Primary ciliary dyskinesia is a rare hereditary disorder with impairment of cilia characterized by chronic cough with sputum, bronchiectasis or pneumonia. Regular exercise training should affect pulmonary function, promote mucociliary clearance and improve quality of life. The aim of this thesis is to compare the aerobic fitness of patients with PCD with a control group.

Title: Effect of physical activity Nordic Walking on body composition and cardiorespiratory parameters in individuals after kidney transplantation and dialysis individual. Objective: The aim of the study was to determine the effect of physical activity Nordic Walking on body composition and cardiorespiratory parameters in individuals after kidney transplantation and dialysis individual. Method: This thesis has been prepared in the form of a qualitative case study. The study involved 9 probands at the beginning, but only 5 probands completed the study. It was done the input examination before the intervention. The intervention was made from 20 lessons of Nordic Walking which should take 60 minutes each of them. Then were probands tested again like the output examination. During these both examination were measured specific values of body composition, anthropometric values (height, weight, age, circuit level), as well as the distribution of muscle and fat mass in the body, the value of physical fitness, respectively. cardiorespiratory parameters of the individual, for which was used the spiroergometric test within a modified Balke's walking test. For to detect the quality of life was used before and after intervention standardized questionnaire assessing quality of life WHOQOL-BREF. Last but not...

Les relations entre les fonctions cognitives (FCog), les variables d’effort maximal et les facteurs de risques cardiovasculaires ont été peu étudiées chez des sujets obèses. Les objectifs de notre étude étaient: 1) de comparer les FCog chez des sujets obèses ayant une aptitude aérobie plus ou moins grande (HF-OB et LF-OB) aux FCog de sujets sains appariés par l’âge (SSAA) et 2) de trouver des prédicteurs indépendants des FCog parmi les variables d’effort et les facteurs de risques cardiovasculaires mesurés. Quarante-neuf sujets obèses et 14 SSAA ont été recrutés. Les participants ont effectué un test d’effort cardiopulmonaire incrémental maximal (avec mesure d’échanges gazeux et bioimpédance cardiographique) sur ergogycle. Les FCog ont été mesurées à l’aide d’une batterie de tests neuropsychologiques. Les sujets obèses étaient divisés en deux groupes selon que leur V ̇O2pic/masse maigre était au-dessus ou en-dessous de la médiane du V ̇O2pic /masse maigre du groupe (HF-OB ou LF-OB, respectivement). La flexibilité, la vitesse de traitement et la mémoire à court-terme n’étaient pas statistiquement différentes entre les HF-OB et les SSAA et ces deux groupes démontraient de meilleures performances dans ces domaines que les LF-OB. Les SSAA avaient de meilleures performances aux tests d’inhibition que les LF-OB et les HF-OB. En résumé, une plus grande aptitude aérobie chez des sujets obèses était associée à des FCog préservées dans tous les domaines évalués, sauf l’inhibition. / The relationship between cognitive function (CF), peak exercise parameters and cardiovascular risk factors has been poorly studied in obese subjects (OB). The goals of this study were: 1) to compare CF in higher-fitness and lower-fitness OB (HF-OB and LF-OB) vs. age-matched healthy controls (AMHC) according to their aerobic fitness level (V ̇O2peak) and 2) to find independent predictors of CF within the measured cardiovascular risk factors and peak exercise parameters. Forty nine OB and 14 AMHC were recruited. Maximal cardiopulmonary exercise test (with gas exchange analysis and impedance cardiography) was performed during an incremental ergocycle test. As well, CF was measured with a neuropsychological test battery. Obese subjects were divided into 2 groups according to the median V ̇O2peak divided by lean body mass (V ̇O2peak/LBM): the obese lower-fitness (LF-OB, n=22) and the obese higher-fitness (HF-OB, n=27). Cognitive flexibility, processing speed and short-term memory were not statistically different in HF-OB vs. AMHC and those two groups showed better performances in these domains when compared to the LF-OB group. The AMHC group performed better in tests measuring inhibition compared to the LF-OB and HF-OB groups. In summary, higher aerobic fitness in obese subjects was associated with preserved CF in every evaluated domains except for inhibition.

