Die amtliche Flächenstatistik in Deutschland erweist sich aus verschiedenen Gründen als ergänzungsbedürftig. Die Auswertung von topographischen Geobasisdaten kann hier einen wesentlichen Beitrag zur Qualifizierung der jetzigen flächenstatistischen Berichtssysteme leisten. Daraus resultiert die Motivation für den Aufbau eines Monitors der Siedlungs- und Freiraumentwicklung (IÖR-Monitor). Der Beitrag stellt nach Darstellung der Ziele, Grundlagen und Funktionen dieses Monitors erste exemplarische Ergebnisse einer Flächennutzungsanalyse Deutschlands auf Grundlage der genauesten topographischen Geobasisdaten (ATKIS Basis-DLM) vor. Dazu wurden die Siedlungs- und Verkehrsstruktur zu den Zeitschnitten 2006 und 2008 erfasst und in Form von Indikatoren auf Landes-, Kreis- und Gemeindeebene ausgewertet. Die zugrunde liegenden bundesweiten Flächennutzungsinformationen ermöglichen prinzipiell auch Indikatorberechnungen für nichtadministrative Bezugseinheiten wie Überschwemmungs- und Flusseinzugsgebiete oder quadratische Rasterzellen unterschiedlicher Größe. Die Vorteile der Nutzung topographischer Geobasisdaten für die Analyse der Flächennutzung und ihrer Entwicklung werden gegenüber der katasterorientierten Sicht der amtlichen Flächenstatistik herausgestellt. Ein Schwerpunkt des Beitrages liegt auf indikatorbasierten Siedlungs- und Verkehrsflächenanalysen. Darüber hinaus ermöglicht die Einbeziehung von Bevölkerungszahlen die Ermittlung von Dichte- bzw. Ausstattungsindikatoren (ausgewählte Flächennutzungsarten pro Einwohner). Straßen- und Schienennetzdichten können sowohl in Bezug auf die Gebietsfläche als auch nur den Siedlungsraum ausgewertet werden. Durch die georäumliche Verortung neuer Bauflächen wird zukünftig erstmals auch die Bestimmung der Relation städtebaulicher Innen- zur Außenentwicklung möglich. Wegen des aufwändigen Fortführungsprozesses topographischer Geobasisdaten nach Kartenblattschnitten und der damit verbundenen Laufendhaltungszyklen ergeben sich teilweise größere Zeitintervalle für deren Grundaktualität. Deshalb wird beim IÖR-Monitor für jeden Indikator eine mittlere Aktualität zu jeder Gebietseinheit berechnet und in Karten- bzw. Tabellenform angezeigt. In den letzten Jahren gibt es deutliche Verbesserungen der Grundaktualität des ATKIS Basis-DLM in Deutschland, die auch aus diesem Grund die Nutzung dieser Daten für ein Monitoring der Flächennutzung nahelegen.

