Univ., Diss.--Freiburg, 2002.

Thesis (doctoral)-Freie Universität, Berlin, 2004. / Includes bibliographical references (p. 350-399) and index.

My thesis describes a fictional concentration camp Mellern, that lies in Germany, and that made up and described E.M.Remarque. He donated this novel to his sister Elfriede, who was killed by Nazis. I wanted to show how the concentration camp looked like during the World War Two, in which parts it was divided and how it was divided. Then I describe and interpret the main characters of the novel. I occupy with the prisoners? feelings. The most important feeling is the hope. The prisoners would probably not have survived without the hope. The hope that keeps them alive and gives them courage and self-confidence to fight and not to give up.

<p>Угледна грађанска породица Ћирић из Сремских Карловаца изнедрила је неколико изузетних интелектуалаца. Они су својом делатношћу &ndash; духовном, политичком и културном &ndash; оставили значајног трага у историји српског народа у другој половини 19. и првој половини 20. века. Њени најистакнутији представници били су: др Исидор Ћирић (1844-1983), народно-црквени и патријаршијски секретар, Милан Ћирић (1845-1931), новосадски окружни протопрезвитер, затим Иринеј<br />Ћирић (1884-1955), епископ тимочки и бачки, и Стеван Ћирић (1886-1955), министар просвете и председник Народне скупштине Краљевине Југославије.<br />У раду је представљена делатност најзначајнијих чланова породице који су, поред широког образовања, имали и различита интересовања. Исидор Ћирић је преко две деценије био на највишем чиновничком положају у Карловачкој митрополији, али је истовремено био и члан Српског народно-црквеног сабора, као и посланик на Хрватском и Угарском сабору. Био је активан на књижевном пољу и, захваљујући томе, изабран је за члана Књижевног одељења Матице српске. Његов брат Милан је био дугогодишњи прота Саборне цркве и окружни протопрезвитер новосадски. Истовремено је био катихета и члан Патроната Новосадске гимназије, као и члан бројних епархијских тела. Највише простора у раду посвећено је епископу тимочком и бачком Иринеју, чија је делатност у међународним црквеним покретима, као представника Српске православне цркве у периоду између два светска рата, од изузетног значаја и до сада готово неистражена. Његова улога током Другог светског рата, када је покренуо и водио акцију спасавања више хиљада деце, мајки са одојчадима и старијих из логора Шарвар, као и у отварању Дечје болнице у Новом Саду, била је од пресудног значаја. Стеван Ћирић је активно учествовао у политичком животу Краљевине Југославије у периоду од 1934. до 1939, као министар просвете и председник Народне скупштине. Био је изузетно ангажован у раду Интерпарламентарне уније и Интерпарламентарне Мале Антанте. Истовремено је био председник Југословенског шаховског савеза, члан Матице српске, Ротари клуба и многих других удружења.<br />Кроз историју породице Ћирић може се сагледати и друштво у целини у одређеном историјском периоду. Породица Ћирић је добар пример угледне грађанске породице која је изнедрила неколико значајних личности које су заузимале важне положаје у друштву.</p> / <p>Ugledna građanska porodica Ćirić iz Sremskih Karlovaca iznedrila je nekoliko izuzetnih intelektualaca. Oni su svojom delatnošću &ndash; duhovnom, političkom i kulturnom &ndash; ostavili značajnog traga u istoriji srpskog naroda u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. NJeni najistaknutiji predstavnici bili su: dr Isidor Ćirić (1844-1983), narodno-crkveni i patrijaršijski sekretar, Milan Ćirić (1845-1931), novosadski okružni protoprezviter, zatim Irinej<br />Ćirić (1884-1955), episkop timočki i bački, i Stevan Ćirić (1886-1955), ministar prosvete i predsednik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije.<br />U radu je predstavljena delatnost najznačajnijih članova porodice koji su, pored širokog obrazovanja, imali i različita interesovanja. Isidor Ćirić je preko dve decenije bio na najvišem činovničkom položaju u Karlovačkoj mitropoliji, ali je istovremeno bio i član Srpskog narodno-crkvenog sabora, kao i poslanik na Hrvatskom i Ugarskom saboru. Bio je aktivan na književnom polju i, zahvaljujući tome, izabran je za člana Književnog odeljenja Matice srpske. NJegov brat Milan je bio dugogodišnji prota Saborne crkve i okružni protoprezviter novosadski. Istovremeno je bio katiheta i član Patronata Novosadske gimnazije, kao i član brojnih eparhijskih tela. Najviše prostora u radu posvećeno je episkopu timočkom i bačkom Irineju, čija je delatnost u međunarodnim crkvenim pokretima, kao predstavnika Srpske pravoslavne crkve u periodu između dva svetska rata, od izuzetnog značaja i do sada gotovo neistražena. NJegova uloga tokom Drugog svetskog rata, kada je pokrenuo i vodio akciju spasavanja više hiljada dece, majki sa odojčadima i starijih iz logora Šarvar, kao i u otvaranju Dečje bolnice u Novom Sadu, bila je od presudnog značaja. Stevan Ćirić je aktivno učestvovao u političkom životu Kraljevine Jugoslavije u periodu od 1934. do 1939, kao ministar prosvete i predsednik Narodne skupštine. Bio je izuzetno angažovan u radu Interparlamentarne unije i Interparlamentarne Male Antante. Istovremeno je bio predsednik Jugoslovenskog šahovskog saveza, član Matice srpske, Rotari kluba i mnogih drugih udruženja.<br />Kroz istoriju porodice Ćirić može se sagledati i društvo u celini u određenom istorijskom periodu. Porodica Ćirić je dobar primer ugledne građanske porodice koja je iznedrila nekoliko značajnih ličnosti koje su zauzimale važne položaje u društvu.</p> / <p>Notable urban family Ćirić from Sremski Karlovci has given several outstanding intellectuals. With their spiritual, political and cultural activities, they left a significant mark in the history of the Serbian people in the second half of 19th century and the first half of 20th century. Its most prominent members were: dr Isidor Ćirić (1844-1893), the Secretary of Patriarchate and the National Church Secretary, Milan Ćirić (1845-1931), Novi Sad county presbyter, Irinej&nbsp; Ćirić (1884-1955), Bishop of Timok and Bishop of Bačka, and Stevan Ćirić (1886-1955), the Minister of Education and the President of the National Assembly of the Kingdom of Yugoslavia.<br />This thesis deals with the activities of the most prominent members of the Ćirić family who had shared a variety of interests along with their comprehensive education. Isidor Ćirić held the highest administrative positions in the Metropolitanate of Sremski Karlovci for over two decades, and at the same time, he was a member of the Serbian National and Church Assembly, as well as a member of Croatian and Hungarian Parliament. He was active in the literary field, and for this reason he was chosen to become a member of the Literary Department of Matica Srpska. His brother Milan was a long-term priest of the Assembly Church and Novi Sad county presbyter. At the same time, he was a catechist and a member of the Patronage of Novi Sad Grammar School, as well as a member of numerous eparchial administrative bodies. The biggest section of the thesis is dedicated to Bishop of Timok and Bishop of Bačka, Irinej, whose activity in the international church movements, as the representative of the Serbian Orthodox Church in the period between the two world wars, was immensely important and has been barely investigated so far. He had a key role in the World War Two, when he organized and led the action of saving several thousand children, mothers with infants and the elderly from the concentration camp S&aacute;rv&aacute;r and when he helped the opening of the Children&rsquo;s Hospital Ward in Novi Sad. Stevan Ćirić actively participated in the political life of the Kingdom of Yugoslavia in the period from 1934 to 1939, as the Minister of Education and the President of the National Assembly. He was extremely active in the work of Inter-parliamentary Union and Inter-parliamentary Little Entente. At the same time, he was the president of the Yugoslav Chess Association, a member of Matica Srpska, Rotary Club and many other societies.&nbsp;<br />Throughout the history of the Ćirić family we can get an insight into the life of a society as a whole in a certain historic period. The Ćirić family is a good example of a notable urban family which gave several prominent figures who assumed high positions in the society.</p>