Fatigue is a prevalent and debilitating symptom that affects up to 97% of individuals with multiple sclerosis (MS). It can negatively influence the socioeconomic status, activities of daily living and quality of life for the affected individuals. Fatigue is multidimensional and abstract, thereby making it complex to understand, target and treat. Over the past 20 years, physical activity has become more recognized as a management method that could help with the alleviation of fatigue. One of the reasons could be due to the anti-inflammatory effects of exercise. However, due to the multi-factorial nature of fatigue and the heterogeneity of the training intervention protocols, the potential mechanisms that underlie the relationship between fatigue and exercise are still not fully understood. In 2013, Latimer-Cheung and colleagues developed an evidence based physical activity guideline (PAGs) for people with MS. Since then, studies have shown consistent beneficial effects of exercise on reducing fatigue in people with MS by adhering to the PAGs. To date, however, there are no published studies that examined the potential mechanism that underlie the beneficial effect of the PAGs on reducing fatigue. The primary purpose of this thesis was to evaluate the effects of adhering to the PAGs on fatigue in people with MS and to assess whether any exercise-induced changes in fatigue were associated with changes in inflammatory cytokines. The secondary purpose of this thesis was to evaluate the effects of exercise on depression, strength, aerobic fitness, muscular endurance and quality of life. This study had a wait-list control design. Participants with relapse remitting multiple sclerosis (RRMS) were recruited and randomized to begin with either a 12-week supervised exercise training program (G1) or a wait-list control period (G2). The training program involved at least 30 minutes aerobic training and resistance training for major muscle groups twice per week. The G2 group maintained their regular lifestyle. After 12 weeks, G1 reverted back to their usual lifestyle and G2 began their 12-week supervised exercise training. Following training, we found a reduction in fatigue and depression with increased strength and quality of life. No changes were observed in pro-inflammatory cytokines, aerobic fitness or muscular endurance. This is the first study that examined the underlying potential mechanism for the beneficial effects of exercise by adhering to the PAGs. Following the PAGs for 12 weeks results in significant improvements in fatigue, depression, strength and quality of life. However, our results do not support the role of inflammatory cytokines in mediating these improvements. / Thesis / Master of Science in Kinesiology

Submitted by Renata Lopes (renatasil82@gmail.com) on 2016-09-30T17:32:27Z No. of bitstreams: 1 tatyanadeoliveiradagosto.pdf: 1263359 bytes, checksum: 18271267583d26114a3516b4c22d9889 (MD5) / Approved for entry into archive by Diamantino Mayra (mayra.diamantino@ufjf.edu.br) on 2016-10-03T15:16:11Z (GMT) No. of bitstreams: 1 tatyanadeoliveiradagosto.pdf: 1263359 bytes, checksum: 18271267583d26114a3516b4c22d9889 (MD5) / Made available in DSpace on 2016-10-03T15:16:11Z (GMT). No. of bitstreams: 1 tatyanadeoliveiradagosto.pdf: 1263359 bytes, checksum: 18271267583d26114a3516b4c22d9889 (MD5) Previous issue date: 2010-07-15 / O sistema nervoso autônomo (SNA) modula a freqüência cardíaca (FC) em situações de repouso e dinâmicas. Em repouso a variabilidade da freqüência cardíaca (VFC) é uma ferramenta não invasiva para avaliação do SNA. Em situação dinâmica, a transição repouso – exercício (Ton) e testes provocativos como manobra postural ativa (MPA) são capazes de modificar a atuação do SNA, possibilitando a avaliação da capacidade de adaptação do sistema. Fatores como aptidão aeróbia, nível de atividade física (NAF) e a idade podem influenciar diretamente a modulação autonômica cardíaca de repouso. Entretanto, em situações dinâmicas a influência desses fatores é pouco conhecida e contraditória. O objetivo do estudo foi identificar as associações da aptidão aeróbia, NAF e idade na modulação autonômica cardíaca em condições de repouso, no Ton e na postura ortostática após a MPA. No primeiro estudo, analisou-se a relação entre aptidão aeróbia e modulação autonômica cardíaca em 28 indivíduos jovens, com controle do NAF. Analisaram-se a FC e VFC na condição de repouso e, para análise do Ton, foram calculado índices de amplitude, delta de FC e RMSSD em janelas de 15 s. Não houve relação entre aptidão aeróbia e VFC em repouso (SDNN r = -0,22, pNN50 r= -0,25, HF log (ms2) r= -0,31; p>0,05). No Ton, foi observado que o grupo com maior nível de aptidão aeróbia apresentou maior amplitude (61,5 ± 14,6 bpm no grupo VO2 alto e 46,2 ± 11,8 bpm no grupo VO2 baixo; p<0,05) e delta de FC 60s (47,2 ± 11,7 bpm no grupo VO2 alto e 36,4± 12,2 bpm no grupo VO2 baixo; p<0,05). O segundo estudo avaliou a relação entre o NAF e modulação autonômica cardíaca em 26 homens jovens, com controle da aptidão aeróbia e NAF diferentes mensurado pelo escore bruto esportivo de Baecke. Analisaram-se a FC e VFC na condição repouso e, para análise do Ton, foram calculados índices de amplitude, delta de FC e RMSSD em janelas de 15 s. Não houve relação entre NAF e VFC em repouso (SDNN r = -0,32, pNN50 r= -0,26, HF log(ms2) r= -0,37; p>0,05) e no Ton (Aon r= -0,04, D60s r= -0,34; p>0,05). O terceiro estudo analisou a influência da idade na MPA em 20 homens, divididos em dois grupos, sendo Grupo EV: indivíduos acima de 50 anos (n=10), Grupo JV: jovens (n=10). A VFC foi mensurada na posição supina (20 min) e após a MPA, sendo 6 analisados os últimos 5 minutos. Calculou-se VFC por meio de índices lineares e por índices não lineares de entropia. Grupo EV apresentou redução da VFC em repouso e menor capacidade de adaptação à MPA (RMMSD: 62,8 ± 20,7 ms para 33,8 ± 8,3 ms no JV após MPA e 18,1 ± 12,7 para 14,4±13,7 ms no EV após MPA; HF log (ms2): 7,2 ± 0,8 para 5,9 ± 0,7 ms2 no JV após MPA e 4,7 ± 1,1 para 3,6 ± 1,3 ms2 no EV após MPA; p<0,05). O grupo EV não apresentou modificação significativa dos índices lineares como mecanismos de adaptação à MPA, sendo que a redução da entropia pode ser uma explicação para elevação