Text in Afrikaans / The growth and development of Randfontein is analysed within a spatial perspective. The theoretical point of departure is found in settlement geography and in the spatial economic approach. As continuous perspective, the PWV serves as major metroplitan region, of which Randfontein is a functional subsystem. Information has been obtained from businessmen, industrialists, the local authorities and the inhabitants of Randfontein. The economic sectors (mining, manufacturing and services) are analysed 1n terms of their contribution (or lack of) to the course of the economic realities in town. The behaviouristic approach provides a perspective 1n the sense that behavioral patterns are prominently analysed. A special technique of analyses is used to highlight the economic activities of Randfontein (with the graphic illustrations), by determining strong and weak factors. Problems that have been experienced in terms of the economic activities of Randfontein are identified and possibilities for the future are stipulated. / Educational Studies / M.A. (Geography)

The majority of the existing urban areas in South Africa began as colonial centres. This study seeks to evaluate the role the Royal Engineers played in the development of the Cape Colony from 1806 until the acceptance of responsible government by the Cape Colony in 1872. The Colonial State implemented a capital works programme of staggering breadth and scale. During this time South Africa was delineated, urbanised, developed and connected to the world markets. This was achieved via a highly trained and professional military establishment; the Royal Engineers. The role of the Royal Engineers and the legacy of towns, forts and infrastructure are studied in depth in this thesis. British imperial approach to colonial expansion and development in both a spatial and theoretical manner forms the basis of this thesis. The case study covers the Eastern Cape of South Africa. The physical and spatial development of this region are analysed in order to glean any lessons which could be learnt from the approach adopted to colonial settlement. This Study illustrates that a small highly trained group of military engineers had a significant impact on the establishment of early towns and infrastructure in South Africa. They have left a lasting footprint on South Africa’s spatial development and many of the towns and much of the infrastructure is still in use today (specifically the harbours, railways and mountain passes). The Royal Engineers’ approach to development and background training is studied and then reduced to its theoretical approach. This theoretical approach is then analysed in order to glean the lessons history can teach us about development, specifically development on ‘terra nova’. An attempt is made to extract planning theory from historical analysis of developmental elements which worked in the past. The study begins by analysing the background and training of the Royal Engineers and then moves on to assessing the spatial and physical impact their plans had on the development of South Africa. The discussion then moves beyond what the Royal Engineers did to understand how they made it happen; to arrive at a positive theory of planning or to ask when does planning work ? The Royal Engineers were schooled in the sciences and trained to be experts in almost all things; they were the master craftsmen and skilled problem solvers of the era. The training they received at Chatham, is a very early example of professional training; it was comprehensive, high quality and practical. Those who emerged from this training carried out vast public works around the British Empire; they produced very few theories of development but they did challenge