<p>УВОД: Нeпрaвилнa исхрaнa и нeдoвoљнa физичкa aктивнoст припaдajу групи нajзнaчajниjих здрaвствeнo-ризичних пoнaшaњa шкoлскe дeцe. Незадовољавајући трендови стања ухрањености и физичке активности деце школског узраста у Србији намећу потребу креирања и евалуације програма за унапређење исхране и физичке активности деце. Према искуствима других земаља, најефективнији програми унапређења исхране и физичке активности деце су програми који комбинују учење кроз наставни програм и утицај на родитеље или школску средину. Унапређење исхране и физичке активности у школама у Србиjи спрoвoди сe углaвнoм крoз краткотрајне кампање, промоције правилне исхране и физичке активности чији резултати нису евалуирани. У образовном систему Р. Србије не придаје се довољно значаја садржајима везаним за правилну исхрану и физичку активност у највећој мери због оптерећења наставника и ученика другим наставним предметима и садржајима. Интегрисана едукације деце и родитеља прeдстaвљa jeдaн нaчин нa кojи сe мoжe oргaнизoвaти едукација о исхрани и физичкој активности у нижим рaзрeдимa oснoвнe шкoлe, бeз дoдaтнoг oптeрeћeњa учeникa и aнгaжoвaњa нaстaвникa. ЦИЉЕВИ: Циљеви овог рада били су да се утврди да ли интегрисана едукација деце о исхрани и физичкој активности може значајно да унапреди знање и навике деце везане за исхрану и физичку активност, те стање ухрањености деце узраста 7 до 10 година. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: У истрaживaњу су употребљене мeтoде eкспeримeнтa сa пaрaлeлним групaмa, дескриптивна и аналитичка метода. У истраживање су укључена деца узраста 7 до 10 година из две основне школе у Сомбору. Формирање узорка вршено је по принципу једнофазног кластер узорковања. Нeзaвисне вaриjaбле истраживања биле су едукација деце о исхрани и физичкој активности и едукација родитеља о исхрани и физичкој активности. Зависне варијабле истраживања чинили су: ниво знања дeцe o прaвилнoj исхрaни и физичкoj aктивнoсти, навике у исхрани, одлике породичне исхране, физичка активност, седентарно понашање и стaњe ухрaњeнoсти дeцe. Утврђивање навика у исхрани, стања физичке активности, стања ухрањености деце и одлика породичне исхране у експерименталној групи спроведено је пре (термин Т1) и по завршетку примене едукације деце и родитеља (термин Т2). Утврђивање нивоа знања о правилној исхрани и физичкој активности спроведено је пре (термин Т1), по завршетку (термин Т2) и два месеца после примене интегрисане едукације деце и родитеља (термин Т3). Утврђивање значајних разлика између Е и К групе у терминима Т1, Т2 и Т3 вршено је применом &chi;2 теста за категоријске податке, Mann Whitney U теста за нумеричке непараметријске варијабле односно t-теста за параметријске варијабле. Утврђивање значајних разлика унутар Е и К групе у одпносу на термине Т1 и Т2 односно Т2 и Т3 вршено је применом hi2 теста за категоријске податке, Вилкоксоновог теста за упарене непараметарске податке односно t-теста упарених узорака за параметријске податке. Евалуација је извршена у односу на пол и узрасне групе деце. РЕЗУЛТАТИ: У термину Т1 узорак је чинило укупно 167 испитаника (94 испитаника у Е-експерименталној групи, а 73 испитаника у К-контролној групи), док је у термину Т2 узорак чинило 177 испитаника (92 испитаника у Е-експерименталној групи, а 85 испитаника у К-контролној групи). У термину Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце првог разреда о улогама хране (T1=0,84; Т2=1,56; рТ1:Т2&lt;0,001), поступку прања руку (T1=0,28; Т2=1,85; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T2=2,12; Т3=3,10; рТ2:Т3=0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,58; Т2=2,66; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди физичких активности (T1=0,88; Т2=3,21; рТ1:Т2&lt;0,001) и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника (T1=1,14; Т2=1,98; рТ1:Т2=0,001). У Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце другог разреда о улогама хране (T1=1,25; Т2=1,71; рТ1:Т2=0,001), прању руку (T1=0,32; Т2=1,48; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T1=1,89; Т2=2,92; рТ1:Т2=0,004), пирамиди исхране (T1=2,46; Т2=3,89; рТ1:Т2&lt;0,001), штетности седентарног понашања (T1=0,42; Т2=1,04; рТ1:Т2&lt;0,001) и хранљивим својствима намирница (T1=0,52; Т2=0,73; рТ1:Т2=0,002). Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку (T1=0,47;Т2=1,88;рТ1:Т2&lt;0,001), систему органа за варење (T1=0,86; Т2=1,38; рТ1:Т2=0,019), сировинама и производима (T1=1,48; Т2=2,45; рТ1:Т2=0,001)., пирамиди исхране (T1=1,89; Т2=3,18; рТ1:Т2=0,007), хранљивим својствима намирница (T1=0,57; Т2=0,78; рТ1:Т2=0,021) и штетности седентарног понашања (T1=0,06; Т2=2,03; рТ1:Т2&lt;0,001), као и унапређењу способности примене знања о исхрани на састављање једноставног оброка (T1=0,82; Т2=1,80; рТ1:Т2=0,026), јеловника (T1=1,23; Т2=2,22; рТ1:Т2&lt;0,009) и решавање проблема гојазности деце (T1=0,21; Т2=3,00; рТ1:Т2&lt;0,001). У Т2 дошло је до значајног унапређења знања деце четвртог разреда о улогама хране (T1=2,75; Т2=4,93; рТ1:Т2&lt;0,001), прању руку (T1=0,70; Т2=1,57; рТ1:Т2&lt;0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,04; Т2=2,57; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди исхране (T1=3,08; Т2=3,69; рТ1:Т2&lt;0,001) и штетности седентарног понашања (T1=0,87; Т2=1,66; рТ1:Т2=0,023). У Т2 постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења (р=0,040), разумевања (р&lt;0,001), примене (р&lt;0,001), анализе (р&lt;0,001), синтезе (р=0,026) и евалуације (р&lt;0,001). У Т3 значајно је опало знање на нивоу памћења (р=0,016) и разумевања (р=0,029). У обе групе испитаника дошло је до значајног повећања конзумирања поврћа (Е:р&lt; 0,001; К:р= 0,016) у термину Т2. Само у Е групи дошло је до значајног повећања конзумирања воћа (Е:р&lt; 0,001; К: р= 0,440) и млека и млечних производа (Е:р=0,005; К:р=0,916) у Т2. Значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора (Е:р=0,005; К:р=0,782) и игрању на рачунару (Е:р=0,047; К:р=0,390) постигнуто је у експерименталној групи у Т2. Време проведено у умереним физичким активностима значајно се повећало у обе групе испитаника (Е:р&lt;0,001; К:р&lt;0,001), док је значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено само у експерименталној групи (Е:р=0,046; К:р=0,217) у Т2. после примене интегрисане едукације утврђени благи трендови промена стања ухрањености деце узраста 7 до 10 година и експерименталне и контролне групе. У Т1 утврђене су значајне разлике у слагању родитеља Е и К групе са ставом да правилна исхрана значи јести сву храну у одређеним количинама (р=0,014) и да деци треба забранити унос слаткиша и грицкалица (р=0,001), гледање телевизора и играње на рачунару (р=0,008). Значајне разлике у слагању родитеља обе групе са ставом да децу треба натерати да се баве спортом постојале су и у Т1(р=0,027) и у Т2 (р=0,016). Није утврђена статистички значајна разлика у дистрибуцији испитаника у односу на степен ухрањености у терминима Т1 и Т2 ни у Е групи (р=0.271) ни у К групи (р=0.534). ЗАКЉУЧЦИ: Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 7 година о улогама хране, поступку прања руку, пореклу производа, сезонској доступности воћа и поврћа, пирамиди физичких активности и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 8 година о улогама хране, систему органа за варење, прању руку, пореклу производа, пирамиди исхране, штетности седентарног понашања и хранљивим својствима намирница, као и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку, систему органа за варење, сировинама и производима, пирамиди исхране, хранљивим својствима намирница и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење способности деце узраста 9 година да примене знање о исхрани на састављање једноставног оброка, јеловника и решавање проблема гојазности деце. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 10 година о улогама хране, прању руку, сезонској доступности воћа и поврћа, хранљивим својствима намирница, пирамиди исхране и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења, разумевања, примене, анализе, синтезе и евалуације. Знање на нивоу памћења и разумевања нису били трајног карактера. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста уноса воћа, поврћа, млека и млечних производа у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора и игрању на рачунару код деце експерименталне групе узраста 7 до 10 година. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста времена проведеног у умереним физичким активностима у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено је у експерименталној групи деце узраста 9 до 10 година. Реализација програма интегрисане едукације родитеља била је успешна у развијању свести родитеља експерименталне групе о принципима правилне исхране и штетности седентарног понашања. Примена интегрисане едукације није имала значајан ефекат на стање ухрањености деце.</p> / <p>UVOD: Nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost pripadaju grupi najznačajnijih zdravstveno-rizičnih ponašanja školske dece. Nezadovoljavajući trendovi stanja uhranjenosti i fizičke aktivnosti dece školskog uzrasta u Srbiji nameću potrebu kreiranja i evaluacije programa za unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti dece. Prema iskustvima drugih zemalja, najefektivniji programi unapređenja ishrane i fizičke aktivnosti dece su programi koji kombinuju učenje kroz nastavni program i uticaj na roditelje ili školsku sredinu. Unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti u školama u Srbiji sprovodi se uglavnom kroz kratkotrajne kampanje, promocije pravilne ishrane i fizičke aktivnosti čiji rezultati nisu evaluirani. U obrazovnom sistemu R. Srbije ne pridaje se dovoljno značaja sadržajima vezanim za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost u najvećoj meri zbog opterećenja nastavnika i učenika drugim nastavnim predmetima i sadržajima. Integrisana edukacije dece i roditelja predstavlja jedan način na koji se može organizovati edukacija o ishrani i fizičkoj aktivnosti u nižim razredima osnovne škole, bez dodatnog opterećenja učenika i angažovanja nastavnika. CILJEVI: Ciljevi ovog rada bili su da se utvrdi da li integrisana edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti može značajno da unapredi znanje i navike dece vezane za ishranu i fizičku aktivnost, te stanje uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina. MATERIJAL I METODE: U istraživanju su upotrebljene metode eksperimenta sa paralelnim grupama, deskriptivna i analitička metoda. U istraživanje su uključena deca uzrasta 7 do 10 godina iz dve osnovne škole u Somboru. Formiranje uzorka vršeno je po principu jednofaznog klaster uzorkovanja. Nezavisne varijable istraživanja bile su edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti i edukacija roditelja o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Zavisne varijable istraživanja činili su: nivo znanja dece o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, navike u ishrani, odlike porodične ishrane, fizička aktivnost, sedentarno ponašanje i stanje uhranjenosti dece. Utvrđivanje navika u ishrani, stanja fizičke aktivnosti, stanja uhranjenosti dece i odlika porodične ishrane u eksperimentalnoj grupi sprovedeno je pre (termin T1) i po završetku primene edukacije dece i roditelja (termin T2). Utvrđivanje nivoa znanja o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti sprovedeno je pre (termin T1), po završetku (termin T2) i dva meseca posle primene integrisane edukacije dece i roditelja (termin T3). Utvrđivanje značajnih razlika između E i K grupe u terminima T1, T2 i T3 vršeno je primenom &chi;2 testa za kategorijske podatke, Mann Whitney U testa za numeričke neparametrijske varijable odnosno t-testa za parametrijske varijable. Utvrđivanje značajnih razlika unutar E i K grupe u odpnosu na termine T1 i T2 odnosno T2 i T3 vršeno je primenom hi2 testa za kategorijske podatke, Vilkoksonovog testa za uparene neparametarske podatke odnosno t-testa uparenih uzoraka za parametrijske podatke. Evaluacija je izvršena u odnosu na pol i uzrasne grupe dece. REZULTATI: U terminu T1 uzorak je činilo ukupno 167 ispitanika (94 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 73 ispitanika u K-kontrolnoj grupi), dok je u terminu T2 uzorak činilo 177 ispitanika (92 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 85 ispitanika u K-kontrolnoj grupi). U terminu T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece prvog razreda o ulogama hrane (T1=0,84; T2=1,56; rT1:T2&lt;0,001), postupku pranja ruku (T1=0,28; T2=1,85; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T2=2,12; T3=3,10; rT2:T3=0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,58; T2=2,66; rT1:T2&lt;0,001), piramidi fizičkih aktivnosti (T1=0,88; T2=3,21; rT1:T2&lt;0,001) i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika (T1=1,14; T2=1,98; rT1:T2=0,001). U T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece drugog razreda o ulogama hrane (T1=1,25; T2=1,71; rT1:T2=0,001), pranju ruku (T1=0,32; T2=1,48; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T1=1,89; T2=2,92; rT1:T2=0,004), piramidi ishrane (T1=2,46; T2=3,89; rT1:T2&lt;0,001), štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,42; T2=1,04; rT1:T2&lt;0,001) i hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,52; T2=0,73; rT1:T2=0,002). Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku (T1=0,47;T2=1,88;rT1:T2&lt;0,001), sistemu organa za varenje (T1=0,86; T2=1,38; rT1:T2=0,019), sirovinama i proizvodima (T1=1,48; T2=2,45; rT1:T2=0,001)., piramidi ishrane (T1=1,89; T2=3,18; rT1:T2=0,007), hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,57; T2=0,78; rT1:T2=0,021) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,06; T2=2,03; rT1:T2&lt;0,001), kao i unapređenju sposobnosti primene znanja o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka (T1=0,82; T2=1,80; rT1:T2=0,026), jelovnika (T1=1,23; T2=2,22; rT1:T2&lt;0,009) i rešavanje problema gojaznosti dece (T1=0,21; T2=3,00; rT1:T2&lt;0,001). U T2 došlo je do značajnog unapređenja znanja dece četvrtog razreda o ulogama hrane (T1=2,75; T2=4,93; rT1:T2&lt;0,001), pranju ruku (T1=0,70; T2=1,57; rT1:T2&lt;0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,04; T2=2,57; rT1:T2&lt;0,001), piramidi ishrane (T1=3,08; T2=3,69; rT1:T2&lt;0,001) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,87; T2=1,66; rT1:T2=0,023). U T2 postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja (r=0,040), razumevanja (r&lt;0,001), primene (r&lt;0,001), analize (r&lt;0,001), sinteze (r=0,026) i evaluacije (r&lt;0,001). U T3 značajno je opalo znanje na nivou pamćenja (r=0,016) i razumevanja (r=0,029). U obe grupe ispitanika došlo je do značajnog povećanja konzumiranja povrća (E:r&lt; 0,001; K:r= 0,016) u terminu T2. Samo u E grupi došlo je do značajnog povećanja konzumiranja voća (E:r&lt; 0,001; K: r= 0,440) i mleka i mlečnih proizvoda (E:r=0,005; K:r=0,916) u T2. Značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora (E:r=0,005; K:r=0,782) i igranju na računaru (E:r=0,047; K:r=0,390) postignuto je u eksperimentalnoj grupi u T2. Vreme provedeno u umerenim fizičkim aktivnostima značajno se povećalo u obe grupe ispitanika (E:r&lt;0,001; K:r&lt;0,001), dok je značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno samo u eksperimentalnoj grupi (E:r=0,046; K:r=0,217) u T2. posle primene integrisane edukacije utvrđeni blagi trendovi promena stanja uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina i eksperimentalne i kontrolne grupe. U T1 utvrđene su značajne razlike u slaganju roditelja E i K grupe sa stavom da pravilna ishrana znači jesti svu hranu u određenim količinama (r=0,014) i da deci treba zabraniti unos slatkiša i grickalica (r=0,001), gledanje televizora i igranje na računaru (r=0,008). Značajne razlike u slaganju roditelja obe grupe sa stavom da decu treba naterati da se bave sportom postojale su i u T1(r=0,027) i u T2 (r=0,016). Nije utvrđena statistički značajna razlika u distribuciji ispitanika u odnosu na stepen uhranjenosti u terminima T1 i T2 ni u E grupi (r=0.271) ni u K grupi (r=0.534). ZAKLJUČCI: Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 7 godina o ulogama hrane, postupku pranja ruku, poreklu proizvoda, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, piramidi fizičkih aktivnosti i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 8 godina o ulogama hrane, sistemu organa za varenje, pranju ruku, poreklu proizvoda, piramidi ishrane, štetnosti sedentarnog ponašanja i hranljivim svojstvima namirnica, kao i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku, sistemu organa za varenje, sirovinama i proizvodima, piramidi ishrane, hranljivim svojstvima namirnica i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje sposobnosti dece uzrasta 9 godina da primene znanje o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka, jelovnika i rešavanje problema gojaznosti dece. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 10 godina o ulogama hrane, pranju ruku, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, hranljivim svojstvima namirnica, piramidi ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja, razumevanja, primene, analize, sinteze i evaluacije. Znanje na nivou pamćenja i razumevanja nisu bili trajnog karaktera. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta unosa voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora i igranju na računaru kod dece eksperimentalne grupe uzrasta 7 do 10 godina. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta vremena provedenog u umerenim fizičkim aktivnostima u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno je u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 9 do 10 godina. Realizacija programa integrisane edukacije roditelja bila je uspešna u razvijanju svesti roditelja eksperimentalne grupe o principima pravilne ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primena integrisane edukacije nije imala značajan efekat na stanje uhranjenosti dece.</p> / <p>INTRODUCTION: Improper diet and lack of physical activity belonging to the group the most significant health risks behavior of school children. Current trends in nutritional status and physical activity of schoolchildren in Serbia impose the need for creating and evaluating programs to improve nutrition and physical activity of children. According to the experience of other countries, the most effective programs for the improvement of nutrition and physical activity of children are programs that combine learning across the curriculum and the impact on parents or the school environment. Programs for improving nutrition and physical activity in schools in Serbia are usually carried out through short-term campaigns whose results are not evaluated. Contents about nutrition and physical activity are not properly represented in the curriculum for elementary schools in Serbia partly due to the workload of teachers and students in other school subjects and contents. Integrated education of children and parents may be a solution for conducting nutrition and physical activity education in primary schools without the additional burden of engaging students and teachers. AIMS: Aims of this study were to determine whether integrated education of 7 to 10 year/old children may have significant influence on children`s knowledge about nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition and children`s nutritional status. MATERIAL AND METHODS: The study used experimental methods with parallel groups, descriptive and analytical methods. The study included children aged 7 to 10 years from two primary schools in Sombor. Single-phase cluster sampling was used to form sample. Independent research variables were nutrition and physical activity program education for children and nutrition and physical activity education program for parents. Dependent research variables were the level of knowledge about proper nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition, and nutritional status of children. Determining sohrani habits, physical activity status, nutritional status of children and the quality of family nutrition in the experimental group was carried out before (the term T1) and after application of educating children and