<p>Cilj: U istraživanju je posmatrana učestalost agresivnosti i hostilnosti kod osoba sa shizofrenim poremećajem, zatim povezanost težine kliniĉke slike shizofrenog poremećaja sa pojavom i stepenom agresivnosti i hostilnosti, povezanost doze ordiniranih antipsihotika sa stepenom agresivnosti i hostilnosti, kao i razlika u specifiĉnoj antiagresivnoj i antihostilnoj efikasnosti između risperidona i klozapina. Materijal i metode: Ova opservaciona studija je uključila 110 hospitalno lečenih bolesnika sa dijagnozom shizofrenog poremećaja koji su na prijemu u bolnicu imali vrednost ajtema P7 (hostilnost) skale PANSS &ge; 3 i vrednost skale MOAS &ge; 3. Bolesnici su procenjivani skalama PANSS i MOAS svakih sedam dana tokom njihovog bolničkog lečenja. Rezultati: Hostilnost i agresivnost su kao simptomi prisutni kod jedne trećine bolesnika sa dijagnozom shizofrenog poremećaja, a intenziteti hostilnosti i agresivnosti nisu povezani sa težinom kliničke slike poremećaja. Visine doza inicijalno ordiniranih antipsihotika su upravo srazmerne stepenu hostilnosti i agresivnosti bolesnika. Utvrđeno je da postoji specifično antiagresivno i antihostilno dejstvo i klozapina i risperidona, koje je nezavisno od njihovog antipsihotičnog dejstva, a klozapin je tokom posmatranog perioda imao bolju antihostilnu efikasnost. Zaključak: Agresivnost i hostilnost predstavljaju često prisutnu, značajnu, ali nezavisnu dimenziju shizofrenog poremećaja, a izbor antipsihotika se pored antipsihotične efikasnosti mora zasnivati i na njihovoj specifičnoj antiagresivnoj efikasnosti.</p> / <p>Objective: Frequency of aggression and hostility was observed in patients with schizophrenia, as well as the connection of symptom&rsquo;s severity with the appearance and level of aggression and hostility. The connection between the applied doses of antipsychotics with the level of aggression and hostility was observed, as well as differences in the specific antiagressive and antihostile efficacy of risperidone and clozapine. Materials and Methods: This observational study involved 110 hospitalized patients diagnosed with schizophrenia who had scores &ge; 3 on item P7 (hostility) of PANSS scale and score &ge; 3 on MOAS scale. Patients were evaluated every seven days during their hospitalization. Results: Hostility and aggression were present in one-third of schizophrenic patients on their hospital admission and their intensity was not related to the severity of the symptoms of schizophrenia. The dose of initially administered antipsychotics was proportional to the level of patient&rsquo;s hostility and aggression. It has been found that there is a specific antiaggressive and antihostile efficacy of clozapine and risperidone, which is independent of their antipsychotic efficacy, and that clozapine has a better antihostile efficacy during the observed period. Conclusion: Aggression and hostility are often present, important, but an independent dimension of schizophrenia, and the selection of antipsychotic must be based on it&rsquo;s specific antiaggressive efficacy, in addition to it&rsquo;s antipsychotic efficacy.</p>

Aktualumas. Paauglių agresyvaus elgesio tyrinėjimo aktualumą lemia dabartinė Lietuvos situacija. Socialiniai gyvenimo pokyčiai paskatino paauglių agresijos protrūkį, mokyklose padaugėjo paauglių agresyvaus elgesio atvejų. Laikui bėgant šis agresyvus elgesys gali peraugti į nusikalstamą veiklą. Darbo tikslas: ištirti sportuojančių paauglių agresijos ypatumus. Darbo uždaviniai: ? Įvertinti sportuojančių paauglių agresijos lygį lyties ir amžiaus aspektu. ? Nustatyti sportuojančių paauglių požiūrį į agresiją lyties ir amžiaus aspektu. Darbo objektas: sportuojančių paauglių agresijos ypatumai ir agresyvaus elgesio priežastys. Tyrimo problema: ar sportuojantys paaugliai agresyvūs? Hipotezė: Sportuojantys berniukai agresyvesni nei sportuojančios mergaitės. Svarbiausi rezultatai ir pagrindinės išvados: Buvo naudojamos tokios metodikos: A. Asingerio klausimynas, nustatyti sportuojančių paauglių požiūriui. Taip pat B. Braklino ir E. Vagnerio asmens tyrinėjimų projekcinė metodika „Rankos“ testas. 