ideas. The avant- garde designs of some colonial towns such as Queenstown, Khartoum, Adelaide and Savannah show a desire to improve on settlement forms and to provide design solutions to urban problems. The Royal Engineers adopted a pragmatic approach to development, they initially received a very good scientific academic training, they then learnt by example whilst serving under engineer commanders. As a unit they learnt by observation, experimentation and example. What is striking in their approach is that they saw a problem and simply went about solving it and their solutions were inevitably physical structures and infrastructure. / Thesis (PhD)--University of Pretoria, 2011. / Town and Regional Planning / unrestricted

В магистерской диссертации проанализированы проблемы и методические основы концепции пространственного развития. Разработаны рекомендации к внедрению в инвестиционную политику региона. / The master's thesis analyzes the problems and methodological foundations of the spatial development. Recommendations for implementation in the investment policy of the region have been developed.

Made available in DSpace on 2017-07-21T18:15:25Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Wagner Silva.pdf: 4140479 bytes, checksum: 5265133d3a61ae38ebac039e32962abd (MD5) Previous issue date: 2017-03-06 / This dissertation proposes an analysis about the influence of the training practices of the Rural Family House of São Mateus do Sul/PR, correlating them to the praxis of socio-spatial development, on the basis of autonomy, quality of life and social justice. Therefore, the main objective of this research is to find elements that prove or refute such influences. In the conceptual field, the dissertation makes use of the concepts of socio-spatial development and the pedagogy of alternation and, methodologically, the research adopts an open character of regionalization, due to the origin of the social actors (young of Rural Family House). The discussion is built through a sample from a graduating class in the year 2015. The referred group was chosen considering one year time enough to verify the practical application of the knowledge acquired in the institution. For this purpose, it was conducted semi-structured interviews, field observations, image analysis and the Youth’s Professional and Life Project, that started from the principle of investigation and correlation between theory and practice. The analysis is justified because it is not find others that relate alternation and this argument in relation to development. Thus, it is discussed advances, limitations and disruptions that permeate the process of whole formation of Rural Family House students based on the key concept of socio-spatial development, focusing on the referred region. / A presente dissertação propõe uma análise acerca da influência das práticas de formação da Casa Familiar Rural de São Mateus do Sul/PR, correlacionando-as à práxis do desenvolvimento sócio-espacial, com base, sobretudo na autonomia, na qualidade de vida e na justiça social. Assim sendo, o objetivo principal desta pesquisa consiste em buscar elementos que comprovem ou refutem tais influências. No campo conceitual, a dissertação faz uso dos conceitos de desenvolvimento sócio-espacial e da pedagogia da alternância e, em termos metodológicos, a pesquisa adota uma regionalização de caráter aberto, segundo a origem dos atores sociais (jovens da CFR). A discussão se constrói por meio de uma amostra recortada a partir da turma de egressos concluintes no ano de 2015. Elegeu a referida turma por considerar que um ano é um tempo hábil para verificação da aplicação prática dos conhecimentos adquiridos na instituição. Para tanto, foram aplicadas entrevistas semi-estruturadas, observações em campo, análise de imagens e do Projeto Profissional de Vida do Jovem (PPVJ), que partiram do princípio de investigação e correlação entre a teoria e a prática. Justifica-se tal análise por não encontrar outras que entrecruzam alternância e essa linha de raciocínio em relação ao desenvolvimento. Assim sendo, discutem-se os avanços, as limitações e os descompassos que permeiam o processo de formação integral dos estudantes da CFR a partir do conceito-chave do desenvolvimento sócio-espacial, com foco na região de abrangência.