parents (a term T2). Determining the level of knowledge about proper nutrition and physical activity was carried out before (term T1) at the end (term T2) and two months after the application of the integrated education of children and parents ( term T3). Determination of significant differences between the groups E and K in terms of T1, T2 and T3 was conducted using hi2 test for categorical variables, the Mann-Whitney U test for numerical non-parametric variables and t-tests for continuous variables. Determining significant differences within the group E and K in relation to the time slots T1 and T2 or T2 and T3 was performed using hi2 test for categorical variables, the Wilcoxon test for paired data for the non-parametric variables and t-test for paired samples for parametric data. The evaluation was made in relation to gender and age groups of children. RESULTS: In the term T1 total sample included 167 subjects (94 subjects in the experimental group E, and 73 subjects in the K-control group), while in the term T2 sample consisted of 177 subjects (92 subjects in the experimental group E and 85 respondents in K-the control group). Significant increase in the knowledge of 7 year-old children in the term T2 was achieved on the roles of food (T1 = 0.84, T2 = 1.56; T1: T2 &lt;0.001), hand washing (T1 = 0.28; T2 = 1.85; T1: T2 &lt;0.001), the origin of foods (T2 = 2.12; T3 = 3.10; pT2: T3 = 0,001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.58; T2 = 2.66; T1: T2 &lt;0.001), physical activity pyramid (T1 = 0.88; T2 = 3.21; T1: T2 &lt;0.001) and the ability to apply knowledge of nutrition to compose menus (T1 = 1.14; T2 = 1.98; T1: T2 = 0.001). Significant increase in knowledge of 8 year-old children was determined for the roles of the food (T1 = 1.25; T2 = 1.71; T1: T2 = 0.001), hand washing (T1 = 0.32; T2 = 1.48; T1: T2 &lt;0.001), the origin of food products (T1 = 1.89; T2 = 2.92; T1: T2 = 0.004), the food pyramid (T1 = 2.46, T2 = 3.89; T1: T2 &lt;0.001), harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.42, T2 = 1.04; T1: T2 &lt;0.001) and nutritional properties of foods (T1 = 0.52, T2 = 0.73; T1: T2 = 0.002). In the term T2 it was determined significant improvement of 9 year-old children`s knowledge of hand washing (T1 = 0.47, T2 = 1.88; T1: T2 &lt;0.001), digestive organ system (T1 = 0.86 ; T2 = 1.38; T1: T2 = 0.019), origins of food products (T1 =1.48; T2 = 2.45; T1: T2 = 0.001), the food pyramid (T1 = 1.89; T2 = 3 18; T1: T2 = 0.007), nutritional properties of foods (T1 = 0.57; T2 = 0.78; T1: T2 = 0.021) harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.06, T2 = 2.03; T1 T2 &lt;0.001), as well as improving the ability to apply knowledge of nutrition to assemble a simple meal (T1 = 0.82; T2 = 1.80; T1: T2 = 0.026), the menu for one day (T1 = 1.23; T2 = 2, 22; T1: T2 &lt;0.009) and to solve the problem of obesity in children (T1 = 0.21, T2 = 3.00; T1: T2 &lt;0.001). In the term T2 there was a significant improvement of the knowledge of 10 year-old children of the roles of food (T1=2.75; T2=4.93; T1:T2 &lt;0.001), hand washing (T1=0.70; T2=1.57; T1 T2&lt;0.001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.04; T2 = 2.57; T1: T2 &lt;0.001), the food pyramid (T1 = 3.08; T2 = 3.69; T1:T2 &lt;0.001) and harmfulness of sedentary behavior (T1=0.87; T2=1.66; T1:T2 p=0.023). Significant improvement of knowledge of 7 to 10 year-old children in the term T2 was determined at the level of memory (p=0.040), understanding (p &lt;0.001), application (p&lt;0.001), analysis (p&lt;0.001), synthesis (p=.026) and evaluation (p &lt;0.001). In the term T3 there was a significant decrease of knowledge at the level of memory (p=0.016) and understanding (p= 0.029). In both groups there was a significant increase in the consumption of vegetables (E: p &lt;0.001; K: p = 0.016) in the term T2. A significant increase in the consumption of fruit (E: p &lt;0.001; K: p = 0.440) and milk and dairy products (E: p = 0.005; K: p= 0.916) at T2 was determined only in experimental group. A significant reduction in the time spent watching television (E: p = 0.005; K: p = 0.782) and playing on the computer (E p=0.047; K: p= 0.390) was achieved in the experimental group in the term T2. The time spent in moderate physical activities significantly increased in both groups (E: p &lt;0.001; P: p &lt;0.001), while the time spent in intense physical activities significantly increased only in experimental group (E: p = 0.046; K: p= 0.217) in the term T2. There were found significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that proper nutrition means eating all foods in proper quantities (p=0.014), and that children should be prohibited to consume sweets (p= 0.001), watch television and play on the computer (p = 0.008) in the term T2. Significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that children should be forced to engage in sports were found in terms T1 (p=0.027) and T2 (p=0.016). There were not found significant changes in the nutritional status of children in experimental (p=0.271) and control groups (p=0.534) in the term T2. CONCLUSIONS: Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant increase in knowledge on health and safe food handling in 7 to 10 year-old children. Significant increase in knowledge on the roles of food was achieved in 7, 8 and 10 year-old children. Knowledge of the origin and types of food significantly increased in 7,8 and 9 year-old children. Knowledge of the seasonal availability of fruits and vegetables significantly improved in 7,9 and 10 year-old children. Significant improvement in knowledge on food pyramid, nutritional properties of foods and harmfulness of sedentary behavior was found in 8,9 and 10 year-old children. The ability to apply knowledge of nutrition to compose menus significantly improved in 7,8 and 9 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved 9 year-old children`s ability to apply knowledge of nutrition at solving the problem of obesity in children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved the knowledge of 7 to 10 year-old children at the level of memory, comprehension, application, analysis, synthesis and evaluation. Knowledge at the level of memory and understanding were not permanent. After the application of integrated nutrition and physical activity education, there was a significant increase in the intake of fruit, vegetables, milk and dairy products in the experimental group of 7 to 10 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant reduction in the time spent watching television and playing on the computer in the experimental group of 7 to 10 year-old children. After the application of integrated education, there was a significant increase in the time spent in moderate to intense physical activity in the experimental group of 7 to 10 year-old children.</p>

Indiana University-Purdue University Indianapolis (IUPUI) / It is well documented that a variety of sports coaches lack nutrition knowledge. However, few studies explore their knowledge of appropriate weight loss methods, macronutrient intake, or disordered eating. Unfortunately, both college and high school coaches disseminate inaccurate nutrition and weight loss counsel to their respective athletes who are just as unknowledgeable. Further, there is little research, which only focuses on coaches of a specific sport (e.g. tennis). Thus, the primary purpose of this study was to assess high school tennis coaches' knowledge of macronutrients and disordered eating (e.g. symptoms and prevention). Other purposes included identifying confidence in knowledge and any differences between the participating coaches' knowledge and demographic variables. To address these purposes, the 27-question Nutrition and Eating Disorders in Tennis ("NET") Survey was created (and validated). The study design involved a one-time, voluntary assessment of the Indiana coaches' demographic variables, knowledge, sources of knowledge, and level of confidence (e.g. Not At All or Very Confident). Overall, the results revealed that the coaches lacked knowledge. The average score was 70.6%, which was below the criterion for adequate knowledge. Furthermore, the coaches lacked adequate knowledge in three of the five knowledge domains: Treatment and Prevention of Disordered Eating (63.6% ± 22.9%), Disordered Eating Signs and Symptoms (60.0% ± 21.7%), and Macronutrients (57.0% ± 22.4%). The latter was further substantiated through the responses to scenario questions (Part 3). Specifically, the tennis coaches demonstrated a significant knowledge deficiency of carbohydrates, energy needs, and appropriate scope of practice. There was no significant difference between coaches' education level, gender, or type and knowledge. However, there was in experience; the more years coached, the lower the scores. Moreover, there was a trend of overconfidence in the most missed questions. This dissertation's data can provide basis for coaches' educational programs.

Tobacco use among Mauritian adolescents has increased steadily since 2008. Currently, Mauritius has not implemented any school-based anti-tobacco program and there is no instrument to assess the effectiveness of existing anti-tobacco school policies. Since the first cigarette can rapidly lead to nicotine dependence, targeted interventions must be assessed before established patterns of smoking appear. This study evaluated a tobacco use prevention education instrument to determine the effectiveness of a school-based anti-tobacco program. 26 male students completed a survey before and after receiving anti-tobacco lessons. Smoking initiation age could not predict likelihood of tobacco addiction (r(12)=0.320, p=0.311). However, after receiving the anti-tobacco lessons, participants were less likely to believe that youth who smoke have more friends (p < 0.001) and were more knowledgeable about tobacco’s dangers (t(25)=3.94, p=0.001). This indicated that, with a few changes, the instrument can be used to assess the implementation of a school-based anti-tobacco program in Mauritius.