1 Atlikus B. Braklino, Piodrovskio ir E. Vagnerio 1961m. „Rankos“ testą, remiantis asmens tyrinėjimų projekcine metodika, nustatėme, kad agresyvumo lygis turi tendenciją didėti kečiantis amžiui. Sportuojantys berniukai yra agresyvesni, nei mergaitės (p<0,05). 2 Atlikus A. Asingerio anketinę apklausą ir apdorojus gautus rezultatus, nustatėme, kad tarp sportuojančių berniukų yra daugiau agresyviai nusiteikusių, negu tarp mergaičių (p<0,05). Tarp 13 -14m. ir 15 – 17m. sportuojančių paauglių pagal... [toliau žr. visą tekstą] / Topicality. Teenagers‘ aggressive behavior is connected with the present situation in Lithuania. Social problems play a very important role in the growth of teenagers‘ aggression, more and more cases of aggressive behavior appear at schools. In the time run such aggressive behavior may turn into criminal actions. Purpose of the work: to make research on features of aggression of teenagers‘ in sports The tasks of the work: • To evaluate the level of aggression among teenagers in sports taking into consideration their sex and age. • To determine teenagers‘ in sports view on aggression taking into consideration their sex and age. The object of the work: features of aggression of teenagers‘ in sports and reasons of their aggressive behavior. The problem of the research: are teenagers in sports aggressive? Hypothesis: boys sportsmen are more aggressive than girls. The main results and outcomes: Methods used: A. Asinger‘s questionnaire to determine teenagers’ in sport view on aggression. Also B. Braclin‘s and E. Wagner‘s projection methods on personality research named „Hand“ test. 1. Having made „Hand“ test by B. Braclin and E. Wagner it turned out that the level of aggression has tendency to grow with the growing age. Boys sportsmen are more aggressive than girls (p<0,05). 2. Having made A. Asinger’s questionnaire and having analyzed the results of it, it turned out that there are more boys tending to aggression in sports than girls (p<0,05). The reliable differences of view... [to full text]

Aktualumas. Susidomėjimą agresijos tyrimais galima paaiškinti kaip reakciją į agresijos, smurto ir prievartos didėjimą šiuolaikiniame, civilizuotame pasaulyje. Nors agresijos rūšys, įvairios agresyvumo apraiškos gana plačiai aprašomos literatūroje, tačiau duomenų apie paauglių – studentų agresyvumą dar stokojama. Hipotezė: sportuojančių studentų požiūris į agresiją yra palankesnis nei nesportuojančių studentų. Tyrimo objektas – sportuojančių ir nesportuojančių studentų požiūris į agresiją ir raiškos formos. Tyrimo tikslas – atskleisti sportuojančių ir nesportuojančių studentų požiūrį į agresiją ir agresijos raiškos formas. Tyrimo uždaviniai: 1. Atskleisti sportuojančių ir nesportuojančių studentų požiūrį į agresiją. 2. Ištirti sportuojančių ir nesportuojančių studentų agresijos raiškos formas: fizinę, netiesioginę ir verbalinę. Ištyrus sportuojančius ir nesportuojančius studentus A. Asingerio metodika, matome, kad 82 procentų sportuojančių ir 72 procentų nesportuojančių studentų požiūris į agresiją yra neutralus (p>0,05). Ištyrus sportuojančius ir nesportuojančius studentus A. Basso ir A. Darki metodika paaiškėjo, kad sportuojančių studentų agresyvumas yra vidutinis, o nesportuojančių studentų agresyvumas yra žemas (p<0,05). Sportuojančių studentų didesnė yra fizinė, netiesioginė ir verbalinė agresijos, susierzinimas ir kaltės jausmas. Skirtumas tarp sportuojančių ir nesportuojančių studentų, pagal fizinę ir verbalinę agresijas, susierzinimą yra patikimas (p<0,05)... [toliau žr. visą tekstą] / Topicality. The interest in the research of aggression may be explained as a reaction to the increment of aggression, violence, and compulsion in a contemporary civilized world. Types of aggression and various manifestations of aggressiveness are widely portrayed in literature, however, the data on the adolescents - students’ aggressiveness is still insufficient. Hypothesis: the attitude towards the aggression is more favorable among the students who are going in for sports, than of those who are not. Object of research: students’ going in for sports and not going in for sports attitude towards aggression and forms of its expression. Aim of research: to reveal students’ going in for sports and not going in for sports attitude towards aggression and forms of its expression. Goals of research: 1. to reveal students’ going in for sports and not going in for sports attitude towards aggression. 