenike&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; i&nbsp; nastavnike&nbsp; biologije&nbsp; preporučuju&nbsp; veću&nbsp; zastupljenost&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp;pomoć&nbsp; kompjutera&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; i&nbsp; drugih&nbsp; prirodnih&nbsp; i&nbsp; društvenih&nbsp; nauka&nbsp; na&nbsp; svim&nbsp; nivoima&nbsp;obrazovanja, sa ciljem povećanja njihovog kvaliteta i efikasnosti.</p> / <p>The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies the&nbsp;presence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conducted&nbsp;with parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applying&nbsp;computer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to the&nbsp;traditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in the&nbsp;experimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19&nbsp;lessons of&nbsp; Chordates&nbsp; teaching subunit, placed in the 6th&nbsp;grade of primary school according to the&nbsp;programme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the students&nbsp;form the control group covered the same content in a traditional way.</p><p>Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included&nbsp;questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the&nbsp;level of understanding concepts (level II) and the&nbsp; level of analysis and reasoning &ndash; applying knowledge&nbsp;(level III). Apart from tests, &nbsp;questionnaires for the students from the experimental group and for biology&nbsp;teachers &nbsp;on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another research&nbsp;instrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by using&nbsp;SPSS 14.0 software package.&nbsp;</p><p>Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of research&nbsp;according to overall success in school, grade from&nbsp; Biology and the results of the initial test. The average&nbsp;score of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average&nbsp; score&nbsp;of students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the two&nbsp;groups is not statistically significant. After realisation of the Chordates teaching subunit, by &nbsp;pplying&nbsp;different teaching methods in experimental and control groups, the students from both groups were tested in&nbsp;the final test. The average score of students from the experimental group on the final test was 85.82 points,&nbsp;while the average score of students from control group was 68.87 points. After 90 days, the students of both&nbsp;groups were tested with the same test (retest). Theaverage score of students from the experimental group&nbsp;on the retest was 85.16 points, while the average score of students from control group was 67.71 points.&nbsp;The analysis of the results from the final test andretest has shown that the students from the experimental&nbsp;group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as&nbsp;a whole, in relation to the students from the control group. The differences in achievement of the students&nbsp;from experimental and control groups on final test&nbsp; and retest in all three cognitive domains and on tests as&nbsp;whole are statistically significant in favour of the experimental group. It is also important to observe the&nbsp;significantly better result of the students from the experimental group in relation to the control group, in&nbsp;answering harder questions (levels II and III), both on the final tests and retest as a whole, in relation to the&nbsp;initial test, i.e. students from the experimental group showed greater competence in solving complex&nbsp;questions and tasks in relation to the students from the control group.</p><p>Experimentally proved, statistically significant better results of the students from the experimental&nbsp;group on tests (final test and retest) in relation to the students from the control group, as well as&nbsp; the results&nbsp;of questionnaires for students of the experimental group and biology teachers, recommend greater presence&nbsp;of computer assisted programmed learning and classes of other natural sciences and humanities on all levels&nbsp;of education, with aim to increase their quality and efficiency.</p>