台北都會區在人口與產業成長帶動之土地需求，加以市中心高房價壓力之影響下，郊區化現象儼然成型。然而，此過程若欠缺發展區位調控與土地使用效率之考量，將容易形塑出低密度、破碎化與蛙躍的空間蔓延發展型態，而導致都市機能、土地使用、交通運輸、公部門財政與環境等層面之負面衝擊。緣此，本研究旨在探討台北都會區郊區化的演變過程中，空間發展型態之變遷特徵與趨勢，確認其是否出現蔓延發展現象，並剖析其空間地景結構之形塑原因，最後研提都會區空間發展型態之再結構機制，期能作為相關主管機關進行都會區發展政策、區域計畫或都市計畫通盤檢討，以及縣市綜合發展計畫研擬之參考。 據此，本研究首先藉由衛星影像圖資與地理資訊系統的輔助，以發展密度與地景生態指數之整合評估途徑，建構台北都會區空間發展型態的衡量模式，透過1991、2001與2006年都會區蔓延指數之編製與解讀，分析15年間的空間發展型態變遷趨勢與特徵；其次，建立影響都會區空間發展型態演變之因素評估體系，運用模糊德爾菲法、複迴歸模型與多項羅吉特模型，剖析都會區發展樣貌變化之形塑原因；並據以研提台北都會區空間發展型態之再結構機制。透過此研究脈絡之探討，獲得之發現與重要結論，茲分述如下。 一、台北都會區在15年間的平均蔓延指數上升了6.83%，且在郊區化過程中，呈現反向發展路徑之蔓延與緊密空間型態趨向，其中，蔓延發展路徑由台北市東側、南側之內湖區、南港區與文山區為起點，往東擴張至汐止市、基隆市與瑞芳鎮，往南擴張至新店市；緊密發展路徑則由都會區西側之鶯歌鎮、樹林市、泰山鄉與林口鎮等地區與桃園縣相接連，另由台北市北側的士林區與北投區擴張至北邊之八里鄉、淡水鎮、三芝鄉、萬里鄉與金山鄉等地區。 二、根據複迴歸模型之校估結果，計有7項因素對台北都會區在1991至2006年間的整體空間發展型態演變造成顯著影響。其中，「平均房價變化率」、「由地方政府審議的非都市土地變更案面積之成長率」、「與都會區發展中心的距離」、「火車站個數」與「快速道路匝道或高速公路交流道個數之成長率」對於整體空間之蔓延發展趨勢造成正向影響；「捷運場站個數」則對於整體空間之蔓延發展趨勢造成負向影響。 三、綜結台北都會區空間發展型態演變特徵，可歸納出四類相異發展趨勢地域。進一步由多項羅吉特模型之校估結果可發現，「人口變化率」對「發展飽和且無顯著變化之中心地域」的形塑具有顯著負向影響，「捷運場站個數」與「已開闢之公園綠地面積成長率」則對其具有正向顯著影響；「人口變化率」與「捷運場站個數」對「發展變動明顯之趨向緊密地域」具有顯著正向影響；「由地方政府審議之非都市土地變更案面積成長率」、「快速道路匝道或高速公路交流道個數成長率」與「重大公共建設計畫面積成長率」對「發展變動明顯之趨向蔓延地域」之形塑產生顯著正向影響，「與都會區發展中心的距離」則對其具有顯著負向影響； 四、綜結台北都會區空間發展型態演變的特徵與造成原因，本研究在落實成長管理理念之原則下，研擬空間發展型態之再結構機制，在「集約、適居之台北都會區空間發展機制」的願景下，提出社會經濟產業效率成長、土地資源合理配置、空間區位調和發展、交通運輸與土地使用整合、公共投資建設合理規劃等五大發展面向，並據以研擬12項落實策略與26項行動方案。可供作相關主管機關進行區域計畫、都市計畫通盤檢討、縣市綜合發展計畫與土地使用管制規範調整之參考。

Die Dissertation untersucht auf der Basis der Inhaltsanalyse von 429 deutschsprachigen Konzepten der Raumplanung sowie mit Hilfe von 17 ExpertInneninterviews verschiedene Problemzustände der Planung und Umsetzung räumlicher Entwicklungsmaßnahmen sowie den Umgang mit diesen Problemzuständen seitens der raumplanerischen Praxis und der Raumpolitik in Deutschland, Österreich und der Schweiz. Dabei wurde – neben allgemeinen Informationen über inhaltliche Schwerpunkte und Ausrichtungen der untersuchten Konzepte, ihre Planungszeiträume und Autoren sowie Entscheidungsverfahren und -methoden – ein differenzierter Katalog unterschiedlicher Problemzustände und kritischer Faktoren erstellt, welcher bei der konzeptionellen Ausrichtung zukünftiger Konzepte als Orientierungshilfe dienen kann. Der Autor diskutiert die heutige Rolle räumlicher Handlungskonzepte und weist eindringlich auf die Problematik der Verdrängung kritischer Zustände im Zusammenhang der Erarbeitung und Umsetzung räumlicher Handlungskonzepte hin.

Thesis (M. Ed. (Education))--Rhodes University, 2006. / Half-thesis submitted in partial fulfilment of the requirements for the degree of Masters of Education (Environmental Education).

<p>Истраживање трансформација у простору од&nbsp;великог је значаја за сагледавање промена у развоју&nbsp;неког подручја. Промене које се догађају у простору&nbsp;остављају трајне последице како на просторној&nbsp;компоненти, тако и на друштвено-географским&nbsp;елементима.&nbsp; Неке од главних природних одлика&nbsp;истраживаног подручја су велика вероватноћа за појаву&nbsp;клизишта, изражени ерозивни процеси, неједнако&nbsp;распоређена количина падавина у току године и&nbsp;нерегулисани површински токови. Планирање развоја у&nbsp;оваквим природним условима је знатно отежано&nbsp;поготово са аспекта изградње инфраструктуре и&nbsp;саобраћајница.