da FC com MPA (correlação entre delta FC e delta entropia ApEn r= -0,48 e SampEn r=-0,65, p<0,05). Podemos perceber que aptidão aeróbia e nível de atividade física não influenciam a modulação autonômica cardíaca em repouso em indivíduos jovens com características homogêneas. Com relação a situações dinâmicas, somente a aptidão aeróbia foi capaz de influenciar o Ton. A idade influência a resposta do SNA tanto no repouso quando após MPA, com mecanismos fisiológicos distintos para adaptação da postura ortostática. Além disso, índices não lineares forneceram informações adicionais da capacidade de adaptação do SNA com envelhecimento na MPA. / The autonomic nervous system (ANS) modulates heart rate (HR) at rest and dynamic situations. At rest the heart rate variability (HRV) is constitute noninvasive tool for evaluate of the ANS. In dynamic situations rest - exercise transient (Ton) and provocative tests as active postural maneuver (APM) are able to modify the SNA dynamics contributing to cardiovascular assessment. Factors such as aerobic fitness, physical activity level (PAL) and age may directly influence the cardiac autonomic modulation at rest. However, in dynamic situations the influence of these factors is poorly understood and contradictory. The study objective was to determine the associations of aerobic fitness, physical activity and aging with cardiac autonomic modulation at rest, in the Ton and the orthostatic posture. The first study examined the relationship between aerobic fitness and cardiac autonomic modulation in 28 young men, with control of the PAL. We analyzed the HR and HRV in resting condition and, for the analysis of the Ton, was calculated rates amplitude, delta HR and RMSSD 15 s. There was no relationship between aerobic fitness and HRV at rest (r = -0.22 SDNN, pNN50 r = -0.25, HF In (ms2) r = -0.31; p>0,05). In Ton, we found that the group with higher level of aerobic fitness had a higher amplitude (61.5 ± 14.6 bpm in group high VO2 and 46.2 ± 11.8 bpm in group low VO2; p<0,05) and delta HR 60s (47.2 ± 11.7 bpm in group high VO2 and 36.4 ± 12.2 bpm in group VO2 below; p<0,05). The second study evaluated the relationship between PAL and cardiac autonomic modulation in 26 young men, with control of aerobic fitness and physical activity levels measured at different raw of the Baecke score sports. We analyzed the HR and HRV in resting condition and for analysis of the Ton, were calculated rates of amplitude, delta HR and RMSSD for 15 s. There was no relation between PAL and HRV at rest (r = -0.32 SDNN, pNN50 r = -0.26, HF In (ms2) r = 0.37; p>0,05) and Ton (Aon r = -0.04, D60s r = -0.34; p>0,05). The third study examined the influence of age on the APM on 20 men, divided into two groups, Group EV: individuals over 50 years (n = 10), Group JV: young (n = 10). HRV was measured in the supine position (20 min) and after the APM, and analyzed the last 5 minutes. HRV was calculated by linear indices and nonlinear indices of entropy. EV Group decreased HRV at rest and less adaptability to AMP (RMMSD: 62.8 ± 20.7 ms 8 to 33.8 ± 8.3 ms in the JV after AMP and 18.1 ± 12.7 to 14, 4 ± 13.7 ms in EV after AMP; HF In (ms2): 7.2 ± 0.8 to 5.9 ± 0.7 ms2 in the JV after AMP and 4.7 ± 1.1 to 3.6 ± 1.3 ms2 in EV after AMP; p <0,05). The EV group showed no significant change in the indices as linear mechanisms of adaptation to the AMP and the reduction of entropy may be an explanation for a rise in HR with AMP (correlation between delta HR and delta entropy ApEn r = -0.48 and SampEn r =- 0.65; p <0,05). We can see that aerobic fitness and physical activity level did not influence the cardiac autonomic modulation at rest in young individuals with homogeneous characteristics. With respect to dynamic situations only aerobic fitness was able to influence the Ton. Age influences the response of ANS both at rest when after AMP, with distinct physiological mechanisms of adaptation to orthostatic posture. In addition, non-linear indices provided additional information the adaptability of the ANS with aging in the AMP.

L’objectif général de ce travail était d’évaluer l’effet du diabète de Type 1 et de l’hyperglycémie chronique (reflétée par un niveau élevé d’HbA1c), chez des patients indemnes de complications micro et macrovasculaires, sur la disponibilité en oxygène (O2) au niveau musculaire et cortical et ses répercussions sur l’aptitude physique aérobie. Dans un premier temps, nous nous sommes attardés à étudier l’effet du diabète et des niveaux élevés d’HbA1c sur les différentes étapes de la cascade d’oxygène (à savoir la diffusion alvéolo-capillaire, le transport artériel et la libération de l’O2 au niveau musculaire) ainsi que sur l’oxygénation musculaire estimée par la Spectroscopie dans le proche Infra-Rouge (NIRS) durant un exercice incrémental et voir les répercussions possibles sur la consommation maximale d’oxygène (&#12310;V &#775;O&#12311;_2max). Nous avons montré que les patients DT1 présentent une capacité de diffusion alvéolo-capillaire ainsi qu’une capacité de transport artériel d’O2 comparable aux sujets sains. En revanche, les patients ayant un niveau élevé d’HbA1c présentent une altération de &#12310;V &#775;O&#12311;_2max ainsi qu’une réduction du volume sanguin musculaire (reflétée par une baisse de l’hémoglobine totale) et une nette baisse de la déoxyhémoglobine (HHb) au niveau du muscle actif aux intensités proches de l’exercice maximal. Ce dernier résultat pourrait s’expliquer par l’affinité plus importante de HbA1c pour l’O2 et/ou une altération de la redistribution de débit sanguin entre les vaisseaux nutritifs et non nutritifs. L’altération du volume sanguin au niveau musculaire chez les patients présentant un mauvais contrôle glycémique peut prévenir les cliniciens du dysfonctionnement de la microcirculation survenant avant même qu’une microangiopathie se manifeste à l’état clinique (Étude 1). Dans un second temps, nous nous sommes intéressés à la fonction cérébrale. Notre objectif étant d’évaluer l’hémodynamique cérébrale durant un exercice incrémental maximal. Nous avons trouvé une altération de l’hémodynamique cérébrale (baisse de l’hémoglobine totale) aux intensités proches de l’exercice maximal chez les patients DT1 qui présentent un mauvais