<p>У докторској дисертацији најпре је сагледана теоријска основа програмиране наставе и проучена њена заступљеност у настави географије. Након тога је&nbsp; реализовано педагошко истраживање са паралелним групама (експерименталном и контролном) током кога је сагледана ефикасност примене програмиране наставе у настави географије у односу на традиционалну наставу. Експеримент је&nbsp; реализован на узорку од 194 ученика. Инструменти примењени у истраживању су иницијални&nbsp; тест, финални тест и ретест. Сва три теста су обухватала питања из три нивоа знања: основни ниво, средњи ниво и напредни ниво. Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставника географије о примени и ефикасности програмиране наставе у основној школи. Статистичка обрада података добијених натестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакета SPSS 21.0. Експериментално&nbsp; су&nbsp; доказани знатно&nbsp; бољи резултати ученика Е групе на тестовима знања (финалном тесту и ретесту) у односу на ученике К групе. Ученицима је учење географије&nbsp; програмираном наставом било занимљивије, више су научили, и није им било тешко и напорно. Учење географије програмираном наставом помогло им је да боље разумеју градиво из географије. Резултати показују да би наставници географије волели да имају више могућности за примену програмиране наставе, за коју сматрају да је занимљивија за ученике, да их подстиче на учење и да је&nbsp; динамичнија, у односу на традиционални тип наставе.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji najpre je sagledana teorijska osnova programirane nastave i proučena njena zastupljenost u nastavi geografije. Nakon toga je&nbsp; realizovano pedagoško istraživanje sa paralelnim grupama (eksperimentalnom i kontrolnom) tokom koga je sagledana efikasnost primene programirane nastave u nastavi geografije u odnosu na tradicionalnu nastavu. Eksperiment je&nbsp; realizovan na uzorku od 194 učenika. Instrumenti primenjeni u istraživanju su inicijalni&nbsp; test, finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri nivoa znanja: osnovni nivo, srednji nivo i napredni nivo. Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnika geografije o primeni i efikasnosti programirane nastave u osnovnoj školi. Statistička obrada podataka dobijenih natestovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketa SPSS 21.0. Eksperimentalno&nbsp; su&nbsp; dokazani znatno&nbsp; bolji rezultati učenika E grupe na testovima znanja (finalnom testu i retestu) u odnosu na učenike K grupe. Učenicima je učenje geografije&nbsp; programiranom nastavom bilo zanimljivije, više su naučili, i nije im bilo teško i naporno. Učenje geografije programiranom nastavom pomoglo im je da bolje razumeju gradivo iz geografije. Rezultati pokazuju da bi nastavnici geografije voleli da imaju više mogućnosti za primenu programirane nastave, za koju smatraju da je zanimljivija za učenike, da ih podstiče na učenje i da je&nbsp; dinamičnija, u odnosu na tradicionalni tip nastave.</p> / <p>Theoretical basis of programmed instruction and its representation in&nbsp; geography&nbsp; teaching&nbsp; was examined in the&nbsp; dissertation.&nbsp; Afterwards,a pedagogical study with parallel groups(an experimental&nbsp; one&nbsp; and&nbsp; a&nbsp; control&nbsp; one)&nbsp; was realized during which the efficacy of programmed instruction in&nbsp; geography&nbsp; teaching in relation to traditional teaching&nbsp; was&nbsp; perceived. The experiment was carried out on a sample of 194 students. The instruments&nbsp; used in the research are&nbsp; an&nbsp; initial test,&nbsp; a&nbsp; final test and&nbsp; a&nbsp; retest. All three tests included questions from the three levels of knowledge: basic level, intermediate level and advanced level. In addition to&nbsp; the tests of knowledge, the&nbsp; instrument&nbsp; which was&nbsp; used in the research&nbsp; was&nbsp; a survey for&nbsp; E group&nbsp; students and geography teachers on the implementation and effectiveness of programmed instruction in elementary school. Statistical analysis of data obtained in these tests and surveys was carried out by applying the software package SPSS 21.0.Significantly better results&nbsp; of&nbsp; E group students on achievement tests (the&nbsp; final test and&nbsp; the&nbsp; retest) were experimentally demonstrated&nbsp; in comparisonto students in K group. The students&nbsp; found&nbsp; learning geography&nbsp; through programmed&nbsp; instruction&nbsp; more interesting, they learned&nbsp; more, and&nbsp; it was not either&nbsp; difficult&nbsp; or hard for them. Learning geography&nbsp; through programmed&nbsp; instruction&nbsp; helped them understand the geography material better. The results show that geography&nbsp; teachers would like to have more opportunities for the implementation of programmed instruction which they&nbsp; find&nbsp; more interesting for students&nbsp; and they also think thatit encourages them to learn and is more dynamic compared to the traditional type of teaching.</p>

<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт &bdquo;опште основне наставе&ldquo;, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној &bdquo;школи&ldquo;.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept &bdquo;opšte osnovne nastave&ldquo;, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj &bdquo;školi&ldquo;.</p>

No description available.

No description available.

No description available.

В условиях существенного сокращения финансирования образования возникает задача сохранения потенциала преподавательского корпуса вузов. Автор, рассматривая профессиональную деятельность преподавателей российских вузов, выявляет инновационный потенциал как личностную готовность представителей преподавательской общности к потенциальной возможности использования внутренних ресурсов. В работе полноценно представлена визуализация структуры инновационного потенциала преподавателей вузов. / In case of a substantial reduction of funding for education arises the problem of maintaining the capacity of the academic staff. The author considers the professional activity of the academic staff and identifies innovative potential as personal readiness of the academic community to the potential use of internal resources. Innovative potential of the academic staff is visualized through its structure.