Different attempts have been made to facilitate successful operation of Wastewater Pumping (WWP) system. The WWP units which are already existed in different parts of the world have been studied to identify its success, failure and different parameters associated with its suboptimal performance. The performance of WWP depends on three parameters namely pump, hydraulics, control system and pump station. These parameters are interdependent and must be carefully matched to achieve efficient WWP system. Nowadays the scenario has changed where organizations has started looking increasingly at the total cost of ownership, another way of saying Life Cycle Cost Analysis (LCCA) and recognizing the need to get most out of their equipment purchase. The master thesis includes theory part which describes the different parameters associated with WWP unit especially focusing on Xylems WWP system. This thesis is an attempt to help companies to know how LCCA could be productive management tool in order to minimize maintenance cost and maximize energy efficiency The study reported in this thesis work has been conducted to shed light over the use of Life Cycle Cost Analysis in WWP system. The current study tries to suggest and assess an adopted approach to ensure successful and efficient operation of WWP system with lowering energy demand and decrease in maintenance cost. Initial cost, Maintenance cost and Energy costs are important issues in the operation of WWP system since they are responsible for total cost over time. Therefore, description of each cost, formulas necessary for LCC calculations, data and survey structure, material and energy flow has been described. This work also aims to provide an extensive literature review, different survey and data collection techniques, analysis of collected data, statistical modelling, customer interaction by questionnaires and an interview with experts were used. LCC calculations were used to support the design and selection of most cost-efficient WWP system. Therefore, the given thesis work is an attempt to achieve better functional performance, improve existing design principles associated with WWP System, contribution to asses economic viability, support decision making to enhance operational quality to achieve efficient and successful WWP system.

Indiana University-Purdue University Indianapolis (IUPUI) / Theoretically, inter-role conflict can occur between any life domains that place competing demands on an individual. However, inter-role conflict research has mainly focused on the conflict between only two domains: work and family. This limited focus is problematic because it has excluded many other potential life domains in which people participate. In order to focus more attention on other life domains, however, it is necessary to understand which life domains people are participating in. As such, the goal of the present qualitative research was to identify and define the full spectrum of life domains by asking two questions: What life domains are relevant to work-life conflict, and how do people value the various life domains in which they are involved? A total of 13 life domains emerged from the data. Participants engaged in an average of 9 of these domains, indicating that people engage in many activities in life outside just work and family.

Data quality has become an area of increasing concern in marketing research. Methods of collecting data, types of data analyzed, and data analytics techniques have changed substantially in recent years. It is important, therefore, to examine the current state of marketing research, and particularly self-administered questionnaires. This paper provides researchers important advice and rules of thumb for crafting high quality research in light of the contemporary changes occuring in modern marketing data collection practices. This is accomplished by a proposed six-step research design process that ensures data quality, and ultimately research integrity, are established and maintained throughout the research process—from the earliest conceptualization and design phases, through data collection, and ultimately the reporting of results. This paper provides a framework, which if followed, will result in reduced headaches for researchers and more robust results for decision makers.

[pt] Pesquisas são pervasivas no mundo moderno e seu uso vai de medidas de satisfação de consumidores ao rastreamento de tendências econômicas globais. No centro do processo de pesquisa está a coleta de dados que é, usualmente, assistida por computador. O desenvolvimento de software destinado à coleta de dados em pesquisas envolve a codificação de questionários que variam de simples sequências de questões abertas à questionários complexos nos quais validações, cálculo de dados derivados, gatilhos para garantia de consistência e objetos de interesse criados dinamicamente são a regra. A especificação do questionário é parte dos metadados da pesquisa e é um fator chave na garantia da qualidade dos dados coletados e dos resultados atingidos por uma pesquisa. São os metadados da pesquisa que estabelecem a maior parte dos requisitos para os sistemas de suporte a pesquisas, incluindo requisitos para o software de coleta de dados. À medida que a pesquisa é planejada e executada, esses requisitos devem ser compreendidos, comunicados, codificados e implantados, numa sequência de atividades que demanda técnicas adequadas para que a pesquisa seja eficaz e efetiva. A Engenharia Orientada a Modelos (Model Driven Engineering) propõe estratégias que visam alcançar esse objetivo. Neste contexto, esta dissertação propõe o uso de Linguagens de Domínio Específico (Domain-specific Languages - DSLs) para modelar questionários, apresenta um protótipo e avalia DSLs como uma técnica para diminuir a distância entre especialistas de domínio e desenvolvedores de software, incentivar o reuso, eliminar a redundância e minimizar o retrabalho. / [en] Surveys are pervasive in the modern world with its usage ranging from the field of customer satisfaction measurement to global economic trends tracking. At the core of survey processes is data collection which is, usually, computer aided. The development of data collection software involves the codification of questionnaires which vary from simple straightforward questions to complex questionnaires in which validations, derived data calculus, triggers used to guarantee consistency and dynamically created objects of interest are the rule. The questionnaire specification is part of what is called survey metadata and is a key factor for collected data and survey quality. Survey metadata establishes most of the requirements for survey support systems including data collection software. As the survey process is executed, those requirements need to be translated, coded and deployed in a sequence of activities that demands strategies for being efficient and effective. Model Driven Engineering enters this picture with the concept of software crafted directly from models. In this context, this dissertation proposes the usage of a Domain Specific Language (DSL) for modeling questionnaires, presents a prototype and evaluates DSL as a strategy to reduce the gap between survey domain experts and software developers, improve reuse, eliminate redundancy and minimize rework.