contrôle glycémique (Étude 2). Ces deux travaux nous montrent bien que les sujets diabétiques de type 1 indemnes des complications micro et/ou marcovasculaires présentent une faible aptitude physique aérobie qui peut s’expliquer à la fois par une altération de l’oxygénation musculaire et cérébrale. Ces études mettent également en évidence l’intérêt d’associer la NIRS avec un exercice maximal. Ce dernier place les tissus en situation de besoin maximal en O2 ce qui permet de mettre en exergue des altérations fonctionnelles de la microcirculation avant même l’apparition de complications microvasculaires détectables par les tests cliniques habituels. / This study sought to investigate whether type 1 diabetes and high levels of glycated hemoglobin (HbA1c) influence oxygen supply including alveolar capillary diffusion, oxygen delivery and release, to active muscle and prefrontal cortex during maximal exercise. We first studied the effect of high level of HbA1c on oxyhemoglobin dissociation at the active muscle measured by Near Infra-Red Spectroscopy (NIRS) during maximal exercise. We found that alveolar capillary diffusion and arterial oxygen content was comparable between patients with type 1 diabetes and healthy subjects. However, patients with inadequate glycemic control but without any clinically detectable vascular complications displayed an impaired aerobic capacity as well as a reduction in blood volume and a dramatic impairment in deoxyhemoglobin (HHb) increase in active skeletal muscle during intense exercise. The latter supports the hypotheses of an increase in O2 affinity induced by hemoglobin glycation and/or of a disturbed balance between nutritive and nonnutritive muscle blood flow. Furthermore, reduced exercise muscle blood volume in poorly controlled patients may warn clinicians of microvascular dysfunction occurring even before overt microangiopathy (Study 1). Secondly, we aimed at investigating prefrontal cortex hemodynamic during an incremental maximal exercise in patients with uncomplicated type 1 diabetes, taking into account chronic glycemic control. We observed that levels and changes in regional cerebral blood volume – as reflected by change in total hemoglobin – were lower at high intensities of exercise in patients with inadequate glycemic control (Study 2).In summary, the physiological stimulus of maximal exercise coupled with NIRS measurement highlighted subclinical disorders of both cerebral hemodynamic and muscle oxygenation in poorly-controlled patients with type 1 diabetes albeit free from any clinical microangiopathy.

L'exercice aérobique (AE) est associé à de nombreuses modifications fonctionnelles et anatomiques dans le cerveau humain. Par exemple, il a été démontré que l'EA modulait l'excitabilité corticale et la neurochimie immédiatement après l'exercice. Les effets d'une activité physique répétée et soutenue sur les fonctions cérébrales restent toutefois mal compris. En effet, peu de données sont disponibles permettant de déterminer si les personnes ayant une bonne condition physique présentent des modifications persistantes de l'excitabilité corticale et du métabolisme cérébral malgré les changements rapportés dans la matière grise et la matière blanche. Dans la présente étude, 20 personnes sédentaires en bonne santé (< 2 heures/semaine d'activité physique) ont été comparées à 20 personnes actives (> 6 heures/semaine d'activité physique) sur la base de mesures de l'excitabilité corticale (rMT, courbe I/O, SICI, ICF) et de la concentration de métabolites (GABA, Glx, NAA) dans la représentation corticale de la main droite. L'épaisseur corticale de la représentation du cortex moteur primaire de la main droite et la densité apparente des fibres de la voie corticospinale (CST) ont également été évaluées. L'aptitude cardiorespiratoire (VO2max) était significativement plus élevée chez les athlètes que chez les sédentaires, ce qui n'était pas le cas de l'indice de masse corporelle. Aucune différence entre les groupes n'a été constatée en ce qui concerne les mesures du rMT, du SICI et de l'ICF. Les valeurs de la courbe I/O étaient significativement plus élevées et la courbe I/O était plus prononcée chez les individus actifs. Aucune différence significative n'a été observée pour l'épaisseur corticale, la concentration de métabolites et les valeurs de diffusion de la CST. La pente de la courbe I/O était positivement corrélée à la VO2max. Les présentes données suggèrent que des niveaux élevés de capacité aérobique sont associés à une excitabilité corticale accrue dans la représentation de la main du cortex moteur primaire. / Aerobic exercise is associated with widespread functional and anatomical modifications in the human brain. For example, AE has been shown to modulate cortical excitability and neurochemistry immediately after exercise. The effects of repeated and sustained physical activity on brain function, however, remain poorly understood. Indeed, little is known about whether individuals with high levels of fitness display persistent modifications in cortical excitability and brain metabolism despite reported changes in grey and white matter. In the present study, 20 healthy sedentary individuals (< 2 hours/week AE) were compared to 20 active individuals (> 6 hours/week AE) on measures of cortical excitability (rMT, I/O curve, SICI, ICF) and metabolite concentration (GABA, Glx, NAA) in the cortical representation of the right hand. Cortical thickness of the primary motor cortex representation of the right hand and corticospinal tract (CST) apparent fiber density (AFD) were also assessed. Cardiorespiratory fitness (VO2max) was significantly higher in athletes compared to sedentary individuals whereas body mass index was not. No group differences were found on measures of rMT, SICI and ICF. I/O curve values were significantly higher, and the I/O curve was steeper in active individuals. No significant differences were observed between the groups for cortical thickness, metabolite concentration and CST diffusion values. I/O curve slope was positively correlated with VO2max. The present data suggest that high levels of aerobic fitness are associated with increased cortical excitability in the hand representation of the primary motor cortex.