Notre étude s’interroge sur la construction de l’acteur « ennemi » dans l’institution sociale totale du camp de concentration à travers la comparaison de deux formes ; ceci dans des contextes sociaux, nationaux, idéologiques et étatiques différents – le camp de Rivesaltes et l’État Français et le camp de Béléné et la République Populaire de Bulgarie. Ces deux institutions sont traitées à partir de l’hypothèse de « différence de degré », qui se décline dans les notions de « singularité » et « pluralité », permettant de les saisir aussi bien au niveau politique qu’au niveau de l’institution concrète. Cette étude concerne la construction de la figure de l’acteur « ennemi » en partant du niveau social et politique pour arriver à la vie quotidienne au sein des deux formes concentrationnaires. Nous avons analysé la figure de l’ennemi, tout d’abord comme un produit d’une dynamique tournée vers la transformation sociale fondamentale. Nous avons également voulu comprendre les raisons d’apparition des formes concentrationnaires comme partie intégrante de ce « projet de société », et puis nous les avons analysées à travers la vie quotidienne qui s’établit en leur sein. L’institution concentrationnaire a assuré en soi une certaine stabilité qui lui a permis de bien remplir sa fonction dans la dynamique de transformation de la société. Cette stabilité est assurée par l’insertion de l’individu dans une série de cercles, sa soumission à une forme spécifique de pouvoir qui le transforme dans son essence de personne et d’être humain, mais aussi le posant comme un acteur dans un univers interactionnel particulier. Alors, quelle est la place de l’acteur « ennemi » dans la vie concentrationnaire et quelles interactions s’établissent-elles entre les différents acteurs au sein des camps ? / The present sociological study examines the construction of the "enemy" within the concentration camp, an absolute social institution, through the comparison of two forms, taken in their different social, national, ideological and state context – on one hand, the camp of Rivesaltes and the French government and, on the other hand, the camp of Belene and the People's Republic of Bulgaria. Both institutions are analyzed with the assumption of "difference of degree," developed by the concept of "singularity " and " plurality " which allows to identify them in their political dimension as well as on the concrete institutional level.This study deals with the construction of the specific figure the "enemy" as a social actor starting from the social and political level and getting to the everyday life in both concentration camp forms. We analyzed the enemy figure, at first as a product of a dynamic facing a fundamental social transformation. We also took into account the main reasons of concentration forms occurrence as an integral part of this " social project ", and then we have analyzed the aforementioned reasons through everyday life.The camp institution has assured itself a degree of stability that has allowed it to fulfill its function in the dynamic transformation of society. This stability is ensured by the involvement of the individual in a series of circles, his submission to a specific form of power which transforms soundly his personal character and adjoin to his human being condition, but also defines him as an actor in a particular interactional universe. Finally, what is the role of the actor "enemy" in concentration camp life and what interactions different actors in the camps establish between themselves?