&nbsp; Кроз истраживано подручје пролазе&nbsp;значајне саобраћајнице као што је Ибарска магистрала,&nbsp;пруга Београд-Бар, а планирана је и изградња нових&nbsp;саобраћајница (аутопут Београд-Јужни Јадран&nbsp; и пруга&nbsp;Ваљево-Лозница). Ако се овоме дода чињеница да се на&nbsp;делу Колубарског округа налази и део површинских&nbsp;копова РБ &bdquo;Колубара&ldquo; (општине Лајковац и Уб), онда се&nbsp;овде јавља читав низ конфликтних ситуација у развоју&nbsp;простора.&nbsp; Демографски трендови су у последњих&nbsp;неколико деценија све лошији.&nbsp; Стопа природног&nbsp;прираштаја је у опадању. Једино се Ваљево као центар&nbsp;Округа некако опире негативним демографским&nbsp;трендовима.&nbsp; Ваљево је&nbsp; као центар донекле привлачан за&nbsp;досељавање становника из мањих средина. Према&nbsp;миграционим обележјима, запажа се да се становништво&nbsp;сели из истраживаног подручја. Највећа су пресељења&nbsp;из сеоских средина у општинске центре. Овај тренд се&nbsp;запажа још седамдесетих година, а стање је само&nbsp;продубљено у каснијим деценијама. Сва несеља Округа&nbsp;су захваћена деаграризацијом и изумирањем села.&nbsp;Становништво Колубарског округа у прошлости се&nbsp;највише бавило пољопривредном. Пошто се на простору&nbsp;општина Уб и Лајковац налази део Колубарског&nbsp;лигнитског басена са тенденцијом ширења и отварања&nbsp;нових копова, врши се експроприација пољопривредног&nbsp;земљишта и његово претварање у копове.&nbsp; Просторни&nbsp;развој и трансформације су текле тако да је&nbsp;пољопривреда остала на маргини развојних токова. Са&nbsp;друге стране, због лоше економске ситуације у држави,&nbsp;слабо се развијају и друге гране привреде. Лоша&nbsp;пољопривреда са собом носи и неразвијену прехрамбену&nbsp;Утицај просторног развоја и просторних трансформација на друштвено-географске елементе у Колубарском округу&nbsp;индустрију.&nbsp; Просторни развој је битно утицао на физиономске и структурне промене у насељима. Дошло&nbsp;је до коренитих промена у реду величина неких насеља.&nbsp;Промењена је и хијерархија међу насељима захваљујући&nbsp;томе што се простор мењао и што су се мењале људске<br />делатности. Пољопривредна насеља су постала&nbsp;индустријска, рударска и трговачка.&nbsp; Да би се стекла&nbsp;потпуна слика о стању на терену, део локалног<br />становништва је обухваћен анкетним истраживањем.&nbsp;Ставови локалног становништва се доста поклапају са&nbsp;стањем на терену. У високом нивоу становници се&nbsp;слажу да је лоша економска ситуација у Округу основни<br />разлог за слаб развој и да ће Округ временом постати&nbsp;периферно београдско подручје. Лоше планирање&nbsp;развоја подручја оцењено је као важан фактор његовог&nbsp;недовољног развоја. Међу факторима у простору који&nbsp;спречавају и ремете развој високо су оцењена клизишта&nbsp;и поплаве. Међу становницима из различитих општина&nbsp;и различите школске спреме постоје&nbsp; статистички&nbsp;значајне разлике у одговорима, што потврђује једну од&nbsp;подхипотеза у раду да становници различитих&nbsp;социодемографских група не третирају једнако&nbsp;различите проблеме у Округу. Становници се углавном&nbsp;слажу са тиме да је унутрашња инфраструктура у<br />Округу лоша и да је то један од разлога за његову слабу&nbsp;развијеност. Општи став становника је да се мало улаже&nbsp;у Округ и да се зато он слабо развија, али и да је важан&nbsp;фактор развоја само становништво којег је на&nbsp;територији Округа све мање.&nbsp; Резултати дисертације&nbsp;јасно стављају акценат на то да без становништва и<br />демографских потенцијала нема развоја подручја, као и&nbsp;да&nbsp; су&nbsp; привреда, добра инфраструктура и&nbsp; прецизно&nbsp;планирање, основ за развој подручја.