2. To examine how students going in for sports and not going in for sports express aggressiveness. After examining the students going in for sports and not going in for sports according to A. Asinger methodology we can see that the majority of students from both groups have a neutral attitude towards the aggression (p> 0.05). After examining the students who go in for sports and do not go in for sports according to A. Basso and A. Darki methodology it turned out that the aggressiveness of going in for sports students is medium, and of those not going in for sports the aggressiveness is... [to full text]

Darbe atliktas agresyvaus vaikų globos namų (VGN) auklėtinių, turinčių specialiųjų poreikių, elgesio kaitos tyrimas. Iškelta hipotezė - tikėtina, kad agresyvaus VGN auklėtinių, turinčių specialiųjų poreikių, elgesio intensyvumas BGM neagresijos programoje numatytų edukacinių veiklų poveikyje mažės. Vykdytas linijinis eksperimentas, siekiant ištirti 8-17 metų specialiųjų poreikių turinčių VGN „Šaltinis“ auklėtinių, agresyvaus elgesio pokyčius. Atlikta statistinė (aprašomoji dažnių, vidurkių, koreliacijos) duomenų analizė. Tyrime dalyvavo trisdešimt devyni (iš penkiasdešimt vieno) 8-17 metų turintys specialiųjų poreikių VGN „Šaltinis“ auklėtiniai bei keturiolika šeimynų socialinių darbuotojų (8 pirminiame ir 6 pakartotiniame tyrime), įvardintų ekspertais, nes, praleisdami nemažai laiko su tyrimo dalyviais, gerai juos pažįsta ir gali pakankamai objektyviai atlikti jų elgesio įvertinimą. Empirinėje dalyje nagrinėjama tyrimo dalyvių charakteristika elgesio problematiškumo aspektu, jų agresyvumo raiška ir sąsajos su įvairiais parametrais, pasitikėjimas savimi bei jo sąsajos su agresyvumu ir agresyvaus tyrimo dalyvių elgesio pokyčiai. Svarbiausios empirinio tyrimo išvados: Tyrimo pradžioje kelta hipotezė, kad agresyvaus VGN auklėtinių, turinčių specialiųjų poreikių, elgesio intensyvumas BGM neagresijos programoje numatytų edukacinių veiklų poveikyje mažės, pasitvirtino. Tyrimo dalyvių, tiek berniukų, tiek mergaičių, daugumos agresijos formų raiškos intensyvumas nežymiai sumažėjo... [toliau žr. visą tekstą] / The present thesis deals with a study into aggressive behavioural alterations in children with special needs from foster homes. The hypothesis has been brought forward that aggressive behavioural intensity in children with special needs from foster homes is likely to decrease under the influence of educational activities under BGM Non Aggression Programme. A linear experiment was conducted to investigate the aggressive behavioural alterations in 8-17 year olds with special needs from “Šaltinis” Foster Home. A statistical (descriptive) analysis (of frequencies, averages, correlation) was carried out. The study included thirty-nine (out of fifty-one) 8-17 year olds with special needs from “Šaltinis” Foster Home and fourteen household social workers (8 in the primary study and 6 in the second study) identified as experts since they spend quite a lot of time with the study participants accordingly the latter are well-known to them and they are able to make a fairly objective assessment of their behaviour. The empirical part examines the study participants’ characteristics in terms of behavioural problems, the expression of their aggression and links to a variety of settings, self-confidence and its interface with the aggressiveness, and aggressive behavioural alterations in the study participants. The main empirical findings are as follows: The hypothesis that has been brought forward at the outset, i.e. aggressive behavioural intensity in children with special needs from foster... [to full text]