iploma thesis deals with the life of journalist Rostislav Korčák. During the Korčák Czechoslovakia and became a member of Zemědělské noviny. He died at the age of 90 in 1984.

Cette thèse a pour objet l'étude de l'encadrement normatif de l'internement concentrationnaire. Ce concept désigne les règles et procédures produites et appliquées par les administrations concentrationnaires et encadrant le quotidien des détenus internés dans les camps de concentration nazis. Notre étude est pragmatique. Elle se fonde principalement sur l'analyse des archives des administrations concentrationnaires : les règles et procédures concernant l'internement des détenus édictées par les administrations centrales et leur application au niveau du camp de Buchenwald principalement. Cette approche permet de démontrer que l'internement du détenu n'est pas caractérisé par l'arbitraire. Il se déroule au contraire conformément à un encadrement normatif aux caractéristiques spécifiques. Malgré des imperfections formelles dues à leur fondement spécifique sur la Volonté du Führer (Führerwille), les règles et procédures concentrationnaires encadrent l'ensemble de l'internement du détenu : les contacts avec l'extérieur, la répression disciplinaire, le travail forcé et la mort. La participation du personnel SS et civil ou des détenus au fonctionnement du camp se fait ainsi conformément à un encadrement normatif. Cela explique en partie pourquoi les différents acteurs, croyant leurs actes fondés et justifiés par cet encadrement normatif d'allure pseudo-juridique, participèrent au fonctionnement des camps. / The object of this thesis is to study the normative framework of concentration camp internment. The term ‘normative framework’ refers to the rules and procedures established and applied by the concentration camp administrations and which governed the internment of those prisoners in Nazi concentration camps. Our study is pragmatic. It is based primarily on the analysis of concentration camps’ administrative archives: the rules and procedures issued by central administrations concerning the internment of prisoners and their application, mainly at the Buchenwald camp.This approach demonstrates that the period of internment was not characteristically arbitrary. Rather, it occurred in accordance with a normative framework with specific characteristics. Despite formal imperfections due to their specific foundation in the Führer’s Will (Führerwille), concentration camp rules and procedures governed the inmate’s entire internment: contacts with the outside, punishment, forced labor and death. The participation of SS members, or employees of firms using detainee labor or even detainees themselves, was carried out in accordance with a normative framework. This explains in part why the various actors, believing their actions grounded in and justified by this pseudo-legal framework, took part in camp operations.

No description available.