</p> / <p>Istraživanje transformacija u prostoru od&nbsp;velikog je značaja za sagledavanje promena u razvoju&nbsp;nekog područja. Promene koje se događaju u prostoru&nbsp;ostavljaju trajne posledice kako na prostornoj&nbsp;komponenti, tako i na društveno-geografskim&nbsp;elementima.&nbsp; Neke od glavnih prirodnih odlika&nbsp;istraživanog područja su velika verovatnoća za pojavu&nbsp;klizišta, izraženi erozivni procesi, nejednako&nbsp;raspoređena količina padavina u toku godine i&nbsp;neregulisani površinski tokovi. Planiranje razvoja u&nbsp;ovakvim prirodnim uslovima je znatno otežano&nbsp;pogotovo sa aspekta izgradnje infrastrukture i&nbsp;saobraćajnica.&nbsp; Kroz istraživano područje prolaze&nbsp;značajne saobraćajnice kao što je Ibarska magistrala,&nbsp;pruga Beograd-Bar, a planirana je i izgradnja novih&nbsp;saobraćajnica (autoput Beograd-Južni Jadran&nbsp; i pruga&nbsp;Valjevo-Loznica). Ako se ovome doda činjenica da se na&nbsp;delu Kolubarskog okruga nalazi i deo površinskih&nbsp;kopova RB &bdquo;Kolubara&ldquo; (opštine Lajkovac i Ub), onda se&nbsp;ovde javlja čitav niz konfliktnih situacija u razvoju&nbsp;prostora.&nbsp; Demografski trendovi su u poslednjih&nbsp;nekoliko decenija sve lošiji.&nbsp; Stopa prirodnog&nbsp;priraštaja je u opadanju. Jedino se Valjevo kao centar&nbsp;Okruga nekako opire negativnim demografskim&nbsp;trendovima.&nbsp; Valjevo je&nbsp; kao centar donekle privlačan za&nbsp;doseljavanje stanovnika iz manjih sredina. Prema&nbsp;migracionim obeležjima, zapaža se da se stanovništvo&nbsp;seli iz istraživanog područja. Najveća su preseljenja&nbsp;iz seoskih sredina u opštinske centre. Ovaj trend se&nbsp;zapaža još sedamdesetih godina, a stanje je samo&nbsp;produbljeno u kasnijim decenijama. Sva neselja Okruga&nbsp;su zahvaćena deagrarizacijom i izumiranjem sela.&nbsp;Stanovništvo Kolubarskog okruga u prošlosti se&nbsp;najviše bavilo poljoprivrednom. Pošto se na prostoru&nbsp;opština Ub i Lajkovac nalazi deo Kolubarskog&nbsp;lignitskog basena sa tendencijom širenja i otvaranja&nbsp;novih kopova, vrši se ekspropriacija poljoprivrednog&nbsp;zemljišta i njegovo pretvaranje u kopove.&nbsp; Prostorni&nbsp;razvoj i transformacije su tekle tako da je&nbsp;poljoprivreda ostala na margini razvojnih tokova. Sa&nbsp;druge strane, zbog loše ekonomske situacije u državi,&nbsp;slabo se razvijaju i druge grane privrede. Loša&nbsp;poljoprivreda sa sobom nosi i nerazvijenu prehrambenu&nbsp;Uticaj prostornog razvoja i prostornih transformacija na društveno-geografske elemente u Kolubarskom okrugu&nbsp;industriju.&nbsp; Prostorni razvoj je bitno uticao na fizionomske i strukturne promene u naseljima. Došlo&nbsp;je do korenitih promena u redu veličina nekih naselja.&nbsp;Promenjena je i hijerarhija među naseljima zahvaljujući&nbsp;tome što se prostor menjao i što su se menjale ljudske<br />delatnosti. Poljoprivredna naselja su postala&nbsp;industrijska, rudarska i trgovačka.&nbsp; Da bi se stekla&nbsp;potpuna slika o stanju na terenu, deo lokalnog<br />stanovništva je obuhvaćen anketnim istraživanjem.&nbsp;Stavovi lokalnog stanovništva se dosta poklapaju sa&nbsp;stanjem na terenu. U visokom nivou stanovnici se&nbsp;slažu da je loša ekonomska situacija u Okrugu osnovni<br />razlog za slab razvoj i da će Okrug vremenom postati&nbsp;periferno beogradsko područje. Loše planiranje&nbsp;razvoja područja ocenjeno je kao važan faktor njegovog&nbsp;nedovoljnog razvoja. Među faktorima u prostoru koji&nbsp;sprečavaju i remete razvoj visoko su ocenjena klizišta&nbsp;i poplave. Među stanovnicima iz različitih opština&nbsp;i različite školske spreme postoje&nbsp; statistički&nbsp;značajne razlike u odgovorima, što potvrđuje jednu od&nbsp;podhipoteza u radu da stanovnici različitih&nbsp;sociodemografskih grupa ne tretiraju jednako&nbsp;različite probleme u Okrugu. Stanovnici se uglavnom&nbsp;slažu sa time da je unutrašnja infrastruktura u<br />Okrugu loša i da je to jedan od razloga za njegovu slabu&nbsp;razvijenost. Opšti stav stanovnika je da se malo ulaže&nbsp;u Okrug i da se zato on slabo razvija, ali i da je važan&nbsp;faktor razvoja samo stanovništvo kojeg je na&nbsp;teritoriji Okruga sve manje.