<p>Савремени концепти међународног кривичног права одавно су напустили правне оквире, начела и традицију очувања светског мира, јер се међународно право више не примењује, оно се тумачи и то на онај начин који одговара политичким струјама у међународним односима.<br />На који начин је дошло до вулгаризације међународног кривичног права и у којој мери је оно изражено најприближније говоре случајеви покренути пред међународним кривичним судовима. Анализом рада међународних кривичних судова у смислу: конституисања суда, дефинисања материјалних и процесних норми, извођењу доказа, изменом и допуном Правилника о поступку и доказима, истицању одређених кривичних дела, различитим стандардима и начину вредновања наступелих последица, националниј припадности субјеката у поступку... могу се препознати многи проблеми који су дискредитовали постојање начелних питања истине, објективности и правичности. У овим начелима налазе се потенцијална решења ефикасности међународних кривичних судова, али стиче се утисак да би решењем ових проблема правда била достижна и за оне који су проузроковали низ озбиљних сукоба у свету. Сходно томе, потребно је запитати се да ли међународна заједница уопште жели да постоји институција као што је Међународни кривични суд?<br />Међународни кривични судови, до сада су више личили на институције које су биле подређене медијским кампањама усмереним против унапред етикетираних држава и носиоца њихове суверене власти, што се у великом броју случајева показало као идеалан параван за покретање агресивних ратова. Ако је Међународни кривични суд надлежан, између осталог, и за дела агресије, због чега целокупна међународна заједница ћути и ништа не предузима по питању окупације аутономне покрајне Косова и Метохије и&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; не супротстави се рушилачким идеологијама припајања суседним државама. Зар то не представља рушилачки фактор безбедности и мира у региону? Већина држава у свету, а посебно у Европи, има сличних проблема који су мање или више транспарентни, али уколико се настави садашњим путем слична судбина могла би и њих да задеси.<br />Да би међународни кривични судови били у могућности да обављају функцију због које су основани њихова надлежност треба да искqучи сваки вид економске и политичке зависности. Своју надлежност судови треба да заснивају на правилима бона фидес којима би као Судови региона своју правну снагу црпили из кодификованог међународног кривичног права и постулата обичајних правних правила. Такве судове је могуће успоставити, под условом да се постојећи политизовани бирократски систем судија и тужилаца у међународним кривичним судовима замени новим регионалним решењима и концепцијама независних механизама контроле.</p> / <p>Savremeni koncepti međunarodnog krivičnog prava odavno su napustili pravne okvire, načela i tradiciju očuvanja svetskog mira, jer se međunarodno pravo više ne primenjuje, ono se tumači i to na onaj način koji odgovara političkim strujama u međunarodnim odnosima.<br />Na koji način je došlo do vulgarizacije međunarodnog krivičnog prava i u kojoj meri je ono izraženo najpribližnije govore slučajevi pokrenuti pred međunarodnim krivičnim sudovima. Analizom rada međunarodnih krivičnih sudova u smislu: konstituisanja suda, definisanja materijalnih i procesnih normi, izvođenju dokaza, izmenom i dopunom Pravilnika o postupku i dokazima, isticanju određenih krivičnih dela, različitim standardima i načinu vrednovanja nastupelih posledica, nacionalnij pripadnosti subjekata u postupku... mogu se prepoznati mnogi problemi koji su diskreditovali postojanje načelnih pitanja istine, objektivnosti i pravičnosti. U ovim načelima nalaze se potencijalna rešenja efikasnosti međunarodnih krivičnih sudova, ali stiče se utisak da bi rešenjem ovih problema pravda bila dostižna i za one koji su prouzrokovali niz ozbiljnih sukoba u svetu. Shodno tome, potrebno je zapitati se da li međunarodna zajednica uopšte želi da postoji institucija kao što je Međunarodni krivični sud?