In dieser Dissertation wird Jean Amérys Ethik der Erinnerung auf ihre philosophischen, politischen und literarischen Implikationen hin untersucht. Dabei wird sie als ein moegliches philosophisches Fundament fuer den westdeutschen Auschwitz-Diskurs und die westdeutsche Nachkriegsliteratur vorgestellt. Ihre Besonderheiten gewinnen auf der Grundlage eines Vergleichs von Amérys erinnerungspolitischen Positionen mit jenen Theodor W. Adornos Kontur, der allgemein als der philosophische Begruender der deutschen Literatur nach 1945 gilt. Beide Intellektuelle denken ausgehend von ihrer Verfolgungserfahrung als Juden deutscher (Adorno) bzw. oesterreichischer (Améry) Herkunft. Doch anders als Adorno, dem 1938 die Emigration nach Amerika gelang, wurde Améry als politischer Widerstandskaempfer gefoltert und nach Auschwitz deportiert. Vor diesem Hintergrund geht es um die Frage nach der erkenntnistheoretischen Bedeutung der koerperlichen Erfahrung der Vernichtung beim Versuch, ein der Zaesur Auschwitz angemessenes Denken zu begruenden. Hierzu werden erstmals Amérys Anleihen bei dem Phaenomenologen Maurice Merleau-Ponty systematisch analysiert. Wie er geht auch Améry davon aus, dass die koerperliche Wahrnehmung eines Menschen in entscheidender Form ueber sein Engagement in Kultur und Gesellschaft mitbestimmt.<p>Im Rahmen der Forschungsarbeit werden saemtliche Werke Amérys beruecksichtigt, inklusive seiner zum Teil noch unveroeffentlichten Nachlass-Arbeiten. Sie ist in drei Teile aufgegliedert, in denen jeweils eine der Werkepochen, die Améry auf seinem Werdegang als politischer Schriftsteller durchlaeuft, zentral steht: sein politisches Erwachen 1934/35 in Wien, seine ersten Schreibversuche nach der Befreiung aus dem Konzentrationslager Bergen-Belsen zwischen 1945 und 1949, und zuletzt die Ethik der Erinnerung des kanonischen Améry, die er in zwei Werkepochen erarbeitet hat, in denen er sich jeweils unterschiedlichen Fragestellungen widmet.(1966-1974 und 1974-1978). <p>Aus der Literaturzeitschrift "Die Bruecke", die der 22jaehrige 1934 gemeinsam mit einem Freund herausgab, und Amérys Jugendroman "Die Schiffbruechigen" werden in den ersten beiden Kapiteln die fruehen philosophischen und aestetischen Urspruenge von Amérys Ethik eroertert. Im folgenden Kapitel rueckt die Vernichtungserfahrung des Autors in den Brennpunkt. Die Parameter ihrer ersten literarischen Verarbeitung in seinen Schriften aus der unmittelbaren Nachkriegszeit werden herausgestellt, die Améry in seinem Spaetwerk weitergedacht hat. Auf den vorangehenden Forschungsergebnissen aufbauend wird im letzten Kapitel Amérys Ethik der Erinnerung im Vergleich zu jener Theodor W. Adornos erarbeitet. Ihr phaenomenologisches Fundament wird dem geschichtsphilosophischen Fundament des Adornoschen Denkens gegenuebergestellt. Dabei wird gezeigt, dass nicht nur Amérys Denken, sondern auch seine Aesthetik phaenomenologisch ausgerichtet ist. Durch die Analysen in diesem Hauptteil der Dissertation, in dem erstmals alle Essay-Baende auf ihren erinnerungspolitischen Gehalt im Zusammenspiel untersucht wurden, wird Amérys Beitrag zur Begruendung einer postmodernen Ethik und der Gattung der Shoah-Literatur einsehbar.<p> / Doctorat en Langues et lettres / info:eu-repo/semantics/nonPublished

The diploma thesis The survival strategy used by children and youth imprisoned in the Terezin ghetto between 1942 - 1945 based on their diaries is a study, which analyze some extant diaries written by children deported during Word War II to the Terezin ghetto. As the main sources served archive materials, especially unpublished children's diaries kept in the Jewish Museum of Prague and in the Terezin Memorial. Terezin ghetto (Theresienstadt) was exist between November 1941 and May 1945. Part of this work is concise representation of the ghetto's beginning and function and overall conditions. In the following chapter is briefly described children's homes, which were established thanks to Jugendfürsorge, department which cared about youth in the ghetto. This part deals with the moral influence on children given by the specific conditions and it was presented supporting function of the arts performed by adult prisoners and children too. The main part of this work consists in a researching of the diary entries sorted in predermined aspects. One of them is the space-time aspect. It was selected some entries which described the past, the present and the future. Other entries included reflecting of space out of the ghetto and space in. It was made many hypothesis which contributed to the next analyses....