&nbsp; Rezultati disertacije&nbsp;jasno stavljaju akcenat na to da bez stanovništva i<br />demografskih potencijala nema razvoja područja, kao i&nbsp;da&nbsp; su&nbsp; privreda, dobra infrastruktura i&nbsp; precizno&nbsp;planiranje, osnov za razvoj područja.</p> / <p>Studying transformations in space is of great significance for seeing changes in the development of a certain area. Changes that occur in space lead to permanent consequences on spatial components as well as on socio-geographical elements. Some of the main&nbsp; natural features of the researched area are great probability of landslide occurrence, severe erosion, uneven distribution of annual precipitation quantity and unregulated watercourses. Development planning in such natural circumstances is fairly difficult, especially in the aspect of building infrastructure and &nbsp;roads. Important roads such as the Ibar highway (Ibarska magistrala) and the Belgrade-Bar railway, run through the researched area, and there is a plan to build new roads (the Belgrade-South Adriatic and the Valjevo-Loznica railway). If we add &nbsp;to&nbsp; this the fact that a part of quarries of Coal mining complex &rsquo;Kolubara&rsquo; (the municipalities of Lajkovac and Ub) is partly situated in the Kolubara District, then a whole range of conflict situations in spatial development arises there.&nbsp; In the last several decades demographic trends are getting worse and worse. The population &nbsp; growth rate is declining. Only Valjevo, as the center of the district, somehow resists negative demographic trends. Being the center, Valjevo is to a certain degree attractive to residents of smaller settlements, who move to that town. As&nbsp; for migrational characteristics, it has been noted that population moves away from the&nbsp; researched area. The largest migrations are from rural areas to municipal centers.&nbsp; This trend was noted as early as in the Seventies, and it only grew in the following decades. All settlements in the district are affected by deagrarisation of villages and &nbsp; their extinction. In the past, the population of the Kolubara district was mainly &nbsp;agricultural. Since the municipalities of Ub and Lajkovac include a part of the Kolubara lignite basin with a tendency to grow and open new quarries, agricultural&nbsp;land is being expropriated and turned into quarries. Spatial development and&nbsp; spatial&nbsp; transformations happened in such a way that agriculture remained in the &nbsp;margin of&nbsp;development processes. On the other hand, due to unfavorable economic situation in the country, other branches of economics develop insufficiently. The consequence of poor agriculture is underdeveloped food industry. Spatial development has significantly influenced physiognomic and structural changes in settlements. There&nbsp;have been fundamental changes in the size order of certain settlements. The hierarchy among settlements has also been changed due to spatial transformations&nbsp; and changes of human activities. Agricultural settlements became industrial, mining and commercial. In order to get a complete picture of the state in the &nbsp;field, a part of local population has been included into survey research. Attitudes of local population&nbsp; coincide with the state in the field to a large degree. Residents mostly agree that bad&nbsp;economic situation in the district