<p><strong>Увод.</strong> Резултати истраживања вршених последњих година упозоравају на поражавајућу чињеницу у вези сталног смањења физичке активности код становништва. Посебно забрињава чињеница о смањеном нивоу активности код деце свих узраста. Евидентно је и смањење здравствене форме деце, што је потврђено у више истраживања. Како се образац физичке активности преноси из детињства у одрасло доба, можемо претпоставити да ће здравствена форма одраслих бити још лошија. С обзиром на благодети добро развијених компонената физичке форме повезаних са здрављем, од круцијалног значаја је њихово побољшање. Настава физичког васпитања је препозната као идеално место за афирмацију понашања позитивно повезаних са повећањем форме. Проблем истраживања представљаутврђивање ефеката традиционалних и иновативних часова физичког васпитањана физичку форму повезану са здрављем деце млађег школског узраста. Предмет истраживања је емпиријски утврђивање ефеката традиционалних и иновативнихчасова физичког васпитања на аеробну форму, мишићну форму (мишићну снагу ииздржљивост), флексибилност и телесни састав ученика трећих разреда основнешколе. Основни циљ истраживања је испитивање ефеката традиционалних и ино-вативних часова физичког васпитања на аеробну форму деце млађег школскогузраста. Осим на аеробну форму, испитиван је утицај и на остале компоненте здрав-ствене форме (мишићну форму, флексибилност и телесни састав), као и утицај наниво физичке активности. Како садржаји планирани на иновативним часовимафизичког васпитања стављају акценат на стварање навика за активним учешћему физичким активностима и ван школе, провераван је утицај програма на ставовепрема физичком васпитању од којих делимично зависи активно учешће. Инова-тивни програм је усмерен на интензивирање активности, те је проверавано да лиу експерименталној групи ученици уживају на часовима физичког васпитања.&nbsp;<br />Методологија. Истраживање је квази-експериментално, лонгитудиналног типа испроведено је у школској средини на узорку ученика трећих разреда основне школе(старости 9,02 &plusmn; 0,33 године) у оквиру редовне наставе физичког васпитања. Ко-ришћен је претест - посттест истраживачки нацрт са рандомизованим групама:експерименталном (4 одељења са укупно 94 ученика) и контролном (четири одељењаса укупно 88 ученика). Основна специфичност иновативних часова физичког вас-питања се огледа на вежбању у зони развоја компонената форме повезане са здрављем.Путем ФИТТ смерница су ученици &bdquo;увођени&quot; у зону развоја физичке форме повезанеса здрављем. Наставни садржаји, методе, облици и средства рада су се користилитако да планирана физичка активност или вежба врстом, трајањем, фреквенцијоми интензитетом доводи до унапређења аеробне форме, мишићне форме и флекси-билности, а самим тим и до унапређења телесног састава. Програм је трајао 24 часафизичког васпитања. За испитивање хипотеза вршено је поређење ефеката ино-вативних часова физичког васпитања у експерименталној групи са ефектима тради-оционалних часова физичког васпитања у контролној групи. Независне варијабле уистраживању су припадност испитаника групи (експерименталној или контролној)и време прикупљања података (иницијално или финално). Ефекти програма супосматрани кроз промене сета од укупно 19 зависних варијабли: аеробна форма(1 варијабла), мишићна форма (2 варијабле), флексибилност (4 варијабле), телес-ни састав (2 варијабле), ниво физичке активности (1 варијабла), ставови ученикапрема физичким активностима (8 варијабли), уживање у настави физичког васпи-тања (1 варијабла). Подаци су прикупљени помоћу одговарајућих мерних инстру-мената и обрађени релевантним статистичким процедурама (комбинованом анали-зом варијансе, Ман-Витнијевим U тестом, t-тестом, Вилкоксоновим тестом ран-гова). Резултати. Значајна интеракција се јавила у аеробној форми између врстеинтервенција и времена, Вилксова ламбда = 0,92; F = 15,8; p = 0,00; парцијал-но n2 = 0,8. Утврђен је значајан засебан утицај времена, Вилксова ламбда = 0,79;F 176) = 46,25; p = 0,00; парцијално n2 = 0,20, при чему је у обе групе дошло до пове-ћања у максималној потрошњи кисеоника. Накнадним поређењем разлика на финал-ном мерењу у аеробној форми (варијабла Процењена VO2max) установљене су зна-чајне статистичке разлике у корист експерименталне групе (VO2max = 41,45 &plusmn; 5,09) у односу на контролну (VO2max = 39,6 &plusmn; 4,87); t = 2.45; p = 0.015 (обострано).Разлика између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика = 1,83;95%CI: од 0,36 до 3,31) била је мала до умерена (n2 = 0,03). Уочен је статистичкизначајан напредак експерименталне групе у мишићној форми. Вредност t-теста занезависне узорке у варијабли Подизање трупа t(178) = 4,18, уз значајност p = 0,00, саразликама између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика = 6,13;95%CI: од 3,23 до 9,02) била је умерено до велика, n2 = 0,09. Ман-Витнијев U тест уваријабли Склекови указао је на значајну разлику експерименталне групе (Md = 7;n = 92 ) у односу на контролну групу (Md = 2; n = 86 ); U = 2439,5 ; z = -4,44;p = 0,00 ; уз умерен утицајr = 0,33. Вилкоксонов тест ранга открио је статистички значајно повећање уживања у настави физичког васпитања након учествовања у иновативним часовима, z = -3,35; p &lt; 0,001; умерене разлике ( r = 0,26 ). Медијана резултата на скали уживања опала је од Md = 1,6 пре програма до Md = 1,2, након интервенције. Закључак. На основу валидних и поузданих техника прикупљања података можемо закључити да је ниво физичке активности деце трећих разреда основних школа у Сомбору низак и да није у складу са важећим препорукама. И физичка форма повезана са здрављем ученика је на незадовољавајућем нивоу.