<br />Međunarodni krivični sudovi, do sada su više ličili na institucije koje su bile podređene medijskim kampanjama usmerenim protiv unapred etiketiranih država i nosioca njihove suverene vlasti, što se u velikom broju slučajeva pokazalo kao idealan paravan za pokretanje agresivnih ratova. Ako je Međunarodni krivični sud nadležan, između ostalog, i za dela agresije, zbog čega celokupna međunarodna zajednica ćuti i ništa ne preduzima po pitanju okupacije autonomne pokrajne Kosova i Metohije i&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; ne suprotstavi se rušilačkim ideologijama pripajanja susednim državama. Zar to ne predstavlja rušilački faktor bezbednosti i mira u regionu? Većina država u svetu, a posebno u Evropi, ima sličnih problema koji su manje ili više transparentni, ali ukoliko se nastavi sadašnjim putem slična sudbina mogla bi i njih da zadesi.<br />Da bi međunarodni krivični sudovi bili u mogućnosti da obavljaju funkciju zbog koje su osnovani njihova nadležnost treba da iskquči svaki vid ekonomske i političke zavisnosti. Svoju nadležnost sudovi treba da zasnivaju na pravilima bona fides kojima bi kao Sudovi regiona svoju pravnu snagu crpili iz kodifikovanog međunarodnog krivičnog prava i postulata običajnih pravnih pravila. Takve sudove je moguće uspostaviti, pod uslovom da se postojeći politizovani birokratski sistem sudija i tužilaca u međunarodnim krivičnim sudovima zameni novim regionalnim rešenjima i koncepcijama nezavisnih mehanizama kontrole.</p> / <p>Modern concepts of international criminal law have long since left the legal frameworks, principles and tradition of preserving world peace, because international law is no longer applicable, it is interpreted in a way that is consistent with political currents in international relations.<br />How has the vulgarisation of international criminal law come about and to what extent is it most closely illustrated by cases brought before international criminal courts. By analyzing the work of international criminal courts in terms of: constituting a court, defining substantive and procedural norms, presenting evidence, amending the Rules of Procedure and Evidence, highlighting certain criminal offenses, different standards and the way of evaluating the consequences, the national affiliation of the subjects in the proceedings ... many problems can be identified that have discredited the existence of fundamental questions of truth, objectivity and fairness. These principles provide potential solutions to the effectiveness of international criminal courts, but the impression is that by resolving these problems, justice would be attainable for those who have caused a number of serious conflicts in the world. Accordingly, one has to wonder if the international community wants an institution such as the International Criminal Court at all?<br />International criminal courts have so far been more like institutions subordinate to media campaigns against pre-labeled states and holders of their sovereign power, which in many cases proved to be an ideal front for launching aggressive wars. If the International Criminal Court has jurisdiction over, among other things, acts of aggression, for which reason the entire international community is silent and does nothing about the occupation of the autonomous provincial Kosovo and Metohija and does not oppose the destructive ideologies of annexation to neighboring countries. Doesn&#39;t that represent the destructive factor of security and peace in the region? Most countries in the world, and especially in Europe, have similar problems that are more or less transparent, but if they continue along the same path, a similar fate could befall them.<br />In order for international criminal courts to be able to perform the function for which they were founded, their jurisdiction should exclude any form of economic and political dependence. Courts should base their jurisdiction on bona fides rules which, as the Courts of the Region, derive their legal power from codified international criminal law and the common law rules. Such courts can be established, provided that the existing politicized bureaucratic system of judges and prosecutors in international criminal courts is replaced by new regional solutions and concepts of independent control mechanisms.</p>