represents the main reason for underdevelopment&nbsp; and that with time the district will become an outlying area of Belgrade. Bad development planning of the area is considered to be an important factor of its insufficient development. It is assessed that spatial factors which greatly hinder and&nbsp;impede development are landslides&nbsp; and floods. There are significant statistical differences in the answers among residents from different municipalities and &nbsp;of different educational degrees, which confirms one of the study&rsquo;s sub-hypothesis ‒ a hypothesis that residents form different socio-demographic groups, do not treat different problems in the district equally. Residents mostly agree that internal infrastructure of the district is bad, and that it represents one of the reasons for its underdevelopment. The prevailing attitude of residents is that investments in the&nbsp;district are low and that is why it develops poorly, but also that population itself&nbsp; represents an important factor of development, but its number is constantly decreasing on the district territory. The dissertation results clearly emphasize that development of an area is not possible without population and demographic potentials, as well as that economy, good infrastructure and precise planning&nbsp;provide a basis for the development of an area.</p>

Die amtliche Flächenstatistik in Deutschland erweist sich aus verschiedenen Gründen als ergänzungsbedürftig. Die Auswertung von topographischen Geobasisdaten kann hier einen wesentlichen Beitrag zur Qualifizierung der jetzigen flächenstatistischen Berichtssysteme leisten. Daraus resultiert die Motivation für den Aufbau eines Monitors der Siedlungs- und Freiraumentwicklung (IÖR-Monitor). Der Beitrag stellt nach Darstellung der Ziele, Grundlagen und Funktionen dieses Monitors erste exemplarische Ergebnisse einer Flächennutzungsanalyse Deutschlands auf Grundlage der genauesten topographischen Geobasisdaten (ATKIS Basis-DLM) vor. Dazu wurden die Siedlungs- und Verkehrsstruktur zu den Zeitschnitten 2006 und 2008 erfasst und in Form von Indikatoren auf Landes-, Kreis- und Gemeindeebene ausgewertet. Die zugrunde liegenden bundesweiten Flächennutzungsinformationen ermöglichen prinzipiell auch Indikatorberechnungen für nichtadministrative Bezugseinheiten wie Überschwemmungs- und Flusseinzugsgebiete oder quadratische Rasterzellen unterschiedlicher Größe. Die Vorteile der Nutzung topographischer Geobasisdaten für die Analyse der Flächennutzung und ihrer Entwicklung werden gegenüber der katasterorientierten Sicht der amtlichen Flächenstatistik herausgestellt. Ein Schwerpunkt des Beitrages liegt auf indikatorbasierten Siedlungs- und Verkehrsflächenanalysen. Darüber hinaus ermöglicht die Einbeziehung von Bevölkerungszahlen die Ermittlung von Dichte- bzw. Ausstattungsindikatoren (ausgewählte Flächennutzungsarten pro Einwohner). Straßen- und Schienennetzdichten können sowohl in Bezug auf die Gebietsfläche als auch nur den Siedlungsraum ausgewertet werden. Durch die georäumliche Verortung neuer Bauflächen wird zukünftig erstmals auch die Bestimmung der Relation städtebaulicher Innen- zur Außenentwicklung möglich. Wegen des aufwändigen Fortführungsprozesses topographischer Geobasisdaten nach Kartenblattschnitten und der damit verbundenen Laufendhaltungszyklen ergeben sich teilweise größere Zeitintervalle für deren Grundaktualität. Deshalb wird beim IÖR-Monitor für jeden Indikator eine mittlere Aktualität zu jeder Gebietseinheit berechnet und in Karten- bzw. Tabellenform angezeigt. In den letzten Jahren gibt es deutliche Verbesserungen der Grundaktualität des ATKIS Basis-DLM in Deutschland, die auch aus diesem Grund die Nutzung dieser Daten für ein Monitoring der Flächennutzung nahelegen.