Традиционално конципирани часови физичког васпитања не доприносе довољно укупном дневном нивоу активности и мишићној форми деце. Позитивно је што доприносе развоју аеробне форме. За разлику од њих, иновативни часови физичког васпитања доприносе побољшању здравствене форме деце, укупном дневном нивоу активности, позитивним ставовима према физичкој активности, те уживању у часовима физичког васпитања. Теоријски и практичан значај истраживања.Физичко васпитање је најважније средство друштва за очување и јачање здравља деце. У наредном периоду треба инсистирати на повећању фонда часова физичког васпитања на један час дневно, али и на покретању свеобухватних пројеката у школама који доприносе повећању нивоа физичке активности и здравствене форме деце (факултативни час физичког васпитања, додатни час у продуженом боравку, школске секције за сву децу, организоване физичке активности на великим одморима ). Неопходно је направити велике промене у структури физичког васпитања. Часове је потребно планирати у складу са научним достигнућима у овој области (ФИТТ смернице), усмерених на развој компонената форме повезаних са здрављем (редефинисати исходе у области физичког васпитања).</p><p>&nbsp;</p> / <p><strong>Uvod.</strong> Rezultati istraživanja vršenih poslednjih godina upozoravaju na poražavajuću činjenicu u vezi stalnog smanjenja fizičke aktivnosti kod stanovništva. Posebno zabrinjava činjenica o smanjenom nivou aktivnosti kod dece svih uzrasta. Evidentno je i smanjenje zdravstvene forme dece, što je potvrđeno u više istraživanja. Kako se obrazac fizičke aktivnosti prenosi iz detinjstva u odraslo doba, možemo pretpostaviti da će zdravstvena forma odraslih biti još lošija. S obzirom na blagodeti dobro razvijenih komponenata fizičke forme povezanih sa zdravljem, od krucijalnog značaja je njihovo poboljšanje. Nastava fizičkog vaspitanja je prepoznata kao idealno mesto za afirmaciju ponašanja pozitivno povezanih sa povećanjem forme. Problem istraživanja predstavljautvrđivanje efekata tradicionalnih i inovativnih časova fizičkog vaspitanjana fizičku formu povezanu sa zdravljem dece mlađeg školskog uzrasta. Predmet istraživanja je empirijski utvrđivanje efekata tradicionalnih i inovativnihčasova fizičkog vaspitanja na aerobnu formu, mišićnu formu (mišićnu snagu iizdržljivost), fleksibilnost i telesni sastav učenika trećih razreda osnovneškole. Osnovni cilj istraživanja je ispitivanje efekata tradicionalnih i ino-vativnih časova fizičkog vaspitanja na aerobnu formu dece mlađeg školskoguzrasta. Osim na aerobnu formu, ispitivan je uticaj i na ostale komponente zdrav-stvene forme (mišićnu formu, fleksibilnost i telesni sastav), kao i uticaj nanivo fizičke aktivnosti. Kako sadržaji planirani na inovativnim časovimafizičkog vaspitanja stavljaju akcenat na stvaranje navika za aktivnim učešćemu fizičkim aktivnostima i van škole, proveravan je uticaj programa na stavoveprema fizičkom vaspitanju od kojih delimično zavisi aktivno učešće. Inova-tivni program je usmeren na intenziviranje aktivnosti, te je proveravano da liu eksperimentalnoj grupi učenici uživaju na časovima fizičkog vaspitanja.&nbsp;<br />Metodologija. Istraživanje je kvazi-eksperimentalno, longitudinalnog tipa isprovedeno je u školskoj sredini na uzorku učenika trećih razreda osnovne škole(starosti 9,02 &plusmn; 0,33 godine) u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja. Ko-rišćen je pretest - posttest istraživački nacrt sa randomizovanim grupama:eksperimentalnom (4 odeljenja sa ukupno 94 učenika) i kontrolnom (četiri odeljenjasa ukupno 88 učenika). Osnovna specifičnost inovativnih časova fizičkog vas-pitanja se ogleda na vežbanju u zoni razvoja komponenata forme povezane sa zdravljem.Putem FITT smernica su učenici &bdquo;uvođeni&quot; u zonu razvoja fizičke forme povezanesa zdravljem. Nastavni sadržaji, metode, oblici i sredstva rada su se koristilitako da planirana fizička aktivnost ili vežba vrstom, trajanjem, frekvencijomi intenzitetom dovodi do unapređenja aerobne forme, mišićne forme i fleksi-bilnosti, a samim tim i do unapređenja telesnog sastava. Program je trajao 24 časafizičkog vaspitanja. Za ispitivanje hipoteza vršeno je poređenje efekata ino-vativnih časova fizičkog vaspitanja u eksperimentalnoj grupi sa efektima tradi-ocionalnih časova fizičkog vaspitanja u kontrolnoj grupi. Nezavisne varijable uistraživanju su pripadnost ispitanika grupi (eksperimentalnoj ili kontrolnoj)i vreme prikupljanja podataka (inicijalno ili finalno). Efekti programa suposmatrani kroz promene seta od ukupno 19 zavisnih varijabli: aerobna forma(1 varijabla), mišićna forma (2 varijable), fleksibilnost (4 varijable), teles-ni sastav (2 varijable), nivo fizičke aktivnosti (1 varijabla), stavovi učenikaprema fizičkim aktivnostima (8 varijabli), uživanje u nastavi fizičkog vaspi-tanja (1 varijabla). Podaci su prikupljeni pomoću odgovarajućih mernih instru-menata i obrađeni relevantnim statističkim procedurama (kombinovanom anali-zom varijanse, Man-Vitnijevim U testom, t-testom, Vilkoksonovim testom ran-gova). Rezultati. Značajna interakcija se javila u aerobnoj formi između vrsteintervencija i vremena, Vilksova lambda = 0,92; F = 15,8; p = 0,00; parcijal-no n2 = 0,8. Utvrđen je značajan zaseban uticaj vremena, Vilksova lambda = 0,79;F 176) = 46,25; p = 0,00; parcijalno n2 = 0,20, pri čemu je u obe grupe došlo do pove-ćanja u maksimalnoj potrošnji kiseonika. Naknadnim poređenjem razlika na final-nom merenju u aerobnoj formi (varijabla Procenjena VO2max) ustanovljene su zna-čajne statističke razlike u korist eksperimentalne grupe (VO2max = 41,45 &plusmn; 5,09) u odnosu na kontrolnu (VO2max = 39,6 &plusmn; 4,87); t = 2.45; p = 0.015 (obostrano).Razlika između srednjih vrednosti obeležja po grupama (prosečna razlika = 1,83;95%CI: od 0,36 do 3,31) bila je mala do umerena (n2 = 0,03). Uočen je statističkiznačajan napredak eksperimentalne grupe u mišićnoj formi. Vrednost t-testa zanezavisne uzorke u varijabli Podizanje trupa t(178) = 4,18, uz značajnost p = 0,00, sarazlikama između srednjih vrednosti obeležja po grupama (prosečna razlika = 6,13;95%CI: od 3,23 do 9,02) bila je umereno do velika, n2 = 0,09. Man-Vitnijev U test uvarijabli Sklekovi ukazao je na značajnu razliku eksperimentalne grupe (Md = 7;n = 92 ) u odnosu na kontrolnu grupu (Md = 2; n = 86 ); U = 2439,5 ; z = -4,44;p = 0,00 ; uz umeren uticajr = 0,33. Vilkoksonov test ranga otkrio je statistički značajno povećanje uživanja u nastavi fizičkog vaspitanja nakon učestvovanja u inovativnim časovima, z = -3,35; p &lt; 0,001; umerene razlike ( r = 0,26 ). Medijana rezultata na skali uživanja opala je od Md = 1,6 pre programa do Md = 1,2, nakon intervencije. Zaključak. Na osnovu validnih i pouzdanih tehnika prikupljanja podataka možemo zaključiti da je nivo fizičke aktivnosti dece trećih razreda osnovnih škola u Somboru nizak i da nije u skladu sa važećim preporukama. I fizička forma povezana sa zdravljem učenika je na nezadovoljavajućem nivou.Tradicionalno koncipirani časovi fizičkog vaspitanja ne doprinose dovoljno ukupnom dnevnom nivou aktivnosti i mišićnoj formi dece. Pozitivno je što doprinose razvoju aerobne forme. Za razliku od njih, inovativni časovi fizičkog vaspitanja doprinose poboljšanju zdravstvene forme dece, ukupnom dnevnom nivou aktivnosti, pozitivnim stavovima prema fizičkoj aktivnosti, te uživanju u časovima fizičkog vaspitanja. Teorijski i praktičan značaj istraživanja.Fizičko vaspitanje je najvažnije sredstvo društva za očuvanje i jačanje zdravlja dece. U narednom periodu treba insistirati na povećanju fonda časova fizičkog vaspitanja na jedan čas dnevno, ali i na pokretanju sveobuhvatnih projekata u školama koji doprinose povećanju nivoa fizičke aktivnosti i zdravstvene forme dece (fakultativni čas fizičkog vaspitanja, dodatni čas u produženom boravku, školske sekcije za svu decu, organizovane fizičke aktivnosti na velikim odmorima ). Neophodno je napraviti velike promene u strukturi fizičkog vaspitanja. Časove je potrebno planirati u skladu sa naučnim dostignućima u ovoj oblasti (FITT smernice), usmerenih na razvoj komponenata forme povezanih sa zdravljem (redefinisati ishode u oblasti fizičkog vaspitanja).</p><p>&nbsp;</p> / <p><strong>Introduction</strong>. The results of recent studies are indicative of the striking facts re-ferring to the population&#39;s constant decline in physical activity. Particularly concerningis the fact that children of all ages exhibit low levels of physical activity. Another obvi-ous fact is the decline in children&#39;s physical fitness, which has been confirmed throughnumerous researches. As the pattern of physical activity is transferred from the period ofchildhood into adulthood, we can suppose that physical fitness is going to become worse.Regarding the benefits of the well developed health-related components, it is of crucialimportance to improve those. Physical education classes have been recognized as an idealplace for affirmation of the behavior that is positively related to fitness improvement. Theproblem of the research is to determine the effects of traditional and innovative physicaleducation classes on health-related physical fitness of younger primary school children.The subject of the research is to empirically determine the effects of traditional and in-novative physical education classes on aerobic fitness, muscle fitness (muscle strengthand endurance), flexibility and body composition of Grade 3 primary school pupils. Themain goal of the research is to examine the effects of traditional and innovative physi-cal education classes on aerobic fitness of younger primary school children. Apart fromaerobic fitness, the paper examines the effects on other components related to health fit-ness (muscular fitness, flexibility and body composition), and their influence on the levelof physical activity. As the contents of the innovative physical education classes focus oncreating the habit of active participation in physical activities outside school, the paper ex-amined the influence of the programme on the attitude towards physical education, whichpartially affects active participation. The innovative programme is oriented towards in-tensified activity; therefore it has been assessed whether the pupils in experimental groupenjoy physical education classes. ž</p><p><strong>Methodology</strong>. The research is quasi-experimental, oflongitudinal type and has been conducted in school environment on the sample of pupilsof Grade 3 of primary school (aged 9.02 &plusmn; .33 years) within regular physical educationclasses. A pretest - posttest research scheme was used with randomized groups - experimental (4 classes with the total of 94 pupils) and control (4 classes with the total of88 pupils) group. The main characteristic of the innovative physical education classes isreflected in exercising within the scope of development components of health-related fit-ness. The FITT guidelines have presented the range of health-related physical fitness de-velopment to the pupils. Teaching contents, methods, forms and assets have all been usedin order that the planned physical activity/ exercise in its type, duration, frequency and in-tensity leads to the improved aerobic fitness, muscular fitness and flexibility, therefore, tothe improved body composition. The programme was delivered in 24 classes of physicaleducation. To test the hypothesis, the effects of innovative physical education classes