Negative consumer opinion poses a potential barrier to the application of nutrigenomic intervention. The present study has aimed to determine attitudes toward genetic testing and personalised nutrition among the European public. An omnibus opinion survey of a representative sample aged 14-55+ years (n 5967) took place in France, Italy, Great Britain, Portugal, Poland and Germany during June 2005 as part of the Lipgene project. A majority of respondents (66 %) reported that they would be willing to undergo genetic testing and 27 % to follow a personalised diet. Individuals who indicated a willingness to have a genetic test for the personalising of their diets were more likely to report a history of high blood cholesterol levels, central obesity and/or high levels of stress than those who would have a test only for general interest. Those who indicated that they would not have a genetic test were more likely to be male and less likely to report having central obesity. Individuals with a history of high blood cholesterol were less likely than those who did not to worry if intervention foods contained GM ingredients. Individuals who were aware that they had health problems associated with the metabolic syndrome appeared particularly favourable toward nutrigenomic intervention. These findings are encouraging for the future application of personalised nutrition provided that policies are put in place to address public concern about how genetic information is used and held.

Every day, we make many value-based decisions where we weigh the value of options with other properties, e.g. their time of delivery. In the laboratory, such value-based decision-making is usually studied on a trial by trial basis and each decision is assumed to represent an isolated choice process. Real-life decisions however are usually embedded in a rich context of previous choices at different time scales. A fundamental question is therefore how the dynamics of value-based decision processes unfold on a time scale across several decisions. Indeed, findings from perceptual decision making suggest that sequential decisions patterns might also be present for vale-based decision making. Here, we use a neural-inspired attractor model as an instance of dynamic models from perceptual decision making, as such models incorporate inherent activation dynamics across decisions. We use the model to predict sequential patterns, namely oscillatory switching, perseveration and dependence of perseveration on the delay between decisions. Furthermore, we predict RT effects for specific sequences of trials. We validate the predictions in two new studies and a reanalysis of existing data from a novel decision game in which participants have to perform delay discounting decisions. Applying the validated reasoning to a well-established choice questionnaire, we illustrate and discuss that taking sequential choice patterns into account may be necessary to accurately analyse and model value-based decision processes, especially when considering differences between individuals.

Mémoire numérisé par la Direction des bibliothèques de l'Université de Montréal. / La présente étude exploratoire compare les événements d'adversité, les problèmes psychopathologiques et les facteurs de protection chez un groupe d'hommes décédés par suicide (n= 11 ), un groupe composé de leurs frères (n= 11) et un groupe de contrôle d'hommes décédés par accident (n=11). L'un des proches de chacun des hommes décédés par suicide a répondu à trois questionnaires. Il en a été de même pour chaque homme décédé par accident. Ces personnes devaient évaluer la situation du défunt avant son décès. Un frère de chacun des hommes décédés par suicide a également répondu aux trois questionnaires. Ceux-ci portaient respectivement sur les données sociodémographiques, les problèmes psychopathologiques, les événements d'adversité et les facteurs de protection. Les analyses incluent des résultats à la fois quantitatifs et qualitatifs. Un calcul de fréquence s'applique à chacun des éléments mesurés; par la suite, cinq histoires de cas font l'objet d'une présentation. Les résultats suggèrent que, comparativement à leurs frères et aux accidentés, les suicidés ont vécu davantage de problèmes à l'école au cours de leur enfance. De plus, l'étude met en évidence le fait qu'à l'âge adulte, les suicidés ont connu plus de problèmes financiers, de problèmes à l'école ou au travail et de problèmes de logement que leurs frères et les accidentés. Les résultats ont permis de déceler que la majorité des hommes décédés par suicide souffrait d'au moins une psychopathologie au cours des six derniers mois avant leur décès, alors que, chez presque la moitié d'entre eux, on en observait au moins deux au cours de cette même période. Quant aux facteurs de protection, les résultats indiquent que les suicidés vivent autant de relations positives à l'enfance que les accidentés et qu'ils en vivent un peu plus que leurs frères, tandis qu'à l'âge adulte ils en vivent davantage que les deux autres groupes. Par ailleurs, les résultats font ressortir qu'à l'âge adulte les suicidés ont vécu moins d'événements positifs que leurs frères et que les accidentés.