inthe experimental group were compared with the effects of traditional physical educationclasses in the control group. The independent variables in the research are those that referto the type of the group that the participants belong to (experimental or control group)and to the time required for gathering the data (initial or final). The program effects wereassessed by changing the set of the total of 19 dependent variables: aerobic fitness (1variable), muscle fitness (2 variables), flexibility (4 variables), body composition (2 vari-ables), physical activity level (1 variable), pupils&#39; attitude towards physical activities (8variables), enjoyment in physical education classes (1 variable). The data were gatheredby specific measure instruments and evaluated by the relevant statistical procedures (thecombined variance analysis, Mann-Whitney U Test, t-test, Wilcoxon rank test). Results.There is a marked interaction in aerobic fitness between the type of the intervention andthe time, Wilks&#39;s lambda = .92, F(1, 176) = 15.8, p = .00, partially n2 = .8. The study hasshown that there is a distinct time influence, Wilks&#39;s lambda = 0.79, F(1, 176) = 46.25,p = .00, partially n2 = 20, with both the groups exhibiting increase of maximum oxygenconsumption. The subsequent comparison of differences during the final assessment ofaerobic fitness (the Estimation variable VO2max) showed significant statistical differencesin favour of the experimental group (VO2max = 41.45 &plusmn; 5.09) when compared to the controlgroup (VO2max= 39.6 &plusmn; 4.87), t(178) = 2.45, p = .015 (bothways). The difference betweenthe mean values of characteristics by groups (mean difference = 1.83, 95% CI: from .36to 3.31) was slight to moderate (eta squared = .03). The results indicated a statisticallymarked improvement of muscle fitness in the experimental group. The t-test value of theindependent Curl-Ups variable t(178) = 4.18, with the significance of p = .00 and differences among mean values of characteristics by groups (mean difference = 6.13, 95%CI:from 3.23 to 9.02) was moderate to high, n2 = .09. The Mann-Whitney U Test in the 90&deg;Push-Ups variable was indicative of a marked difference between the experimental (Md= 7, n = 92) and the control group (Md = 2, n = 86), U = 2439.5, z = -4.44, p = .00, withthe moderate influence r = .33. The Wilcoxon rank test indicated statistically markedenjoyment in physical education classes following participation in innovative classes, z= -3.35, p = &lt; .001, moderate difference (r = 0.26). The median results value on the scaleof enjoyment declined from Md = 1.6 before the programme to Md = 1.2 after the inter-vention. Conclusions. On the basis of the valid and reliable data gathering techniques, itcan be concluded that the level of physical activity among pupils of Grade 3 of primaryschools in Sombor is low and not in accordance with the current recommendations. Thepupils&#39; health-related aerobic fitness is unsatisfactory, too. Traditionally designed physi-cal education classes contribute neither to children&#39;s total daily activity nor to their mus-cle fitness. The positive side is that they contribute to aerobic fitness development. On theother hand, innovative physical education classes contribute to children&#39;s health-relatedaerobic fitness, to their total daily activity, positive attitude towards physical activity, andto enjoyment in physical education classes. Theoretical and practical contribution ofthe research. Physical education is the most important asset in society in preserving andimproving children&#39;s health. In the period to come, what should be insisted on is to in-crease the weekly number of physical education classes to five and to start school projectsthat will contribute to the improvement of children&#39;s physical activity and their health-related aerobic fitness (to introduce an optional additional class of physical education, anadditional class in school daycare, extracurricular activities, organized physical activityduring the long break, etc.). It is necessary to introduce major changes in the very conceptof physical education. Classes should be planned according to achievements in science inthis field (the FITT guidelines) regarding the development of health related fitness com-ponents (to redefine the outcomes in the field of physical education).</p>

This study aims to shed light on practices that jazz dance teachers have incorporated into their teaching in order to enhance development of physiological abilities, as well as examine how these practices have become part of their jazz dance teaching practise.The research was conducted through four semi-structured interviews where jazz dance teachers described how they enhance physiological abilities in their dance teaching practice, and which aspects impact their choices. The transcribed interviews were analysed using thematic analysis, supplemented by the application of selected principles for physical training. The results indicated that physiological abilities were mostly enhanced through conventional jazz dance technique training, within the conventional structural framework, and that the physiological aspect is not addressed in the early planning process, but comes along later following the progression of the dance technique training. Furthermore, the results imply that the social construction of a jazz dance training and convention have significant impact to the practices used to improve physiological abilities in jazz dance training. The conclusion is that jazz dance is recognised as a physically demanding genre, where technique training can enhance most of the physiological abilities.